Zadovoljna rekacija prosječnog građanina na vijest da je vladajuća struktura nabavila još jedno luksuzno prevozno sredstvo. Napaćeni od brige za narodom, to i zaslužuju.
- Dobar je, dobar. A koliki sam porez prošle godine platio, računam da sam ih bar brisače častio. I kad odu đe po Evropi s njim, ka da sam ja bio!
Osnovna karakteristika dobrog računara u očima laika.
- Da mi doneseš malom dobar konfijuter!
- Na šta tačno misliš? Grafička, jezgro, hard disk?
- Ma, da mu bude ravan ekran! Nemoj mi one s guzicom, nemam ga đe turiti.
- Smatraj to završenim.
Napio se kao stoka.
-Đe je Šomi, čuo sam da ne gasi ovih dana?
-Ma eno ga muva se sa betonom opet, klasika!
Teretana. Okupljalište modernih gladijatora opremljeno raznovrsnim spravama za mučenje. Mjesto gdje se ljudi svojevoljno i disciplinovano čereče, mrcvare, zlopate i preznojavaju. Sve za ljepotu i zdravlje.
- Đe ćeš ti? Jel opet u GVP?
- Odo' malo u teretanu.
- Bolje da si ona drva iscijep'o nego što stalno ideš u tu čerečanu.
Izraz koji se u razgovoru koristi nakon što kažemo nešto što nipošto nijesmo smjeli reći. Nakon njega dodajemo ono što smo mislili reći, ili ono što smo trebali misliti, kako bi naš sagovornik bio zadovoljan.
A: Đe si ženo?
B: O Radivoje, kako si? Šta će ove flaše na stolu?
A: Ma svraćao nam šupak... hoću reći, šurak, pa rekoh da ga počastim.
Opis poguzja osobe izrazito malih gluteusa. Ima toliko male guzove, da čini se, kada sedne svaki put zalepi čmar direktno na stolicu ili bilo koju drugu ravnu površinu.
-Pa ebote, pogle onu! Pa đe joj je gujzca, kako uopšte sedi!?
-Pa na čmaru ebote!
Džoker režisera filmova za odrasle. Može da igra na svakoj poziciji.
- Treba mi nešto efektno za zadnju scenu. Šta da radim Arnolde Švarcenpekere?
- Uvedi mene gazda, ja sam svestran, umetnuo bi ga đe 'oćeš samo ako mi dobro platiš.
Verbalni ekvivalent stiska ruke. Riječ koja potvrđuje da je dogovor postignut.
- 'Oćemo li u bluz bar ili neđe na narodnu?
- Đe ima više finoga ženskoga svijeta?
- Ada na narodnu.
- Znači tamo ćemo?
- Pitaš li to mačka 'oće li ribe?
- Prodato!
Radno mesto koje je nastalo kao produkt nepotizma u preduzećima.
Mrčndajzeri (merchandiser), do skoro znani kao komercijalisti, su to postali onog momenta kada su direktori postali menadžeri, a radnici - operateri. Radna obaveza jednog mrčndajzera je da svira kurcu i mrsi muda kod klijentele koja sarađuje sa njegovim preduzećem. Mora da bude izuzetno doteran, da prati trendove i da lepo miriši, što će uvek ostaviti pozitivan utisak na poslovne saradnike, koji ga u svojim kancelarijama tovare kafom i ratlukom. On ih indirektno, kroz neku neobaveznu priču, navodi da povećaju lager njegovog asortimana, što mu i u 90% slučajeva uspe, a što u dobroj meri ide u prilog njegovom finansijskom bonusu. Obilazi štandove i odeljenja gde stoji njegova roba, vodi računa o estetici i da neki kolega mrsomud, ne ispadobraniše na njegovu teritoriju.
Neophodni rekviziti jednog mrčndajzera su firmin auto, službeni telefon, rokovnik ili neki registar i hemijska olovka. Oni koji rade za jača preduzeća, neretko sa sobom nose i manji notebook. Sve u svemu, paraziti sopstvene firme, koji žive na grbači radnika u proizvodnji.
Kapitalizam trpi ovaj tip zaraze...
- "Jel' Mićo, Boga ti, đe reče ti ono da radiš...?"
- "Ja strina radim u "Imleku" kao mrčndajzer..."
- "Kao mrčjanzer... aha, aha... A u "Imleku" veliš...? E baš lepo, to je dobra firma...
haluga, hendek, uvala ili izbočina, geološke ili ljudske prirode, koja izgleda veoma ružno ili odvratno.
- Đe ću 'vo granje i ovaj truhli krompir?
- Baci ga na onu hrnjagu dole pored rijeke, jebi mu mater.- Dragi sine, kakva ti je ovo hrnjaga od sobe?!
- Bio mi drug.
A Sveti Agaton piša. I Sveta Tri Jerarha. I sam Isus lično. Nešto južnije od njihovih oreola bile su karakondžule spremne da, u datom momentu, upogane komad zemlje, drveta, ekosistema. Ali, ženska ličnost, kojoj se može pripisati odusustvo ispuštanja urina jerbo je toliko savršena da isti ni ne generiše, predstavlja oltar morala. Koplje Svetog Đurđa očima pomera - i džedaj mora da mahne rukama, jebem ti sve! Kad nekom ispadne sto dinara, ona da dvesta, da mu se nađe. Momka prvi put za ruku uhvati na svadbi kad pop uveže ruke, i počne ono "rab božiji" i te munje. Kamasutra - malo sutra!
Don Kihot - O, ljubavi moja, o Dulčinejo moja, o anđele moj koji mi u tmini noći pute obasjavaš.....
Sančo Pansa - De ba Kihote, mani se beštije, rek'o bi čo'ek da ne piša, a udara se k'o da ima kasko.
:Rozinant apruvuje:
Keks koji služe loše domaćice po starim standardima.
-Je li, slatka, kad ti neko dođe, š'a mu spremiš? Ja najčešće štrudlu s' makom, šnenokle, kuglof ponekad ubacim, onaj sa suvim grožđem 'naš, da žerbo, onak' čo'ek da se zasladi i domaće kiflice sa džemom i stavim malko putera na njih pre neg' se ispeku da budu sjajne i mekane za nepce.
-More, slatka, ja kupim dvesta grama ''Domaćice'' i skuvam kafu ako je onaj moj nije opet svu popio.
Pjesma koja služi za potkrepljivanje idiotluka koje je neko napravio i za opravdanje istog za svoj postupak.
Lik piša po kolima
A: Viđi idiote one đe pišaju!
B: Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine, mogu samo da nas mrze oni što nas ne vole!
Poze koje se zauzimaju nesvjesno. Način na koji tijelo pita ukoliko se um stidi.
- Što je trebalo?
- Ništa, što?
- A što znam ja, iskrivio si mi se tu kao znak pitanja...
- A to. Reci mi đe je wc, molim te?
Najpoznatije pitanje koje krasi konverzaciju muškaraca od kada je sveta i veka! Ugledavši neku "trebu" jedan drugog često pita "Bi li je?"
Fina je ova mala. Bi li je?
Odgovor može biti raznovrstan a u nekim predelima našeg govornog područja on obično glasi: A đe ne bi...
Biser betonligaških terena i živopisnih gledalaca. Psovanje užih članova porodice predstavlja jedan od tradicionalnih srpskih običaja, kao i preporučivanje incesta u psovkama (jeb'o te ćaća, jeb'o te te ćaćin ćaća, jeb'o ti mater svoju). Pored toga, ovakva psovka dotiče i religijski aspekt pravoslavnog stanovništva na ovim prostorima, pošto je običaj da se posle šestonedeljnog posta jede mrsna hrana na Božić ujutro. Otuda i potiče mrsnoća sestre psovanom.
:Sudijsko mahanje rukama da se nastavi igra:
Tribina
- Fauuuul! Konje, slone, međede! Rad'će ušice!
- Dabogda ti se digo kurac na maminoj sa'rani!
- Jebem li ti sekanu na Božić ujutro kad je najmrsnija!
- Možda je čo'ek ateista?
- Ate...šta?
Poslednja karika u lancu šanerstva iliti 'peta ruka' šaner. Ova osoba se ugrađuje u već ugrađenu cenu tako da se neretko desi da armanijev tuks i versaće pazarska majica (sa zlatnim kič vencom) dostignu vrednost veću nego onu u milanskoj ulici Montenapoleone. Izraz je nastao kao parodija na najprodavaniji (ujedno i 'najšaniraniji') ženski parfem Chanel No.5.
- Brate, koliko su ti ove Leviske?
- Stošezdes'.
- Jestinormalan?! Pa za te pare se u Zari obučem ko čo'ek i još dobijem popust kupon za blajv od prodavačice kad dođem sledeći put.
- Ali dobiješ za dž limenku u kojoj su bile farke.
- Dam ti pedes' evra za farke a tu limenku slobodno turi sebi u bulju.
Klik i dođeš u stanje svesti da ti puca razboj da budeš normalan.
- Đe si junačino! Što činiš?
- Evo... Jurim neke rezultate, ne ide mi Vest Hem.
- Samo bez šjekiranja, krsta mi svi nešto manitaju.
- A koji je tebi, što pričaš tako?
- Kacam luuud!!!
- Može lekić?
Roditelji i rodbina od domazeta.
- Đe ti je ovo zet danas?
- Otišo malo u rod.
- Taaata..
- Šta je ćero, jesam nešto slago?
Čovek koga primetite jedino ako progovori, a možda ni tad. On se nalazi uvek u okolini ali malo ko obraća pažnju na njega. Većinom vremena ćuti i posmatra.
Dva ortaka igraju basket, lopta odlazi van, inkognitan im vraća loptu.
- Čo'eče nisam te ni skontao, od kad si ovde?
- Pa tu sam poslednjih sat vremena!
- U jbt mi igramo pola sata, nisam ga ni primetio.
- Ajde jbt beži odavde, brate žestoko me plašiš, samo stojiš tu ćutiš i gledaš nas. Isprepada me načisto...
