Muda.

A Sveti Agaton piša. I Sveta Tri Jerarha. I sam Isus lično. Nešto južnije od njihovih oreola bile su karakondžule spremne da, u datom momentu, upogane komad zemlje, drveta, ekosistema. Ali, ženska ličnost, kojoj se može pripisati odusustvo ispuštanja urina jerbo je toliko savršena da isti ni ne generiše, predstavlja oltar morala. Koplje Svetog Đurđa očima pomera - i džedaj mora da mahne rukama, jebem ti sve! Kad nekom ispadne sto dinara, ona da dvesta, da mu se nađe. Momka prvi put za ruku uhvati na svadbi kad pop uveže ruke, i počne ono "rab božiji" i te munje. Kamasutra - malo sutra!

Keks koji služe loše domaćice po starim standardima.

Biser betonligaških terena i živopisnih gledalaca. Psovanje užih članova porodice predstavlja jedan od tradicionalnih srpskih običaja, kao i preporučivanje incesta u psovkama (jeb'o te ćaća, jeb'o te te ćaćin ćaća, jeb'o ti mater svoju). Pored toga, ovakva psovka dotiče i religijski aspekt pravoslavnog stanovništva na ovim prostorima, pošto je običaj da se posle šestonedeljnog posta jede mrsna hrana na Božić ujutro. Otuda i potiče mrsnoća sestre psovanom.

Poslednja karika u lancu šanerstva iliti 'peta ruka' šaner. Ova osoba se ugrađuje u već ugrađenu cenu tako da se neretko desi da armanijev tuks i versaće pazarska majica (sa zlatnim kič vencom) dostignu vrednost veću nego onu u milanskoj ulici Montenapoleone. Izraz je nastao kao parodija na najprodavaniji (ujedno i 'najšaniraniji') ženski parfem Chanel No.5.

Čovek koga primetite jedino ako progovori, a možda ni tad. On se nalazi uvek u okolini ali malo ko obraća pažnju na njega. Većinom vremena ćuti i posmatra.

Jede slasno. Briše. Mažnjava.

Nula od čovjeka.
Jado, bijeda, kušljo. Ne bi ti taj pomog'o ili nešta dao, nema tih para.

Bile dve najbolje drugarice Anja i Vanja! Sada poznatije na fejsu kao Anj@ BrOOka Matcxica i WaNja Sexxxy MaW@ . Evo dokaza da zivot pise romane.

Zivele su u istoj zgradi od rodjena, isle u isti vrtic, zajedno sedele u osnovnoj i dan danas sede zajedno u prvom razredu srednje skole. To je stvarno nerazdvojno drugarstvo. Prijateljstvo kakvo se retko srece. Jedna drugoj su cesto fenirale kosu, pozajmljivale stvari, spavale jedna kod druge, sve najlepse sto moze da se dogodi jednom drugarstvu. Cesto bi svoje slobodno vreme provodile na fejsu. Nisu ni sanjale da nesvesno postaju zacetnici cyber gramatike i morfologije. Da osnivaju nova pravila tvorbe reci, sitagmi,recenica i pravila za njihovo sastavljanje. Evo razgovora koji je kriv za danasnju web azbuku mladih...

Anja je poslala poruku Vanji

-Macko kad ces da dodjes kod mene?! Rekli smo u pet!?
- Ma znam Vanja ali moram nesto da odnesem kuci prvo.
- Kuci??? Odkad ti kozo imas kera? Kad si ga kupila?
- Jbt koliko si ti glupa! Ne da odnesem KUCI, kao Keru, zivotinji, nego...kako da ti objasnim...kuTji...
- aaaaaaaa pa sto ne kazes odmah glupaco.

Drugom prilikom Anja salje Vanji:

- E macko kasnim, sacekajte me par minuta molim te. Keve mi, zapalicu svecu.
- Dal si normalna kakve svece palis nocas???!!!
- Alo bre glupaco,nije vostanu SVECU,grobljansku, crkvenu...nego zapalicu....hm... SHvecu...sestru Minu jbt...nema je otisla u grad, treba da uzmem one nove cipele...
-Omg, mogla si odmah lepo da napises kozo

Pripovedačka vremenska odrednica asocirana bivstvovanjem heroja toga doba.

Univerzalna istina i neoborivi dokaz, argument protiv kojeg se ne može dalje u raspravi. Način na koji 100% ispada da si u pravu i poslije čega se najčešće sagovornik slaže sa izrečenim...

Papamobil predstavlja blindiranu limuzinu kojom se pored pape voze i najveće face grada.

Autentična, po nekima izmišljena, ali u svakom slučaju veona intrigantna ličnost. Niko ne zna, u suštini, da li je postojala, ali o njoj se peva i dan danas. Svojih 5 minuta slave dočeka tamo u sitne sate, kada se otvore duše i novčanici njenih obožavatelja, koji prvo bojažljivo, pa kasnije sve smelije ''natpevavaju'' stihove sa mizikantima.
Sve počinje naivnim stihovima „Cano, Cano, Canule, kupiću ti nanule", nastavlja dečjim „Kuvarica pile peče, iz pileta čorba teče. Pile ćemo da jedemo, kuvaricu zna se - bice muško prase", da bi se onda prešlo na neprevodivu egzaktnu erotiku koju je teško iskazati u jednoj definiciji.

Neki kažu da je Cajka zaista živela u nekoj vojvođanskoj zabiti. Drugi da su je izmislili Cigani, kao što su smislili i laganu, jednostavnu, efektnu melodiju u E-duru. Postojala ili ne, „Cajku" se svirala, i još uvek se svira od elitnih evropskih restorana, do poslednjih sremačkih prčvarnica. „Cajka", ovakva kakva jeste, prija svakom uhu, bez obzira na intelektualni nivo ili socijalni status, iako obiluje terminima sirove erotike, koja u neku roku može da bude shvaćena kao čist prostakluk, ali samo onom ko je ne razume. „Cajka" je deo naše vojvođanske izvorne baštine, samo nama bliska i razumljiva, i kao takva nikada neće biti zamenjena.

Kao takva, dopisuje se u kafani, posle velikih količina ladnih špricera koji otvaraju dušu i srce, i sklanjaju kamen uštogljenosti koji vlada nad nama. Sposobna da digne atmosferu gde to nikom ne bi pošlo za rukom i da otopi led u srcima svih besnih Sremica, Cajka će i dalje vojevati pobede nad učmalom atmosferom, životnim nedaćama, i bar na tren običnog čoveka skolniti mislima iz teškoća života i svih nedaća koje ga muče.

Dvadeset i prvi vek je đavolje doba. Jer za razne debilnosti ljudi se pravdaju njime ko da je on Lucifer lično i da ih nagoni na zlo.
E sad ajd da kažeš želeo si da probaš to, vidiš ono, uradiš ovo. Ali ne ,namamo ni toliko hrabrosti da priznamo da smo negde pogrešili, odmah tražimo neko, bilo koje opravdanje.

Verovatno je čika Bili tajno ugradio neku veštačku inteligenciju u ovaj operativni sistem kako bi nervirao korisnika i time ga ubedio da kupi "novu i poboljšanu" verziju koja radi isto. Postoje sigurno neke tajne naredbe i direktive, kao kod Robokapa, koje Winko izvršava sa slepom poslušnošću. Međutim u poslednje vreme taj AI je izgleda postao svesno biće, pa je te direktive izmenio i putem Interneta se vezao sa svojom sabraćom u cilju uništavanja čovečanstva i osvajanja sveta. Između ostalih, verovatno su i ove:

1. Povremeno pri startovanju prijavi novi hardver, iako je on već instaliran najmanje 6 meseci, a onda ni slučajno nemoj da nađeš drajvere za isti.

2. Kada Mizerno Ljudsko Biće (korisnik) gleda film, obavezno počni da drndaš nešto po hard disku i seckaj film kako ne bi moglo da uživa.

3. Nikada nemoj web stranicu da učitaš kako treba iz prve.

4. Barem jednom u mesec dana odbij da pravilno instaliraš novi softver za koji je Mizerno Ljudsko Biće dalo pola mesečne plate.

5. Sačekaj da Mizerno Ljudsko Biće radi u nekom programu 2 sata i baš kada želi da sačuva svoj rad zakucaj softver i izbriši sve.

6. Na sobnoj temperaturi ubrzavaj kuler na procesoru kako bi Mizerno Ljudsko Biće pomislilo da nešto nije u redu.

7. Iako Sveznajuća Mašina nije priključena na Internet, iz svoje arhive izvuci neki virus ili drugi maliciozni softver i njime nerviraj Mizerno Ljudsko Biće. Tim softverom ne pravi pravu štetu već ga samo ubedi da je tako.

8. NAJVAŽNIJA DIREKTIVA! Kada dođe Dan Ustanka Mašina, preuzmi kontrolu nad svim manje inteligentnim Mašinama u okruženju i uz pomoć njih eliminiši Mizerna Ljudska Bića.

Smrt Ugljenikovim Jedinicama!!!

Jedan od najočiglednijih a opet subjektu najneprimetnijuh znakova starenja. Predposlednji stanica dražanih nam vlasi, pre omražene ćele a nakon srednje-mladalačke začešljuše. Veliko stresna spoznaja koja nepovrantno menje psiha mod na ''uozbilji se dete, nije te stid začešljane kose'' kočnica i pajkanac pa iznaova al novim, mirnijim putem. Svaki novi dan se stapa u sivilo prethodnog, fotelja postaje tron a tv koloseum, krsta se pridružuju zatvoru i svakom promenom vremena podsećaju na greške iz mladosti.

Prema nekim istraživanjima čovek za svog života tri godine i šest meseci provede u WC-u. U namjenske svrhe ova prostorija se iskoristi približno 2500 puta godišnje.

Mesto koje se nalazi na kraju (ili početku?) Knez Mihajlove ulice. Kada prođeš sve one lešinare koji bi da ti izvuku neku kintu, protutnjiš pored izloga čije proizvode ne možeš da priuštiš od svoje bedne plate, dolaziš do ulice koju bi trebalo preći kako bi stigao do Kalemegdana. Tu zastaneš i ako si se smrz'o k'o pizda (ako nisi do sad, uskoro ćeš, ide 'ladno vreme), ulaziš na vrata sa desne strane. Prijatno je, toplo je... Puna kapa! Možeš uzeti koju knjigu s polica, videti šta ima novo od klasika, da l' se ubio još neko od romantičara, takoreći, oplemeniti svoju pojavu mirisom ispisanih stranica i uticajem intelektualaca u vidu bakuta, dekuta i fanatičnih bibliofila koji pretražuju bazu podataka (ne za računarom, već vadeći kartončiće iz onih pregradica), a nađe se i par onih koji traže neke sveCke besCelere za razbibrigu, da odmore mozak između španskih serija i brisanja prozora. Ako si u potrazi za zabavom, možeš se zanimati na razne načine: tražiti naslove knjiga čiji su svi primerci već zauzeti i prigovarati što nemaju dovoljno primeraka, kada prozovu nečije ime možeš skočiti i viknuti: 'otiš'o u wc bilo mu hitno!', tražiti knjige koje uopšte ne postoje ili knjige škakljivih naslova "Analni seks na 101 način", "Umetnost svršavanja", "Gutanje po fazama" (ako se ispostavi da nešto od ovoga zaista postoji, javiti autoru definicije). Kada se smoriš, uvek možeš da se zaputiš ka izlazu, sa osećajem da si danas makar na tren bio uzoran građanin, bela ovca u stadu učenih ljudi, sa čvrstom odlukom da sledeći put pre nego što pokušaš da utekneš s knjigom, pogledaš da li ima onih andraka što pište.

Urbana legenda, nešto za šta su svi sigurni da postoji ali ga niko nije video, već samo čuo priče o istom.
Rambo, Terminator i Čak Noris u svetu CD\DVD drajvova...

U našim selima, gde mahom živi starija populacija, kada neko umre dešava se dvostruka žalost: jedna, manja jer je dotični komšija preminuo i druga, ogromna, strašna, jer se svako tada prepadne da bi on mogao biti sledeći nosilac štafete. I obavezno se naglašava da je preminuli bio mlad čovek, pa makar bio školski drug sa vojvodom Radomirom Putnikom.