Bar 1 cas nedeljno iz srpskog jezika. Od celog odeljenja pesmu pola nije ni procitalo, od one polovine koja je procitala, za dve trecine analiza se svodi na to sto znaju da nabroje likove, izmedju par njih postoji sukob misljenja a ostali cekaju da zvoni...

Kada u potpunom mraku upalite cigaretu marke "Drina".

Slično prljavoj i napaćenoj duši.
Apsolutno niko ne voli ili nema snage da se petlja sa tim.

Odvajkada poznata alternativa glasu.

Prva misao koja se javlja kad se u standardnom američkom filmu u istom kadru sa glavnim likom pojavi avion riba.

Iznenadna poseta osobe suprotnog pola (citaj: Zenskog) se uvek desi dan pred spremanje! Zasto dan? Jer je taj dan pred spremanje najgori,zivotni uslovi u vasoj sobi se polako gase,zivi svet polako odumire,grinje se sele,paraziti crkavaju,insekti vrse migraciju! Tada dolazi do iznenadne posete osobe suprotnog pola,izrazitih oblina i vrlina.Najavljuje se 5-10 minuta ranije,a vi pokusavate da dekontaminirate svoj zivotni prostor brzinom svetlosti.Shpahlom skidate carape i slince sa zidova,prljav vesh od pre 28 dana gurate ispod krevera,usisivacem sa pre prenapunjenom kesom koja samo sto ne eksplodira razmazujete masnu prasinu,otpecatjujete prozore pajserom,lomite 2-3 ceshlja na svoju ubudjalu zaraslu,masnu i upletenu kosu,bacate smece sa sve ciganima koji ga preturaju na terasu,nepoznate zivotinjeske vrste koje su se tu vremenom nastanile zatvarate u spajiz pored dvometarskih klica krompira i luka,kolcem za vampire cistite njivu ispod svojih nokriju,a shmirglom svoje zube.Grabuljama kupite svoje dlake iz lavaboa i ostalih odlivnika,te ih kroz prozor kupatila bacate na jadnu malu neduznu decu koja se igraju iza zgrade...
Sve se to odvija brzinom svetlosti,da jedva uspevate da uskocite u WC sholju (ne kadu) i povucete vodu,kako bi se malo zapravli,sa sve usisivacem u rukama...
Greskom uzimate tablete protiv moljaca umesto osvezivaca daha,usput preturate po kuhinji trazeci ciste case koje nije obrasla mahovina,za pice koje se ubudjalo jos prosle godine.Mikserom grebete kafu sa zidova tegle,dok proklinjete sebe sto niste platili vodu,koje nema!(osim u vodokotlicu)
U tom trenutku se cuje zvono na interfonu.Ostaje vam jos nekih 30-ak sekundi da uklonite gljive sa parketa,tepiha,zidova i plafona.
Kada doticna osoba udje u vas stan,oshamucena mirisima pakla koji tu kruze vec nekoliko nedelja,vi se smeshite,pokusavajuci kroz gustu maglu smradova i nikotinskog dima da joj pridjete...

Sastavni element spavaće sobe kojim estradne zvezde sa naših područja jednostavno nikada nisu zadovoljne. U pitanju je ozbiljan i višedecenijski opsesivno-kompulsivni poremećaj koji verovatno dolazi sa slavom, ali još uvek nije dokazano zašto.

Na osnovu iskustva iz prošlosti, znati šta će naš sagovornik učiniti u budućnosti.

Dete koje je napravilo žešću pizdariju pa ga svako od starijih koji žive pod istim krovom presavije preko kolena i ubrzanim pokretima otvorenom šakom gore-dole (pod izvesnim uglom, individualno određenim) mu crta crvenkaste ornamente po zadnjici.
Babe i dede se najčešće ne bave ovom disciplinom.

Vrlo prometna ulica koja na sve strane vrvi od halapljivih, gladnih paukova spremnih da ti odnesu nepropisno parkirano vozilo.

Boljka mnogih adolescenata, kod nekih sa pomućenim rasuđivanjem se može javiti u vidu filozofskog pravca, a međ' roditeljima se brzo uspelo kao pošast br. 2, naravno posle droge, te se odlučno bore protiv ove pojave epidemioloških razmera, ponekad birajući između dva zla.

Poprište odvala i smehotresnih misli od strane (polu)analfabetizovanog čoveka koji ovim putem želi da poruči kako prodaje ili, pak, kupuje određeno dobro. Sastavljeno u stilu Tominog engleskog, Gagićevog prodora ili pevanja Goge Sekulić, ovi oglasi odišu nekom jebenom iskrenošću i dobrotom koju je teško zamisliti. Kao da nikad ni ne možeš posumnjati kako je autor tog teksta neki drlov koji deci buši balone i babama lomi muškatle. Nekako to mučenje prilikom pisanja, poput rukopisa prvaka koji tek štampanu ćirilicu pokušava da savlada, daje jednu kompaktnu iluziju koju je teško razbiti.

Nijedan oglas nije kompjuterski "svaren", već predstavlja manualni pečat domaćina, glave kuće i ponositog čoveka koji svojim humorističkim pristupom pokušava da uvali vepra za priplod mortus pijanom beraču malina ispred seoske prodavnice koja, naravno, u svom sklopu ima i poljoprivrednu apoteku. Upravo na njenom staklu, pored plakate da lokalni fudbalski klub igra utakmicu 12. kola opštinske lige u nedelju, u 11 sati, stoje i izlepljeni oglasi.

08:00 Planirani polazak autobusa.
08:17 Stvarni polazak autobusa. Vozača: 1, putnika: 46.
08:18 Autobus prekida proceduru izlaska iz stanice da bi se vratio po putnike koji i dalje puše na peronu.
08:25 Izlazak iz stanice. Vozača: 2, putnika: 57.
08:26 Neko iz sredine viče: “Majstore, kaće puš-pauza?”.
09:01 Zadnji deo autobusa počinje glasno da komentariše očigledno nepostojanje iste i preti da će se ubuduće voziti drugim prevoznikom ( iako isti i ne postoji ).
09:14 Prvi pokušaj steltnog purnjanja u kenjari na srednjim vratima. Putna pravila nalažu da se pomenuti sanitarni objekat zaključa, što dobro šoferi i čine i to u dužini kompletnog trajanja puta.
09:34 Rendom baba se žali da ne može da diše na šta izvršioci putne usluge odgovaraju puštanjem klime. Ona, pak, uporno tvrdi da bi joj samo i isključivo jedna cigareta pročistila pluća a ne “to njojzino sokoćalo”. Sa njom se slaže i većina ostalih putnika.
09:46 Beba od 6 meseci glasno plače. Mlada mama konstatuje miomirisno stanje svog deteta ali ne preduzima ništa.
09:47 Pomenuti miomiris dospeva do prednjeg dela autobusa i, kako ljudi okolo polako počinju da padaju sa svojih sedišta, vozač je prinuđen da po prvi put zaustavi autobus.
09:53 Autobus staje na obližnjem parkingu i, iako je preko razglasa zamoljeno da se iz istog ne izlazi jer će se put ubrzo nastaviti, svi izlaze napolje i grozničavo pale. Mlada mama prva među jednakima. Utrošenih cigareta – 49.
10:08 Nastavak puta, raspoloženje vidno popravljeno, jede se.
10:34 Komentar nakazno debelog gospodina “da bi mu sad prijala jedna cigara” nailazi na opšte odobravanje svih prisutnih. Staje se po drugi put. Utrošenih cigareta – 56.
11:58 Neki su bili spavali tokom poslednje pauze, autobus ponovo staje. Cigareta – 62.
12:31 Dolazak u Kuršumliju, ulaze novi putnici. Obnavljaju se zalihe. Cigareta – 78.
13:19 Puš-pauza da bi novi putnici nadoknadili izgubljeno. Puše i stari.
14:12 AMSS preko lokalnog radija upozorava sve učesnike u saobraćaju na pojavu misterioznog dima na putu. Autobus staje da izvidi situaciju. Interesantno, ali pomenuti fenomen se proteže u nedogled IZA vozila, dok je ISPRED istog vidljivost perfektna. Dobra vest je već tradicionalno proslavljena obilnom konzumacijom duvana. Total score – 122.
15:01 Umrla ona baba što se žalila da ne mož’ da diše. Iako je već bila pripremila cigaretu u džepu, nije, sirota, dočekala još jednu pauzu da je zapali. Amin, jebiga.
15:13 Improvizovana komemoracija na obližnjem parkingu, puši se za dušu pokojnice. Zapaljenih sveća – 1, zapaljenih cigareta – 159.
...
17:58 Puši se i u autobusu. Diše se punim plućima.
...
21:00 Beograd...valjda. Vrši se primopredaja paketa i krmači, uživa se u večernjem purnjanju sa rođacima nastanjenim u istom. Vreme polaska nije specificirano.
...
23:14 Negde u Vojvodini...valjda. Polako počinju da se akumuliraju puš-pauze zbog predstojećeg čekanja na grani. Izražava se nepodeljena mržnja prema severnim komšijama.
...
03:29 Šofer začadio u sanitetskoj jedinici na srednjim vratima. “Alal vera!” neko viče i otvara novu paklicu.
...
08:00 Tempirani dolazak na mađarsku granicu. Smenu preuzima šoferska veza, Laslo, koji zadovoljno trlja ruke. Na retoričko pitanje “Ima li neko nešto da prijavi?Alkohol?Cigarete?” svi kolektivno odmahuju glavama jedva i videći uvaženog gospodina carinika od dima. Izvršena je tradicionalna primopredaja koverte i put može da se nastavi.
08:26 Prva puš-pauza unutar EU. Purnja se na posebno bezobrazan način. Naš statističar je zabeležio sledeću cifru - 247.
...
11:67 Pućka i ona beba što je plakala na 09:46. Mlada mama je posmatra sa ponosom i briše suze radosnice. “Alal vera!” viče sad neko drugi i otvara novi boks “WalterWolf-a”.
...
13:08 Puca zadnja desna guma na autobusu. Putnici prelaze da gase cigarete na preostalih pet.
...
15:38 Dopuna goriva na “Ökö” pumpi. Nakon 15 minuta autobus nastavlja dalje.
15:54 “Ökö” pumpa leti u vazduh. Kasnija istraga će utvrditi da je razlog tome bilo 47 nedovoljno ugašenih cigareta različitih sorti i dužina.
...
16:12 Uporno udvaranje mladog Roma mladoj mami - koje je počelo još u Prokuplju, bajdvej - konačno je urodilo plodom. Mlada mama puši, ali ovoga puta NE cigaretu...
...
20:47 Dolazak u Klagenfurt, Austrija. Iz prtljažnika se izbacuju koferi, krmače i budući radnici na crno. Konačni bilans puta – vozača:2, putnika:78, ćelija raka:”system overload”, ozonskih rupa:1. Beba, mlada mama i mladi Rom zagrljeni odlaze u sumrak. Svo troje puše, naravno...

Napravili ste sranje.

Sedite u sobi sa navučenim roletnama, piksla je puna pikavaca, a u rukama već gore nove pljuge, jer palite jednu za drugom već satima unazad. Tišina je svuda oko vas, ali napetost se oseća u vezduhu. Toliko je gusta da nožem može da se seče.

Napravili ste ozbiljno sranje.

I najgore od svega je što ste provaljeni. Najgore po vas naravno, jer sada ste prdnuli na kurac. U najboljem slučaju završićete razbijenih displeja, polupanih farova i sa pomoćnim točkićima, ali da li ćete baš tako dobro proći? Šta ako bude najgori slučaj? Ne smete ni da pomislite na najgori slučaj.

Teško ste sranje napravili.

A napravili ste ga zajedno. Zato i sedite podjednako mračni i ćutljivi, jer nije samo jedan kriv. Ni jedan od vas, ni u jednom trenutku dok ste to radili nije rekao ovom drugom “Nemoj!”, nego ste zajedno učestvovali u svemu i sada ćete zajedno i najebati.

Početak pušenja, al onog pravog.
Prvi susret je kada vam tetak krijući daje cigaru, a vi radoznali klinac od 6,7 godina vučete k'o konj. Ni kašalj, ni suze u očima vas ne sprečavaju. Ispušite je čak čitavu.Poslije toga ne pada vam na pamet da zapalite. Jeb'o tetka, štaš se njemu kurčiti.

Eh, dolazi osmi razred. Sa njim i nuđenje cigara od najstarijeg đaka, koji samo treći razred nije obnovio. Opet vam ne legnu kako treba, ali šta fali spržiti 2,3 dnevno. Obavezno je pranje zuba i ruku čim uđete u kuću.
Keva ima nos za sve, a vama problemi ne trebaju.

I onda dođe srednja škola. Nema drugara iz osnovne koji bi vam dao cigare, pa shvatite da nema ništa od grebanja i uzmete sami sebi kutiju.
E to je taj momenat, tada dobiješ diplomu pušača. Sve do tad je bilo lažno, sada se stvar lomi.
Kafa se ne može popiti bez par stućenih cigara. Pivo da ne spominjem.
Odmore ne koristiš za jelo, jer ionako si potrošio pare od užine za kutiju, nego sa starijom ekipom diminjaš.
Keva sve više i više počinje sa detektivskim poslovima, pa je u tom periodu vrlo bitno sakriti svaki dokaz.
Štek za kutiju se nalazi u blizini kuće, ali nikako u kući.
Najpogodnije mjesto za pušenje je wc, jer pušten golub nakon svega odlično prikriva smrad cigare.
Tako živiš godinu, eventualno dvije dok keva ne shvati sve. Ti u tim buntovničkim godinama se i ne kriješ više, pa priznaješ.
Dva šamara od nje, i pet od ćaleta su neizbježni tu noć. Ali boli te kurac, prestaće, a ti ćeš moći diminjati gdje god stigneš.
Jes da ćeš se još neko vrijeme kriti iako znaju, jer je jako glup osjećaj zapaliti pred starcima.

Krajem četvrtog razreda, jednog mahmurnog jutra čuješ kevin glas:"Kafa je gotova, ajde na balkon". Ustaješ, tek skidaš majicu i pantole od sinoć i odlaziš na balkon.
Dok srćeš vrelu kafu, odjednom vidiš cigaru pred očima. Keva nudi, ej. Sav sretan uzimaš cigaru, dok iznad glave u oblaku dima stvara se natpis "Propušen".

Tvorevina čiji je glavni sadržaj pljuvačka, koja se stvori par desetina centimetara ispod usana nesvesnog pljuvača, najčešće uzrokovana konzumiranjem cigareta.

Pojavila se još jedna kišna aprilska noć. Skoro svi su utonuli u san u svojim toplim kućama, osim jednog čoveka. Bio je kao noćna ptica koja uvek vreba preko noći. Boravio je najviše u svojoj maloj sobici sa starim kompjuterom i izbledelim krevetom. Soba je bila prepuna dima od cigareta. Dim je bio kao gusta magla koja se širila po čitavoj sobi. Sedio je za kompjuterom i uvek nanovo pripaljivao novu cigaretu. Bilo je pola dva ujutru, kad mu je došla ideja za novu definiciju na Vukajliji. Uprkos tome što je dobijao malo ocena, i dalje je pisao defke jer je u tome uživao. Kad je video da mu zadnja cigareta polako dolazi do kraja bio je pomalo ljut i nervozan. Izašao je napolje bez kišobrana, iako je znao da u to doba nijedna prodavnica nije radila. Ubrzano je hodao po blatu i vodi u svojim gumenim čizmama. Kada je napokon ugledao zatvoreni kiosk, prišao mu je i izvadivši kamen iz blata i vode, bacio ga je iz sve snage u mali prozorčić na kiosku. Nakon što je uzeo šteku Winston cigareta, polako je krenuo kući. Posle nekoliko minuta dok je išao prema svojoj kući čuo je u daljini ženski vrisak. Polako je prilazio mestu odakle je mislio da je došao vrisak, dok je usput vadio veliki nož iz svoje desne čizme. Kad je ugledao jednog momka i curu video šta se dešava, uhvatio ga je za njegovu dužu kosu i nožem mu je prerezao vrat. Izvadio je svoju cigaretu iz usta i ugasio je prislonivši je na žrtvino čelo. Zaprepašćena i neuređena devojka je krenula bežati zapinjajući usput za grane koje su se nalazile na putu. Nesretna devojka se nakon par sekundi spotakla o jednu veliku granu i pala na poveći dio metala od koji se glava, udarivši u njega, prepolovila kao lubenica. To je ubici samo olakšalo dio njegovog posla jer bi je on svakako osakatio svojim mesarskim nožem. Nakon što je devojku prepolovio, uzeo je po jedan dio u svaku ruku i polako krenuo kući...
Ponovo je zavladao strah i trepet u naselju.

Zapravo, iberlauf predstavlja odusak bloka motora i ima ga svaki SUS motor (motor sa unutrasnjim sagorevanjem). Unutar bloka motora desava se kretanje delova (klipova, radilice itd.) koje dovodi do promene zapremine unutrasnjosti i samim tim i do pojave vakuuma ili pritiska. Osim toga, usled zargevanja ulje, koje se tu nalazi, isparava, sto takodje dovodi do povecanja pritiska. Zbog toga je neophodno da blok motora ima odusak tj. vezu sa spoljnom sredinom, kako bi se pritisci izjednacili i motor nebi nepotrebno opterecivao. Ova oduska se majstorskim jezikom zove iberlauf. Ona je, fabricki, povezana gumenim crevom sa kucistem filtera vazduha, kako bi uljna isparenja i vruc vazduh koji otuda izlaze bili usisani natrag u motor i povoljno uticali na njegov rad (mada je ovaj efekat neznatan, ovo resenje se zapravo koristi zato sto je prakticno). Kada je motor ispravan, nema vidljivih gasova na izlazu iberlaufa, samo se moze osetiti blago strujanje vazduha. Tako to radi kad je sve u redu. Medjutim, kada motor "produva" tj. kada se potrose karike (zaptivni klipni prstenovi) i stubline (unutrasnji zidovi cilindara) onda dodje do prodiranja i zadrzavanja ulja iz bloka motora u kompresioni prostor (prostor iznad klipa gde se odvija sagorevanje) pa to ulje sagoreva, praveci mastan, plavkast dim, a sa druge strane izduvni gasovi (zajedno sa pomenutim uljnim dimom) prolaze iz kompresionog prostora pored karika (koje ne dihtuju) u blok motora, pa odatle izlaze kroz iberlauf i odlaze u kuciste filtera za vazduh. Ovo dovodi do veoma brzog prljanja i mascenja filtera za vazduh sa jedne strane, a sa druge gusi i onako dotrajao motor izduvnim gasovima koje sada tuda usisava, sto dovodi do jos goreg rada motora. Kada do ovoga dodje, to je prilicno siguran znak da je motor zreo za generalni remont. Medjutim, ljudi koji hoce da voze dokle god se kotrlja, jednostavno otkace crevo iberlaufa sa kucista filtera za vazduh i provuku ga dole ispod haube i na taj nacin svakako pomognu i sebi i motoru, ali to ipak nece resiti problem jer je iberlauf kroz koji izlazi dim znak da uskoro vise nece biti nikakvog dima, jer je motor pri kraju.

Vrh je bila videoteka nekada , sa prvom pojavom videorekordera u komercijalnoj svrhi. Smještena u garaži , šupi ili podrumu. S jedne strane police i naslagane kasete kao sardine a s druge strane police i nasalagane kasete kao sardine. U sredini viedotekar o čijem je raspoloženju zavisilo kakav ćeš film odnijeti kući jer kasete normalno nisu imale omote sa nazivom filma i imenima glumaca.

Sve je počelo pre dvadesetak godina, onako, iz zajebancije. Hteo sam i ja da budem kul u društvu, da ispadnem faca, pa sam zapalio jednu na velikom odmoru. Prva mi se uopšte nije svidela, čak mi je i teško pala – pokušavao sam da se ne zakašljem i da zadržim suze koje su izbijale na oči. A onda druga, treća, četvrta... Kao što rekoh, hteo sam da budem kul. Sledeći korak je bio kupovina sopstvene paklice i pušenje i kad sam sam. Gotovo. Postao sam pušač...

Danas proklinjem taj dan, tu glupu cigaretu! Mrzim ih iz dna duše... A pitate me da li još pušim? Da, postao sam zavisnik. Navukao sam se ko raspali pajdoman na koku. Postale su deo mene, deo mog života. Pušim kad god se iznerviram, kad sam srećan, posle seksa, onu jutarnju uz kafu, posle obroka... Dovoljan je i najobičniji razlog. Ma ni razlog nije potreban – „Slušaj kako ptičice cvrkuću, daj da pripalim“...

Više mi i ne pričinjavaju zadovoljstvo, već obavezu, rutinu, deo života... Nekoliko puta sam pokušavao da ih ostavim, al ne ide. Dva, u vrh glave tri dana, a onda osećam tu neispunjenu prazninu između kažiprsta i srednjeg prsta, neku falinku u ustina, svrab na jeziku... i viola opet sam pripalio!

I svi ti štetni efekti. Ma sve ih znam, znam kako, šta, gde i kada. Mislim, ko još to ne zna? I oni natpisi na paklici zaista povređuju moju inteligenciju. Kao šlag na tortu, donesen je i zakon o zabrani pušenja na javnom mestu. Ne mogu ni da zapalim u kancelariji, već moram ko prosjak da džamim pred ulazom, bilo da je -10 zimi ili + 40 leti...

Kad se samo setim kako sam trčao na 800 metara, pikao fucu sa likovima u kraju... Ne d’o Bog da danas potrčim za autobusom – ostajem bez vazduha, kašljem tako jako, a onda gledam po asfaltu da mi pluća nisu izletela. A onaj miris, miris dima... ja sam navikao, ali znam da se uvukao u moje odelo, moju kosu, pa čak i izbija kroz pore na koži.

A govna sve skuplja i skuplja! Odrekao sam se sitnih dnevnih zadovoljstava koje sačinjavaju život da bi kupovao cigarete... ajde što sam se ja odrekao, jebiga, kupujem ih za sebe, ali zašto se moja porodica odriče? Zbog moje strasti?! Čuj „srasti“... smešno zvuči. Najobičnija smrdljiva zavist, koja me polako ubija, a indirektno i moje najmilije! Koliko sam samo puta potošio poslednjih 200 kinti, mesto da kupim sinu banane za koje me je molio...

Mrzim ih, kunem, proklinjem. Mrzim ih što su moja slabost, deo mene!