Normalan čovek pred tuširanje kreće u potragu za čistim parom donjeg veša. U obzir bi trebalo da dodju gaće oprane, suve, uzete iz fioke za čist veš.

E, sad...

Prosečnog štroklju ne zanima odakle dolaze gaće koje će navući posle preko potrebnog tuširanja. U sobi koja po svom izgledu opravdava natpis -Hirošima- na vratima, Štroklja se sapliće o par gaća sumnjivog porekla. Da li će ih obući posle tuširanja, i kakvo higijensko stanje zatečeno uvidom u unutrašnjost nadjenih gaća će Štroklja smatrati prihvatljivim za oblaćenje, zavisi od stepena gradacije propasti njegovih higijenskih navika.

Postoje 3 stepena propasti:
1. Štroklja nadjene gaće podiže sa poda. Otvara ih sa nadom da će biti manje više ćiste, i da će moći da se preda čarima spiranja štroke sa sebe u kadi. Test prihvatljivosti: mirisanje mesta gde bi trebalo da stoji ono mesto izmedju dupeta i testisa, što ne znam kako se zove. Štroklja rešava da uzme u obzir nadjene gaće ako je miris (!?) poznat i prihvatljiv.

2. Štroklja drugog stepena ne mari za miris gaća. On letimično prelazi pogledom po medjunožju gaća. Ako je boja gotovo bela, ili prihvatljivo žućkasta, gaće su prošle test. Dakle kod Štroklje 2. stepena presudno je čulo vida, a ne mirisa.

3. Štroklja trećeg stepena, ili Ultimativni Štroklja kako ga nazivaju neki teoretičari, ukoliko uopšte odluči da ode na kupanjac, ne koristi ni čulo mirisa, a ni čulo vida. Njemu nije bitno da li gaće sa poda smrde, ili su prošarane raznim nijansama kaki boje. Odlučujuće je čulo dodira. On svijim spretnim prstima, a prvenstveno palcem i kažiprstom prelazi preko medjunožja gaća u potrazi za ČVRSTIM dokazima nošenja. Dakle, jedino što bi njega omelo u korišćenju ovih gaća je OPIPLJIV dokaz nošenja od strane druge osobe.

Po tvrdnjama nekih stručnjaka u ovom segmentu savremenih istraživanja postoji i još jedna vrsta štroklje, koji čak i ne opipava, ali niko nije dovoljno poživeo da ispriča priču o njemu, tako da nema dokaza o njegovom postojanju.

Puni naziv: Senzor za detekciju povećane vrednosti ugljen-dioksida u izduvnom sistemu.

Još jedan nepotreban kurac ugrađen u većinu savremenih automobila čija je svrha da vas jebe u mozak kad vam u sred noći u sred vukojebine otkaže takva glupost.
I tako vi fino sačekate šlep službu da vas oderu, pa vas oderu u servisu jer vam to govno naplate k'o Boga oca.
Naravno od tada kroz vukojebine vozite u neprestanom strahu da ono govno ponovo nešto ne detektuje.

Kompjuterski "mag" koji rešava sve probleme sa računarom za 500 din. Nalazi se na svim banderama, stanicama a možda je već i u vašem poštanskom sandučetu!!!
Slično kao i vodoinstalater izuzev što dotičnom cyber-duduku ne viri "ljubinka" (pukotina koja naglašava južni deo leđa) dok bezuspešno pokušava da zaustavi poplavu ispod sudopere (koju obično sam i izazove).
Doduše malo je i uvredljivo ovakvog "stručnjaka" porediti sa vodoinstalaterom jer time zaista vređamo ljude koji znaju da barataju cevima, alatom, crevima , diht-masama ... za razliku od gorepomenutog kompjuterskog gurua čiji se znanje sastoji iz "next>next.. serial number.. next> finish!!!! error(slaba vam je mašina za moj windows ali probaćemo)... Install all>yes!! Fala... Divni ste, koliko ? 500din"..
Update-ovana verzija Windowsinstalater-a ume čak i poneko napajanje da zameni , doduše retko bez dima te popratnih svetlosnih efekata (stavićemo na 110v - da manje troši).
No to nije ništa čudno pošto suncem okupanoj zemlji Srbiji sledi još veća kriza i glad - ne čudi nas pojava najezde majstora svih profila koji su preko noći "ispekli" zanat te svojim primamljivim cenama , brzom i katastrofalnom uslugom na kraju nesrećnu mušteriju ubede da stanje pre "popravke" i nije bilo tako loše te da se kupovina nove stvari ipak isplati na duže staze...

Srednje brzo mrdanje obrvama gore-dole, u cilju naznačavanja subliminalnih poruka.

Scena o kojoj svaka persona sanja,a retko koja to i doživi.Mužijaci i ženke taj ulazak doživljavaju potpuno drugačije,ali sve se svodi na tudje misli kako bi kresnuli osobu koja ulazi.
Muški ulazak.Radnja je u kafani ''Kod Džoa''.Vrata su dvokrilna i rebrasta.Kafana je puna dima,muzika svira Seherzadu Esada Plavog. I odjednom ulazi zavodnik egzotičnog(špansko-meksikansko-brazilsko-madagaskarskog) porekla.U beloj košulji,širokih ramena,ima bujnu crnu kosu,kao Banderas u Zoro-u i ''kres'' bradicu.U kafani nastaje poplava,jer se tu nalazi čisto žensko društvo.Sve su ovlažile kao Bramaputra i Gang u doba monsuna. On upućuje jedan pogleda ka njima i odmah dolazi do nesvestice poplavljenih devojaka.Nastavlja svoj filmski ulazak i korača kroz ''Džoovu'' kafanicu, a sa strane se samo čuju uzdisaju i skvirtovanja.Za to veče ako ne zbari 5 riba,on to smatra propalim izlaskom.
Ženski ulazak.Ženski ulazak se svodi da to da se ona utegne u neko 'aljinče i kad udje u kafanu,obavezno pogleda u svoje štikle i samo osluškuje komentare napaljenih pivoija,kojima pantalone postaju sve tesnije i tesnije.Ona je toliko dobra da mlad mesec pretvara u pun. Ona dobija brojeve telefona i samo gužva papiriće,boli je tukson za sve,ona je došla da popije piće i da se izreklamira.Papiriće gužva zato što je riba i udaće se kad ona hoće,verovatno u 35,eventualno 40.

Pod pojmom cigara kod nas se skoro uvek misli na cigaretu, što je naravno pogrešno. Prava cigara je deblja i veća i najpoznatije su kubanske cigare. Za razliku od dima cigarete, dim cigare se ne uvlači u pluća, več se fućka po ustima. To je iz dva razloga: prvi, što dim cigare ima takvu Ph-vrednost da se nikotin bolje apsorbuje kroz sluznicu usne šupljine nego kroz pluća (nikotin iz cigareta se može apsorbovati isključivo preko pluća), a drugi razlog je taj što je dim cigare mnogo jači i bogatiji tako da bi i sam pokušaj njegovog uvlačenja rezultirao žestokim kašljem.
Cigare su iako imaju više nikotina i katrana i svih ostalih štetnih supstanci nego cigarete, ipak mnogo manje štetne. Rak pluća je redak kod pušača cigara, ali je rak usne šupljine nešto češći, mada radi se o manje opasnim tumorima od raka pluća. Zašto se cigare daleko manje koriste, iako su ukusnije, veća "šminka" i "zdravije" ? Opet ima više razloga: prvo što su kudikamo skuplje, drugo što ljudi pogrešno misle da su jače i štetnije pa da ih ne bi mogli "svariti" (a zapravo se radi o različitim načinima konzumacije) i treći razlog što su malo komplikovanije za upotrebu jer se ne može cela odjednom popušiti. Verovatno im je i dim gadniji za one koji se nađu u blizini pušača.

Šenuo, otiš'o u maline, poremetio pameću, prs'o ko lajsna, podilkanio, odlepio k'o sličica, momentalno zaostao, nije u vinklu, lud ko struja...

Fejzbuk za početnike.
Sledi tipičan primer postovanja po wallu, samo što ovaj proces traje čak i čitavu nedelju, zavisi od učestalosti predmeta tokom nedelje, dok na fejzbuku iskucaš za 2 minuta.

Radno mesto dobrog dela današnjih zanimanja.

Pojava tranzicije u ovoj šugavoj državi je dovela do velikog broja nezaposlenih koji su postali tehnološki višak u firmama gde se ne zna ko pije, a ko plaća. Ko je zaposlen preko porodične veze, a kome je sekretarica pružila titfak za radno mesto gde će ceo dan moći da lakira nokte i češe klitoris okružena oblakom dima sa ponekim odjebom radnika koji dolaze da se žale generalnom zbog neispravne prese za metal koja preti da nekome otkine ruku. Srbi k'o Srbi, fala Bogu, snalažljivi, lako menjaju struku jer u većini slučajeva nisu bili dovoljno dobri ni u prošloj zato što ih je jednostavno boleo peti ekstremitet da se uče poslu i napreduju. Imali su redovnu platu, bednu, ali redovnu, topli obrok, pola litre mučenice po smeni i niko nije smeo da ih dira kad legnu na klupu u parku. U cilju preživljavanja, neradni sto menjaju domovima drugih sugrađana, radeći najrazličitije poslove kojih bi ih pre koju deceniju bilo sramota. Ali jebiga, niko nije čarobnjak, ni alhemičar da stvori suvo zlato svojoj nadrkanoj ženi i raspuštenoj deci kojima je neophodna kinta da bi petkom i subotom pili fensi koktele i gutali eksere, tresući se kao epileptičari uz divne melodije Dare Bubačmare i Jelene Keruše.

Prikupio si nekako tri-čet'ri 'iljade evra. Gledaš da kupiš BMW ili barem Audi A3, momački auto. Ali za te pare nema ništa, samo neki lomovi. Skroluješ oglase svakodnevno, ali polako gubiš nadu. Čak si počeo i Alfe da merkaš.

Onda ti komšija automehaničar ponudi Stila za petsto evra. Na satu 300 000km, ali JTD je to, teraće taj još toliko. Turbina pišti i piša, nema veze, skidate i šaljete u Užice na remont. I plivajući trese, taj ide u Ostružnicu. Ostalo nema šta mnogo da se sređuje, menjaš mu kaiševe i ulje, malo zamažeš gde je bio izgreban. Polovne gume po dvajes evra, kineske presvlake za pocepana sedišta i izguljen volan.

I tako, dođe subota. Gurneš u gepek štapove za pecanje, gajbu piva i meso za roštilj. Zavališ se u sedište, odvrneš klimu i teraj. Cepaš 70 u četvrtoj, taman 2000 obrtaja, zlatna tačka. Iza tebe se napravila kolona, neki magarac u X5 ti se nabija u gepek, blica i svira. Mrzi te i da podigneš ruku da mu pokažeš srednji prst, a pozadi ionako imaš kuku za vuču, pa nek se nabije ako hoće.

Nailazi neko proširenje, X5 te najzad obiđe, daje gas i nestaje u oblaku dima. Ti nastavljaš svojim tempom i zevaš. Posle pola sata nailaziš opet na njih, taj isti magarac i njegov X5 leže u kanalu pored puta . Ne smanjuješ brzinu, prolaziš pored njih kao pored zgaženog pseta. Uključuješ radio i tiho pevušiš.

Revolver-ručno vatreno oružje sa burencetom za skladištenje municije.
Modeli koje nam HolivuCka mašinerija servira u vestern filmovima svima su poznati. Brzi, precizni, pouzdani, sa ručkama od slonovače, hromirani ili sa intarzijama od srebra, sedefa ili zlata.
Realnost je znatno drukčija...
1. Revolveri tog doba nisu imali žljebove u cevima. Osnovni uslov za preciznost. Te stoga ni nišanske sprave nisu imale svrhu. Samo simbolično...
2. Barut je bio lošeg kvaliteta, nestabilan i varijabilne snage. Preduslov za prskanje cevi ili burenceta. U upotrebi je bio samo Crni barut koji je pravio takav oblak dima kod sagorevanja, da u zatvorenom prostoru posle par hitaca ne možete videti prst pred okom.
3.Čaura, kapisla i zrno su prvi put sjedinjeni, i to jeste bio revolucionaran potez, i omogućavao je veliku brzinu pucanja u odnosu na stare perkusione modele. Ali je i doveo do rasipanja municije koja je bila skupa i teško dostupna.
4. Loša finalna obrada i nekvalitetni materijali dovodili su do korodiranja, zaglavljivanja, oštećenja pri čestoj upotrebi i samoopaljivanja u slučaju pada.
Praktični su bili samo za kauboje koji serijom pucnjeva mogu da pokrenu umorno krdo od par hiljada goveda i da nekom kljusetu koje slomi nogu ili ga ujede zmija, prekrate muke.
Kapetan Miki ili Džon Vejn su mogli pucnjem nekom izbiti oružje iz ruke ili skinuti šešir, samo ako su gađali protivnika u srce.

Svojevrstan način izražavanja jednog pripadnika nebeskog naroda na postavljeno mu pitanje šta vozi, kakav ima krevet, koju marku televizora i čime doteže točak na raspalom Pasatu iz prvog pitanja. Semantika kojom se u interakciji sa ne obavezno ljubotivim sagovornikom s preke strane nedvosmisleno aludira na to kog je i kakvog kvaliteta nasumično sokoćalo/predmet/kurac-palac u ličnom vlasništvu a, razume se, prema već hiljadama godina formiranoj nebeskoj dogmi glede specifičnih područja na plavoj planeti na kojima se narečeni rendom proizvod pravi po najvišim YUSO standardima, idemo na ISO. Ono - verovatno je krajnje spontano došlo do toga da jedan pripadnik naroda nebeskog nadene ime-titulu određenoj "kul stvarčici" koja mu je na ovaj ili onaj način olakšala personalne muke Isusove na Zemlji, a pošto se naravno više puta uverio u neprejebivu kakvoću iste i poželevši dima, logično, nešto intimniji odnos sa njom. Etničko-nacionalna definicija države zaslužne za tu neprejebivost nameće se, pak, kao više nego logičan izbor za sveti ritual prekrštenja uz, fala Bogu, onu vazda prisutnu notu latentnog sarkazma, sada već genetski ukorenjenog u nebeskost naših srpskih bića.

Elem - ne vozite Rumuna ili Rusa, Finca zamenite Korejancem ili Japancem i turite Španca na fasadu. Možda ćete se, kojekude, barem na trenutak osetiti nešto internacionalnije. Kojekude, srdačan.

Ili se može nazvati pokušaj spavanja. Šatro spavanje. Radnja koja je u 99,9% slučajeva neuspešna i na kraju završi neobavljena. Al jebiga brale, sam si kriv što nisi učio škole i zaposlio se u gradskoj čitoći.

Dolaziš kući, 7 sati ujutru. Žena na poslu, deca otišla u školu. Jedva ulaziš u stan. Em si umoran ko pas, em pijan jer si malo navratio do kafane na povratku kući. Nekako uspevaš da se dovučeš do kreveta i nadaš se odmoru. Zasluženom odmoru. Ali... Uvek to „ALI“ mora sve da usere. Nećeš se naspavati druže.

Zuuuuuuuuu! Zuuuuuuu! Zuuuuuuuu! Skačeš iz kreveta na koji si legao pre 2 minuta i krećeš u lov na komarce. A njih ko za inat nigde. Tražiš ih 20 minuta, lupaš peškirima po zidovima, ali kurac, nema ih. Jebeš im mamu i sve redom ali ih ne pronalaziš. Jebeš i sebi sve redom zato što nisi kupio mrežice za prozore da ta gamad ne ulazi. Al ipak nekako batališ komarce i odlaziš u krevet jer si sad još umorniji.

Ahhhhhh konačno mir. U vidi Lisa Ann pored bazena i to gola. Blago meni. Saću da te karam Lisa! DING DONGGGGGGGGG!!!!! Kurac ustaješ iz sna u koji si upao pre 5 minuta jer neki majmun zvoni u pola 9 ujutru na vrata. Otvaraš, a ono tvoji "najbolji prijatelji" Jehovini Svedoci. Kulturno im se najebeš mile majke i zalupiš im vrata. Misliš u sebi „konačno mir i mogu da spavam“. Ležeš.

Posle 15 minuta osetiš nešto smrdi. To te digne iz kreveta. Osećaš da nešto gori, miris nekog dima, neke paljevine. ID’ BRE ŽENO U TRI LEPE, NISI ISKLJUČILA ŠPORET!!! Nekako ugasiš tu vatru sam jer ti bilo glupo da za to malo zoveš vatrogasce. I sad još umorniji od svog tog trčanja levo-desno padaš u krevet.

Ležiš tako al kurac.......... sad ne možeš da zaspiš. I taman krenu oči da ti se sklapaju kad ono napolju čuješ neki udes. Kola se skucala u banderu. Sirene policijskih i kola hitne pomoći na sve strane. TINU-NINU! JEBEM LI TI MATER SAD SI NAŠO DA SE SKUCAŠ, I TO BAŠ PRED MOJOM ZGRADOM!- psuješ ga sa terase. I odeš da spavaš. Sad ti je već jasno da nećeš ni spavati jer je već 12 sati. Krećeš u poslednji pokušaj.

Ležeš i kroz glavu ti prolaze sve slike ovih jutarnjih dešavanja. Psuješ ih sve redom. Al odjednom ih više ne vidiš. Zasp’o si. Bum! Otvaraju se vrata i deca banjavaju u stan, kao lopovi u banku u holivudskim filmovima. Gotova škola tata!!! Sav nervozan lupaš se u glavu jer nećeš da se dereš na decu i ustaješ iz kreveta. Ništa od spavanja, sad je definitivno.

Deca odlaze u svoju sobu da rade domaći i igraju kompjuter, a ti izlaziš na terasu i urlikom Tarzana progovaraš: JEBEM TI TREĆU SMENU!!!

Glavni lik u serijalu Star Wars, posebno ako se uzme u obzir svih šest epizoda. U poslednje tri epizode se pojavljuje kao emanacija čistog zla, čovek u limenoj kanti koja je u vreme kada su filmovi snimljeni davala odlične efekte. Takođe su njegova poketljivost, vladanje Silom i rukovanje svetlećom sabljom fenomenalni. Međutim, Luk saznaje da mu je Dart otac (za one koji pukušavaju biti duhoviti: zaplet dostojan španskih serija). Na kraju Dart prelazi na stranu dobra, tj. pobunjenika i strada.
U prve tri epizode se pojavljuje kao Anakin Skajvoker i vidimo njegov tragičan uspon od roba do mladog džedaja, koji je kresnuo princezu (za razliku od njegovog sina koji je imao pristup ženama na nivou pešovana). Njegova majka Šmi kaže da nije imao oca (bezgrešno začeće?!). Svejedno, zbog ljubavi prema majci, svojoj princezi, i najzad prema pravdi, Anakin tone u tamnu stranu, sve dok ne postane Dart vejder. Anđeoski pad, kako je napisao jedan filmski kritičar.
Bez svake sumnje Dart Vejder je najomiljeniji negativac celokupne fantastike. Prema njemu su svi ostali smešni.

Nešto maglovito, nešto sitno i skoro pa nevažno, često zanemareno, u prolazu spomenuto, nešto nedovoljno. Kučina je neka blijeda riječ, od onih što same ne dolaze. Upari se sa tricom, tim još jednim nedostatkom mase, zauzme položaj u uglu sobe. Tamo nastavi da gleda u te i teži nuli. Kučina je talog vremena, ono što se izmigoljilo njegovom zelenom zubu, nešto toliko nevažno da ni vrijeme neće da ga pregazi. Nešto što mi niko ne uze i ne traži.

Kontriram, kontriram: te nevažno, te nestvarno, te ovakvo i onakvo, a kakvo god da je, i dalje nešto je. I ne samo to: to je nešto jako lično, jedan dio mene koji niko neće. Te kučine sa zida, što ni ja ne znam šta su.

Ako nečim pozitivnim hoću da je opišem, rekao bih da je kučina ono što je ostalo iza. Iza, da budem tako neduhovit, pučine i kurčine. Pučine koju sam možda htio, koja je metafora za štagod, neću da pričam o tome, i kurčine koju sam dobio, i o kojoj sve znate, ista je kao ta vaša i nema svrhe pričati ni o tome. Kad se sve slegne, i šteta i prašina po njoj, sve se i vidi, sve je jadno i javno.

Dobro, ne baš sve. Ostane nešto lijepo što sačuvam za sebe, što je oduvijek bilo tu, ali ga tek sad cijenim kad je to sve što mi je ostalo, što nije ni javno ni jadno. To već nikad nećete saznati, a pokušavaćete, samo da me raskrinkate.

Ali ima nešto još tu. Ta kučina, ne znam da li je moja, ne želim je sigurno, ali nema čija biti bez moja. Ne znam je li javna - svi je vide, niko ne primijećuje. Ne znam od čega je, od kakvog se dima naoblačila. Konoplja, kudelja, lan, paukova svila, ostaci ostataka, nemoguće ih reciklirati, upotrijebiti, uništiti. Sjede, vise, ničiji.

Nezaobilazna fraza na žurkama (čitaj - srpskim) kada su par drugova blizu supermen faze pijanstva. Obično propraćena sa "kume". "Naše" pesme su po defaultu kafanske.

Bas kad ti nije ni do cega, a kamo li do GSP-a, nailazi on. Prepoznajes ga jos na 100 m po oblaku dima koji se dize iza njega. Ali cuo si ga jos kad je bio na 200 m zahvaljujuci neverovatnim zvucima koje ispusta. I smorio si se u trenutku. Jedan takav vozi na apsolutno svakoj liniji u gradu, ali se uvek nadas da nisi bas ti te srece i da ce naici neki zuti japanski ili onaj novi Ikarbusov sa klimom. Ali ubrzo shvatas da je Marfijev zakon jaci od svakog tvog uzaludnog nadanja. Priblizava se stanici neverovatnom brzinom, jer ga kao po pravilu uvek vozi neki neostvareni Sumaher, koji je morao da se zadovolji gradskim basom. Ali ne bilo kojim, nego bas onim iz '93, sto je uvezen sa nemackog otpada za vreme inflacije. Majstor jedva koci sa sve facom "Ko ga jebe, i onako ce da se raspadne kad-tad, makar cu da se izdrkavam na njemu k'o covek, kad vec ne vozim onaj fensi gradski mini-bus sa svojim kolegama reli-vozacima". Udises poslednje atome svezeg vazduha i ulazis unutra. U pokusaju da ne uhvatis zamazanu sipku, padas na sediste posto je Sumaher wanna be leg'o na gas ko da ga neko juri. Gospodja pored tebe ti nesto govori, ali ti hvala bogu nista ne mozes da cujes od zavijanja motora. Na krivini opet padas na gospodju, posto se fantasticna drvena sedista klizaju k'o da ih je neko podmazao (sa uzasom shvatas da mozda i jeste, ali zaustavljas gresne misli jer ne zelis da znas cime). Gospodja iznervirana ustaje i odlazi, a pored tebe seda matori ciganin koji je upravo usao sa sve kartonskom kutijom u kojoj ocigledno zivi. Samo jedna misao ti prolazi kroz glavu - "Au brate, sreca u nesreci je sto bas toliko smrdi da ovog lika ni ne osecam."

U nedostatku upaljača ili šibice, jedina stvar u kući koja će vam pomoći da upalite cigaru.
Paljenje na ringlu je proces koji iziskuje jako veliku koncentraciju i stručnost.

Hipsteri sapipiensi nemaju veze sa običnim hipsterima, barem ne kod nas. To je posebna podvrsta individua koje su samo u tragovima slične "običnim" hipsterima.

Neko bi rekao da su to tipični kontraši i tu bi bio donekle u pravu, jer oni su u suštini obrnuti kontraši: oni sami sve one ljude koji se ne slažu sa njima nazivaju kontrašima. I hejterima; čak i kada im reč po reč, slovo po slovo objasne da im se ne sviđa to što oni favorizuju, svaki hipsterski sapipiens mora da takvu jednu drugačiju individuu proglasi hejterom. I da mu se najebe familije pride, jer hipster zna da su oni samo ljubomorne duše.

Elem, hipsteri sapipiensi su ljudi koji seku vene na ono što je u nekom trenutku in, to jest popularno, i ljubav prema tome iskzauju izjavama (i, naravno, neizbežnim statusima na socijalnim mrežama, jer je to sada u trendu) koje imaju "snagu" istovetnu izjavama islamskih fundementalista koji se pozivaju na slavlje džamahirije i džihada. Pa, i njihove izjave i komentari, u kojima kočijaškim rečnikom i na eksplicitan način objašnjavaju drugima svoje viđenje nečega, deluju baš kao udarac Boinga 757 u neboder. Nema vatre, nema dima, ali u glavama slušatelja i čitatelja "u trendu fanatika" ostavlja haos zaprepašćenja i pustoš nemuštosti, jer realno, niko ne zna šta da kaže na jedan takav molotvoljev koktel apsurdnosti.

Nije bitno šta oni vole dok god cela njihova okolina ne sazna šta oni vole. Ni to nije dovoljno, jer oni moraju da objasne i pojasne (u tri primerka overena u opštini) zašto to vole. Njihove izjave, njihovi stavovi, njihove misli - to su sve pamfleti sa kojima svet mora biti upoznat.

Ubeđenost da niko drugi ne primećuje ono što je sasvim očigledno.