Gospodar vremena.Najstariji poznati i priznati živi organizam, posle crvenog kanadskog bora iz Nacionalnog Parka Jelouston (mada dotični tvrdi da je on stariji za celih 136 godina).
Persona koja je upoznata sa svime osim sa svojim trenutnim poslom i stanjem PIO.
Sinonim sa dugovečnost, i odličan poznavalac istorije, sa obzirom da je većini bitnih događaja prisustvovao lično, ili je odgovoran za njih.
Smatra se izumiteljem (ili bar pomoćnikom istog) prvog pisma, nadzornikom radova na Kefernovoj i pomoćnikom glavnog arhitekte na Keopsovoj piramidi.
Kasnije je prešao sa Jevrejima Crveno More, da bi onda zajedno sa Romulom i Remom 753. godine pre Hirsta položio kamen temeljac Rima (i dan danas je počasni građanin istog).
Bio je predsednik Udruženja Vojnih Penzionira Sparte, i poznat je po tome što je izborio povećanje penzija za sve učesnike bitke kod Termopila, iako nijedan nije preživeo.
Kasnije je slušao Isusa zajedno sa Apostolima, a bio je i jedan od reformatora rimskog penzionog zakona. Pretpostavlja se da je Rim na kraju zbog toga i propao.
Nije učestvovao u Kosovskom boju, jer je bio prestar za vojni poziv i mobilizaciju, ali je bio živi svedok svih događaja koji su se tada odvijali.
Jedno vreme (od 1526. do 1804.) bio je u prevremenoj penziji ali se kasnije odrekao iste u korist srpskog naroda.
Bio je Ministar u Sovjetu Serbskom za vreme Karađorđa,a i u kasnijim srpskim vladama sve do Prvog Svetskog Rata kad je otišao u SAD.
Nakon što je obavljao nepoznate i neproverene dužnosti u Vol Stritu, došlo je do kraha svetske berze 1929. godine, i on je posle toga napustio taj posao i vratio se u Srbiju, gde je i danas, brinući se za penzionere, barem prema njegovim rečima.
Ostaje najeminentniji srpski političar,i svakako najstariji poslanik na svetu.

Песник, писац и дипломата. Његова дела су оставила дубог траг у српској поезији 20. века. Опсесија су му биле жене и отаџбина (због патриотских песама је често бивао прогоњен и осуђиван).

Након што је завршио за учитеља, 1893. год. аустро-угарске власти су га протерале из Бијељине. Након гога одлази у Мостар где је обављао исти посао. После покретања часописа "Зора", поново је ухапшен и отпуштен. У Паризу је радио са Јованом Скерлићем и заједно су избацили неколико српских новина. Такође је био амбасадор у неколико европских престоница. После повратка у Србију, где је добио посао као дипломски чиновник, 1941. одлази за САД и тамо води организацију која је представља српску дијаспору у Америци. Умро је у Герију (Индијана), а последња жеља му је била да га сахране у његовом родном граду. Она му је испуњена 2000. године када су његови посмртни остаци пренети у Требиње, у манастир Нова Грачаница.

"Место снова, патњи, чежњи и дражи на свом тлу, у идеалима своје расе, он чудном и сјајном гипкошћу узима туђи, западни и латински идеал лепоте и живота, западни естетизам, отмен и виртуозан али хладан, лишен дубоких заноса и узвишене етике. Он открива сасвим нове мотиве у нашој поезији, дотле неслућене, ретка осећања, бизарна, префињена. Чак и лична расположења, своју еротику на пример, он неће рећи једноставно нити ће дозволити да изгледа обична. Он има двоструки страх: од вулгарности мисли и осећања и вулгарности израза. Снага и лепота његове поезије је у изражају."

Ono sto ce naše mlađe generacije da pričaju svojoj deci.
Modernija verzija fraze:Kakvi te djavoli sad spopali?

Jedini čovek koji može da uplaši vašeg 50 kg teškog psa, da pored njega prisutnog napadne vaš novčanik i opelješi vam par hiljada, a da vam posle toga ipak stavi osmeh na lice.

Reality show koji se svaki dan odvija u svim delovima grada, gde se učesnici/korisnici GSP-a bore za svoj opstanak (nešto slično Ultimate Survival-u ali bez cenzure).Pobednici su uglavnom ljudi koji se dokopaju sedišta.

Danas u Srbiji umetnici žive veoma teško jer narod nema para za slike npr.

Tako da umetnicima taj posao dođe više kao hobi jer moraju da peru kola i voze taxi da bi se pre`ranili.

Једина ствар у Срба за коју се не хвале потрошеним новцем.

Ciganska imena..ako krenemo od 2010 lagano unazad dobicemo odgovor ko je bio popularan i glavna licnost odredjene godine...dosta vernije informacije o istoriskim licnostima i dogadjajima od drevnog leda na Arktiku i Antartiku i godova na drveti mozemo naci u Ciganskom rodoslovu....

За разлику од игара без граница где се деца такмиче у различитим спортским дисциплинама, овде се граничари такмиче ко ће више да исцима јадни народ и извуче им још који евро јер динаре не примају.

Kafić u "centru sela" koji radnim danima pušta "običnu muziku" i sve deluje normalno a vikendom postaje diskoteka jer gazda okači kuglu sa ogledalima i uključi second hand light show

Taksisti ispred zeleznicke stanice u Beogradu.

Festival koji je 50-ih godina zamišljen kao način da se povežu evropski narodi i TV stanice i da se promoviše stvaranje kvalitetne zabavne muzike. Ipak, vremenom se pretvorio u paradu kiča i lakih nota, a umjesto povezivanja evropskih naroda doveo je do stvaranja blokova i političkog glasanja. Kroz istoroju eurosonga iz mora kiča su se izdvojile i neke besmrtne i vrlo kvalitetne pjesme kao što su:
ABBA - Waterloo (1974)
Domenico Modugno - Nel blu dipinto di blu (Volare) (1958)
Secret Garden - Nocturne (1995),
pa i neke pjesme sa naših prostora kao na primjer:
"Lane Moje", "Molitva", a od hrvatskih predstavnika "Nostalgija" iz 1995, "Marija Magdalena" iz 1999. i "Kad zaspu anđeli" iz 2000.

Danas eurosong prate svi ljudi koji se u datom trenutku zadese u kući, pod uslovom da nisu kompleksaši. Kompleksašima je ispod njihovog nivoa da to gledaju. Neki od njih nisu sasvim sigurni u sopstveno seksualno opredjeljenje, pa se boje da će ispasti pederi ako budu gledali eurosong.
Dakle ne gledaju ga oni koje se tada nađu van kuće i kompleksaši.

Postoji još jedna, doduše malobrojna, kategorija ljudi koji ne gledaju eurosong, a to su oni koje to apsolutno ne zanima. Takvih je malo, zato što čak i najveći kritičari eurosonga uglavnom vole da ga pogledaju, ako ništa drugo da bi mogli ismijavati pojedine izvođače, ili zbog navijanja za sopstvenu zemlju.

Izuzetno fin nacin da date narodu kosku koji ce da glodje dok ne shvati da je namagarcen i opljackan....a onda ce dobiti novu ideologiju....

Proces koji najcesce nastaje kao posledica spoljnih faktora koji ruse decje iluzije i ideale. Siroko rasprostranjeno medju osobama rodjenim u Srbiji u drugoj polovini 80ih.

Fudbalski trener, čije ime može odlično da nam posluži kao primer i sinonim za čoveka koji gubi finala, kao simbol osobe sposobne da svaki put stigne do vrha, ali nikada i da ga zaista osvoji. Taj zadnji dah mu nekako uvek nedostaje. Neko ga uvek sjebe na samom kraju. Ili, što je još češće slučaj, sam nešto zasere.

Da bi shvatili o čemu pričam, evo kratkog istorijata njegove trenerske karijere... 1998. godine, u svojoj prvoj sezoni u španskoj ligi, doveo Majorku do finala kupa, što je tada bila, kao što bi bila i sad, poprilična senzacija. Izgubio u finalu. Od Barselone. Dobro. To je i bilo realno, ko bi mu to mogao zameriti... Sledeće sezone, doveo tu istu Majorku do finala tadašnjeg "Kupa pobednika kupova", što je tek bila senzacija. I opet - izgubio. Zatim preuzeo Valensiju. Ušao sa njom 2000. godine u finale Lige šampiona, što niko nije očekivao. Izgubio. Sledeće godine, opet došao do finala tog takmičenja i opet izgubio. Ovaj put, na penale. Onda postao trener Intera. U to vreme, Serija A je bila izuzetno jaka, a Inter u njoj nije uzeo titulu od 1989. godine. U međuvremenu, nijednom nije stigao ni do drugog mesta. Sa Kuperom na klupi, 2003. godine, pred početak zadnjeg kola u sezoni, Inter je konačno imao titulu u rukama. Ipak, tu zadnju utakmicu je izgubio i šampion je postao Juventus.

E sad, kakve to veze ima sa svakodnevnim životom? Evo kakve...

Eufemizam Radio Beograda za nameštenu utakmicu u domaćem prvenstvu.

Ono što prosečan laboratorijski pacov ne poseduje, za razliku od prosečnog čoveka koji time obiluje.( obiluje mogućnostima ,ne pacovima.)

Kaže se kada su želje jedno , a realnost nešto sasvim drugo.

domaća životinja koja je na rubu egzistencije i koja jedva sastavlja kraj sa krajem

Odvažio se, učinio nešto hrabro iako zna da će kasnije najebat, ali to je manje bitno jer se on prvi usudio na nešto takvo.