Чудно вече, онако тмурно и надасве полукишовито. Сијалица у клозету замењена, немаш шта радити. Ухватим некако нешифровани комшијски нет и на брзину погледам понуду кладионичарског материјала. За око ми западне четвртфинале Копа Аргентине и одлучим бацити једну петстотку на Индепендиенте. Била лепа квотица, негде око двице и по. Закачкетим главу и хтедох кренути до Гринича илити почетног Меридијана. Мало размислим, треба ми двајес минута до тамо. Могао би понети и неки кишобран да не навучем кијавицу или недајбоже запаљење плућа. Јес да је август, али прохладно је к'о у октобру. Пронађем у ћошку предсобља неки модел Кина 2003 и кренем лаганези. На сред улице застанем да припалим пљугу кад поред мене прогалопира мелескиња а ла Хали Бери лук. Окренем да скенирам заносну позадину кад одједном ветар ми изби кишобранче и залепи га посред раздељка дотичне. Притрчим до ње да се извиним и покушам некако да се понудим ради надокнађивања нанетог физичког и надасве душевног бола. Одведем је на пар ирских чајића, била је јадна сва покисла. Позва ме у своју гајбу, ја сав срећан и усплахирен пристадох. Следећег тренутка се будим у кревету, а поред мене лежи комшиница Мара сва гарава. Сад се ја сети да је претходне вечери пекла пекмез напољу и ветар јој из Смедеревца наносио дим на лице. Побего док се не пробуди. Уђем у кућу и у углу предсобља видим онај исти кишобран који је спенковао мелескињу. Обећам себи да никад више нећу пити пола литре ирског чаја без безалкохолног састојка. Сад сам добро и прошао. Ошинуо сам седму рецку и сачувао пола црвене јер Индепендиенте продао, увалили му два комада код куће.

Сликовити опис журке библијских размера која се једног тренутка толико отела контроли да је резултирала рушењем носећих стубова објекта и урушавањем зидова. Врло карактеристична појава на овим просторима, поготово приликом прослављања важнијих догађаја у животу.

Није лако бити господин човек..
Краватица, сако, панталонице, бонтон на нивоу Миње Суботе, ауто поприлично недостижан за нас смртнике и ципелице у којима можеш да се огледаш јер, одело чини човека, јелте?

Али треба и знати. Можеш ти изгледати споља као господин, али кад ти се дубље погледа у џеп, а данас многи то раде, ако немаш шта да покажеш, боље би ти било да си завршио ликовну академију јер без пара можеш само да се сликаш.
А паре су скупе!

Шаљив осврт на висину неке особе.

Па шта ако она није за њега? Младо је момче, тек у развоју, нек се забавља са женскадијом. Та његова није баш лице за насловну страну, али има солидне атрибуте. Можда нема ни то, можда нема ништа, али даје. Било како било, мала је жељна, и шта га кошта да буде са њом. Па неће се жени, ако му досади, увек може да откачи и нађе другу. Неће сад да гледа да ли је паметна, или да ли је лепа, битно да одговара довољно да буду заједно, па кад пукло да пукло.

Стара добра клиначка времена. Обично је изговарају старији мангупи из краја клинцима онако офрље, да их што пре искулирају. А клинцима је та реч битнија, и од сваке симпатије њихове и клуба за који навијају, и обавезно се осећају као да су главни међу осталим клинцима.

Израз,односно комплимент упућен некоме,ко је рекао или урадио нешто стероидно филозофски,друштвено бунтовнички,поетски,кул и дабл стероидно мистично.
Рефлектује нечије мишљење о теби у том тренутку кроз мисаону асоцијацијију да би то рекао или урадио сам Дилан лично,можда.
Човек који је створио целу једну субкултуру филозофије,музике,уметности,политичког деловања,начина понашања,односа са медијима,схватања живота и осталог...А да никад није отпевао или рекао нешто што било ко на планети разуме, већ је оставио другима да мозгају и претпостављају у бескрајним књигама и расправама шта је хтео да каже.Стварајући мистику о њему која превазилази чак и питања о загробном животу.
Наравно променио је Јеврејско име и презиме,и сакрио Совјетско порекло, у Америчко, после Адорно експеримента.Капирајући да ће због свог понашања и медијских излета вероватно бити прогањан као комуниста и фасовати АЦ/ДЦ...Као онај јадни брачни пар који су осудили на исту ,јер је правио атомску бомбу у кухињи помоћу телевизора и микроталасне.
Толико редак комплимент да ћеш пре чути да си реинкарнација Буде,Исуса,оног филозоф што је живео,јео и мастурбирао у бурету,Роко Шифредиа,Менделе итд...
Међутим сам комплимент мора бити упућен од стране неког хардкоре мистичног,друштвеног признатог, као неко ко је астрономски битан на микро или макро социјалном плану,познаваоца свега и свачега.
Ал опет и тај зна да је ризик по његов филозофски педигре зајебано велики ако употреби тај „свети Грал“ међу комплиментима...Па га скоро никад не користи.Можда ти шапне на уво у најбољем случају, али под претњом атентата ако споменеш да ти је он рекао

Несметани пролаз предмета упућеној некој особи, само ваздух и ништа осим тога ( плавушина изрека за овај случај: боље ишта него ништа), чак може да резултује претњом која је банална као тинејџерке у ВЦ.

Неизоставно питање међу данашњом омладином приликом упознавања, најкасније десетак минута од почетка истог. На топ листи питања резервисаних за упознавање, дешава се да претекне и "како се зовеш?". Једноставно, код већине студирати значи бити самосвестан, урбан, једном речју цар, аутоматски паметнији од других, па макар и ако си уписао Мегатренд у Малој Моштаници, истурено одељење у основној школи. Небитно где, шта, због чега и на који начин си уписао, па и да си већ трећи пут друга година.

Они који питају "шта студираш" уместо "шта радиш у животу", одричан одговор доживљавају попут неке врсте шока, јер њихови умови немају опцију за могућност прихватања таквог одговора.

Агенција која је доживела велику експанзију у земљама такозваног трећег света. Одеш у Америку, научиш језик, за пар месеци рада, вратиш неку пристојну кинту коју у својој земљи не би зарадио ни за пет година ( ако изузмемо политичаре, тајкуне и плаћена радна места ). Програм подразунева да пар месеци радиш, а месец дана искористиш за туристички обилазак места или шире области у којој си радио. Ипак користи се и као заједљива опаска упућена човеку који сваког дана путује пар сати до посла.

Одјеб и товарење коме су дорасли само најискуснији.
Наиме, уколико имате Вип картицу, жељни сте подјебавања и не желите да се јавите рандом особи, ово је одлична ствар за вас. (вид' ме, ко да радим за Топ Шоп)
Сви знамо да нико неће сачекати одређени сигнал да остави поруку особи, стога прекидамо чим чујемо глас који упућује на горе наведено.
Телефон звони, звони и више вам је допиздело. Мирним гласом се јавите, крените са изговарањем и можете очекивати прекидање везе уколико вас дотична соба не скапира.

Дословно, Алфа и Омега загребачког Динама, популарни Мамињо. Председник, потпредседник, спортски директор, мађионичар и менаџер - све у једном.

У неком пренесеном значењу, оно што ће Зоран Стојадиновић, Алберт Нађ и њему слични бити кад им извршиш лоботомију, изврнеш наопачке и кад порасту.

Човек чију би слику наши менађери требало да држе испод јастука, поред иконе и у новчанику.
Рођени трговац. Намазан свим бојама. Без проблема би Турчину увалио прасе које преко леђа има истетовираног Мухамеда са блајханом косом и флашом зајечарског у рукама.

Има стрпљења и живаца. Није алав на прву лопту.
Док уз најсочније и најмаштовитије псовке прети новинарима и политичарима по Хрватској броји крвна зрнца oн ноншалантно пушта да својим играчима цена лагано расте. Хвали их к'о Циго свога коња, к'о Вучић свога Дачића и обрнуто, прича приче, сере како му је нека влашка врачара иу Кучева рекла да га не да за мање од 6 милиона или ће му Чечени отети жену у следећем кварталу ове године.
Да је мајстор свог заната показује чињеница да је од продаје играча за 12 година донео Динаму преко 160 милиона евра. Вероватно је пола од тога покр'о ал' кога боле уво. Заслужио је. Скидам капу.
Ови наши да дупло мање времена покраду трипут више.

Не доводи играче преко ВХС касета и анонимних позива.
Не чека да неко напуни Динамо па да га тек онда уочи и купи.
Не гледа играчима у здравствени картон па изабира ове са историјом болести дужом од кинеског зида.
Гледа који странац доноси разлику на терену а који је истовремено алергичан на алкохол, спонзоруше и који никако није Пјер Боја.

Једне од најпознатијих наочара икад направљених. Иако немају славу као Авијаторке, ипак представљају оличење кулоће. Постале су познате својим појављивањем у филму "Браћа блуз", а касније и у "Резервоар догс". Иако код нас раније нису биле тако популарне, ове године све више људи их носе. Можда све нису оригинал, али чак и ако су копије, оне изгледају сјајно.

Када опонашањем трубе или звиждањем изводимо посмртни марш некоме ко је пошао у работу која ће се највероватније завршити катастрофом.

Каже се за голмана рупу илити ћору који прима голове са свих страна, као да на голу нема никога.
Треба му купити и муда и кецељу.
Израз настао као сличност између деформитета српског народног гуслара и голмансера који има исту чулну ману.

Црвено дугме. Фотеља. Завалиш се и крећеш. Не да гледаш влажење просечне српске фолк звезде која се набија на микрофон, бркате малоазијце или шпањолке којима се од силног плакања и сливања суза ојела и дојка. Прво мало реклама. Још јебено неинспиративних, понављајућих полуминутних којештарија упакованих у форму за савременог купца, глупог, дебелог идиота. Ни фудбал, ни сексуално просветитељске емисије, баљезгање униформисано, блејећих сподоба у тегет оделима, јад сиромашних фамилија и унутрашњост чмара богатог гмаза, лгбт заједница која пропагира љубав према људима, истополно и природно, па нека иде живот, (само се питам како?!), међуножје Снежане Дакић, изнова и изнова.

Испирање мозга. Мод центрифуга. После два сата очи ти засузе и једва се одвлачиш по пиво, дрпајући се између ногу и певушећи мелодију са рекламе за средство полирања пода. Транспарентно, душепогубно, накарадно, директно и непосредно, вулгарно и компромитујуће зрачење те и даље чека.
Боле те уво, немаш паметнијег посла. За сат времена ће те позвати на фудбал, и одбићеш осетивши стид због својих недепилираних ногара. Ко још данас маљав јури лопту? Пријатно је испред те кутије. Има о много чему да се размишља. О, томе да ли ми се кита диже, колико дуго могу да јебем, и да ли треба да се убијем ако ејакулирам превремено. Превремена ејакулација. Превремена ејакулација. Секс и град, Саманта напушава неког лика јер је превремено ејакулирао, а онај други има гротескну киту, до му дође још горе него мала. Још, ако си тек ступио у пубертет одбићеш пичку у страху да превремено ејакулираш. Иако не знаш значење речи ејакулација. Како ли је онима у Етиопији, жалиш их док ти поглед нехатно пролази кроз прозор и не зауставља се на бескућнику склупчаном на клупи. Антена се покварила, тахикардија, да ли ће Хур'ац запросити Чкуп? Смирујеш се, рећи ће ти већ неко сутра.

1993., живот у "Веселим деведесетим"

Мама ради за две марке, тата на ратишту, комшија Раде продаје бензин да преживи, комшија Милан што је до јуче био клошар и зајмио паре по комшилуку постао привредник, у школи дизелаши, по граду мајмуни са пиштољима, у друштву глад и хиперинфлација...

А ја слушам Ивана Гавриловића, Тап 011, Груа, Б3 и остале на ТВ-у како ми певају о својим швалерским подухватима, како се разбијају од пара, ил колко им највећи проблем у животу љубав. Де ли се изгубио онај рок од ономад?

Уљудно, префињено и културно одрађен задатак. У складу са свим господским нормама и манирима.Тотално ненадјебив фазон који индивиду издиже на врх хијерархијске пирамиде. Ријешење одређене ситуације на боговски начин.
Мат расност.

Нећеш јебати више, доста је било...

Рез, одлучан израз који описује револт, љубавни преокрет у коме се јебана страна освешћује и након последње капи ћутања, прелива обод чаше изван граница толеранција и креће у трезвени дифенс емотивне независности.

Суперлатив храбрости. Моћ. Чин који ћеш посматрати као теле шарена врата. Широм ћеш отворити уста, то ће бити ритуал дивљења са твојим личним печатом.