Čovek koji je svojim definicijama sebi vratio godine mladosti, nama osvetlao mnoge životne tajne i ispunio nas pozitivizmom. Dobre duše i nadasve tolerantan. Pored njega može da se zaboravi šta je jaz među generacijama. Verovatno najstariji Vukajlijaš. Gospodin Kuvajlija...

Odvaliti. Sabiti. Pocepati.

Kada nekog balvana pozovu da priča na radiu o ekonomskoj krizi, on gleda da što više reči izgovori na engleskom, pa tako dogadjaj postaje hepening, a ekonomski jaz - ekonomski gap.

Deca uzrasta od 6-12 godina. Od 6 pa na dalje ih roditelji puštaju da budu na sportskim terenima, a do 12 ih obično smatramo klincima. Samo, jaz generacija se vidi i ponašanje se drastično promenilo.

Ali nije ni odustao. Primer strpljenja pri izvršavanju zadatka kakav nema drugi presedan. Uzme crv da buši drvo i buši ga godinama, generacijski, bez prestanka. Strpljivo i tiho. I padne drvo, pukne greda, sruši se cela šuma.
Nije crv rekao kad će, ali srušiće ga sigurno.

Pitanje, koje se nekada postavljalo tek nakon iscrpnog, interesantnog razgovora i kojim se želelo da sazna da li će se neko sresti negde generacijski. Postavljalo se iz dobre namere i značilo je upravo ono što je i pitalo.
Sada se to pitanje postavlja prvo i nosi brdo zaključaka u zavisnosti od odgovora.

Ja sam ozbiljan muškarac, jasnih stavova, politički, društveno i moralno ispravan, koji drži do sebe, nisam seksista ni šovinista, a pogotovu ne pilićar, uostalom, bila je dobra berba tako da sam ja obezbeđen.

Aha, ma šta kažeš?!

To je uglavnom toliko puta izgovorena rečenica, da su je vrabci na grani zapamtili.
Uglavnom, u sledećih nekoliko sekundi vašu pažnju privlači toliko puta spominjani generacijski jaz, toliko da vam kurac, nekim volšebnim putem počinje kucati na sočivo na rožnjači.
Upravo taj trenutak je onaj u kojem vas ja ili neko nalik meni sličan:
A - Tera u kurac
B - Pokušava da ga zavuče profesorski forama koje može da koristi samo Vilenjak!
Nešto tipa: Imam ja kola to godište,Godište mog kompjutera,Zvezdino godište
U zadatoj situaciji ste ovlašćeni da uzvratite odgovorom pod A, zato što preko puta vas sedi jebeni licemer.

Zašto?

Ispunjavanje želja, prema rečima samih maloletnica je seks sa starijim muškarcem, koji u trenutcima tršenja, falusno ispunjava( a i ne mora da znači ako je tehničar) određena mesta koja se smatraju velikim, ako ne i najvećim muškim željama, koliko god to mi pokušavali da poreknemo, sakrijemmo ili ismevamo, ili pak nemamo nekakav bolestan fetiš.
Što se tiče tih želja, ne da su nas pročitale braćo.
Kao i kod muškaraca označava partnera sa liste želja.
Takorečeno, ovaj izraz je ženski pandan izrazu Ubosti želju

Sindrom smanjene uračunljivosti i porasta agresije koji nastaje u kontaktu pojedinca sa sistemom, najčešće oličenom u nj.k.v. Šalteruši.

Odsustvo svake, pa i one elementarne logike i smisla, neljubaznost, proceduralni besmisao i ogroman jaz između pravednosti, pravde i prava u pojedincu izazivaju užasan osećaj osujećenosti, koji se dalje razvija u bol, iz kojega proizilazi bes. Korak od besa do agresije je malen i sasvim elementarno logičan.

Mudrost naših starih. Džaba što je lepa snajka i što ima butine ko Roberto Karlos, sve to ode niz vodu ako ona ne zna kuću da kući i sarmu da sprema. Situacija gde se vidi oštar jaz između generacija, a i svojevrstan pogled u budućnost u kojem vidimo sebe kao matorca kojem se pička ogadila, pu pu daleko bilo.

Ova se generacijski prenosi sa koljena na koljeno. Svi koji žive u okolini Banja Luke znaju da se banjalučka regija dalje dijeli na 3 dijela : Vr'ovina, Župa i Ljievče. Vrovci i Ljevčani su poznati po viševijekovnom rivalstvu (jedni ostali na Manjači,drugi se spustili u ravnicu). Župljani su poprilično neutralni, mada i među njima ima svakakvih glava. Navodno je za vrijeme kraljevine Jugoslavije donijet zakon koji je branio osobama sa područja Lijevče polja da budu svjedoci na sudu,pa su to vječito koristili protiv njih Vrovci i Župljani.

Povezani znakovi interpunkcije koji treba da docaraju neko osecanje i bez kojih vas mnogi mogu pogresno protumaciti.

Etiketa koja od svakog kvazi umetničkog proseravanja može da napravi remek delo. Efikasna interpretacija bilo čega uz koju i sam analizator deluje kao Noam Čomski zavaljen u svoju fotelju kraj kamina pored police sa knjigama sa podignutom levom obrvom i iskričavim pogledom koji od sagovornika pravi vašarskog tupadžiju produbljujući značajno intelektualni jaz između njih dvojice.
Zajebala sve plakete sa novosadskih sajmova na omotu Plazma keksa.
Izgovarač ove mantre postaje u trenutku vrsni poznavalac pozorišne umetnosti, apstraktnog ekspresionizma u slikarstvu i baca Dimitrija Vojinova na kolena filmskom kritikom sadržanoj u samo tri čarobne reči: Kritika američkog društva!

U davna vremena kada su zemljom hodili sjani vitezovi na konjima belim i dok su nebom leteli zmajevi postojali su i plemeniti ljudi puni vrlina koje su im služile na čast. Za čast su bili u stanju boriti se i umreti.
Ipak, pitam se da li je to ikada postojalo na ovome svetu ili su to samo izmišljotine iz nekada srceparajućih romana ili sada venecuelanskih serija.
Da li su ikada postojali bezgrešni ljudi kojima je čast bila sve???
Ukoliko nisu postojali neka je na čast onima koji su ih izmislili jer su napravili nepremostiv jaz između ženskog i muškog pola.

Jedan od najbolesnijih crtaća koji sam gledala u životu daleko ozbiljniji od Rena i Stimpija. Bolesna je opterećujuća tematika naizgled ljupkog crtaća za decu, jer se bave raznim antropološkim, sociološkim, psihološkim i kulturološkim problemima kao što su rasizam (u crtaću se javlja jaz između crnih i belih pataka, situacije tipa crne patke nemaju pravo da e voze napred u autobusu), nacizam (glavni negativac svraka, vrana ili šta već se zove Dolf, svojim likom i delom direktno asocira na Adolfa nam Hitlera) izumiranjem Dodo ptica i tako redom...
Glavni lik je ptak Alfred, siroče koje je odgajio Henk inače krtica. Njegova ljubav je Vini crna ptaka. Alfred se iz nekog razloga bori protiv Dolfa koji imalinom farba kljun u crno.
I dan danas me sećanje na isti baca u depresiju.

Ispala...

1.U literaturi na stotine puta napisana misao, banalno poredjenje.
2.U svakodnevnom životu svakodnevna pojava.

Komsija je bice koje egzistira u vasoj neposrednoj bilizini i obicno vas deli samo jedan zid ili jedna vrata(u gradu),ili jedna ograda(na selu).Institucija komsiluka je veoma bliska obavestajnim sluzbama,posto svako ima svog komsiju ,koji je zaduzen da pazi sta radite.U situaciji kada ne radi lift,ako se malo bucnije krecete,primeticete kako na spratovima se cuje otvaranje spijunki i bat koraka komsija,koji dotrcavaju do vrata da vide ko to ide.Postoji jedan mit,a on je da svaki Srbin zeli"da komsiji crkne krava" i on se odnosi na poslovicnu zavist kod srba.U danasnje doba ,kad sve vise dolazi do izrazaja jaz izmedju materijalnih stanja izmedju komsija,sve cesce komsije pocinju da pruzaju svoje spijunske usluge razlicitim "mafijasima" i tipuju imovno stanje svoga najblizeg.

Neka vrsta testa, ili lakmus papira.
Po tome kako se on ponaša dok neko sjedi na kauču, ljude možemo podijeliti na spretnije i smotane. Kod spretnih ljudi kako god sjedili na kauču, prekrivač ostaje tačno tamo gdje je i bio, kao nekom magijom. A smotani čak i kad se trude da sjede "normalno", prekrivač ima tendenciju da se pomjeri ili završi na podu.

A po reakciji na njegovo ponašanje (npr. spadanje, rolanje, itd.) ljude možemo podijeliti uglavnom na muškarce, i opuštenije ljude s jedne strane, kojima je to što je prekrivač spao jednako bitno kao bruto proizvod Papua Nove Gvineje iz 1976. i žene i kontrol frikove, s druge strane, koji od toga prave toliku dramu kao da im sam život od toga zavisi.

Između te dvije druge postoji dubok i nepremostiv jaz u međusobnom razumijevanju.

Čovek koji zna puno reči sa mnogo slova.

Naziv romana Dostojevskog, a ujedno i naziv srpskog grunge-rock benda osnovanog krajem 80-tih godina prošlog veka. Za svakog ljubitelja prave rok muzike, poslastica za uši - pesme pune energije, ali i najdubljih osećanja, razmišljanja o postojanju i svrsi čoveka. Predlažem preslušavanje na youtube (linkovi u primeru) i pretragu rapidshare baze podataka, ili ako ste u mogućnosti, kupovanje albuma ili DVD-a sa nastupom u KST-u u Beogradu.

"Grupa je od samog početka privukla pažnju neobičnom postavom sa dva pevača, brižljivo osmišljenim nastupima, prepoznatljivim i ličnim tekstovima, kao i muzičkom podlogom u okvirima Grunge muzičkog rok pravca čiji su prirodni deo, i generacijski i idejno, tih ranih devedesetih bili i srpski Bjesovi. Postava se uglavnom menjala prema potrebama i zamislima dvojca koji je grupu i osnovao: Zorana Marinkovića i Gorana Marića . Prvi veliki uspeh grupe je pobeda na Gitarijadi u Čačku 1990. godine, a zatim je 1993. usledila pobeda na 27. zaječarskoj gitarijadi i u narednih par godina mnoštvo koncerata i velika medijska pažnja usmerena na ovaj bend. Bjesovi su do danas izdali šest albuma, a najveći uspeh grupe je bio drugi po redu (bezimeni) album."