Кеса у коју се испеглаш након што у њој донесеш пиће из продавнице.

Код нас некако,све је теже постати алкохоличар, јер да би у Србији био алкохоличар мораш да се не трезниш недељама, по неколико месеци. Што у Европи сматрају алкохоличаром, то је код нас обичан викендаш, или рекреативни алкос.
Но, најлакше их је поделити по томе какви су кад се напију и по томе колико често пију.
Према понашању кад се напију деле се на:

-Волим-вас-све тип:
Лик који кад попије иде од особе до особе, године и пол нису битне, ионако тада све воли, љуби, грли. Често најбољи ликови на пијанкама, загрли те два минута исприча ти како те је одувек готивио ал' како никад није имао праве прилике да се дружи са тобом, ако си мушко, ако си женско, како је заљубљен у тебе, од пре једно пет минута, или пачића, зависи, углавном, кажеш му да мораш да идеш и неће се наљутити.

-Ајде-да-им-јебемо-маму лик:
Човек који кад изађе негде све га смара, стоји код стола пијан, мање од свих осталих, или мртав пијан, не постоји средња фаза код оваквих, брани екипу, и држи стол да не падне. Увек насртљиви, најгори ликови за ''прављење кругова'', ал' опет готивни кад су са тобом (нешто их и не волим кад су са другим екипама, а ни они мене).

-Је-л'-могуће-да-ме-оставила лик:
Лик који увек има неких емоционалних проблема, па зато и пије са вама, увек мртав пијан нађе да вам се јада, кад је вама до скакања, њему крећу прве сузе и ''брате мој, једино тебе волим, не вреди све су оне курве, брате мој, је л' можеш ти мени да верујеш да...''.. Јако досадни ликови, требали би мало да се опусте,кад нађу девојку онда је супер излазити са њима, док је немају, увек тугују за прошлом.

-Знам-дај-још-једно лик:
Лик кога боли туки за све ваше проблеме, за сва ваша дешавања, увек је ту све да саслуша и да на крају да једноставан савет који у принципу тада и решава све проблеме: ''знам брате, верујем ти,него ае ми узмемо по још једно''.

-Смориша:
Лик који је иначе занимљив, али то вече, и поред свог тог алкохола једноставно, није у елементу, најбоље га оставити по страни те вечери.
По томе колико често пију деле се на:

-Цирозаши
Обично су то они људи који не излазе из флаше, социјални случајеви, које увек нађеш испред продавнице,који ти не тражи 5 динара зато што је гладан,него што му фали за Јелена или Лава. Обично јако добри, али их је живот некако измучио па сад утеху траже у флаши. Забрадатили, у некој старој одећи, а хигијена им је давно заборављени пријатељ.

-Викендаши:
Ми, обични смртници, који пет дана уз оброке пијемо сокове, идемо на посао/ у школу и онда са великим ентузијазмом очекујемо тај дуго очекивани петак-суботу да се одузмемо к'о возачка дозвола.

-Алкохоличари у покушају:
Они који пију само радним данима а не викендом, јер су сконтали да их има некако више па им је рачуница једноставнија, виђаш их стално по неким кафанама за загревање петком кад кренеш у град, а овим данима греју клупу испред продавнице,добри стари ликови из краја.

-Алкоси у најави,:
Они који на паузи на послу попију по једну, па после на кафе паузи још по једну, кад дођу кући једну две, уствари кад год им се укаже прилика. Обожавају велика дешавања типа свадбе, испраћају.

Одакле Дове купка на ободу твоје туш кабине немаш појма, али добро знаш да имаш судар за 15 минута и да уколико желиш да Бобан буде успешан рудар вечерас, мораш се упристојити.
Остајеш под тушем преко пола сата, али не због тога што ниси штрокавац чије би телесне излучевине појеле Хорешијеву апаратуру за узорковање, нити због тога што желиш да спереш душевне немире млазом воде, већ зато што све време имаш осећај да се ниси довољно запрао и да ти је кожа још увек исувише масна, чак и за твоје критеријуме. У тим тренуцима се упознајеш са Дове ефектом. Схваташ да ти кожа није масна, већ хидрирана. Први пут у животу изистински разумеш придев баршунаст. Опет се опипаваш и не верујеш како за само пар минута Дове од рендаљке за пармезан прави гузу 12-огодишње девојчице. Јебао би самог себе, а то је признаћете не само нарцисоидно, већ и помало педерски. Тад ти се кроз главу врзма мисао да хомосексуалци нису педери, већ једноставно геј. Да те неко упита како се тренутно осећаш, као из топа би му одговорио „Осећам се углађено.“.

Недовољно добро, почетнички, траљаво, нубовски... Tрудиш се, али док је с акцентом, није то то, ц.

Купује мале флашице на киоску кад ујутру пође по новине. Слисти једну до куће за добро јутро. Затим уз кафицу и хронику из Блица попије чашицу ракије, да му не падне претисак. Изађе мало да прошета. Сретне комшију из улице. Запричају се о светској економској кризи и цени пшенице на откупу. Попију по неку, да их прође туга и јед. Сврати код Весне у продавницу, цимне пиво на екс да утоли жеђ. Оде до пијаце да купи парадајз али налети на неког домаћина из Белановице који продаје домаћу. Дегустира. У повратку (без парадајза) размишља о пропалој фирми и јављању на биро. Изнервиран, дође кући да смири живце уз репризу домаће серије и понеку (знате већ шта). Поподневна дремка. И опет у круг.
Свеједно, није битан разлог и узрок. Битно је само да има шта.

Она поред које можеш хиљаду пута да прођеш, површно је погледаш, а да је заправо ни не приметиш.
Она лепота, коју кад приметиш, наставиш још десет корака, укопаш се у месту тридесетак секунди у једном од оних "жју!" момената дубоког усхићења, и потрчиш за њом. Фигуративно.
И после тога све поредиш са њом, и ништа ти више није довољно добро.
Она после које ћеш се чудити како је раније ниси приметио, и како је други не виде.

Кафански парадокс. Гостионичари добро знају српски инат и склоност ка кршењу правила, стога стварају правила чије кршење њима доноси добит.

Новонастали израз за опис цвиљења у пределу јаја. Пошто је добро познато да је млад свет, будућност ове земље, запао у неку меланхолију, они скратише овај добро познати израз и учинише га лакшим за изговарање. Ако не лакшим онда бар краћим. Мало ли је.

Изрека која се користи када желимо да нагласимо да није све онако добро како изгледа на први поглед.

Фино упакована китица цвећа.
Мајстор спреман са алатом у рукама испред муштерије која чека оправку.
Нажалост, има их разних, некад се посао обави добро, на обострано задовољсто.
Чешће, приправник који се само добро представља, толико засере ствар да све држи воду док мајстори не оду.

Оправдање за долазак кући из града у јутарње сате.

Најдражи род. Углавном је добро удата и воли те као своје дете, за разлику од тетка.

Отпоздрав наглувог пензионера.

Омиљена реченица сваке комшинице у зрелим годинама, у тренутку недостатка инспирације за упућивањем неког занимљивијег комплимента.

Синоним за добро, сјајно. Где су млади, ту је и шала, зезање. Све наше звезде скупљене на једном месту збијају шале. Као Кузмановић кад је дош'о. Атмосфера је у савршеном...

Закон из обичајног права који дозвољава вашем саговорнику, да вас звекне песницом у раме, често без икаквог повода, као аконтацију за испалу врсте било које. Иначе, моша се никад не узвраћа. Јербо, моша није прави ударац, већ начин да се особа физички казни за одређени ментални акт. У случају узвраћања ударца након моше, постоји могућност сукоба, али протагониста моше има закон на својој страни, па испада жртва, иако је иницијатор сукоба.

Реченица којом ме кева испраћа у школу свако јутро још од првог разреда. Иако сам 4. средње и даље ме испраћа овим речима, ја могу одрасти али моја кева никад.

Пошто је опште познато да скоро сваки мушкарац се окреће за сваком добром рибом кад је види и гледа њене квалитете (сисе и дупе), и ако добро изгледа и има све атрибуте увек каже како бих је поседов'о.

Брука колико је добро.Нема даље.Израз настао из две ствари.Прво,јебати некоме кеву је највећи могући пораз за маминог сина/ћерку,а такође и највећа победа лика који је успео да уђе у милфару.Друго,сарма, као једно веома цењено јело у Србији,додаје значај,јер ко зна да прави сарму,тај усрећује друге,сарма је супер,сарма је укусна а самим тим је и тај сарма мејкер лик,цар,краљ,првак у скоку у даљ.Па кад се споји то,да јебеш некоме кеву,и још уз то завијаш сарму,добија се да је неко веома талентован,предобар у томе што ради,како изгледа,итд...

Питање које служи као добро оружје за ценкање ако га сваки пут гласније изговорите.