-погледај шта ради Стивен Џерард, ни старији симпатизери не памте његову лошу партију, ма нема шта дечко игра к'о бесан за грб који га је прославио!

- Шоми брате како је напољу? Има ли снега?
- Мало. За опанак.
- Какав си љаксе матори, каки бре опанак, шта ти је то!
- Немаш ти појма брате, немаш појма. Него дај то пиво!

"Брате, хтео сам јој све сасути у фацу! Јебати јој све по списку! Стварно сам хтео! Али...расплакала се...брате, немаш појма какав је то призор био! Стравично, душа ме заболела! Нисам могао брате, нисам могао. Прешао сам joj преко свега!"
"Пао си на женске сузе? Липицанеру један, па то је најстарији трик у енциклопедији трикова коју ти, очигледно, ниси читао. Но добро, те сузе су обориле са ногу и пуно веће фрајере од тебе...наиме, сећам се једне девојке..."

- Погледај ово дупе испред, јеботеживот..
- Рса, јебемју, рса..

Годинама је долазио непозван на свадбена весеља. Поподне-предвече, кад се сватови опусте, улазио би у салу, у свечаном оделу и са букетом цвећа у руци. Бирао би неко неупадљиво место, тамо би седео, јео, пио и повремено се срдачно осмехивао ако му се учини да га неко гледа. Пошто се лепо заложи, дискретно би се удаљио, понекад узевши онај букет цвећа који је донео (или неки свежији, да има за следећи пут).
Једне вечери, на његов срдачан осмех одговорио му је један још срдачнији: ка "његовом" столу упутио се један трокрилни добричина:
- Добро вече, пријатељу, добро ми дошао!
- Добро вече и срећно весеље. – одговори овај жваћући печење.
- Ја сам Раша, поносни отац, ово је наш велики дан!
- Драго ми је, газда Рашо, Иван.
- Него, не замерите, да вас нешто питам: ми се сви овде знамо, а... овај... неки... овај... питају: ко сте ви?
- А, то? - не престајући да жваће, одговори онај. - Ја сам са младине стране.
- Значи, оружар?
- Како то мислите?
- Лепо, пријатељу: ја свог сина женим "дугом пушком, немилом ђевојком". Кака бре младина страна, мамицу ли ти алаву, ово је испраћај у војску!

-Их, брате како би ја ову отресао ко сељак слину о свеже орање!
-Аха...па би онда онај њен тебе отрес'о ко сељак шљиву ил' ко ћуран глисту!

- Рајковићу, данас ти рибаш купатило! Јуче си узео две порције, а ниси пријавио!
- Рибаћу и 15 дана ако треба, само ми и сада дајте репете! Пасуљ јебе!
- Ако те будем завалио, тражићеш ти репете! Мрш у клоњу, матер ти јебем неспособну!
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Какав сам био, драга?
- Добар, али хоћу репете!
- Биће. Сутра.

Нови министар здравља - патолог.

Где је "облога", дете има 40 са 9 температуру?
- Која ракија жено луда, не знам о чему причаш...
- Где је ракија, на сахрани ти је точили!?
- Мислиш на ону, ону у малој провидној флаши?
- ДА!
- Ма, немам појма!
- ТИ!ТИ СИ! И ОБЛОГУ СИ ПОПИО, СТРВИНО НАЛИВЕНА, ЧИМЕ САД ДЕТЕ ДА ИЗМАСИРАМ! .....
_________________________________________________________________________

- Нећу, бре, да идем код човека, нит' ме зна, нит' ме звао, који ти је?
- Немој да ме нервираш, идемо бре, мене знаш, мене је звао, биће ок...
- Не могу овако, к'о клошар... Да му бар узмем нешто... Шта пије?
- Тај би и облогу попио, шта год узмеш - добро је...

''Нисте задовољни вашим оброком?''
''Нисам задовољан? Ма јок, само ми треба један дефибрилатор, па да га водим кући, мазићу га, пазићу га и зваћу га Ђоле.''

Примера има милион, навешћу неке.

Муж: како си успела да направиш мусаку да не може да се једе??
Жена: ја то тако радим.
.
.
Чобанчица: па како то јебеш, нисам ти ја овца?
Чобанин: ја то тако радим.
.
.
Бог: па што Адолфе поби онолике људе?
Хитлер: ја то тако радим.

- Каква је била клопа на оном семинару што си био у суботу?
- Феномална. Неке пљескавице са све самлевеним костима,
две пломбе сам испљун'о.
- Рек'о сам ти да носиш од куће.

- Си нашао посао негде?
- Јесам! Радим у некој продавници намештаја. Шта да ти кажем, цео дан се клатим у оној столици на љуљање, дођу две, евентуално три муштерије, бациш им неку причу да је ноћни сточић од афричке ебоновине, да није потребно велико одржавање, они плате, однесу, и наставиш да се љуљаш.
- Јеб'о те, заузет си к'о костимограф у порнићу, боли тебе уво.

Е па госпојо, минђуше и репићи се скидају за мање од 30 секунди, а богатство се стиче мртвим рођацима и преварама, већим дијелом; доктори и богати људи су већином шупци којима је увијек мало, а љубав према друштву и рад за живот је урођен, а не нашминкан; и госпођо, не судите по изгледу јер јебени подочњак је од рада и јебени пирсинг је дјечачки сан, а ако све то прешминкам, нећу бити бољи човјек.

Он - Ћао жемска! Шта чиниш?
Непријатна тишинчина.
Он размишља - Који јој је сад па курац? Шта ли је испливало? (Фаст форвард свих глупости начињених у последње време) Последњи пут сам имао ону са стране у Амстердаму, пре који месец, а и то сам поштено платио, Молдавка беше, мајку ли јој јебем, да ли је сазнала за то? Одувек је блејала са равама, ал' ова ми стварно изгледала к'о гари. Ма не није. Е до курца, гола сам вода. Немој да пушташ виниле, видеће да си се се усрао, а ту је онда крај, проваљен си.
Наставља наглас - Рекох ћао. Има ли шта ново?
Она - Био Маре малопре, тражио неки шке. Каже ниси му врн'о има шурнаест дана, а сад му је фрка, рече да је дужан к'о Грчка.
Он (у себи) - Е мамицу му његову, није јој ваљда рек'о за шта је била намењена та лова. А још горе ако ју је уз то и повалио. Упропастићу га к'о ђус вотка малолетницу. Педер један.
Наглас - И шта је још рекао, је л' спомињао још нешто, то јест, је л' бацио још какву спику?
Она - Што? Је л' требало нешто да прича?
Он - Ма откуд знам, одувек је био говнар, тај лаже чим зине, прави политчар, па реко' можда је избаронис'о још нешто. Интересује ме чисто онако.
Она - А је л' ти кријеш нешто од мене? И за шта ти је улетео сто евра бре?! Што ми ниси ништа рекао за то? А веровала сам ти. Сложићу ја коцкице, не брини се ти ништа.
Он, у себи - Рекао је, одлежаћу га, скењаћу га к'о свиња масан џак. Педерчина једна, она класична гејчина, дукатлија јебени.
Наставља наглас - Ја да кријем нешто од тебе? Шта те интересује. Све ћу ти испарлати. Дао ми је паре, ономад, у Амстердаму бре, хтео сам да ти купим нешто лепо, неку гардеробу, хаљину, за све прилике нешто, знаш. Не бих ја тебе никад товарио тако. Знаш ваљда?
Она - Знам, знам. А где је тај поклон са предумишљајем од сто јевреја? Да није беба можда, па да сачекам још само два-три месеца, боже, божe, са каквим сам ђубретом ја заглавила.
Он - А што ти увек мислиш на оно најгоре, стварно си, ма немам речи. Па бре ми кренули тај дан пред пут да ти узмемо поклон, гањали то, јурцали и заустави нас дрот. Одрао нас, болео га курац што журимо, сиса она црначка, црнчуга распала, морали смо да му искеширамо на руке по сто јура харач, пресело му дабогда, ма дабогда му за лек требало, нек' цркне.
Она - Да, да. И шта је онда било?
Он - Па испуших за поклон, остали смо без ђунте, јебига пребијене паре нисмо имали. Вратили смо се у бус и за Србију, па верујеш ми ваљда, никад те нисам лагао.
Она - Ниси ниси, сем оних двадесетак пута, кад си причао да си заглавио на послу, а враћао се п'јан к'о дупе, оговедао се. Класика - шио ми га Ђура.
Он - Па добро, немој и ти сад да цепидлачиш, то су биле ситнице.
Она - Ајд' ајд', знам да ме дриблаш само тако, ал' јебига, опраштам ти овај пут. Мада ћеш морати добро да се исцимаш да би спасао образ.
Он - Срце си, кажи шта треба да радим. Мислим је л' да оперем суђе, или оперем говна из ВЦ шоље, да се тако духовито изразим. Само кажи, све ћу да урадим, само да моја девојка буде срећна, ако ме разумеш.
Она - Ајде немој ту да ми изиграваш папучара, к'о најгора кломпа си, дођи да ми испoлираш пицу, ајд' брзо вади мочугу и долази у кревет. Брзо!

Пеца - Фаул!
Џони - Није брате фаул, чиста банџа!
Пеца - А шта као тако се чује кад удариш лопту? Пљесне? Не сери!
Џони - Није фаул! НЕ ДАМ!
Ђомла (са клупе) - Фаул је, ја сам видео! Ем је фаул, ем је био аут мало пре, Пеца је нагазио!
Пеца - А шта си ти овде неки арбитар? А? Ош сад ко ној да изгуташ ову лопту?
Ђомла - Ајде јеботе, само сам приметио неку ствар, чему та патлиџанка?
Џони - Ајд шутамо за лопту, јебеш ти ово.

- Који је курац овом? Био цар лик, онда испала нека срања и сад је као стари, али је у ствари нови, на старе ортаке који су га бодрили док је био у курцу је заборавио? Ни да дође, матер да нам опсује... Продао се, али ко га јебе, такав ми ни не треба.
- Пичка.

Кружи прича како ће овог лета у Сарбрикен Шпрот Ферајн да пређе Јованча Зајец, убојта десна полутка фудбалског клуба Темнић из Варварина. Јованча је захваљујући својој умешности, агилности и вансеријским центаршутевима стекао надимак "драгуљ са Мораве", те привукао пажњу многих европских клубова, попут Бувеа, Солигорска и других. Ипак, најближи потпису тренутно је Сарбрикен, који је спреман да понуди печено прасе и гајбу Јелен пива.

Вечерас у нашој кафани гостује Шумадин Зрнојевић, топлички драгуљ и златна пасуљара умоклишког сабора хармоникаша седамдесет осме.

Син : - ШКК? Ало, матори шта је ово, бре?

Отац : - Добро јутро и теби сине.

Син : - Што је овако хладно? Јел' вам не ради грејање?

Отац : - Добро сам, хвала на питању. И мајка је добро, сад ће доћи да те поздрави, само док помузе краве.

Син : - Ћале, 'си пирно ти нешто од јутрос, а? Да даш и мени лома, није лепо да не делиш са другарима.

Отац : - Више дува, него што пири код нас на Пештеру, заборавио си. А, ево ти и мајке...

Мајка : - Добро јутро, око мамино.

Син : - Ћао кево.

Отац : - Колико има оно, како сам продао два хектара земље да те пошаљем на студије у престоницу Инвестицијо моја?

Син : - Ћале, не луфтирај више и не зајебавај ме, кеве ти. Затварај врата и одврћи радијаторе, претворићу се у леденицу! Спичио сам се ко женски полни орган, да се не изражавам сад ту пред кевом.

Отац : - Диж' се пичко мала. Шта се тресеш ко Циганче на стражи.

Мајка : - Немој га, тек је стиго...

Отац : - Шта немој?!? Ако се греје на радијатор, није се родио у њему! Требало га је у снег кад се родио, а не у пелену, па поред огњишта. Да се очеличио на време, не би дркћ'о ко Фап на леру. Што не размази матер, размази Београд. Зато и јесмо у курцу...