Vjerovatno se velika većina vas sjeća onih dnevnih novina koje su svoju najveću popularnost imale devedesetih godina prošlog vijeka, u doba Slobine "represije" i cvjetanja "nezavisnog novinarstva", a koje su danas djelimično potisnute štancanjem polutabloidnih, senzacionalističkih Kurira, Informera i ostalog smeća. One novine koje, čak i da odvojite čitav bogovjetni dan pažljivo iščitavajući svaki članak, nećete stići da pročitate jer osim standardnih vijesti koje bi trebalo da pročitate svugdje, tu imate i hrpu drugih tekstova tipa - "kako se završilo jubilarno deseto međumjesno takmičenje šahista u Borićevim salašima", "na ibarskoj magistrali u poslednjih 24 sata pregaženo je 20 mačaka", "seljaci u Prštilovićima primjetili svemirski brod"...Da, pogađate, u pitanju su Večernje novosti.
Ipak, od stvih strana postojala je jedna koju bi obično preskakali čak i najažurniji i najvrijedniji zaljubljenici u navedene novine - feljton. Obično se tu objavljuje neka knjiga ili odlomak iz iste, u dijelovima, svaki dan po jedan. U šurnaest nastavaka. Neko random proseravanje Dobrice Ćosića o Srbima i njihovim vječnim dilemama, težnjama, manama, greškama, nove činjenice o Draži i ravnogorskom pokretu, život Tita i žene mu Jovanke iz hiljadu različitih uglova, razne teorije zavjere, masonski uticaj na društveno - političku scenu, o srpskim kraljevima za koje znaju samo izabrani istoričari i Jovan Deretić. Jednostavno, stvari za koje bi većina smatrala da je potpuno nepotrebno njihovo poznavanje, a kamoli razumijevanje
Feljton, čije je izvorna namjena da se piše o društveno-političkim temama, mora da bude pisan živo i duhovito, u Večernjim novostima je strana koju obično svi(skoro svi, da budem precizniji), zaobilaze u širokom luka. Pobogu, šta je duhovito u razglabanju Vuka Draškovića o svim pokušajima atentata na njega?
"Život i stradanje Jovanke Broz"
"Velika kneginja Ljubica",
"Rusija, daleko i blizu",
"Služio sam kneza Miloša",
"Srpske Engleskinje",
"Car Konstantin 13. apostol",
"Titova španska enigma",
"Žene preke naravi",
"Draža, smrt duža od života"...
Dokaz da vam protivnik nije mogao ni pera odbiti, i da ste ga razjebali u svim segmentima.
A: I kako je prošla sinoć utakmica, jesi igrao ti bar malo?
B: Ma nisu nam mogli pera odbiti, pobedili smo 13:0. A igrao sam nešto malo, i to samo u toku poluvremena dok su muziku puštali.
Pitanje posle kojeg želite da promenite svoje lične podatke kada ga izgovori profesor.
Profa: Koji je danas datum?
Štreber: 2.11.2011 profesore
Profa: 'Ajmo na tablu drugi, jedanaesti i trinaesti u dnevniku...
2, 11. i 13. u dnevniku: Jao što se ne prezivam Šabanaj...
Ružan osećaj koji dolazi uz saznanje da ti se mukotrpan trud neće isplatiti, ni dobro dobrim vratiti.
Apsolvent medicine od 26 leta, koji je za dva meseca, što rece kevina kocka šećera, trebalo da ide na specijalizaciju u Libiju i zarađuje 1600 dolara mesečno, i to njemu soma, kevi 600 šalje, sve planirano već pre 13 godina.
Po narodnim verovanjima, prljava, masonska, neemotivna, bezosećajna bića čijim venama teče đavolska krv. To (ne ona, ne on, nego ONO!) je bezdušno, sa lakih na teške droge i iglu prešlo sa svojih 13 godina. Kruže i priče da gde se na jutro posle njihovog okupljanja može pronaći preko četrdeset različitih vrsti špriceva.
Po školama prodaju travu maloletnicima kako bi imali para da prežive, stanuju u katakombama jedući pacove, nemaju stan jer su ih se roditelji odrekli zbog masakra kokošaka i ostale živine čija su tela pronađena bez glava u dnevnoj sobi.
Srodne duše nemaju, jer ne vole, nemaju čime. Ustvari imaju, metalac i metalka, ogromno belo srce ispunjeno ljubavnom mržnjom..
Ne, oni su sasvim normalni, imaju svoj, više godina građen stil. Isti su kao i svi drugi ljudi samo što pivo ne piju po kafićima već po obližnjim parkovima. Imaju svoje društvo sastavljeno od pešes istih, ne diraju nikoga niti izazivaju. Ali njihova pojava nije poželjna, niti društvo jer ih svi gledaju sa dozom čuđenja.
- Idemo tamo preko puta Miletove kuće pre grada da pijemo malo, slabi smo sa kešom.
- Dukurac, neću tamo, sve neki metalci se okupljaju, treba da me izbodu, jel? A? A? Jel mi to treba sa ovih sedamnaest godina a?
- U je, iskuliraj tebra, popij pivo, u kom si ti tripu? Sasvim normalni ljudi...
Osećaj koji se javlja učestvovanjem na jednodnevnom fudbalskom turniru gde ima dosta ekipa i svaka od njih ima prvu postavu i nekoliko rezervnih igrača, svi imaju punu sportsku opremu, dresove, kopačke,kostobrane i štucne. Dobra lopta i objektivni sudija za svaki meč, teren koji opravdava svoje zvanje bilo da je na sljunku, betonu ili travi. E tada igra može da počne i igra se punim srcem, radostan ko dvanaestogodišnjak i ako bi trebalo da si davno prerastao te sitne stavke koje su sasvim normalne u suštini ali ne za mene, jer kad se samo setim kako smo kao klinci mučili muku sa kamenjem od stativa i kako nas je uvek dolazilo 9, 11 ili 13, kako smo igrali u različitim patikama, leva bela šangajka a desna crna starka sa pijace, špicevi okovani žicom koja je predhodno poslužila kao brnjica zaklanoj svinji, dresovi, svaki pojedinac za sebe, a teren, neka ne tako davno napuštena njiva, nikad ravna, koliko puta samo loptu nismo imali ili igrali sa odbojkaškom...jednostavno volim današnji dan.
Nešto što je počelo da smara više od fejsa i milisava zajedno.
Trougao i romb, šta li je to?
2. Septembar na petak 13-ti.
Moja učiteljica je vanzemaljac koji je duvao Dart Vejderu.
Moja vaspitačica mi dirala pišu.
Boja zida wc-u u mojoj školi.
Izgleda da se skoro niko više ne seća kako je Marko naumio da postane popularan. Bilo je to pre 12-13 godina kada je uspeo da dođe do Vanje Bulića i ubedi ga da bi trebalo da gostuje u njegovoj emisiji "Biseri". Kada je Bulić nekako pristao da snime emisiju, mladi Vidojković je za tih sat vremena dobijenih na TV-u, odlučio da pripoveda o tome kako voli da pije i puši travu (iz nekog razloga mu je to zvučalo jako šmekerski, anarhistički i revolucionarno) te da sluša punk i želi da osnuje bend (kao da to isto nije činio svaki drugi klinac devedesetih godina). Verovatno je čuo da su skoro svi veliki umetnici bili skloni porocima, pa je odlučio da i on krene tim stopama. Doduše, obrnutim redom: prvo će piti i drogirati se, a talenat će posle doći sam. Automatski valjda...
Hvalio se i kako u školi nije čitao Tolstoja za lektiru (smelo zaista) niti bilo kojeg drugog književnog klasika i da mu uopšte ne pada na pamet da čita to đubre. Naravno da takvom talentu to nije potrebno.
Njegova popularnost više govori o nivou ovdašnje čitalačke publike nego o književnom daru pisca čije knjige ipak najviše poštuju neshvaćeni tinejdžeri.
Danas je Vidojković aktivni društveni delatnik, štaviše, on je glas savesti u moralno posrnulom srpskom društvu.
Daleke 90 godine kada je pao Berlinski zid, Slovenci su postali gospoda, a pala je i diktirana ekonomija severoistočne evrope. Gomila radnika u Rusiji umesto u rubljama, bivali su ispaćivani u robi koja je imala ulivenu cenu na sebi. Oni najodvažniji, kupili su dovoljno te robe i autobusima došli čak do Srbije da je prodaju. Sa sobom su poveli i Ruskinje. Posetili su u svaku zabit u Srbiji koja je imala pijacu od bar 3 tezge. U to vreme posle revalorizacije, u Srbiji su od vrednosti bile novčanice od 5 dinara plave boje i 10 dinara crvene boje. Roba se pogađala za plave i črvene na univerzalnom jeziku. Mogao si da kupiš mašinu za mlevenje mesa od 10 kg za tri črvene, a to je bila i uobičajena cena za Ruskinje. Te tri črvene nisu nešto naročito vredele u to vreme. A kakve su bile Ruskinje.... E to ne znam, jer sam bio veoma mlad. To možda Kurd zna nekoga ko zna.
Uobičajena prilča dva 14-o godišnjaka:
- Jesi jebo ti nekad nešto?
- Jok.
- A Ruskinju na pijaci za tri črvene?
- Ja nisam nikad ni vido te Ruskinje.
- A jel bi?
- Ma daj, imamo po 13 godina, a još nije izmišljena Vukajlija da se pravimo jebači.
Izuzetno popularne serije, sa gotovo identičnim radnjama, koje u sebi okupljaju bivše sporedne glumce iz nekih drugih serija.
Glavni lik je uvijek neki mnogo misteriozan lik koji je kao mali ubio bakinu pudlicu pregazivši je biciklom, te je to na njemu ostavilo neizbrisiv trag i radi iskupljenja za svoje grijehe pridružuje se policiji(a možda je bio narkoman).
Oko glavnog lika trčkara gomila sporednjaka koji će skokom gdje on okom.
Svi oni od početka znaju ko je krivac, samo čekaju nalaze DNK analize.
Noćna mora su im dlake bez korijena jer se sa njih ne može skinuti DNK.
Ako im neko navede 30 random hemijskih jedinjenja, oni će ta jedinjenja spojiti u lak za kosu*.
Ni u WC ne idu bez naloga, jer bi ih neko, ne daj Bože, mogao tužiti.
Čak i policijske stanice u najvećim nedođijama su opremljene gedžetima treće generacije.
Odokativno mogu reći koja dlaka ne pripada kojem tepihu, u kojem smjeru treba da ide krv ako je temperatura 34 stepena, vjetar brzine 15 m/s, a ugao 13 stepeni i 45 minuta i koja rijeka teče ispod Savskog mosta.
*npr.:
Laboratorijski potrčko:-Šefe, supstanca koju st pronašli ispod pazuha žrtve je sastavljena od butana, izobutana, propana, aluminijum hidroksida, PPG-14 butil etra, ciklometikona, parfema, disteardimonijum hektorita, heliantus anusa, C12-15 alkalnog benzoata, oktildodekanola, BHT-a, dimentikonola, propilen ugljenika, alfa-izometila, jonona, amil cinamala, benzil alkohola, benzil silikata, butilfenila, metilpropionala, citronelola, geraniola, heksila, cinamala i linalola.
Šef:- Pa, ako to nije Dove dezedorans i anti-perspirant Silk Dry!
Svirati penal.
- Au sinak, umal' nisam umro, čekao Real za 13 crvenih, igraju bez Ronalda, Iguaina i Benzeme, 1-1, '72 sudija pokazuje na kreč, a Alonso maši... Sreća pa ga neki klinac ćurn'o, umal' nisam umro!
Podeblji pravan štap u ćaćinom vlasništvu namijenjen za sprječavanje maloljetničke delikvencije potomaka.
- Ispruži ruku!
:Šljas:
- A sad drugu!
: Šljas:
- Jel' bridi?
- Ne!!!
- Ajd' opet prvu. Moraću da nađem deblji majkumu. Koliko je ono tebi godina? 13?
- 15.
- Vidim ja da s' ti ovo prerast'o!
Blog urbanog homosapiensa koji se ponaša kao svinja te javnosti na uvid iznosi sve što u svom oboru ima, iskopa, nađe ili istovari biohemijskim i drugim procesima.
Čega se pametan stidi time se bRlogdžija ponosi - ako se usrao ili upišao, rado će tu ogavnu informaciju podeliti sa nepoznatim ljudima i eventualno braćom po brlogu. On umišlja da je moderan, ‚‚in‚‚ i zanimljiv.
21.3.2008. 13:22
Ustao sam u 13.00. Tek sam prilikom pišanja provalio da su mi gaće smeđe. Onda mi je kroz glavu proletela misao trudne plavuše: ‚‚Da li je moje?‚‚ Idem da jedem. Ne perem ruke nikad, to rade bolesni hipohondri. Osećam da je dana moj dan. Pisaću vam kasnije.21.3.2008. 17:14
Opet me je zvala ona mala Ivana. Nije neka riba. Krive noge, ravna, onako, srednje visine, kao da su je sklepali pijani radnici u Zastavi. Jedini kvalitet joj je to što je drolja. Svako je vozio, a poneki su je čak i vukli, gurali i skupljali njene jeftine delove. Jedva čekam da se valjam sa njom. Jesam li vam pričao onda kada smo se napili, pa se ispovraćali jedno po drugom? Zezanju nikad kraja.
Nezaobilazni deo alata svakog iskusnog srpskog zanatlije.
Majstor: Mali jesi doneo sve što sam ti rek'o?
Mali: Evo majstore ključevi 13-14, 16-17, okasti 20-21, kombinerke, francuz... Treba li još nešto?
Majstor: Trk nazad u radionicu i donesi jednu kaficu i ljutu!
1. Nesvesno tipkas PIN-broj u mikrotalasnu.
2. Vec godinama nisi igrao soliter pravim kartama.
3. Imas listu od 15 telefonskih brojeva, da bi pricao sa svojom
familijom, koja broji 3 clana.
4. Saljes E-Mail kolegi koji sedi odmah do tebe.
5. Izgubio si kontakt sa prijateljima, jer nemaju E-Mail adresu.
6. Nakon napornog radnog dana stizes kuci i javljas se na telefon
imenom firme.
7. Biras nulu s kucnog telefona, da te pusti dalje.
8. Dobijes napad panike, jer si bez mobilnog izasao iz kuce, i vratis
se po njega.
10. Ustanes ujutro i prvo otvoris Outlook, pa onda pravis kafu.
11. Naginjes glavu da bi se nasmejao ;-)
12. Citas ovaj tekst i smejes se.
13. Previse si u frci da bi primetio da na ovoj listi nedostaje 9.
14. Sad se vratis da pogledas, jel' to stvarno nedostaje 9.
...i onda se smejes...
...i smejes...
Usput:
Jedan juznoamericki naucnik je posle dugotrajnih i komplikovanih
istrazivanja utvrdio,da osobe sa smanjenom seksualnom aktivnoscu citaju mailove sa rukom na misu.
Ne moras sada sklanjati ruku, kasno je...
Tumač jedne vrlo misteriozne, nesvakidašnje i duboko impresivne fiziološke pojave – štucanja. Nekad vrlo popularna zezalica za osnovnoškolske devojčice. Jedna dvolisnica A4 formata, na kojoj je sa leve strane ispisano vreme potencijalnog štucanja, a sa desne objašnjenje predstojeće karme uzrokovane štucanjem u datom momentu. Bilo je tu više verzija objašnjenja, u zavisnosti od škole i razreda, od naselja i grada. Razlikovale su se i po veličini (veće su objašnjavale štucanje na deset minuta, srednje na pola sata, a manje tek na svakih sat vremena), a samim tim i po „tačnosti“, jer su ove veće sadržale mnogo više pikanterija i detalja tipa „prdnuće pred tobom“, što je ipak verovatnije od onih gluposti iz malih tipa „udaćeš se za njega“. Pohabana od silnog prevrtanja po rukama, pozajmljivanja i prepisivanja, štucalica je u to vreme bila važan oslonac u životu jedne pubertetlijke. Sudeći po njenoj debilnosti i korisničkoj grupi, izgleda da je bila preteča fejsbuk statusu.
00.00 – 1.00 - više te ne voli
1.00 – 2.00 - prijatelj će te poljubiti
2.00 – 3.00 - ozbiljna veza
3.00 – 4.00 - upozorenje
4.00 – 5.00 - jedan dečko će te poljubiti
5.00 – 6.00 - uskoro ćeš se udati
6.00 – 7.00 - neko želi da te vidi
7.00 – 8.00 – vratiće ti se bivša ljubav
8.00 – 9.00 - pismo
9.00 – 10.00 - veselje
10.00 – 11.00 – loša vest
11.00 – 12.00 – nije ljut na tebe
12.00 – 13.00 - nadaš se nečemu
13.00 – 14.00 - tvoja ljubav će te poljubiti
14.00 – 15.00 – patićeš za nečim
15.00 – 16.00 - misli na tebe
16.00 – 17.00 - neko je zaljubljen u tebe
17.00 – 18.00 - brza promena
18.00 – 19.00 – uveče će te pozvati
19.00 – 20.00 - ne može da živi bez tebe
20.00 – 21.00 - priznaće ti ljubav
21.00 – 22.00 - više te ne voli
22.00 – 23.00 - vara te
23.00 – 24.00 – srešćete se
Ovu rečenicu koristimo kada nešto što ne bi smeli da radimo, radimo, takođe imamo i opravdanje za to.
- Milune, ne diraj dete !
- Pop je ražanj osveštao, nije greh tući sa njim.
__________________________________________________________________________
- Šta radiš bre to, gde sve pare na 13?
- Pop je osveštao, opusti se.
Žena zmaj. Avion. Ali nažalost trandža.
- Vidi je buraz, ja mislim da je neprskana, pravo avionče!
- Loše misliš brate, ona i jebe i prima, ma šeta kurac u gaćama!
- Auu, ko bi rek'o da je ona Boki 13!
Uglavnom rakija lošeg kvaliteta, ali izraz se može koristiti i za neki drugi proizvod na koji se čovek navuče. Tipa, cigareta ili droga. Konzumacija nečega što je lošeg kvaliteta prosto stvara odbojnost i prema proizvodima visokog kvaliteta. U teoriji je to tako, al u praksi se ne dešava često... Jebiga, takvi su ljudi.
- Matori, dobra ova radža, klizi ko sapun.
- Da, brate, al za odvikavanje..._______________________________
- Batice, aj srolamo nešto večeras, baš sam se uželeo, nisam 13 sati ništa!
- Ajde, al daj pazarimo od Mikija, njegova je loša, taman da se odvikavamo polako... Preterujemo ga
- Ae, i ja sam razmišljo o tome.
Mesto gde se komšiji uvek seti onoga što je 'teo da pita u dnevnoj sobi a pritom je u momentu zaboravio.
10:00h Komšija: Jaooo šta sam beše hteooo.. Offff.. Ne mogu da se setim..
10:00h Joca: Maaa ajde, setićeš se, ima vremena..
10:15h Joca: I komši, jel si se setio?
10:17h Komšija: Ma nema šansee, na vr' jeizik mi je i ne mogu bre!
10:17h Joca: Auu komši pamćenje te slabo služi deluje ova žuta ljuta..
10:18h Komšija: Ma ne bre, ja da se zaljubim ja sam ozbiljan.. Oženjen.. Nemoj tako..
10:18h Joca: Ma ne sekiraj se to znamo samo ti i ja..
10:20h Komšija: E, komši ja sam samo svratio na po jednu idem kući imam obaveze neke.
10:20h Joca: Ma sedi bre, rano još..
10:21h Komšija: Ne mogu komši, ne mogu idem, idem..Ispred ulaznih vrata:
10:25h Komšija: Eee eto setio sam, šta sam 'teo :onomad:, znaš onu burgiju što sam imao univerzalnu?
10:25h Joca: Da, znam šta sa njom?
10:26h Komšija: Ma dao sam je nekom' ne znam kom' i sve mislim da sam je tebi da, ne znam što!
(sledi dugo razmišljanje)
10:34h Joca: Ne komši da te nemam, što bi ja tvoju burgiju uzimao..
10:35h Komšija: Kakoo bre nije kod tebe jaooo bree..
10:36h Komšija: Ma zajebi burgiju, stvarno li je Milovan teško bolestan priča se tu.od 10:36 do 11:00h sledi konverzacija o Milovanu.
11:05h Komšija: Aaaa komši lep dan, sunce, mogli bi malo u ribolov.
11:05h Joca: Pa mogli bi zašto da ne..od 11:06 do 13:00h konverzacija o ribolovu (ko je najveću upecao, najbolje mesto za pecanje, vreme, mamac, štap, koja riba najbolje radi..)
13:05h Joca: Komši aj da udjemo da sednemo i da popričamo, ne mogu da stojim noge me bole
13:05h Komši: Ma idem bre, žurim e još samo ovo šta misliš o Japanu ovo što im se dešava?
13:06h Joca: Jebem li ga, kataklizma komši, kataklizma!
13:07h Komši: Ma mamu mu, trebao i Amerikance da zakači uff dete im, njih malo da prodrma da vide kako je, ne samo da se mešaju vidiš u Libiji šta rade, za sve su oni krivi, 'oće naftu, Gadafi ne da, i u pravu je čovek. Sve oni ovo izazivaju što se dešava u svetu, oni kontrolišu..od 13:08 do 13:30h Sledi politička konverzacija ( Srbija, Libija, Japan, Tadić, Dinkić, Milošević, Šešelj..)
13:31 Joca: Komši slošilo mi se izgleda šećer mi pao, tresu mi se noge, ne mogu da stojim više, aj da sedenom ako 'oćeš, ako ne ništa, ja moram!
13:32 Komši: Pa aj kad si zapeo na brzinu da sednemo da popijemo po jednu pa da si idem, poče ovo sunce baš da greje..
