Prilikom postavljanja pitanja sagovorniku, kulturan način da se sva njegova dodatna i nepotrebna potpitanja saseku u korenu. Preneseno, odgovori mi ako znaš, šta te boli patka zašto mi ta informacija treba!
Primer 1
#1: "Matori, možeš li mi prebaci broj lerdija Kize?"
#2: "A što će ti njegov broj?"
#1: "Treba mi za seminarski."Primer 2
#1: "Ćale, znam da si dugo u policiji i to. Kolika je kazna ako nekoj ženi uz pretnju nožem otmem torbicu i ako me uhvate?"
#2: "Draufanje u stanici, zatvorska kazna od jedne do tri godine u zavisnosti od ostalih okolnosti, a od mene gratis pleska istog momenta."
#1: "Jebote, nije malo nikako."
#2: "Što te sad to interesuje? Želiš nešto da mi kažeš?"
#1: "Ma ne, treba mi za seminarski."
Zaustavi malo film. S kim ti misliš da pričaš? Na koga ti ja sličim? Razmisli malo što govoriš. Zadnje upozorenje prije neminovnih posljedica.
Ovo se obično odnosi na one osobe koje si previše dopuštaju, to jest, malo se zaborave, kako bi eufemistički kazali.
Nisu svjesni svoje situacije, a bogme
ni položaja u društvenoj hijerhariji.
- Daj čiko već po sata sastavljate tiket.
Sastavili ste lancun od 30 parova.
Zewa troslojni toilet papir je na akciji i 2 role su gratis.
Ajmo mičigen.
- Mali, čekaj malo.
Sklonit ću te s lice zemlje, ne odjebeš li u poskocima za 5 sekundi.
- Pa dobro, šta se ljutite odma?
- 4.
- Idem, idem.- Majo, di me od svih, prevariš s ovim ološom.
- Malo te odmaram, prijatelju, trebaju i rezerve dobit šansu u kupu.
- Čekaj malo, šaljivdžijo, da nađem lovačku pušku pa ćeš dobit šansu kod svetog Petra.
Kompletna pobeda. Vrhunac napretka od Jerihona do danas, spoj ljudskosti, tehnologije i praktičnosti u jednom; konačno, oooo konačno jasan i konkretan odgovor na večita pitanja - kuda ide ovaj život, ima li smisla, gde je tačka preloma kada će čovečanstvo stati na vrtoglavom putu progresa i početi da uživa plodove truda. Opravdanje svih patnji, pokušavanja, venac na grob Prometeja. A tako prost, jednostavan i simpatičan patent. Perverzija koja je zajebala svaku drugu, samim tim što je namenjena dijametralno - suprotnoj svrsi.
U suštini, stvar je sledeća : tvoja žena nema mleka - preminula je na porodjaju - čuva sise za bolje dane (ima i toga) ili je jednostavno pobegla u nepoznatom pravcu sa nepoznatim čovekom i jebe joj se za sve. Bilo kako bilo, na svet ti je donela bebu koja ostaje tebi na čuvanje, negovanje, odgajanje, vaspitavanje..Šta učiniti? Kljukati ga veštačkim mlekom? Naći mu dojilju? NE! Beba zaslužuje bolju majku.
Odeš u kupatilo, beba gladna vrišti u dnevnoj sobi, skidaš se u siledžijku..Gledaš u ogledalu one tvoje dve razmlitavljene sise, trljaš bradavice..Ništa. Ni kapi mleka! Liješ gorke suze i vičeš O živote kakva sam ja to majka! Jebem ti sise kad mi ničemu ne služe!
Šta uraditi?
1. Ne paniči, saberi se.
2. Google.
3. Telefoniranje u Holandiju i narudžbina.
Nakon 32 sata iskušavajućeg iščekivanja, konačno, poštar pred tvoja vrata donosi preporučen paket, plaćaš, grabiš paket i kidaš ambalažu, navlačiš dva tregera na ramena, pokušavaš da ih zakopčaš na ledjima, odustaješ od pokušaja da ih zakopčaš na ledjima, i u svoja dva nova ekstremiteta ubacuješ punjenje koje si gratis dobio uz paket. Hvataš bebu, privijaš je na svoj dlakavi masivni torzo i pomažeš mu da u izgladnela usta strpa gumenu bradavicu tvoje surogat dojke i počne da se gosti.
Epilog : svi srećni. Beba sita, roditeljske dužnosti uredno obavljene, pozivaju te da gostuješ u žikinoj šarenici, marvel po tvom liku kreira strip - heroja a Toma ti dodeljuje orden Majka hrabrost.
Sinonim za nešto polovno, već korišteno. Sa ovim izrazom se najčešće srećemo prilikom kupovine, koju u većini slučajeva obavljamo sa šanerima.
- Bratko oćeš da kupiš ovaj telefon, odličan je 14 mega piksela kamera, ima mogućnost vibracije, vrhunski kvalitet?
- Ma izvini brate ali rekao sam ne želim robu iz druge ruke, samo novo i markirano.
- Pa evo pogledaj piše nazad NOKIJA, markirano je to sve, ako hoćeš prodam ti i ovaj drugi, rezervni oklop, i gratis punjač jedan za ALKATEL, on mi je viška.
-Ne želim, prođi me se čoveče. Rekao sam zašto ne želim i tačka.
- Pa dobro batko, prebacim ja to u desnu ruku kad ti budem prodavao, nije to toliki problem, to ti je inače moja prva ruka, glavna.
Metaforičan način da se isteraju sve nepoželjne persone iz užeg vidokruga i da se obeleži teritorija kada iste krenu da se nećkaju i busaju.
- Ajde tutanj iz separea.
- Ko prvi devojci, njegova devojka!
- Aj ne kenjaj da ne bude posle mamice, čika me prebio! Ionako je providno da imaš svoju sličicu u Životinjskom carstvu tako da pali u zoološki, rodbina te čeka u kavezu tamo.
- Ja sam prvi zauzeo, šta da vam kažem, što niste došli na vreme. Misliš da ću da vam ga ustupim? E poližete mi desno jaje! I levo gratis.
- Da, shvatili smo. :suče rukave: A sad magla dok te nisam ispeglao k'o matursku šulju!
Majka i ćerka savremenog marketinga. Jin&Jang jebene komercijalizacije, tj. ukoliko ista ima nameru da bude i najmanje efektivna. Reklamna tehnika koja, ukoliko je sudeći po njenom statističkom učešću u svakodnevnom reklamnom materijalu kojim smo zasipani, donosi zagarantovani prodajni uspeh svojim cenjenim korisnicima, uopšte da ne pominjem epsko i pomalo neslućeno zadovoljstvo nas zahtevnih kupaca rendom proizvoda po pristupačnoj ceni. Najčešće primenjiva na robu lične, da ne kažem, "spoljne" upotrebne funkcije, strategija iz naslova na najbolji način dokazuje tvrdnju da se uz malo strpljenja i mnooogo photoshopa potpuno može izmeniti slika života onakvog kakav jeste.
Elem i ne zalazeći previše u moralnu stranu sâme tematike, problem sa reklamiranjem praktično svakog proizvoda na plavoj planeti ležao je u jasnom, ubedljivom ali opet vremenski ili prostorno ograničenom DOKAZU FUNKCIONISANJA određenog kurca-palca ( koji će vam, razume se, "promeniti život" ) PRE nego što ga vi ludi za istim pazarite za XXXX, 99 dinara, u 12 mesečnih rata i uz "bonus materijal" jer ste nazvali jebeno "odmah". Lucidni marketinški stručnjaci eonima su pokušavali da nađu dobitnu kombinaciju slika, slova, brojeva i onog ćelavog Švabosa sa brkovima ne bi li mušterijama širom sveta uvalili nasumično sranje iz šarene ponude govana svojih poslodavaca, ali bez uspeha...a onda se neka jajara od njih dosetila genijalštine iz naslova i za vjek vjekova promenila naše živote. Dabogda te rak izjeo, ti galopirajuća metastazo od ljudskog izmeta!
- E, kevo, divi što sam u novinama naš'o neki preparat za bubuljice, 'nači, pomog'o je ovoj nakazi, 'de neće men...
- Slušaj, bre, idiote jedan! Ako me još jednom prepadneš sa tako nekom slikom, ima lično da ti odafikarim glavu pa nećeš više uopšte morati da brineš o licu, ščuo?!?!?----------------------------------------------------------------------------------------------------
- I kažete da ova KSENON AMUN RA ANTIEJDŽ VODOOTPORNA AMAJLIJA zaista štiti od negativnih zračenja?
- O, kako da ne, nasumični lakoverni kupče! Pa, pogledajte samo slike "pre" i "posle" u našem ekskluzivnom katalogu...Vidite li razliku u boji i opštem raspoloženju lica maneken...pardon, "zadovoljnih korisnika"?
- Da, da, neverovatno...Ništa. Uzeću tri.
- Ako uzmete četiri, dobijate još jednu gratis...
- Što odmah niste rekli!
Odlomak poente čuvenog vica, koji se vremenom primio u svakodnevni govor i predstavlja sugestiju da je bolje malo zakinuti na uštrb kvaliteta, a u korist količine. U originalu i kompletu "Brena je Brena, al' dvaput je dvaput" na pitanje Muji da li bi radije kresnuo Brenu jednom, ili Fatu dvaput, sadržana je jedna od bitnih crta temperamenta ljudi sa ovih prostora.
- Macane, sledeći put bi mogao da me vodiš u onu sobu sa đakuzijem na poslednjem spratu?
- Dušo, ali ona je duplo skuplja od ove.
- Pa dobro, ali ja baš mnogo želim da probam u vodi.
- I ja želim da probam da budeš fart-slejv, al' mi glupo da te pitam.
- Šta?
- Nebitno. Ono što hoću da ti kažem - Brena je Brena. Dalje znaš. Bolje da uštedimo, pa da idemo dva puta u standardnu sobu, nego jednom u tu napucanu.
- Dobro, u pravu si, ali da me vodiš na nasip na Savu na leto, tamo je besplatno!
- Uz infekcije gratis... ali imamo dogovor.
Nenadjebivi argument, kraj svake rasprave, bolje da ne izgovaraš to što si zamislio jer ja sam rekao: "Molim?!". Nit' upitna, nit' uzvična, samo reč od pet slova protkana besom, razočarenjem, mržnjom...
-Sestro, izvinite da vas pitam, koliko je sati?
-10 do 4.
-Aha. A jel možete vi meni, molim vas, objasniti koji moj kurac ja čekam ovde od 8 sati, čekam dve jebene devedesetominutne pauze u jebenoj čekaonici bez grejanja? Šaljete me sa usranim uputima u bolnicu i natrag po govnavim sobama i svi mi k'o jebeni papagaji nadrdnano kažu: "Sačekajte, molim vas!". I zašto već devet, a evo sad i deseta osoba ulazi kod doktora bez ikakvog reda po Bog zna kakvim rodbinskim vezama? A?
-Gosp...
-MOLIM?!
-Doktor će vas odmah primiti, a zbog uverljivog zaključka dobijate besplatan pregled i gratis oralni seks od sestre Lole.
Na finjaka izbeći nabacivanja grdne pripadnice ženskog pola, pod izgovorom da ste previše odvaljeni od viskija.
(Proseda neuhranjena daskara okićena crnom sektaškom bižuterijom i obdarena kokainskim nozdrvama, pokušava da nastavi razgovor sa mladim, plećatim i pripitim basistom koji se zgražava njene koščate pojave, ali pronalazi za fascinantno činjenicu da ona zna štim za petožičani bas):
-Maldiću, složićeš se da je asocijacija više nego očigledna - kada god čujem "Džejms Džemerson", setim se one Džene Džemison... (namig)
(Mladi basista): -Paaa, gospođo, kako da vam kažem, nije da nije, ovo-ono...
(Bubnjar): -Mamlaze, eskiviraj tog akrepa, pazi kava pička hoće da te upozna!
(Mladi basista): -Izvin'te, uradio me ovaj gratis Čivas samo tako, ja odo'...
(R'n'r bakutaner): -Ćao-ćao... sledeće subote opet svirate ovde, jel tako?
Eh, to nije bio običan sportski rekvizit, to je bio statusni simbol. Mi smo, tih sedamdesetih i osamdesetih godina, mlatili po lopticama za stoni tenis komadima šerploče, obloženim sa obe strane tankom nazubljenom gumom, kupljenim u paru, u prodavnicama "Sport" , u tankoj providnoj foliji i sa jednom lopticom gratis, ponosno smo ih nazivali reketima i pokušavalli da iz njih izvučemo maksimum od minimuma kontrole loptice koji su omogućavali, tek toliko da rezultat u meču ne bude u potpunosti prepušten slučajnosti. Sanjali smo da imamo pravi reket za stoni tenis, onakav kakav je imao klinac iz Beograda koji je dolazio kod babe na raspust, drug iz odeljenja kom tetka živi u Kanadi ili komšija čiji ćale je privatni autoprevoznik (a to je, u to vreme, bilo garant visokog standarda, višeg, barem, od nivoa niže srednje klase kom smo svi mi ostali pripadali).
A bili su tako lepi, tako meki, tri puta deblji od naših tiganja, očigledno pravljeni po naprednoj švajcarskoj tehnologiji. Debelo drvo, pa sloj nečeg sunđerastog, verovatno jestivog (jer ništa ne može da izgleda tako meko i kremasto a da nije ukusno) a preko svega toga lepa, glatka, debela guma koja je, apsurdno, bocke imala sa unutrašnje strane (godinama sam živeo u uverenju da naši reketi zapravo imaju grešku u proizvodnji i da bi bili barem upola bolji samo da neki radnik nije stalno pogrešno okretao gumu). Pa onda drška, fino obrađena i obložena mekom i prijanjajućom plutom. I na kraju, po ivici glave reketa, zalepljena traka, ukrašena suptilnom šarom ili ispisana slovima nama nepoznatog značenja, koja je poručivala da tamo negde mora da postoji neki moćan, bogati, raskošni svet u kom ljudi mogu da priušte da i reket za stoni tenis izgleda kao,...pa teško mi je da nađem poređenje jer je zapravo taj reket služio kao mera kvaliteta drugih stvari.
I kad bi se naše ruke umorile od vibracija koje su naše daske proizvodile u sudaru sa lopticama (neverovatno je da onako mala i laka loptica može toliko da protrese ruku kada se udari na odgovarajući način), uši od praskavog zvuka sličnog zakivanju eksera u labav lim a duše napunile frustracije od uzaludnih pokušaja da lopticu pošaljemo u željenom pravcu, izmolili bismo naše moćne prijatelje da nam na trenutak pozajme svoje rekete, te da terapeutskim delovanjem mekoće udaraca, floptavog zvuka koji su proizvodili i savršene kontrole zalečimo rane.
- Vidi, vidi, šta to on ima. Je li buržuju, otkud tebi softaš?
- Hehe, pozajmio mi komša Sale, nešto sam mu pomogao oko domaćeg.
- Pazi šta radiš, nemoj da zapinješ da ne zakačiš ivicu stola, hoće guma da pukne, a onda si najebao. Znaš da Sale ima prave bokserske rukavice.
Marketinški trik pod kojim se krije mnoštvo raznolikih zajeba. Od socioloških istraživanja predatorskih osobina čoveka, preko fizikalno-finansijskih proračuna nasumičnog kretanja čestica u praznom novčaniku do klasičnih medicinskih istraživanja. Sve ono što je u svom istraživanju došlo do maksimuma u nekoj od razvijenih zemalja pa se prebacuje na ljudske subjekte.
- Matori, gde si poš'o?
- Šta te briga balavče, da ne'š da me provjeravaš?
- Ma jook, nego vidim da si se obrijao i namestio gibanicu pa kontam da nećeš možda kod Milunke...
- Za tvoju informaciju OĆU kod Milunke, ali prvo idemo u Penzionerski...
- Šta ima tamo? Nećeš valjda da je navučeš na šah?
- Jepseti mali, mater si sluš'o dok je bila živa. Ima neka besplatna prezentacija lekova, daće nam svima gratis po kutiju...
- Za čega su lekovi?
- Nemam pojma, rekoše da probamo pa da javimo. Možda bude nešto dobro, onim od prošlog meseca se Milunka baš izradovala...
Pristojan, i samim tim apsolutno neefikasan način za izbegavanje promoterke nečega.
Kupac tera svoja kolica hiper-sega-mega marketom. Pred točkove mu izleće šarena spodoba, i kreveljeći mu se u lice počinje sa deklamovanjem.
ŠS: "Dobar dan, danas imamo promocija "Argeta" pašteta. Za kupljene 3 paštete dobijate..."
Kupac (Ubacuje kolica u četvrtu, bez žmigavca skreće u suprotnu traku, ali ne uspeva da pobegne od priče o četvrtoj pašteti gratis, osmehuje joj se kiselo...): "Hvala, ne treba mi..."
ŠS (prisećajući se osnovnog marketinškog postulata "ne prodaje lep, već uporan", nastavlja): "a za kupljenih 6 pašteta dobijate jednu majicu, obratite se na izlazu našoj sar..."
Kupac (naglo koči, vraća od pritiska podignu poklopac rođene lobanje na svoje mesto i odigrava sigurno...) "Jebala te bre pašteta više!"
Reklamiranje raznih proizvoda koji uglavnom ne vrede ni pišljiva boba, praćeno smornom pričom ziljavih prodavačica.
Ziljava prodavačica 1: Dobar dan gospodine, velika promocija je u toku, kupite 50 kesica kokošije supe i dobijate jednu kesicu gratis.
Ja: Neka, hvala.***
Ziljava prodavačica 2: Dobar dan gospodine, kupite bilo šta u našem marketu u iznosu od 5.000 dinara i...
Ja: (prekidam je) Hvala ali ne hvala.
Ziljava prodavačica 2: Ali gospodine, kupite bilo šta u tom iznosu i dobijate lepu krpu sa našim logo-om.
Ja: Rekoh, ne treba.
(Mislim se: "Ma idi bre, za 5 somića mogu da kupim šta mi volja, a ti oćeš da mi uvališ krpetinu... Bože blagi, na šta smo spali")
Poprište odvala i smehotresnih misli od strane (polu)analfabetizovanog čoveka koji ovim putem želi da poruči kako prodaje ili, pak, kupuje određeno dobro. Sastavljeno u stilu Tominog engleskog, Gagićevog prodora ili pevanja Goge Sekulić, ovi oglasi odišu nekom jebenom iskrenošću i dobrotom koju je teško zamisliti. Kao da nikad ni ne možeš posumnjati kako je autor tog teksta neki drlov koji deci buši balone i babama lomi muškatle. Nekako to mučenje prilikom pisanja, poput rukopisa prvaka koji tek štampanu ćirilicu pokušava da savlada, daje jednu kompaktnu iluziju koju je teško razbiti.
Nijedan oglas nije kompjuterski "svaren", već predstavlja manualni pečat domaćina, glave kuće i ponositog čoveka koji svojim humorističkim pristupom pokušava da uvali vepra za priplod mortus pijanom beraču malina ispred seoske prodavnice koja, naravno, u svom sklopu ima i poljoprivrednu apoteku. Upravo na njenom staklu, pored plakate da lokalni fudbalski klub igra utakmicu 12. kola opštinske lige u nedelju, u 11 sati, stoje i izlepljeni oglasi.
● Prodajem mašinu za čerupanje pilića. Gratis kornet jaja i kokoška gološijanka. Mile Predonjin
● ķũþüjeM ǰǟɌca zĀ priþÏÖd. ZnãM dÍMĀ Āçà ÖbRadÖv al baKsûz neće DÂ mÌ pRÖdĀ jebem gà Üsta.
● Prodajem polovnu lavlju kandžu za Yuga. Telefon: 065/458-xx-xx
● Prodajem krmaču ubojnicu. Povoljno. Žika Rašin
● Kupio bih tašti džojstik, ne moš više digra PES preko tastature.
● Menjam svoju ženu od 44 godine za dve po 22. Bole Jagodarev
● Povoljno orezujem vinograde, kalemim, cepam drva i pravim mušku decu.
● Poklanjam kučice marke džukela, od oca Cukija i majke Lelice. Nemam više sredstava, jedu kao tornado jebo im pas mater.
Kako bi povećali prodaju svojih biljaka,koja imaju svoja uredna imena u dva reda na latinskom,dodaju im nazive prema potrebi.Drvo života,novca,ljubavi....Bliži se trenutak kada će prodavati cveće koje sprečava pojavu hemoroida onom koji ga zaliva,skida kamenac sa zuba....
Kupac:Dobar dan,koje vam je ovo cveće i koliko košta?
Prodavačica(obično sa debelim naočarima u crvenom prsluku):To je drvo života i košta 2000.
Kupac:Dve hiljade!?(dve hiljade ti majki......)Pa,ovaj,nemam toliko.
Prodavačica:E pa onda imam nešto za vas.Ovo je drvo novca,i osoba koja ga drži u stanu na pravcu sever-jugoistok,će imati dosta novca,pod uslovom da ga zaliva iz plave plastične posude koju možete kupiti kod nas za samo 500 dinara,ali uz kupljeno drvo novca i drvo života,dobijate je gratis.Vaša žena će biti oduševljena
Kupac:Ali,ja nemam ženu
Prodavačica:E u tom slučaju,imam za vas drvo ljubavi......
I tako u nedogled
Obično označava kraj jednoipominutnog mučnog monologa/teksta.
You have 2 new messages.
Dopuna>Open.
-Ukoliko uplatite trista pedeset dinara u narednih dvadeset pet minuta dobićete sedamdeset dva dinara gratis koje možete upotrebiti u narednie četiri hiljade dvadeset tri sekunde. Vaš Telenor.
Dopuna>delete.Šansa!>Open.
Ukoliko Uplatite hiljadu petsto dinara u narede tri sekunde imate šansu 1:1 da osvojite novu merdžu! Ako uplatite u naredna dva minuta, šanse vam se smanjuju na 1:15000. Naravno, ovo je sve zajebancija, šanse su vam koliko i da vas otmu moćni rendžeri da bi im Larisa Rikelme dala pičke, tako da ako ste dovoljno glupi, a pritom i brzi, poklonite nam tih 1500 dinara koje ćemo mi i onako da uzmemo na ovaj ili onaj način. Vaš Telenor.U jebo te.
Šansa>Delete.
Telenor>flag as spam.
Phone>switch off.
Kockarski sinonim za dug. Čest problem današnje omladine, koja željna, kao puštena sa lanca jedva dočeka da sve pare koje ima, potroši na prekid crne serije Lejkersa, umesto da kao sva normalna mladež pare troši na dvolitarke Apatinca, i kurvanje.
Student: Halo, zdravo tata... Kako si?
Ćale: Miloše, poslednji put si me nazvao tata kad si Stevi Đubretu razbio retrovizor loptom, te nemam osnova da se nadam da zoveš jer si mi uplatio putovanje na Palma de Majorku za jednu osobu + gratis porno divu koju dobijam na nedelju dana?!
Student: Pa, ako ti je depozit koji gazda traži u zamenu za moju egzistenciju u ovih 7.5 kvadrata razlog da se obraduješ, drago mi je.
Ćale: Sine tatin, pa ja te poslah da učiš za geografa, a ne za matematčara koji živi od statistike Letonskog hokeja, i broja kombinacija ikseva na italijansku C1A ligu. Izvini se gazdi, i kaži da sam trenutno u mogućnosti da mu dam samo kurac. Aj zdravo.
Mora koja dolazi posle prve bračne noći
Tek ste se probudili u krmeljivo jutro, bazdite na alkohol i jeftine tetkinske parfeme, od seksa nije bilo ni pomisli jer ste bili preumorni i za život, voljena osoba vam kuva prvu kafu u zajedničkom životu, a sve to prekida- zvono na vratima. Unutra nahrupi gomila tvojih, a i njenih rođaka ( dolaze uz potpis kod matičara, gratis)koji zauzimaju celokupnu teritoriju tvog malog iznajmljenog stana u koji si pobegao kako ne bi imao posla sa istim. Dok gledaju slike sa svadbe, ispijaju kafe, nazdravljaju i namiguju u tvom pravcu pokazujući gestovima kako je sad vreme da i porod imate, i tebe i tvoju suprugu lagano, ali sigurno, potiskuju u pravcu terase gde ćete konačno i završiti proklinjući na jutarnjem mrazu i samu ideju da dugogodišnju vezu " ozvaničite". Nevolja je što se sindrom PBJ ( prvog bračnog jutra) zna često proširiti i na celu nedelju jer se uvek sretne neki veselnik koji je "slučajno" nabasao na vaša vrata vraćajući se sa pijace, pa da vidi:" Rade li mladenci šta?"
Obično žensko, ali sve češće i muško oboljenje koje se manifestuje kupovinom muda umesto bubrega, odbacivanjem sopstvenog razuma i verovanju u obećanja.
Ona: Dragi, kasnim jer sam svratila da kupim one ekstra antibakterijske sapune, povoljno na akciji, ali mi otpala štikla... Super lepak ne vredi ništa možemo da ga bacimo. A ti, gde si?
On: Znaš onaj deteržent što smo kupili prvog, e taj, baš taj... Začepio odvodnu cev na mašini, ma gips, sranje, poplavilo kupatilo i sakupljam vodu. I da, ako ne budem kući ne brini idem do zubara. Pa žvaka, da ona protiv karijesa iščupala mi plombu na trojci... sranje... ma ne nerviram se... Kupi koje pakovanje onog soka sa pulpom, e onog prirodnog... imaš na akciji, ljubim te...
Ona: Ljubim i ja tebe, a jel se ne ljutiš da kupim onaj preparat za mršavljenje, još dana je popust. Srce si... cmok...
On: Sve za tebe tebe nizašta, naruči dva pakovanja, i dobijamo gratis masažer protiv ćelavosti...
Nesto za sta ni jedan hemicar niti biolog nije u zivotu cuo, ali provereno resava sve probleme.
"Koenzim XY izvucen iz mosti Napoleona odstranice vam sve dlake i preusmeriti ih na kosu da bi postala jaca, bujnija i puna volumena, a uz to gratis dobijate i emulziju od Dalaj Laminog znoja, koja kosi daje sjaj i rastresitost."
"Mleveni zubi izumrlog tasmanijskog tigra, pomesani sa eukaliptusom sa Tajlanda, izbelece vase zube vec posle prvog pranja, radi boljeg efekta, zube perite nasom cetkicom za zube napravljenom od posebnih vlakana izdvojenih iz zeluca ajkula iz Pacifika."
"Povrsinski sloj Always ulozaka napravljen je od posebnog pamuka koji su proizvele slepe kaludjerice iz francuskih katedrala, radi boljeg upijanja u sredisnjem delu nalazi se gel sastavljen od aminokiselina i soka od zove."
(Naravno svi proizvodi pruzaju zastitu minimum 144h i pozeljno je baviti se alpinizmom, splavarenjem ili planinarenjem da bi bili jos efikasniji)
-Proizvod delotvoran na 97% ispitanika***
***Istrazivanje radjeno na teritoriji Male Mostanice.
