Каже се за некога ко је сложио преглупу фацу неодређене емоције. Изгледа као да посматра неку рандом експресионистичку слику на удаљености од километар и покушава да на њој разлучи сваки представљен објекат, а и да проникне у суштину једног таквог џексонполоковског манифеста. Можда чкиљи, можда благо пући усне, али у сваком случају не плени утиском да о нечему паметном мозга. Као да у глави има разломак типа 1536/384 и покушава да га скрати највећим заједничим делиоцем, а напајање ћускије му искључено.

Вјероватно најомраженије питање које можеш поставити студенту. Питање које долази ненадано и независно од мјеста и ситуације у којој се налазиш. Може га поставити било ко - од уже и шире родбине, мамине пријатељице, пајдаша из средње па до његове кеве ако те сретне на улици.
Ултимативни начин да ти неко дигне живац.

Неко ко је нерасположен, безвољан.

E мој друже... Не вреди ти. Џаба ту глуматаш неку величину. Знам те ја, јако добро. Знам те пре свих њих којима продајеш муда за бубреге. Знам ко си и шта си. Знам ко ти је породица, где си рођен, како си одрастао. Знам да те нису волели у друштву, jeр никада ништа ниси имао и увек си морао да се гребеш. Знам колики си био простак и колико си псовао пред старијима као клинац. Знам да ти је отац крао и од Бога и од народа да те прехрани и пошаље у школу. Данима није ништа јео и био је сув к’o бакалар, цамо да би теби пружио све. Ни то му ниси вратио. Посвађао си се са њим и он је за тебе престао да постоји. Сад се враћаш и никога не знаш. Ти си, као, битан? Ma зајеби... Причај ти то неком’ другом...

Неретко се може чути негде другог, трећег дана свадбе кад свиње крећу да једу печену прасетину која је срушена са столова како би поштовани гости могли да играју ко људи по истим, под шатром која је толико избушена од пуцњаве из разноразног оружја првог дана, да рупе кроз које продиру сунчеви зраци расањују комиране поштоване госте.
Певачица зева на лустеру.
Два поштована госта који ока нису склопили из простог разлога јер не могу да се договоре где је тачно пола пута између њихових места да ту преместе музику.
Ко људи лепо су се договорили да ће музика, док се не утврди подједнако одстојање, бити пребачена на оближње дрво, до даљњег. И има да свира.
Ко навијена!
Код њих су, између осталог, и једина два преостала оквира са муницијом коју су љубоморно чували, предосетивши обојица, да се чарка око музике на почетку неће само на томе завршити.
Можда једини глас разума на свадби долази баш са тог оближњег дрвета, покушава да разумним тоном објасни ситуацију да је готово немогуће свирати контрабас на грани дрвета, ни не помишљајући да се усуди да каже да су они имали уговорено да свирају само три сата, а ево већ три дана и три ноћи не престају да свирају. И то још читав последњи дан, на дрвету.
Глас са дрвета добија једногласан одговор.

Израз за примерак женке која је ружна као Оља Бећковић, хода као билдер, неке подврсте не могу да завежу пертле колико су дебеле, а обично носи и кошаркашке патике ко чамце. Мужјаке привлачи тако што научи како се спрема sarma.
Ако је видиш - бежи и никако јој не узимај из руку орахе, друго воће и кондиторске производе.

Једина риба у цртаћима око које се пеглају фрајери која је ружна ко курац.

Јако лоша ствар , поготово ако се вратиш суботом у 4 ујутру кући пијан ко гузица а седам сати пре тога си реко да идеш на кафу.

Зелепљен мујспером за чаршав и прекривач. Јебига, дркало се пред спавање, минимум два пута, а успут био и неки влажан сан па се накупило и развукло по постељи. Марамица нигде, ко ће до вецеа да се брише и запира док празних мошница лагано тоне у сан...

последњи залогај колача, или чоколаде који остаје у тањиру. Тај последњи залогај нико не узима, иако су до пре три минута сви наваљивали на тај исти тањир. Стдљивка, поједе обично онај који пита ко ће да га поједе. Често је то особа која је појела највише, али то никако не представља проблем да смакне и тај последњи залогај!

Жао ми их је брале. Немају јадни ни за даљински. Сиротиња тешка Богу и корисницима друштвених мрежа. Чак и ако имају то ручно мењало канала, немају пара за батерију да му промене. Кад год упале телевизор гурањем кабла у утичницу пали се Пинк телевизија. Док они пронађу са стране пријемника дугменце за промену канала чучећи уз њ, позапамтише све догађаје, учеснике, испадања, свађе. Некако убоду тај чувени Хистори који преферирају или Дискавери ченел уз који су одрастали, али авај, гнев и чуђење над оним што им оста урезано са Пинка наставља да их прогања и то морају да поделе са својим пријатељима и остатком интернета.
Они толико мрзе Пинк и Жељка Митровића да им на сам спомен неке пинковске емисије дође да моментално промене канал и гледају нешто друго, нешто паметније.
Толико мрзе Фарму да не знају како неко може све то да гледа. Они се чуде. Зачуђени су. Презиру све учеснике на Фарми. Немају фаворите јер је, наравно, не гледају. Све што виде је случајно, у пролазу између концерта озбиљне музике и емисије о алдехидима и кетонима.
Питају се ко је уопште та спонзоруша и чиме се заправо она бави. Чиме је она заслужила да буде ВИП? Ко је њу довео на Фарму? Па за њу нико није чуо! Једва чекају да је не гледају кад крене да музе краве. Једва чекају да пребаце канал кад је чују како прича и колико је глупа. Али даљинац кочи...
Њих не занима ко је са ким у вези, ко је промашио пољски клозет, ко је прднуо за време доручка, ко је оставио неопране судове иако је био његов ред да их опере. Они су изнад тога. Примитиван речник Фарме није њихов ниво.
Људи који не гледају Фарму не подносе простаклук. Избегавају га кад год могу. Они једноставно нису део те приче.

Усклик неверице.
Без проблема.
Ко од шале.

Гласови које Босанци гутају више него све врсте бурека заједно.

1.Образована емисија за слеџије из разних квартова. Стуб вредности(видео библија) нео дизела, где се не цени неко ко је поштен, частан, добар и до јаја лик већ ко је јачи(од вас на тај начин да је у могућности да вас малтретира) и луђи(глупљи).

2.Документарни филм(може и комедија) који обилује вербалним лингвистичким неправилностима толико да понекад би и превод спасао неку монглоидну поенту.

Кратак опис другара, који има кућу у пичковцима. Ма, и пичковци су близу. Три дана јахања, па онда још 4 дана авионом и стижеш. Тог места нема ни на мапи. Име мистерија, а популација је вероватно једнака броју чланова његове породице. Све у свему, озбиљна забит.

... Шекуларац, Михајловић, Ђорђевиђ, Игуаита. Лингвистичка енигма за сваког просечног, а вероватно и натпросечног Србина, која у преводу са неког језика треба да значи у стилу као Х особа. Ко је донео то? Јебеш ли га. Одакле? Јебеш ли га. 'Оће ли отићи? Јок море.

Размајотина да нема куде више. Чим отвори очи размишља куде ће прво у парохију да обиђе. Дом га нема по цел дан. Ил је код комшију, ил је пред задругу ил се па маје ко замајен да и он не зна сам где.

Девојка која просто сија у мраку. Налази се у топ 10 на сваких милионче људи. Толико је савршена да јој ћалета зову Фотошоп. Сматра се да је невина јер не може да се замисли довољно добар Бред Пит који би њој парирао. Извајано женско биће које зауставља време и граби све погледе као што се уље грабило деведесетих. Линија између њених гузова је почетни меридијан земљине кугле. Једноставно, девојка чија столица не може да се замисли. Њу ни најмаштовитији не могу да замисле на ВЦ шољи како уз болне грчеве избацује из себе мамину гибаницу. Њена појава је невезива за тако грозне ствари. После ње купатило мирише наредних 12 дана, шта год она радила унутра.

Израз који се користи у два случаја:
1) Када је неки пунолетник изразито везан за своју малолетну љубав
2) Када ждереш ко да ти је последње иако знаш шта после следи твом стомаку.

Члан "Друштва за заштиту дисконта и подрума пића". Лик који сваки динар који му падне шака конвертује у "унуче" Стомаклије, Вињака или небитно шта је, важно је да је алкохолно. Обично се овим именом називају они шампиони који због алкохола продају ствари из куће, па чак и саму кућу у зависности од стадијума.