Особа која се добро натопи парфемом пре сваког мрдања од куће.
Треба узети у обзир утицај тако велике количине парфема на безазлен народ у препуном аутобусу ГСП-а за време летњих врућина. Испаравања парфема могу да створе халуцинације, да изазову поремећаје у расуђивању и да ошамуте присутне. То ову особу чини потенцијалним терористом.

Дисциплиновани, урбани тип код кога се зна ред. Дакле 2500 калорија на дан и амин.
Устајање у 6, житарице, џогинг, туш, први на послу, ужина у 10, ручак у 1, задњи са посла, чајанка у 5, лагана вечера у 7, теретана, туш, 8 сати сна. Добро, нема секса, сатница је стриктна и одступања нема. Здрав живот тражи одрицање.

Једино, ако је баш, баш сладак.

Нешто што нама тренутно не треба или што су нама некада поклонили а никада га нисмо користили, па нам добро дође да га "шаљемо даље" на пријатељским рођенданима. Углавном шоље, рамови за слике и непрочитане књиге које смо више него срећни да спустимо у туђе руке.

Невероватни, апстрактни производи нашег мозга који се јављају у виду необјашњивих, неправилних геометријских облика разних боја и дезена када затворимо очи пред спавање. Некад их просто ни не приметимо, али ако се добро загледамо, увек су ту. Представљају један свет пун безбрижности и врсту одмора од напорног дана и бива нам жао да из тог света изађемо.

Често се истопи у сан.

Испасти пизда у последњем тренутку, Промашити намерно празан гол, Довести све до тачке савршенства и онда све сјебати једним потезом. Бацити сенку на све претходно што си добро урадио.
Типично за особе који не могу да поднесу туђи успех и којима је увек трава зеленија са оне друге стране.

Ретка столица која у себи садржи комбинацију буритоса, пљескавице са урнебесом, те ћевапа с много љуте паприке. На путу до слободе пече и уједа као дивља звер.

Најебати скроз наскроз или што би наш народ рек'о до пања.
Ради се о догађају који тек треба да се деси, а за који се са великом сигурношћу може рећи да неће изаћи на добро. Некоме се пише црно!

Фраза која се упућује особи која је тренутно неумољива за нешто што нам хитно треба, а сигурни смо да ћемо тој особи врло брзо бити потребни, па је тад најбоље искористити ону стару српску пословицу Памти па врати.

Илити с ким си такав си. Џабе теби што си добар кад те глас већина утера у ћошак у коме су и сви они. Добро, не баш глас већине, али један човек који управља већином и који има већу власт него цела група. Метода где јача риба једе мању.

Питање које ћете чути углавном од типова који праве тешке глупости у животу. Таквим људима није битно што праве глупости. Њима је битно да праве, па макар то биле и глупости, али ће упорно инсистирати да је то што раде у ствари добро.

Када се возиш колима, размишљаш о јебено свему што те мучи, на радиу почне песма "Пусти проблеме нек ђаво их носи" ти појачаш и примиш се како је све добро, и онда се ниодкуда појави мајмунолики полицајац и напише те казну за гласно пуштање музике на семафору..

У информатичким наукама постоје алгоритми чија је основна идеја "Подели и освоји", наиме, проблем који наизглед не делујe решиво разбијемо у два или више мања проблема - чијим појединим решавањем решавамо и почетни проблем.

Ако узмемо модерног_човека и искористимо познати и добро истестирани патерн на њега, добијамо варијацију познату као "Саботирај и искулирај". Модеран_човек је свестан (!) својих недостатака и могућности, али је такођер свестан да нису сви као он, те ће на све начине покушати да из дате ситуације не угрози свој положај, те га на неки начин чак и уздигне, водећи се оном - "Нисам нешто паметан, али хоћу да сам на врху".

Потпуно занемаривање свих већ постојећих обавеза и задужења, као и оних које су у најави, ради апсолутног посвећивања самоме себи или евентуално некој посебно драгој особи. Болесно добро зајебавање ближе, а и даље околине, са свим њеним члановима од 7 до 77, као и свакодневно траћење времена и максимално уживање у животу.

Фудбалер који наступа за своје село на летњим фудбалским турнирима, који су иначе класичан окршај дулумаша. Село бира екипу по систему "ко пребаци цркву, играће". Наравно узима се црква као највиша грађевина у селу. Из овога се већ види да је фудбалски интелект у одабиру турнирџија у другом плану. Битнији су други атрибути. Тачније атрибут, снага. Фудбалски интелект му је праволинијски, зна за једно правило, лопта мора у гол. Шутира као Карлос из пичке лепе материне без обзира да ли лопта иде у гол или у главу детета које је ту дошло да поједе сладолед. Не обраћа пажњу на противничке играче, са већином њих је у свађи због међа на њивама, мора га поткачити кад судија не гледа а добро се зна колико су судије на тим турнирима толерантни (свирај пенал и сакупљаћеш зубе поломљеним прстима). Није он ту због свог села а ни због риба. Боли њега курац и за једно и за друго. Он је ту да би био он, да да себи одашка. Да буде ЗВЕЗДА.

Реторичко питање, не захтева одговор.

Најзидарскије, најјефтиније и најнеукусније пиво које се икада производило на територији Србије, у народу познато као "Чича". Конзумирају га највише сами јагодинци, њихови зидари, пензионери, локални алкоси (који више и не разликују добро од лошег) и вероватно технолог саме пиваре (кад се већ за толке године није сетио да му промени укус).

Израз који се односи на онога који свесно чини добро дело како би себе приказао бољим него што у суштини јесте. Савршено осликава сву добростојећу господу, која су преко крвавих руку и разних мутних радњи стекли капитал па сада деле мрвице сиротињи и у њеним очима стичу наклоност. Перу савест.

Појава која се јавља јутро после неке журке, и то најчешће је има по фејсбуку, ређе на блејама. Уколико се ради о фејсу или спејсу прво следи нека извала алфа рибе која је предводила целу групу на Колос, Тајм аут, Буда бар, Блејвоч... А потом од сваке друге иде исти статус:"Jao macxke moe, bila hawarija jucxe <3 :****" У већини случајева је и неизбежан албум са сликама "синоћне хаварије". Уколико се о "синоћној хаварији" прича не некој блеји, припремите се на бар 45 минута приче. Синоћну хаварију најчешће препричавају "фине" рибице којима је животна жеља да буду виђене у неком клубу јер мисле да ће им тамо прићи принц на белом коњу.

Уравнотежен, Одмерен, Изнивелисан
Алкохоличар са искуством

Све почиње одласком у вц.
Наиме, одласком у ту величанствену просторију која је обично мања него било која просторија прима се енергија, улазимо у поље размишљања о биствовању на планети, глобалном загријавању, свим људима, политичарима, скитницама, о гладним људима, о богатим...
Размишљање почиње у трену када се сједне на ВЦ шољу. Дакле поглед на било шта у њему вас асоцира на нешто, нешто велико, тада све креће.
Сва филозофија, постајете велики ум, изнад свих, Платон, Сократ, Аристотел и остали су мала дјеца у односу на нас.
Поглед на обичну амбалажу од шампона вас доводи у размишљање о загађењу и неуништивости пластике, затим се долази до декларације која је исписана на папиру због којег се уништавају шуме...
Гледајући тако око себе наилазите на дезодоранс који оштећује озонски омот, па што не бисмо смрдјели забога, то је природа?!
Веш-машина... Еееее, толико струје се троши, јебена ствар, одоше милиони тона угља и уништи се толико природне љепоте ријека...
Да ли то добро чујете? Да, да... Попустила је чесма, и капа ли капа... Кап на сваке 3 секунде... ООоо, па то је већ велика ствар! Прелазите на математику и израчунавате потрошњу на годишњем нивоу..
Много?
Много...
Погледајте тај прозор. Колико је поново дрвећа оштећено због њега... Али добро, сад је кренула произвдња елоксиране браварије, добро је...
Курац добро!!! Па рекох ли да пластика загађује...

Велика напетост, депресија током боравка на ВЦ шољу... Завршавате са великом нуждом, обришете се тоалет папиром (због којег је срушено масу дрвећа), пустите воду, и оде сва та филозофија у канализацију.
Боли вас курац, већ сте заборавили о чему сте размишљали, лагано дижете гаће, пустите воду да шикља, оперете руке, умијете се, обријете, ставите дезодоранс, обучете опрану робу... Сиједате у своја кола која емитују више издувних гасова него Термоелектрана и одлазите у град да вас још једном заболи ћошак што ће све да се распадне.