Претварање човека у одговарајући пријемник, зависно од облика информације коју треба да прими.

Две речи за које неуки народ сматра да имају исто значење. Суштинска разлика је у томе, што је информација заправо обрађени податак, који иоле значи у датој ситуацији. Податак је извештај Александре Годфроа из Москве, који чујеш са ТВа матораца док скидаш десет тона прашине са модема, како ти не би рикњавао нет, простим речима, нешто за шта те апсолутно заболе курац, не једно уво ушло на друго изашло.

Информација се може објаснити у примеру, важног саопштења од значаја, јер те сигурно интересује да ће Ћуре ш'о му ћале у Забели да ти олупа минџу, следећи пут кад будеш пролазио поред дисконта пића, јер си слао слике своје каре његовој риби преко ем ем еса.

Ту постоји временски зајеб, па нпр. ученику треће године електромашинске школе, у марту месецу савршено пуца кара за вредност јот имагинарног броја на наизменичном кондензаторском потенциокурцу, јер му је у глави Бранка са Падине. Два месеца касније, кол'ко је усрани јот је најбитнија информација, јер матори у случају окинаве, уместо карте за Закинтос, спрема штелу за брање малина у околини Ариља.

Још једна у низу мушких лажи у циљу лакшег добијања коитуса. Деси се тако да јурне крв... у главу, онај сепаратиста се ничим изазаван пробуди па мораш па мораш да нађеш што ефикаснији начин да смоташ ону којој би што пре да одрадиш реглажу карлице.

Е, сад шта рећи? Коју послуку порати? Какав појзен бацити? Шта да кажеш, шта да слажеш сад, а да је не растужиш, него да јој сузе низ бутине пустиш? Мораш се у тренутку одлучити за праве речи кад ти се у глави врзма само једна мисао: како да је уништиш од курца. Јесте да ће то уништавање потрајати можда 30 секунди, у вр' главе пар минута, можда и неколико сати (ако ти се посрећи), али што се тебе тиче битно је да буде јебана, па нека је и тај брзи галоп у питању. Зато је веома важно да јој кажеш како је непоновљива, јединствена, да ти не личи ни једну, а пуно си жена срео... Да, мораш се у тренутку одлучити које су то праве речи јер квалитетна одлука је попут добро тајмираног налета сокола који му омогућава да удари и уништи своју жртву.

Он је особа којој апсолутно пуца курац за све што се дешава око њега. Ништа га не дотиче, а још мање занима. Неодговорност је његово средње име. Ради шта му душа 'оће, било то погрешно или не, њега то не занима, битно је да уради оно што му је у датом тренутку пало на памет. Све му је равно као Војводина. Не може се ни рећи да је добар само према себи зато што и то понекад није истина. ''Последице? Је л' то неки нови укус Јелен пива?''

Дакле, ништа га не занима. Њему је кул, јебига, и не смета му што се тако понаша. Не вреди му говорити, зато што му је глава на принцип фруле: кроз једно уво уђе, на друго изађе. Реч ''фрула'' такође може да буде нека метафора јер ипак нема ништа у глави што би евентуално задржало неке речи њему упућене. Његов глас савести се уморио, сморио и промукао од силне приче којој он придаје минималну важност. Живи по систему ''од данас до сутра'', што у преводу значи да му је планирање нечега сасвим страна ствар и да он све планира ''у ходу''.

Кладионичарски жаргон.Набацати прелазе неких левих,шљ тимова на тикет(Немачка 4. регионална лига,Француска 3.лига,Ирска 2.лига итд.),углавном када немаш кеш,или када је дан увелико прошао,па си дашао да се вадиш на екипе из Чилеа,Уругваја,Јапана,5 минута пре него што се затвори кладионица...

Погрешан и нехотични назив за велику минђушу.

Претња која се понавља из године у годину док надређени наставник/професор/шеф врши константно психичку тортуру над тобом.
Но, често се догоди да, кад се сврши са школом/факултетом/радним односом, престане да нам буде важан тај бедни црв те заборављамо реченицу милион пута дневно изговорену до тада, а и самог садисту.

Називи одмила за децу припаднике појединих васпитних група у вртићима.

Имена могу варирати у зависности од имена васпитачице (прим.аут.)

Изговор да будеш коњина.Нешто као: "био сам пијан"

Некада је полазак у војску било као нове рођење. Кад син оца Милутина, пуковника у пензији, и Руменке, праве српске домаћице, добије позив за војску, почињу припреме. Прво отац, онако мушки пољуби сина и да му пар војничких савета, а онда мајка изљуби свог сина јединца. Онда зову сву родбину, пријатеље, комшије на испраћај. На испраћају пола њих никада ниси ни видео, али боли те уво, сви ћушну који динар. Огромно је славље, људе не можеш побројати, а слави се као да је свадба. Сви бивши војници ти причају како ћеш сада постати мушкарац. Такође је било популарно да те девојка чека да се вратиш из војске, па ако ти буде верна можеш да се жениш, а ако није кажу да те није ни била вредна, ожениће те они, ништа си ти не брини.
Сад тога нема јер су укинули војску, али мит том о времену још се препричава а неки се још сећају и свог испраћаја или нечијег на чији су ишли. Нема више онога Како ћеш у војсци?, нема више преображаја у мушкост, нема више девојка која те чека, него те вара док си још ту, нема више оног златног времена.

Ти би да причаш о томе, а онај други се не би сложио.

Са једне стране мораш да будеш романтик да одвојиш уво на емотивне песме, са друге стране са ортацима мораш да знаш све кафанске.

Испред цуре не псујеш, понашаш се пристојно, са ортацима се псујеш јер тако показујете љубав и међусобно поштовање.

Не смеш да будеш плачипизда и плачеш уз филмове, са друге стране девојке не воле трупце од момака, мора бре суза да се пусти.

Не трачариш за то су задужене девојке ми момци само коментаришемо, опет и волимо да кењамо.

Пред цуром си другачији,занимљивији,бољи,паметнији,НАЈБОЉИ,ортаци то зову папучар,ципелица,ма сисиисица.

Волиш своју цуру више од фудбала, то само испред ње смеш да признаш. Волиш више љубљење на киши од тврдог секса, а највише волиш са ортацима све то да препричаваш.

Све се своди на :"Да,драга" или "Бато, терај се у ку*ац" све то значи исто :"Волим те",само другачије форме.

Без пријатеља и жена се не може, живот без њих као пивница без пива, месара без меса, стадион без трибина..., Волим све оне који су део мог живота и хвала им што постоје !

Последњи вапај рибе чији дечко има проблема, како са инстинктом, тако и са оријентацијом, а понекад и са шумама Амазона где је она очигледни кривац.
Свугде је покушао, само тамо где треба не залази.

Разнежити некога до тачке губљења равнотеже и тихог забезекнућа. Одушевљена страна је у већини случајева женског пола.

Одлика новокомпоноване чисте комерцијале. Јелте, дођоше тешка времена, од уметности се не живи. Каква је корист да платиш Дејана Милицевица, како се представља дотични, или неког сличног уметника да ти уради неко њесра од спота, а не ставиш број телефона свог менаџера? Како би те у супротном пронашао власник локалног дискаћа у некој варошици? Мора да се мисли и на будућност, на следећи албум или бар сингл. Зар смеш да пропустиш копање по корпи за отпадне текстове Марине Туцаковић? Да за сома евра добијеш две строфе које је она написала у трећем разредну средње кад се први пут напила, а пронашла скоро након сређивања подрума.
Ти си будућа интернационална звезда, тако да број у споту обавезно треба да почиње са +381, не заборави то. Не заборави ни да вратиш паре баби која је продала стеону краву да би њена унука певаљка ставила силиконе или да би унук певач истетовирао нешто кул и пробушио уво и обрву.
Не брини, није срамота имати број у споту. Сваки почетак је тежак, а ако ти се посрећи, можда у будућности снимиш дует и са Ди-Џеј Шонетом.

Критика, у виду мантре, која се понавља за свакога ко се икада, не дај Боже, понови било чиме. Најзанимљивије је то, што ово никада не набацују на нос људи који заиста живе на доњој граници сиромаштва.

Суптилна техника прислушкивања туђих разговора, док се правимо да смо као заузети неким својим обавезама.

Нека магија у телу појединих људи, која им омогућава велику покретљивост, окретност, и то све са великом лакоћом.

Види вако... Немаш ти појма шиљокуран... То ти је била једна земља где је било свега и све је било најбоље.

Нико ништа није радио, а сви су све имали. И кад немаш, узмеш од предузећа, ил неки од они кредита што се никад не враћају, све се то лепо распореди на друштво, и супер свима! Сви нас волели, сви нам завидели, а тек пасош што нам био црвен и леп! На море идеш кад оћеш и де оћеш и пишаш по домороцима, нако госпоцки.

Војска ко земља - све на нивоу, све најбоље, причало се да смо били четврта сила у Европи, ал ја искрено мислим да смо били и прва, ако у Европу не рачунамо и Есесесер. И сви воле војника, чудо једно! Одеш у Србију, одеш у најгоре усташко место у Рвацкој - просто се утркују ко ће пиво да ти плати!

А тек Тито! Да виш кад ОН неком каже "Не!"! Па све се бре тресе, цео се свет тресо од нас, сви нас знали ко смо и де смо, сви нас бре волели! Црнци те воле, Енглези те воле, Американци те воле, Совјети те воле, чудо једно! Сви питају колко ти пара треба, само да би и ти њих воло, толко им стало било до нас и наше Југославије! Па кад гледаш оне слетове на стадионима... Волели смо га бре, ЕЈ! И мртвом смо му носили штафету! Еј, Друг Стари, да је још поживео, све би данас друго било, знао би он како са овим барабама...

Сви били јебачи, сви унаказили од јебања сваку земљу у коју оду, странкиње једва чекале Србе и Рвате да се са њима плоде, јер су сви Југословени били прави плодитељи, таквих на планети није било. Толко смо плодили да су ове наше остале суве, па почо се смањује наталитет, то је кренуло отад, јер смо били јебачи.

А тек брацво и јединсво... Па кад запевамо химну, Хеј Словени, па Брена, па Бијело Дугме, па Краш чоколаде, па Горење... Нисмо бре ни гледали ко је Србин, ко Хрват, све нам једно било. Сви смо се заједно проводили и зезали, право Титово брацво и јединсво! Ееееј, то је бре била земља бре!

Ви сад појма немате! Да вам човек да једну овцу нацртану, не бисте знали да је сачувате! Ви сте бре нуле сви до једног!

Месеци у којима извесна фирма која производи газиране сокове жели да нам у сваком тренутку и на сваком месту и у свакој могућој прилици стави до знања како она има тапију на новогодишње празнике.

Реченица која се може чути искључиво од политичара. Зато су они и почели да се баве политиком, а не зато што не знају ништа друго да раде.