Univerzalni izgovor za izbegavanje odlaska u teretanu. Nema tog vremena po kojem može da se krene.
- Nemam vremena
(mrzi ga/je čak i da se potrudi da nađe inovativniji izgovor, a to izgovara u kafiću prethodno prepričavajući utakmicu ili Tursku seriju)
- Loše vreme (kiša, sneg, grad, vetar, hladno, vrućina, sparina, magla, poledica)
- Lepo vreme (Gde sada da se zatvaram tamo kada je ovako lepo napolju?)
- Nije vreme (na proleće ću, od prvog, od ponedeljka, od sutra)
Stara srpska reč,koja potiče jos od vremana Atlantide koja je kako kazu bila stara Srpska kolonija,e sad tad nije bilo Milosevica i Mesica ali se ta reč jos uvek danas koristi i ponovo je postala popularna 90-ih godina za vrijeme rata.Naime kad je Mesic jednom prilikom ucestvovao u oslobodjenju Zagreba u akciji oluja trebao je da postavi dinamit u centar grada,ali posto se ili preplasio ili je bio pijan Mesic je postavio dinamit na ulaz u grad i kad dodju srpski tenkovi da trzne ručicu i da raznese pesadiju,dok sa druge strane nedaleko od nih Milosevic u svom bunkeru pokusavao da makne sedu dlaku i trebao je da da znak svom pomocniku da trzne kad on skupi snage i izvadi dlaku,posto je predsednik cak i u ovakvim delikatnim situacijama morao da izgleda pristojno,kako je tekla radnja:
Stipe Mesic:Kaj se desava,zakaj ih jos nema,glava mi prskava a noge mi vonjaju,bogo moj zakaj ja moram trzat rucicu
Milosevic se priprema za veliki gest stisnuvsi zube izgovori:TRZNIIIIII junace dlaku TRZNIIII
Mesic:cuvsi znak TRZNII on prije vremena povuce rucicu i ....
Milosevic:ne cujem dobro nije valjda da se ovolka graja dize radi jedne dlake
Kad je izasao iz bunkera i vidio samo pepeo i dim on zavika:jebo te Mesicu da si prije reko da ces slavit OVAKO zbog ovog mog postupka osiso bih se na celavo...
Izraz kojim se želi dočarati kol'ko je stara neka mašina.
- E brate aj' mi donesi onaj Skajrim da ga instaliram, baš mi se igra.
- Opa, jesil' ti to nabavio novi komp?
- Nisam, š'o pitaš?
- Pa brate, taj tvoj komp je stariji od Da Vinčijevog kompa, zaštopa kad pokreneš solitejr! Kad bi pokušao instalirati Skajrim, nestalo bi struje u pola grada!
- Zaštopa samo kad igram Majnsviper š'a sereš!
Stara narodna, koja je po firmama širom naše države veoma cenjena.
''Čole gde rade tvoji?''
Č : ''U firmi nekoj, ne znam ni ja..''
'' Pa šta radi ćale recimo?''
Č : '' On je tamo direktor, zaposli koga god oće.''
'' Pa zato ti tu rade sestra, keva, tetka, ujak, zaova, strina, baba, kuma, kum, žena, deda, burazer od tetke, stric, sinovac, nećak, bratanac, svekrva, svekar, tašta, šurak, dever, jetrva..''
Č : '' A jebiga, ko će kome nego svoj svome!''
'' Ma da znaš da je tako..''
Stara krajiška izreka za neki malo vjerovatan događaj! Nema od tog ništa, u najavai!
- Buraz, ideš li večeras u grad sa ekipom?
- Nemam pojma, koji ćemo klinac svako veče u gradu?
- Večeras Sina časti...
- Nema od te slave poitarca...
- A?
- Taj ti je zadnji put častio prije deset godina... tako da ostajem kući, pošto nemam svoje love!
Stara žena "k'o sam djavo"
Raspadnuta bakuta u poznim 90im godinama, ali spremna na sve.
-Ajmo do jedne matore, prijebalo mi se.
Do Anke ?!?!
-Da brate, što ?
A puši kurac brate, ta je prodala Isusu Magarca...
Stara SRPSKA izreka koja nas uči kako se treba ponašati prema kretenima.
Bez pardona!
Čuvena krilatica iz vremena SFRJ (u ona srećna vremena), veoma popularna kod radničke klase. Ispravka, popularna kod onog neradničarskog dela radnog naroda i narodnosti SFRJ. Dok su pošteni ljudi (mislim na sve koji su živeli u toj zemlji) grcali i cimali se, oni pametnjakovići koji su dolazili na posao sa sat vremena zakašnjenja, sat vremena ranije izlazili, rešavali ukrštenice, piuli kafe, pušili pljuge, čitali novine i možda (ali samo možda) dva sata zaista radili nešto (da ne izgube kondiciju hehe) su uživali u blagodetima samoupravljanja koje im je dalo pravo (iako nikad potvrđeno zvanično) za lađenje jaja.
Šteta je što su tako vaspitavane generacije i generacije ljudi. Takav način razmišljanja se ukorenio i do današnih dana i ima dosta mladih koji samo smišljaju neke "krivine", samo traže način da se ne zamaraju a da im kinta pada kao da su hiperproduktivni. i posle se pitamo što je ovoliko sranja.
Nisu samo političari krivi (u najvećoj meri da), kriva je i obična raja koja je zatvarala oči decenijama i time direktno uticala na kolektivno razmišljanje cele nacije. čast izuzecima koji su bili svetli primeri dobrih radnika (od čistača do direktora) koji nisu lelemudili i iživljavali se i iskorišćavali sve živo.
Ljudi na koje malo ko obraća pažnju, osim kada im se nađu na putu. Većinom ostavljeni sami jer porodica nema vremena da se brine o njima, sve svoje prijatelje su odavno nadživeli, i više ni sa kim nemaju da podele ono što im je na srcu. Njihove uspomene nikom ništa ne znače, njegovo vreme je za druge pradavno prošlo, i ostavljeni su da dočekaju kraj kako nam ne bi više zauzimali mesto.
U mom mestu je postojao čovek koga su svi znali, a malo ko je išta znao o njemu. Svakog dana taj dedica bi stajao u blizini gradskog Doma kulture, sakoa nagrnutog na ramena, i gledao ljude kako prolaze svojim poslom, svakom se uljudno i sa smeškom javljajući, čak naklonivši šešir ukoliko bi ga nosio. Zbog toga su ga klinci prozvali "Čiča što stoji pored puta", stariji su govorili da je lud, ali on nije odustajao od svoje razonode, i godinama je predstavljao neku vrstu gradske znamenitosti, dostojanstveno provodeći dane radeći ono u čemu je uživao - gledao mlade ljude pune života, dok je puštao da ga misli vode ko zna kuda i u koje vreme. Povremeno bi nastojao da započne razgovor sa tim mladim ljudima, ali niko nije imao vremena za to, i ono što je imao da kaže pokrila bi gradska vreva. Kada se jednog dana nije pojavio na svom mestu, svi su znali šta se desilo, ali niko nije znao gde živi kako bi ga našli i sahranili. Tek posle nedelju dana smrad ih je doveo do stančića u kome je dedica živeo onaj deo svog života o kome niko ništa nije znao. Tada su saznali da se zapravo zvao Milenko, da ima još uvek živog brata u drugom gradu, da je kao mlad bio glumac u pozorištu, da se iza ostarelog izboranog lica nekad krio stasit markantan mladić, našli su njegova pisma, knjige, hartije koje su sadržale sve ono što je drugima godinama hteo da ispriča, ali nikog jednostavno nije zanimalo. Na sahrani su bili samo pop i njegov brat, niko drugi nije imao vremena da dođe. I svi su nastavili dalje...
Ono što čujem od ćaleta, dok me čeka da mu donesem stvar, traženu pre sat vremena...
Otac - ''Sine, aj keve ti, idi mi donesi čašu vode, crk'o sam žedan!''
Sin - ''Evooo...'' (sedi za kompom)
Posle 5 minuta:
Otac - ''Sine, hoće li ta voda?''
Sin - ''Evo bre ćale!'' ( i dalje u istom položaju kao pre pet minuta)
Posle sat vremena:
Otac - ''Pa šta je sa tom vodom?!!!!!''
Sin - ''E evo...'' ( nije se ni mrdnuo)
Otac - ''Pa pička ti materina, da te pošaljem da mi doneseš smrt, nikad ne bi' umro!''
Stara mudrost koja objašnjava da nešto nekvalitetno ne može dugo trajati. Zavisi od konteksta...
-Caca Štreberka i Kiza Strvojeb raskinuli. Si čuo?
-Čuo sam. Jebiga, gde je tanko tu se i kida.
-Kako to miliš?
-Pa brate, ona nimfomanka, on pičkopaćenik. Šta misliš, koliko to može trajati, dok neko od njih dvoje ne naskoči na prvu priliku?
-A šta misliš, jel ona sad kući?
--------------------------------------------------------------------------------------------------
-Alo dušo! Lakše malo sa tim ručnim radom! Pokidaćeš ga.
-Pa, gde je tanko tu se i kida... I šta paničiš? Nije ti ga majka kupila.
-Nije, već ga baba isheklala. Taj milje je 50 godina u kući i ti ga neš sjebati!
Svako ko radi od 8 do 16h, pa kad se na to doda i put do kuće, za život mu ostaje samo veče. Živi uveče, dakle - večernjak.
U tih recimo 6 sati (od 17h do 23h) - kada bi trebalo da se odmara (jer je čitav dan rinto ko konj) - njemu ili njoj treba da stane sve ono što čini život. Pošto tu ima dosta esencijalnih stvari poput pripremanja hrane, jela, pranja suđa, održavanja stambenog prostora u normali (od običnog usisavanja pa na dalje), održavanja lične higijene, vršenja fizioloških potreba... jako malo vremena ostaje za takođe izuzetno bitne, zapravo takođe esencijalne potrebe, kao što su provođenje vremena sa svojom djecom i VASPITAVANJE iste, provođenje vremena sa partnerom, seks, druženje sa prijateljima, itd... a gotovo ništa vremena ne ostane za fakultativne stvari, a koje bi zapravo trebale da budu glavne, kao što je posvećivanje vremena stvarima koje nas stvarno interesuju i do kojih nam je stalo, vrijeme za sebe, kulturni život, čitanje, itd... A da ne pominjemo to da ako nekad i dođe do toga da mu se otvori neko vrijeme za te aktivnosti, uglavnom će biti isuviše umoran i mentalno trom da bi ih na pravi način doživio. (Sindrom gledanja "kroz film" umjesto gledanja filma.)
Večernjaci se prepoznaju po hroničnom manjku D vitamina i izgubljenom osjećaju za Sunčevu svjetlost, te poslovnom pristupu vikendu - pošto pate od hroničnog nedostatka vremena - imaju imperativ da vikend što pametnije iskoriste i da im ni slučajno ne propadne.
Ja sam takođe večernjak - ali za razliku od hardkor večernjaka, koji imaju porodice, ja još imam taj luksuz da uveče lelemudam i zajebavam se, koliko toliko, ali opet, samo uveče.
Zaboravio/la sam Novčanik
Toliko stara fora da smo je svi doziveli.....
dete:Tata/Mama kupi mi igrachku.
Tata/Mama:Nisam poneo/la Novčanik.
Stara crnogorska izreka koja dokazuje da se trećem detetu loše piše...
Stara srpska izreka koja propagira kukavičluk. Tetovaža na čelu mnogih, temelj današnje civilizacije.
-Onaj skot Mare je šamarao Anu na sred ulice, a ti si prošao kao poslednja pička? Sram te bilo, govedo! A uvek je bila na tvojoj strani, čak i kad nisi bio u pravu.
-Jebi ga, brate. Ne plače Bežanova majka, nego Stojanova. Nisam lud da se mešam.
-Marš. Siso.
Stara narodna mudrost koja kaže - gde se ko rodio tu neka i ostane.
stara seoska medicina, sve što doktori znaju i umeju, baba zna više i bolje...
x: morao sam ići kod doktora, slomio sam ključnu kost...
baba: sine da ti ja kažem, trebao si kad je pun mesec staviti koziji sir na rame i ujutru onom prvom mokraćom zapišati i to bi te prošlo za 2 sata
x: koji kurac?
Izraz koji se ponekad koristi da bi se reklo da je neka stvar previše stara.
"Kakva ti to trenerka, jel ti ostala od sankcija?"
"Ajmo u kafanu, Ognjen je bio bolestan, on će sokić. Ali tamo nema sokova, ako ima to su oni ostali od sankcija"
"Kakve su ti to patike, još od sankcija ih nosiš"
itd itd
Stara japanska poslovica, a govori nam da su rad i trud najbitniji elementi svakog uspeha.
Stani, ne žuri. Nađi vremena za odmor, smiri se i popij pivo.Nećeš propasti ako malo vremena posvetiš sebi. Pronađi duhovnu oazu, i usidri se. Neće lađa pobeći.
- Alo, gde si zapucao ?
- Ma ćuti, muke žive, posao, kuća, žena i deca, ne mogu sve da postignem.
- Čoveče spusti sidro, ajde do mene na nekog lava, a posle gledamo tekmu, skrenućeš ako tako nastaviš.
