Kaže se za nekoga ko je složio preglupu facu neodređene emocije. Izgleda kao da posmatra neku random ekspresionističku sliku na udaljenosti od kilometar i pokušava da na njoj razluči svaki predstavljen objekat, a i da pronikne u suštinu jednog takvog džeksonpolokovskog manifesta. Možda čkilji, možda blago pući usne, ali u svakom slučaju ne pleni utiskom da o nečemu pametnom mozga. Kao da u glavi ima razlomak tipa 1536/384 i pokušava da ga skrati najvećim zajedničim deliocem, a napajanje ćuskije mu isključeno.
-Divi basistu što skraćuje razlomke, ne bih mu dao preko 70 i-kua.
Vjerovatno najomraženije pitanje koje možeš postaviti studentu. Pitanje koje dolazi nenadano i nezavisno od mjesta i situacije u kojoj se nalaziš. Može ga postaviti bilo ko - od uže i šire rodbine, mamine prijateljice, pajdaša iz srednje pa do njegove keve ako te sretne na ulici.
Ultimativni način da ti neko digne živac.
:ortaci se sreću na ulici, nakon nekog vremena:
1.-''Gdje si matori, 100 godina?''
2.-''Sale jes' to ti? Kakav si prijatelju.''
1.-''Evo brate držim se. Ti?''
2.-''Dobar ko dobar dan. Šta mai?''
1.-''Ma ništa bio sam malo na moru, malo opuštanja i tako.''
2.-''Ako, ako. Kako fakultet?''
1.-''A ovo vrijeme jest kurčevito. Namrštilo se ko da će govna padat.''
2.-''Baš. Rekoh kako faks?''
1.-''Molim?''
2.-''Jesi puko, koji ti je. Pitam te kako fakultet.''
1.-''Jebo te fakultet. Vidim te nakon 3 godine i to me pitaš. Da mi je dobro rek'o bih ti i sam.''
2.-''Dobro, izvini jebote.''
1.-''Ma jedi bre govna.''
E moj druže... Ne vredi ti. Džaba tu glumataš neku veličinu. Znam te ja, jako dobro. Znam te pre svih njih kojima prodaješ muda za bubrege. Znam ko si i šta si. Znam ko ti je porodica, gde si rođen, kako si odrastao. Znam da te nisu voleli u društvu, jer nikada ništa nisi imao i uvek si morao da se grebeš. Znam koliki si bio prostak i koliko si psovao pred starijima kao klinac. Znam da ti je otac krao i od Boga i od naroda da te prehrani i pošalje u školu. Danima nije ništa jeo i bio je suv k’o bakalar, camo da bi tebi pružio sve. Ni to mu nisi vratio. Posvađao si se sa njim i on je za tebe prestao da postoji. Sad se vraćaš i nikoga ne znaš. Ti si, kao, bitan? Ma zajebi... Pričaj ti to nekom’ drugom...
Zaboravio si moje ime, zaboravio ruku da mi pružiš. Ti si sada gospodin čovek i poseduješ jedan određeni status u društvu. Do pre 10 godina nisi znao ni pertle sam da svežeš, a sad me gledaš sa visine. Zaboravio si ko te je branio kad su te tukli zbog prebrzog jezika. Zaboravio si ko ti je davao pola užine da preguraš dan. Sada toga i ne moraš da se sećaš - imaš sve i ne moraš da se grebeš o druge. Sada ti je sve taman i sve ti paše, ali i dalje ne znaš da se ponašaš u skladu sa tim za šta se predstavljaš. Džaba ti to tvoje skupo odelo i cipele od zmijske kože, kad’ još uvek pljuješ dok pričaš. Bio si dobar momak kad si pošao trbuhom za kruhom. Rekao si: „’Oću da se rešim te selendre i bede!“ Tada si otišao, ali, znaš šta? Reći ću ti ja... Otiš’o si ti iz sela, al’ nije ono iz tebe.
Neretko se može čuti negde drugog, trećeg dana svadbe kad svinje kreću da jedu pečenu prasetinu koja je srušena sa stolova kako bi poštovani gosti mogli da igraju ko ljudi po istim, pod šatrom koja je toliko izbušena od pucnjave iz raznoraznog oružja prvog dana, da rupe kroz koje prodiru sunčevi zraci rasanjuju komirane poštovane goste.
Pevačica zeva na lusteru.
Dva poštovana gosta koji oka nisu sklopili iz prostog razloga jer ne mogu da se dogovore gde je tačno pola puta između njihovih mesta da tu premeste muziku.
Ko ljudi lepo su se dogovorili da će muzika, dok se ne utvrdi podjednako odstojanje, biti prebačena na obližnje drvo, do daljnjeg. I ima da svira.
Ko navijena!
Kod njih su, između ostalog, i jedina dva preostala okvira sa municijom koju su ljubomorno čuvali, predosetivši obojica, da se čarka oko muzike na početku neće samo na tome završiti.
Možda jedini glas razuma na svadbi dolazi baš sa tog obližnjeg drveta, pokušava da razumnim tonom objasni situaciju da je gotovo nemoguće svirati kontrabas na grani drveta, ni ne pomišljajući da se usudi da kaže da su oni imali ugovoreno da sviraju samo tri sata, a evo već tri dana i tri noći ne prestaju da sviraju. I to još čitav poslednji dan, na drvetu.
Glas sa drveta dobija jednoglasan odgovor.
Sviraj!
Izraz za primerak ženke koja je ružna kao Olja Bećković, hoda kao bilder, neke podvrste ne mogu da zavežu pertle koliko su debele, a obično nosi i košarkaške patike ko čamce. Mužjake privlači tako što nauči kako se sprema sarma.
Ako je vidiš - beži i nikako joj ne uzimaj iz ruku orahe, drugo voće i konditorske proizvode.
Cipela joj ko grob za bebu, da l' je to u redu,
razvila se djevojka, možda je na dedu?
Jedina riba u crtaćima oko koje se peglaju frajeri koja je ružna ko kurac.
Jako loša stvar , pogotovo ako se vratiš subotom u 4 ujutru kući pijan ko guzica a sedam sati pre toga si reko da ideš na kafu.
Penješ se uz stepenice , duša ti je u nosu , znaš da moraš da probudiš roditelje da ti otključaju i jebeni rasplet koji sledi. Ustaje ćale , otključava , i počinje da koristi najnenadjebljivije izraze za koje nisi ni mislio da tvoj ćale poseduje u svom vokabularu . Počinje da psuje tebe , sebe , kuče , Miloševića , svevišnjeg , komšiju u guzicu rutavu , seme , pleme i ostalo . Ti ulaziš , počinješ da se smeješ do jednog trenutka dok ti svevišnji ne pokaže svetlost kojom trebaš da budeš vođen (u ovom slučaju pravo do daske za peglanje iliti vc šolje ) dok ćale i dalje spominje užu i širu familiju pogotovu tetku iz Novog Sada koja se slikala sa flasom tekile i tobom u naručju neposredno posle tvog prvog rođendana . Da si poneo ključeve od kuće , otključao bi vrata , upao ko gospodin čovek bacio peglu u lavor pored kreveta i lego da spavaš .
Zelepljen mujsperom za čaršav i prekrivač. Jebiga, drkalo se pred spavanje, minimum dva puta, a usput bio i neki vlažan san pa se nakupilo i razvuklo po postelji. Maramica nigde, ko će do vecea da se briše i zapira dok praznih mošnica lagano tone u san...
sin: Dobro jutro kevo, ima supe?
majka: Ima sine, pileća. Ju, sine, šta će taj čaršav na tebi i to perje iz jastuka?
sin: Pusti me, kevo, drkao sam celu noć, prazan sam ko tvoja pljoska.
majka: Uvela majka sinu adsl da se ne muči, oči majkine... A vidi kako mu lepo stoji, mamin mali princ...
poslednji zalogaj kolača, ili čokolade koji ostaje u tanjiru. Taj poslednji zalogaj niko ne uzima, iako su do pre tri minuta svi navaljivali na taj isti tanjir. Stdljivka, pojede obično onaj koji pita ko će da ga pojede. Često je to osoba koja je pojela najviše, ali to nikako ne predstavlja problem da smakne i taj poslednji zalogaj!
-E ljudi, ko će da pojede ovaj poslednji, greota da se baci...??!
-Ok kad niko neće ja ću! Njammaaaaam
Žao mi ih je brale. Nemaju jadni ni za daljinski. Sirotinja teška Bogu i korisnicima društvenih mreža. Čak i ako imaju to ručno menjalo kanala, nemaju para za bateriju da mu promene. Kad god upale televizor guranjem kabla u utičnicu pali se Pink televizija. Dok oni pronađu sa strane prijemnika dugmence za promenu kanala čučeći uz nj, pozapamtiše sve događaje, učesnike, ispadanja, svađe. Nekako ubodu taj čuveni Histori koji preferiraju ili Diskaveri čenel uz koji su odrastali, ali avaj, gnev i čuđenje nad onim što im osta urezano sa Pinka nastavlja da ih proganja i to moraju da podele sa svojim prijateljima i ostatkom interneta.
Oni toliko mrze Pink i Željka Mitrovića da im na sam spomen neke pinkovske emisije dođe da momentalno promene kanal i gledaju nešto drugo, nešto pametnije.
Toliko mrze Farmu da ne znaju kako neko može sve to da gleda. Oni se čude. Začuđeni su. Preziru sve učesnike na Farmi. Nemaju favorite jer je, naravno, ne gledaju. Sve što vide je slučajno, u prolazu između koncerta ozbiljne muzike i emisije o aldehidima i ketonima.
Pitaju se ko je uopšte ta sponzoruša i čime se zapravo ona bavi. Čime je ona zaslužila da bude VIP? Ko je nju doveo na Farmu? Pa za nju niko nije čuo! Jedva čekaju da je ne gledaju kad krene da muze krave. Jedva čekaju da prebace kanal kad je čuju kako priča i koliko je glupa. Ali daljinac koči...
Njih ne zanima ko je sa kim u vezi, ko je promašio poljski klozet, ko je prdnuo za vreme doručka, ko je ostavio neoprane sudove iako je bio njegov red da ih opere. Oni su iznad toga. Primitivan rečnik Farme nije njihov nivo.
Ljudi koji ne gledaju Farmu ne podnose prostakluk. Izbegavaju ga kad god mogu. Oni jednostavno nisu deo te priče.
- Ona Farma je takvo sranje, ne znam koji debili mogu ono da gledaju?!
- Teško govno od emisije, sad uveli i onu raspalu drolju kome je ona još zanimljiva?
- Samo Eri heheh. Ma klasično zatupljivanje mase, mrzim Farmu, ne pratim te gluposti namenjene idiotima.
- Ili onom čobanu Bori hehe, ko još njega može da gleda, samo besposlene ovce.
Glasovi koje Bosanci gutaju više nego sve vrste bureka zajedno.
-Am're, keca s' opet dob'jo na pism'nom.
-Što, uč'telj'ce?
-Vid'š ba kol'ko si samogloosniika prog't'o, niđe nis' apostrof stav'jo.
-Nag'taš mi se svršot'ne kujo.
1.Obrazovana emisija za sledžije iz raznih kvartova. Stub vrednosti(video biblija) neo dizela, gde se ne ceni neko ko je pošten, častan, dobar i do jaja lik već ko je jači(od vas na taj način da je u mogućnosti da vas maltretira) i luđi(gluplji).
2.Dokumentarni film(može i komedija) koji obiluje verbalnim lingvističkim nepravilnostima toliko da ponekad bi i prevod spasao neku mongloidnu poentu.
Arkan mi je biJo omiljeni "UZORAK"....i slično...
Kratak opis drugara, koji ima kuću u pičkovcima. Ma, i pičkovci su blizu. Tri dana jahanja, pa onda još 4 dana avionom i stižeš. Tog mesta nema ni na mapi. Ime misterija, a populacija je verovatno jednaka broju članova njegove porodice. Sve u svemu, ozbiljna zabit.
-Matori, sinoć smo krenuli do matorog brke i trebalo nam je ravno 3 sata, 24 minuta i 12 sekundi.. Jebeni tačskrin thc, ja 'teo da obrišem ekran, a on upalio štopericu. Nisam ni zavalio..
Čovek živi u nepoznatom pravcu lično!
-Hahahaha, stvarno jeste tako.. On ponekad gajbi pojača muziku do daske, pa onda pozove žandare telefonom da se žali i izdiktira svoju adresu. Neće niko da dođe ni kevu da mu opsuje. I onda tako kad mu dođu kerovi na gajbu, on ih ponudi kaficom i te priče, da ne bude solo baš uvek...
-Auuu, ne seeeri?!
-M'da.. I da, nije thc, nego htc..
-Ma puši govno.
... Šekularac, Mihajlović, Đorđeviđ, Iguaita. Lingvistička enigma za svakog prosečnog, a verovatno i natprosečnog Srbina, koja u prevodu sa nekog jezika treba da znači u stilu kao H osoba. Ko je doneo to? Jebeš li ga. Odakle? Jebeš li ga. 'Oće li otići? Jok more.
- Tebi ovo dobra riba? Ima vilicu a la Kurt Rasel, stub da pregrize.
Razmajotina da nema kude više. Čim otvori oči razmišlja kude će prvo u parohiju da obiđe. Dom ga nema po cel dan. Il je kod komšiju, il je pred zadrugu il se pa maje ko zamajen da i on ne zna sam gde.
Ej, ima li ga Mića kući, treba mi nešto?
- Nema ga ranke ga pojele od jutros otišo u majanje.
Jeba ga zamajenog ko prase po dudinjke se maje.
Devojka koja prosto sija u mraku. Nalazi se u top 10 na svakih milionče ljudi. Toliko je savršena da joj ćaleta zovu Fotošop. Smatra se da je nevina jer ne može da se zamisli dovoljno dobar Bred Pit koji bi njoj parirao. Izvajano žensko biće koje zaustavlja vreme i grabi sve poglede kao što se ulje grabilo devedesetih. Linija između njenih guzova je početni meridijan zemljine kugle. Jednostavno, devojka čija stolica ne može da se zamisli. Nju ni najmaštovitiji ne mogu da zamisle na VC šolji kako uz bolne grčeve izbacuje iz sebe maminu gibanicu. Njena pojava je neveziva za tako grozne stvari. Posle nje kupatilo miriše narednih 12 dana, šta god ona radila unutra.
- Koooooooooliko je lepa!!! Ovo nije ni pička, ni bicuri, ni kučkica ni riba već.... Brate, savršena je ko savršen dan!!
- Jel možeš da je zamisliš u TOI-TOI-u kako lebdi i stenje i briše posle ovu bezobraznu guzicu ?
- Hah, nemoguće tebra, kapiram da istovaruje zlatne poluge iz anusa, njoj papir ni ne treba!
Izraz koji se koristi u dva slučaja:
1) Kada je neki punoletnik izrazito vezan za svoju maloletnu ljubav
2) Kada ždereš ko da ti je poslednje iako znaš šta posle sledi tvom stomaku.
A: Uuu, vidi kakva je ova mala, ko puce !
B: Matori, ne igraj se sa životom. Maloletna je i ćale joj je neki faktor u policiji...
A: Ma, nema tog zatvora koji bi me odvojio od nje._________________
A: Diši malo , stoko alava! Ovo ti je osma sarma za večeras. Znaš u kakvom si stanju bio prošli put kad si to uradio? Tri dana sam ti samo čorbe kuvala.
B: Nema tog zatvora koji bi razdvojio moje sarmice i mene! Konobar! Donesi još jednu porciju.
Član "Društva za zaštitu diskonta i podruma pića". Lik koji svaki dinar koji mu padne šaka konvertuje u "unuče" Stomaklije, Vinjaka ili nebitno šta je, važno je da je alkoholno. Obično se ovim imenom nazivaju oni šampioni koji zbog alkohola prodaju stvari iz kuće, pa čak i samu kuću u zavisnosti od stadijuma.
-O Milorade, odakle ti ova lepa slika? Kad si ti počeo da mariš za kulturu? Mislio sam da ti je samo pos'o i tvoj diskont na prvom mestu?
- EEEE, pa bila mi ona raspikuća Radoje juče. Nije imao pare za rakiju, ja mu nisam dao na poček pa mi doneo ovu sliku da mu procenim koliko ima rakija i piva za tu vrednost.
-Pa šta si mu rekao?
- Šta da mu kažem, to je bre raspikuća. Neka pije do kraja meseca, posle nek ide kod Andrije u njegov diskont, nisam ja antikvarnica.
