''Čole gde rade tvoji?''
Č : ''U firmi nekoj, ne znam ni ja..''
'' Pa šta radi ćale recimo?''
Č : '' On je tamo direktor, zaposli koga god oće.''
'' Pa zato ti tu rade sestra, keva, tetka, ujak, zaova, strina, baba, kuma, kum, žena, deda, burazer od tetke, stric, sinovac, nećak, bratanac, svekrva, svekar, tašta, šurak, dever, jetrva..''
Č : '' A jebiga, ko će kome nego svoj svome!''
'' Ma da znaš da je tako..''

- Buraz, ideš li večeras u grad sa ekipom?
- Nemam pojma, koji ćemo klinac svako veče u gradu?
- Večeras Sina časti...
- Nema od te slave poitarca...
- A?
- Taj ti je zadnji put častio prije deset godina... tako da ostajem kući, pošto nemam svoje love!

-Ajmo do jedne matore, prijebalo mi se.
Do Anke ?!?!
-Da brate, što ?
A puši kurac brate, ta je prodala Isusu Magarca...

Bez pardona!

Šteta je što su tako vaspitavane generacije i generacije ljudi. Takav način razmišljanja se ukorenio i do današnih dana i ima dosta mladih koji samo smišljaju neke "krivine", samo traže način da se ne zamaraju a da im kinta pada kao da su hiperproduktivni. i posle se pitamo što je ovoliko sranja.

Nisu samo političari krivi (u najvećoj meri da), kriva je i obična raja koja je zatvarala oči decenijama i time direktno uticala na kolektivno razmišljanje cele nacije. čast izuzecima koji su bili svetli primeri dobrih radnika (od čistača do direktora) koji nisu lelemudili i iživljavali se i iskorišćavali sve živo.

U mom mestu je postojao čovek koga su svi znali, a malo ko je išta znao o njemu. Svakog dana taj dedica bi stajao u blizini gradskog Doma kulture, sakoa nagrnutog na ramena, i gledao ljude kako prolaze svojim poslom, svakom se uljudno i sa smeškom javljajući, čak naklonivši šešir ukoliko bi ga nosio. Zbog toga su ga klinci prozvali "Čiča što stoji pored puta", stariji su govorili da je lud, ali on nije odustajao od svoje razonode, i godinama je predstavljao neku vrstu gradske znamenitosti, dostojanstveno provodeći dane radeći ono u čemu je uživao - gledao mlade ljude pune života, dok je puštao da ga misli vode ko zna kuda i u koje vreme. Povremeno bi nastojao da započne razgovor sa tim mladim ljudima, ali niko nije imao vremena za to, i ono što je imao da kaže pokrila bi gradska vreva. Kada se jednog dana nije pojavio na svom mestu, svi su znali šta se desilo, ali niko nije znao gde živi kako bi ga našli i sahranili. Tek posle nedelju dana smrad ih je doveo do stančića u kome je dedica živeo onaj deo svog života o kome niko ništa nije znao. Tada su saznali da se zapravo zvao Milenko, da ima još uvek živog brata u drugom gradu, da je kao mlad bio glumac u pozorištu, da se iza ostarelog izboranog lica nekad krio stasit markantan mladić, našli su njegova pisma, knjige, hartije koje su sadržale sve ono što je drugima godinama hteo da ispriča, ali nikog jednostavno nije zanimalo. Na sahrani su bili samo pop i njegov brat, niko drugi nije imao vremena da dođe. I svi su nastavili dalje...

Otac - ''Sine, aj keve ti, idi mi donesi čašu vode, crk'o sam žedan!''
Sin - ''Evooo...'' (sedi za kompom)
Posle 5 minuta:
Otac - ''Sine, hoće li ta voda?''
Sin - ''Evo bre ćale!'' ( i dalje u istom položaju kao pre pet minuta)
Posle sat vremena:
Otac - ''Pa šta je sa tom vodom?!!!!!''
Sin - ''E evo...'' ( nije se ni mrdnuo)
Otac - ''Pa pička ti materina, da te pošaljem da mi doneseš smrt, nikad ne bi' umro!''

-Caca Štreberka i Kiza Strvojeb raskinuli. Si čuo?
-Čuo sam. Jebiga, gde je tanko tu se i kida.
-Kako to miliš?
-Pa brate, ona nimfomanka, on pičkopaćenik. Šta misliš, koliko to može trajati, dok neko od njih dvoje ne naskoči na prvu priliku?
-A šta misliš, jel ona sad kući?
--------------------------------------------------------------------------------------------------
-Alo dušo! Lakše malo sa tim ručnim radom! Pokidaćeš ga.
-Pa, gde je tanko tu se i kida... I šta paničiš? Nije ti ga majka kupila.
-Nije, već ga baba isheklala. Taj milje je 50 godina u kući i ti ga neš sjebati!

Večernjaci se prepoznaju po hroničnom manjku D vitamina i izgubljenom osjećaju za Sunčevu svjetlost, te poslovnom pristupu vikendu - pošto pate od hroničnog nedostatka vremena - imaju imperativ da vikend što pametnije iskoriste i da im ni slučajno ne propadne.

Ja sam takođe večernjak - ali za razliku od hardkor večernjaka, koji imaju porodice, ja još imam taj luksuz da uveče lelemudam i zajebavam se, koliko toliko, ali opet, samo uveče.

dete:Tata/Mama kupi mi igrachku.
Tata/Mama:Nisam poneo/la Novčanik.

-Onaj skot Mare je šamarao Anu na sred ulice, a ti si prošao kao poslednja pička? Sram te bilo, govedo! A uvek je bila na tvojoj strani, čak i kad nisi bio u pravu.
-Jebi ga, brate. Ne plače Bežanova majka, nego Stojanova. Nisam lud da se mešam.
-Marš. Siso.

x: morao sam ići kod doktora, slomio sam ključnu kost...
baba: sine da ti ja kažem, trebao si kad je pun mesec staviti koziji sir na rame i ujutru onom prvom mokraćom zapišati i to bi te prošlo za 2 sata
x: koji kurac?

"Kakva ti to trenerka, jel ti ostala od sankcija?"

"Ajmo u kafanu, Ognjen je bio bolestan, on će sokić. Ali tamo nema sokova, ako ima to su oni ostali od sankcija"

"Kakve su ti to patike, još od sankcija ih nosiš"

itd itd

- Alo, gde si zapucao ?
- Ma ćuti, muke žive, posao, kuća, žena i deca, ne mogu sve da postignem.
- Čoveče spusti sidro, ajde do mene na nekog lava, a posle gledamo tekmu, skrenućeš ako tako nastaviš.

Da li si sigurna da želiš to da uradimo? Još nisam siguran gde tačno treba da metnem...

...gle ovu babu-tinejdžerku...