Čudno veče, onako tmurno i nadasve polukišovito. Sijalica u klozetu zamenjena, nemaš šta raditi. Uhvatim nekako nešifrovani komšijski net i na brzinu pogledam ponudu kladioničarskog materijala. Za oko mi zapadne četvrtfinale Kopa Argentine i odlučim baciti jednu petstotku na Independiente. Bila lepa kvotica, negde oko dvice i po. Zakačketim glavu i htedoh krenuti do Griniča iliti početnog Meridijana. Malo razmislim, treba mi dvajes minuta do tamo. Mogao bi poneti i neki kišobran da ne navučem kijavicu ili nedajbože zapaljenje pluća. Jes da je avgust, ali prohladno je k'o u oktobru. Pronađem u ćošku predsoblja neki model Kina 2003 i krenem laganezi. Na sred ulice zastanem da pripalim pljugu kad pored mene progalopira meleskinja a la Hali Beri luk. Okrenem da skeniram zanosnu pozadinu kad odjednom vetar mi izbi kišobranče i zalepi ga posred razdeljka dotične. Pritrčim do nje da se izvinim i pokušam nekako da se ponudim radi nadoknađivanja nanetog fizičkog i nadasve duševnog bola. Odvedem je na par irskih čajića, bila je jadna sva pokisla. Pozva me u svoju gajbu, ja sav srećan i usplahiren pristadoh. Sledećeg trenutka se budim u krevetu, a pored mene leži komšinica Mara sva garava. Sad se ja seti da je prethodne večeri pekla pekmez napolju i vetar joj iz Smederevca nanosio dim na lice. Pobego dok se ne probudi. Uđem u kuću i u uglu predsoblja vidim onaj isti kišobran koji je spenkovao meleskinju. Obećam sebi da nikad više neću piti pola litre irskog čaja bez bezalkoholnog sastojka. Sad sam dobro i prošao. Ošinuo sam sedmu recku i sačuvao pola crvene jer Independiente prodao, uvalili mu dva komada kod kuće.
Slikoviti opis žurke biblijskih razmera koja se jednog trenutka toliko otela kontroli da je rezultirala rušenjem nosećih stubova objekta i urušavanjem zidova. Vrlo karakteristična pojava na ovim prostorima, pogotovo prilikom proslavljanja važnijih događaja u životu.
- Zar na ovom mestu nije bila kafana pre jedno... dve godine?
- Jašta. Bila. I to kakva!
- Pa šta se desilo?
- Eh, pobratime... Drugar jedan, tu iz kraja, dobio dete posle 15 godina pokušavanja, terapija, kuraca-palaca. Pozvao celu ekipu,u 7 ujutru izvuk'o muziku iz kreveta da dođe, doveo Bojana harmonikaša iz Desimirovca, Vukasa bubnjara, Radišu Krečara da peva... Sve po propisu. Dovukao iz sela Bure sa 400 litara rakije stare 20 godina koju je čuvao za taj dan,organizovao Milutina da mu iz Biblioteke na svakih par sati donosi po vruće prase, nije žalio para. Slavilo se tri dana, svraćao i ljude sa ulice na piće, hteo da proslavi čovek. Ja sam na tom slavlju uvo izgubio jer se Mileta toliko napio da je utripovao da sam prase, pa krenuo da gricne uvo, svi znaju da mu to najslađe. Trećeg dana, čini mi se, nestalo piva, ovaj drugar hteo da ode da obnovi zalihe, međutim, umesto u rikverc,ubaci u prvu i uđe u kafanu. Sve se urušilo posle 10-ak minuta. Od kafanče ostade poljanče.
Nije lako biti gospodin čovek..
Kravatica, sako, pantalonice, bonton na nivou Minje Subote, auto poprilično nedostižan za nas smrtnike i cipelice u kojima možeš da se ogledaš jer, odelo čini čoveka, jelte?
Ali treba i znati. Možeš ti izgledati spolja kao gospodin, ali kad ti se dublje pogleda u džep, a danas mnogi to rade, ako nemaš šta da pokažeš, bolje bi ti bilo da si završio likovnu akademiju jer bez para možeš samo da se slikaš.
A pare su skupe!
- Vidi ga majke ti! Dingo!
- A!?
- Gde si se nacifr’o tako?
- Idem na razgovor za posao.
- Šta je u pitanju, audicija za novog agenta 007?
- Ne brate, treba da radim kao obezbeđenje u bankama.
- Ooo, pa srećno! Pazi ovako, motri na starice koje stoje pored pulta i tipove sa crnim torbama koji se drže za uvo, veruj mi, oni su najsumnjiviji..
- E matori, puno gledaš filmove.
Šaljiv osvrt na visinu neke osobe.
-Tebra ona riba ti blica celo veče.
-Ja ne znam koliko si ti popio ali vidiš li da joj malo fali da zakači glavom onu disko kuglu.
-Pa šta ima veze?
-Ma da bre, šta ima veze. Taman kad se sagne da joj šapnem nešto na uvo, može i sat da podesi na drugo vreme.
Pa šta ako ona nije za njega? Mlado je momče, tek u razvoju, nek se zabavlja sa ženskadijom. Ta njegova nije baš lice za naslovnu stranu, ali ima solidne atribute. Možda nema ni to, možda nema ništa, ali daje. Bilo kako bilo, mala je željna, i šta ga košta da bude sa njom. Pa neće se ženi, ako mu dosadi, uvek može da otkači i nađe drugu. Neće sad da gleda da li je pametna, ili da li je lepa, bitno da odgovara dovoljno da budu zajedno, pa kad puklo da puklo.
-Matori, si video onu Dejanovu novu ribu?
-Aha.
-Ja nikako ne mogu da ih smislim zajedno, ona meni i nije nešto.
-Pa okej, ništa posebno...
-Ne znam kako može da bude s njom, ja ne bih mogao.
-A bole ga uvo, neće se ženi, ionako mi reče da je čuo da je mala žešća fufa tako da će možda da umoči.
Stara dobra klinačka vremena. Obično je izgovaraju stariji mangupi iz kraja klincima onako ofrlje, da ih što pre iskuliraju. A klincima je ta reč bitnija, i od svake simpatije njihove i kluba za koji navijaju, i obavezno se osećaju kao da su glavni među ostalim klincima.
Stariji u prolazu....
Klinac 1: E ćao brate !
Stariji: De si mali, jel te neko dira ?(već je otišao brzim korakom od grupe klinaca)
Klinac 1: Ma niko me ne dira super sam.
Klinac 2: Pa ti njega znaš ?!!!
Klinac 3: To je onaj Zvezdaš iz dvaesosmice ulaza, mnogo je jak !!
Klinac 2: E sad te brale moj boli uvo, on te brani !
Izraz,odnosno kompliment upućen nekome,ko je rekao ili uradio nešto steroidno filozofski,društveno buntovnički,poetski,kul i dabl steroidno mistično.
Reflektuje nečije mišljenje o tebi u tom trenutku kroz misaonu asocijacijiju da bi to rekao ili uradio sam Dilan lično,možda.
Čovek koji je stvorio celu jednu subkulturu filozofije,muzike,umetnosti,političkog delovanja,načina ponašanja,odnosa sa medijima,shvatanja života i ostalog...A da nikad nije otpevao ili rekao nešto što bilo ko na planeti razume, već je ostavio drugima da mozgaju i pretpostavljaju u beskrajnim knjigama i raspravama šta je hteo da kaže.Stvarajući mistiku o njemu koja prevazilazi čak i pitanja o zagrobnom životu.
Naravno promenio je Jevrejsko ime i prezime,i sakrio Sovjetsko poreklo, u Američko, posle Adorno eksperimenta.Kapirajući da će zbog svog ponašanja i medijskih izleta verovatno biti proganjan kao komunista i fasovati AC/DC...Kao onaj jadni bračni par koji su osudili na istu ,jer je pravio atomsku bombu u kuhinji pomoću televizora i mikrotalasne.
Toliko redak kompliment da ćeš pre čuti da si reinkarnacija Bude,Isusa,onog filozof što je živeo,jeo i masturbirao u buretu,Roko Šifredia,Mendele itd...
Međutim sam kompliment mora biti upućen od strane nekog hardkore mističnog,društvenog priznatog, kao neko ko je astronomski bitan na mikro ili makro socijalnom planu,poznavaoca svega i svačega.
Al opet i taj zna da je rizik po njegov filozofski pedigre zajebano veliki ako upotrebi taj „sveti Gral“ među komplimentima...Pa ga skoro nikad ne koristi.Možda ti šapne na uvo u najboljem slučaju, ali pod pretnjom atentata ako spomeneš da ti je on rekao
Devojka:Ej,ćao...stojim već 10 minuta i gledam te,znači predobar si...Ko si ti'?
Momak:Sve što mogu biti sam ja,ko god to bio
Devojka:Eae..ovaj...ono,hmmm...čime se baviš?
Momak:Sledeće pitanje
Devojka:Viđam te u kraju,tu sam blizu...pa se pitam...Šta radiš sutra?
Momak:Juče je samo sećanje,sutra nikad nije ono što bi trebalo biti
Devojka:Šta koji kurac pričaš?
Momak:Sledeće pitanje
Devojka:Aj..evo 47-ca...pozdrav
Matori roker sa strane(koji ih sluša):Mladiću skidam kapu,što bi reko moj otac „To je bilo Dilanovski“.
Momak:Hvala...Da li je on ljubitelj Bob Dilana?
Matori roker sa strane:Ne,al je ljubitelj šizofrenije od najranije mladosti
Nesmetani prolaz predmeta upućenoj nekoj osobi, samo vazduh i ništa osim toga ( plavušina izreka za ovaj slučaj: bolje išta nego ništa), čak može da rezultuje pretnjom koja je banalna kao tinejdžerke u VC.
Keva: Bla trt mrt kurac palac
Sin: Šta reče?
Keva: Šta god ja pričam uđe ti na jedno uvo na drugo izađe, promaja ti suva iz glave.Devojka: Ala se ti kurčiš, garant ti je mali.
Momak: Mali? Ako ti ga sad zabijem u tu glavu od pozadi ima da ti izađe na drugu ispred.
Neizostavno pitanje među današnjom omladinom prilikom upoznavanja, najkasnije desetak minuta od početka istog. Na top listi pitanja rezervisanih za upoznavanje, dešava se da pretekne i "kako se zoveš?". Jednostavno, kod većine studirati znači biti samosvestan, urban, jednom rečju car, automatski pametniji od drugih, pa makar i ako si upisao Megatrend u Maloj Moštanici, istureno odeljenje u osnovnoj školi. Nebitno gde, šta, zbog čega i na koji način si upisao, pa i da si već treći put druga godina.
Oni koji pitaju "šta studiraš" umesto "šta radiš u životu", odričan odgovor doživljavaju poput neke vrste šoka, jer njihovi umovi nemaju opciju za mogućnost prihvatanja takvog odgovora.
Nakon petominutnog razgovora gde sam pokazao da poznajem padeže, opštu kulturu i površno istoriju.
Ana, Bojana i ja.
Ana: "E, da, čoveče, u pravu si, Boj na Kosovu je bio 1389.! Ja sve ubeđena bila da je 1500 neke. A šta studiraš?",
Ja: "Ništa!",
Ana: " (uz "nemoj da me ložiš" kez) Ma, daj, nemoj da nas zezaš! Bojana, on kaže da ništa ne studira.",
Bojana: " (isti kez) Ma, pusti ga, loži te." ,
Ja: "Najozbiljnije, ne studiram, radim. Šta vas dve studirate?",
Ana: "Ne verujem ti, ali nema veze. Ja sam na Megatrendu, severnoafrički menadžment, sad obnavljam prvu.",
Bojana: "Ana, on nas loži, sigurno nešto studira. E, a ja sam na višoj poslovnoj, nikako da se izborim sa drugom." ,
Ja: "Hm... Ma, boli vas uvo za faks, bitno vam je da su vam guzice u BGu i da ne morate prstom da mrdate, je l' tako?",
Ana: "Seljačino! (a u sebi "Nije da nije...")...
Agencija koja je doživela veliku ekspanziju u zemljama takozvanog trećeg sveta. Odeš u Ameriku, naučiš jezik, za par meseci rada, vratiš neku pristojnu kintu koju u svojoj zemlji ne bi zaradio ni za pet godina ( ako izuzmemo političare, tajkune i plaćena radna mesta ). Program podrazuneva da par meseci radiš, a mesec dana iskoristiš za turistički obilazak mesta ili šire oblasti u kojoj si radio. Ipak koristi se i kao zajedljiva opaska upućena čoveku koji svakog dana putuje par sati do posla.
- Đe si brate, nema te ko Tarzana po Vojvodini ?!
- Ma evo, našao neki posao, pa radim.
- A gde radiš ?
- Pa u Bg-u.
- Iz Novog Sada ideš u Bg da radiš ?
- Pa da brate, kad nema posla..
- Boli te uvo, ko da si u Work and Travel programu..
- Duvaj ga bre!!!!
- Polako što si zamerljiv, hahahaha..
Odjeb i tovarenje kome su dorasli samo najiskusniji.
Naime, ukoliko imate Vip karticu, željni ste podjebavanja i ne želite da se javite random osobi, ovo je odlična stvar za vas. (vid' me, ko da radim za Top Šop)
Svi znamo da niko neće sačekati određeni signal da ostavi poruku osobi, stoga prekidamo čim čujemo glas koji upućuje na gore navedeno.
Telefon zvoni, zvoni i više vam je dopizdelo. Mirnim glasom se javite, krenite sa izgovaranjem i možete očekivati prekidanje veze ukoliko vas dotična soba ne skapira.
Zvoni telefon, neka ljakse pesma, a ti u radnji punoj mušterija. Polako stavljaš telefon u džep, on se i dalje dernja. Ljudi te gledaju. Neka matora gospođa ti nadrkano govori da se javiš, jer je, predpostavljaš, nervira Jašar. Polako uzimaš telefon. Stavljaš na uvo i krećeš: ''Dobili ste vip gov...'', vraćaš ponosno telefon u džep, a faca u fazonu- tako se to radi narode.
Doslovno, Alfa i Omega zagrebačkog Dinama, popularni Maminjo. Predsednik, potpredsednik, sportski direktor, mađioničar i menadžer - sve u jednom.
U nekom prenesenom značenju, ono što će Zoran Stojadinović, Albert Nađ i njemu slični biti kad im izvršiš lobotomiju, izvrneš naopačke i kad porastu.
Čovek čiju bi sliku naši menađeri trebalo da drže ispod jastuka, pored ikone i u novčaniku.
Rođeni trgovac. Namazan svim bojama. Bez problema bi Turčinu uvalio prase koje preko leđa ima istetoviranog Muhameda sa blajhanom kosom i flašom zaječarskog u rukama.
Ima strpljenja i živaca. Nije alav na prvu loptu.
Dok uz najsočnije i najmaštovitije psovke preti novinarima i političarima po Hrvatskoj broji krvna zrnca on nonšalantno pušta da svojim igračima cena lagano raste. Hvali ih k'o Cigo svoga konja, k'o Vučić svoga Dačića i obrnuto, priča priče, sere kako mu je neka vlaška vračara iu Kučeva rekla da ga ne da za manje od 6 miliona ili će mu Čečeni oteti ženu u sledećem kvartalu ove godine.
Da je majstor svog zanata pokazuje činjenica da je od prodaje igrača za 12 godina doneo Dinamu preko 160 miliona evra. Verovatno je pola od toga pokr'o al' koga bole uvo. Zaslužio je. Skidam kapu.
Ovi naši da duplo manje vremena pokradu triput više.
Ne dovodi igrače preko VHS kaseta i anonimnih poziva.
Ne čeka da neko napuni Dinamo pa da ga tek onda uoči i kupi.
Ne gleda igračima u zdravstveni karton pa izabira ove sa istorijom bolesti dužom od kineskog zida.
Gleda koji stranac donosi razliku na terenu a koji je istovremeno alergičan na alkohol, sponzoruše i koji nikako nije Pjer Boja.
Priča se da je spavao Nedu Ukraden. Našli su se tu negde na pola puta, kod Vinkovaca.
Jedne od najpoznatijih naočara ikad napravljenih. Iako nemaju slavu kao Avijatorke, ipak predstavljaju oličenje kuloće. Postale su poznate svojim pojavljivanjem u filmu "Braća bluz", a kasnije i u "Rezervoar dogs". Iako kod nas ranije nisu bile tako popularne, ove godine sve više ljudi ih nose. Možda sve nisu original, ali čak i ako su kopije, one izgledaju sjajno.
I dok napolju sunce sija, ti polako hodaš vrelim asfaltom. Stavljaš svoje naočare, a u ušima čuješ "Little green bag" od George Baker Selection. I dok se u slou mošunu krećeš ulicom, polako odmeravaš prolaznike koji užurbano prolaze pored tebe. A ljudi tebe gledaju i misle u sebi: "Ko je ovaj moron? Zašto se kreće tako sporo?" A tebe boli uvo. Ti samo pičiš pravo i ne obazireš se na druge. Imaš svoje naočare, slušaš svoju muziku, pališ jednu cigaretu i u tom momentu ti si doživeo nirvanu.
Kada oponašanjem trube ili zviždanjem izvodimo posmrtni marš nekome ko je pošao u rabotu koja će se najverovatnije završiti katastrofom.
-Ma, ima da pokušam pa šta bude. Boli me uvo što je ne zanimam, možda samo želi da to mislim.
-Da, da sigurno je to! Napred matori, verujemo u tebe!
-Ae poželite mi sreću!Lupe ga po ramenu dok odlazi laganim hodom. Jedan iz ekipe tiho počinje da zviždi posmrtni marš, pridružuje mu se još jedan sa donjom oktavom, Na kraju ceo orkestar prati namrštenog nesrećnika u propast.
Kaže se za golmana rupu iliti ćoru koji prima golove sa svih strana, kao da na golu nema nikoga.
Treba mu kupiti i muda i kecelju.
Izraz nastao kao sličnost između deformiteta srpskog narodnog guslara i golmansera koji ima istu čulnu manu.
(fudbal na male goliće)
1: Ide volejčina! (pada gol sa pola terena volejom u golić)
2:(razočarani saigrač) Alo, neću više da igram, pomeri mi ovog Filipa Višnjića sa gola, boli me uvo. Namerno ste ga vi stavili da brani da bi me ujebo i vi pobedili, makni ga!
1: Kako hoćeš, samo nema dovođenja Debelog Bore, taj prekrije ceo gol.
2: U kurac. . . Višnjiću, ipak ostani na golu...
Crveno dugme. Fotelja. Zavališ se i krećeš. Ne da gledaš vlaženje prosečne srpske folk zvezde koja se nabija na mikrofon, brkate maloazijce ili španjolke kojima se od silnog plakanja i slivanja suza ojela i dojka. Prvo malo reklama. Još jebeno neinspirativnih, ponavljajućih poluminutnih koještarija upakovanih u formu za savremenog kupca, glupog, debelog idiota. Ni fudbal, ni seksualno prosvetiteljske emisije, baljezganje uniformisano, blejećih spodoba u teget odelima, jad siromašnih familija i unutrašnjost čmara bogatog gmaza, lgbt zajednica koja propagira ljubav prema ljudima, istopolno i prirodno, pa neka ide život, (samo se pitam kako?!), međunožje Snežane Dakić, iznova i iznova.
Ispiranje mozga. Mod centrifuga. Posle dva sata oči ti zasuze i jedva se odvlačiš po pivo, drpajući se između nogu i pevušeći melodiju sa reklame za sredstvo poliranja poda. Transparentno, dušepogubno, nakaradno, direktno i neposredno, vulgarno i kompromitujuće zračenje te i dalje čeka.
Bole te uvo, nemaš pametnijeg posla. Za sat vremena će te pozvati na fudbal, i odbićeš osetivši stid zbog svojih nedepiliranih nogara. Ko još danas maljav juri loptu? Prijatno je ispred te kutije. Ima o mnogo čemu da se razmišlja. O, tome da li mi se kita diže, koliko dugo mogu da jebem, i da li treba da se ubijem ako ejakuliram prevremeno. Prevremena ejakulacija. Prevremena ejakulacija. Seks i grad, Samanta napušava nekog lika jer je prevremeno ejakulirao, a onaj drugi ima grotesknu kitu, do mu dođe još gore nego mala. Još, ako si tek stupio u pubertet odbićeš pičku u strahu da prevremeno ejakuliraš. Iako ne znaš značenje reči ejakulacija. Kako li je onima u Etiopiji, žališ ih dok ti pogled nehatno prolazi kroz prozor i ne zaustavlja se na beskućniku sklupčanom na klupi. Antena se pokvarila, tahikardija, da li će Hur'ac zaprositi Čkup? Smiruješ se, reći će ti već neko sutra.
2167. negde u Evropi.
-Tata, tata, jesam li ja...?
-E, mali nemam vremena, pitaj mamu.
-Mama, izvini što te prekidam u brijanju kurčine, samo da te pitam jesam li ja latentni heteroseksualac?
-Nisi, srce mamino.
-Ali, televizija!
-Tišina, i manje da gledaš televizor, samo nam gluposti serviraju.
1993., život u "Veselim devedesetim"
Mama radi za dve marke, tata na ratištu, komšija Rade prodaje benzin da preživi, komšija Milan što je do juče bio klošar i zajmio pare po komšiluku postao privrednik, u školi dizelaši, po gradu majmuni sa pištoljima, u društvu glad i hiperinflacija...
A ja slušam Ivana Gavrilovića, Tap 011, Grua, B3 i ostale na TV-u kako mi pevaju o svojim švalerskim poduhvatima, kako se razbijaju od para, il kolko im najveći problem u životu ljubav. De li se izgubio onaj rok od onomad?
2013., žurka "Vesele devedesete"
Jao, brate, koji je zez bio tad, kolko bih voleo da sam tad bio klinac! Tad su svi izlazili i družili se, danas svi vise po Fejsu, mrzi ih da izađu! Slušaj samo muziku, samo su se zezali, boli ih uvo, sve bilo jeftino! Što mi nemamo ovakvu muziku, nama samo Grand puštaju gde ove pevaljke pevaju kolko se razvaljuju, a pevači kolko su švaleri! Pu!
Uljudno, prefinjeno i kulturno odrađen zadatak. U skladu sa svim gospodskim normama i manirima.Totalno nenadjebiv fazon koji individu izdiže na vrh hijerarhijske piramide. Riješenje određene situacije na bogovski način.
Mat rasnost.
- Je li istina da je bilo frke juče posle pijanke?
- Š'a da ti kažem, i jest i nije. Onaj šištavac š'o mu je Mačor stisno šamarčinu u Bumu okupio vršnjake.
- Jeste intervenisali?
- Nije bilo potrebe. Geler je bio sa nama. Znaš kako on rešava situacije. Najvećeg u'vatio za uvo a ostale poslo po cigare. Snaga argumenata. U maniru najvećih džentlmena. Gospodski, jebote.
- Znači profesorski riješeno. Zna čovjek sa ljudima, pa to ti je.
Nećeš jebati više, dosta je bilo...
Rez, odlučan izraz koji opisuje revolt, ljubavni preokret u kome se jebana strana osvešćuje i nakon poslednje kapi ćutanja, preliva obod čaše izvan granica tolerancija i kreće u trezveni difens emotivne nezavisnosti.
Naravno da ne možeš večeras na basket, JA ostajem kod kuće da učim a tebe boli uvo, iš'o bi sa ortacima...
...
E, jel se nećeš ljutiti da ostanem kod tebe samo 15 min, znaš, idem kod druga da pričam sa njegovom devojkom...
...
Stvarno mi se spava, večeras moram da legnem u devetnaest i tridesetšest, isključiću telefon, da ne brineš...
...
Opet si ljubomoran, lepo sam ti rekla da ne veruješ uvek svojim očima...
Superlativ hrabrosti. Moć. Čin koji ćeš posmatrati kao tele šarena vrata. Širom ćeš otvoriti usta, to će biti ritual divljenja sa tvojim ličnim pečatom.
... Udarna vest! Hitno! Muž je zadavio ženu golim rukama, odsekao sebi uvo i sačekao policiju! Priznao je zločin i izjavio da se zove Van Gog! Psihijatri rade na njegovom slučaju...
- Milojka jel čuješ ovo? Ja kad bi tebe zadavio, ti bi ustala iz groba i došla da mi ubiješ švalerku!
- Ne seri Živorade, nego kako ju je zadavio? Golim rukama!
- Ma ajde bre, da vide oni našeg vodoinstalatera Stanoja, došli bi njega da snimaju a ne ove gluposti. Čovek golim rukama otpušio VC šolju.
