Znak da je stranka zadovoljna rezultatom pregovora i da sklapanju posla pristupa sa iskrenim namerama.
- Komšija, kol'ko tražiš za taj tvoj traktor?
- Pa komšo, za tebe....2000 €!
- Malo mi to mnogo, jebemu...mator je dosta, vidim da je malko zarđ'o odozdole...a i prevrtao si ga onomad.
- Što jes', jes'...a kol'ko bi ti dao ondak?
- A jebiga...1600 najviše. Šta veliš?
- "Pljuc!" Evo ruka!
Gospodine Ranya, izvinite što mi je bilo potrebno ovoliko vremena, no one proklete Kornjače opet udarile sinoć. 300 moje braće je palo, samo da bi se oni oćerali! Stvarno ne znam što misli Gospodar Sekač, ali ako se ovako nastavi, naš klan u Njujorku biće istrijebljen do sledećeg prvog u mjesecu! No gospodine, da se vratim na temu… Ni nakon 2 mjeseca u službi klana, nisam uspio da vidim Sekača. Veliki broj moje braće misli da je on samo mit, relikt davnih vremena. Osoba koja nama izdaje naređenja jeste Kurenai - kurvica mala, predobra, navodno ćerka Gospodara Sekača, pravi pakao.
Moram priznati da nisam čak ni te Kornjače vidio, ali smo svi sigurni da one postoje. Neoboriv dokaz za to su moja braća, koja se vrću iz misija bez nogu, ruku, glava na ramenima… Svima im je zajednička sledeća izjava: ,,Nismo ništa viđeli, gluvo doba noći, bačen suzavac i zvuk seckanje mača’’.
Ja gospodine ne znam koliko ću moći još ovaj posa da obavljam. Nedostaju mi Budva, pičke, ludi Rusi i turbo folk iz klabinga. Proklet da je dan kad sam prista na ovaj posa, gospodine. Nema opasnosti po Crnu Goru. Klan Nindža Stopala je sada i previše obuzet borbom koju vodi sa kornjačama prokletim. Znate šta mi nije jasno? Nas, jebote, ima na hiljade. Naša je policija, naš je gradonačelnik, vodimo sve, a prokleti Bakster Stokmen, proklet da je još koji put, stalno pronalazi nove mašinice droge i poboljšanja, sve u cilju ojačavanja nas i konačne pobjede. Mada, evo pušimo kurac od kad sam ođe. Ne znamo koliko ih je, mada vjerujem da ih je masu. Ne znamo ni đe su. Sumnja se da žive dolje u kanalizaciji, ali molim vas, NEKO da živi dolje, pa mora biti luđi od onog najjačeg ludaka u psihijatrijskoj ustanovi.
Gospodar Sekač se obračunavao sa njima par puta. Jedan od možda najvećih obračuna desio se na krovu izvjesne stambene zgrade. Naime, Sekač je stupio u kontakt sa jednom od kornjača i ponudio mu dil. Kučke i drogu samo da ovaj stane na njegovu stranu. To je rezultiralo borbom na krovu. Učestvovala je jedna od naših najelitnijih grupa, na čelu sa Sekačom, samim protiv 4 proklete kornjače i njihovim vođom - Velikim Pacovom (luda ekipica zar ne?). Tačan ishod bitke nije poznat. Priča se da ih je Sekač masakrira, što je i vrlo moguće. Doduše. u zadnje vrijeme kruže priče, da je njihov vođa Pacov viđen kako se kreće po gradu.
izvinite gospodine, ali ja nisam baš visoko na ljestvici. Eto, nisam čak ni bio još u borbi sa kornjačama. Ne znam mnogo o njima, samo pričice, ali ovaj položaj je odličan za moj pravi zadatak. Sekač nije prijetnja za Crnu Goru, to vam garantujem. Možete slobodno ispijati mohitoe po Budvi i bavite se jačim oponentima u svijetu. Ja gospodine, u narednim danima planiram da se podvrgnem Stokmenovim ekspermientima. Evo već nedelja dana od kad uzimam 3 bromazepana i šaku dijazepama dnevno. Rade se sklekovi, rade se opasna vježbanja. Pokušaću da se probijem, da budem jači… Dako stignem tako do Gospodara Sekača No gospodine evo je Kurenai, prokleta da je, sigurno oće da joj oribam leđa. Aj ostajte mi dobro
E VIVA MONTENEGRO, pozdravite jedinog trve gospodara CG, Mila!
Proročanstvo koje svako može da uređuje.
Štab DOS-a, avgust 2000, istinit događaj
Branislav Lečić: Ljudi, došao sam na izuzetnu ideju kako da običnim ljudima predstavimo Koštunicu. Dopunićemo proročanstvo Tarabića. Napisaćemo "Kada posle teških godina na vlast dođe čovek, koji se bude prezivao po svom selu, blago onome ko to dočeka..."
Gospodar vremena.Najstariji poznati i priznati živi organizam, posle crvenog kanadskog bora iz Nacionalnog Parka Jelouston (mada dotični tvrdi da je on stariji za celih 136 godina).
Persona koja je upoznata sa svime osim sa svojim trenutnim poslom i stanjem PIO.
Sinonim sa dugovečnost, i odličan poznavalac istorije, sa obzirom da je većini bitnih događaja prisustvovao lično, ili je odgovoran za njih.
Smatra se izumiteljem (ili bar pomoćnikom istog) prvog pisma, nadzornikom radova na Kefernovoj i pomoćnikom glavnog arhitekte na Keopsovoj piramidi.
Kasnije je prešao sa Jevrejima Crveno More, da bi onda zajedno sa Romulom i Remom 753. godine pre Hirsta položio kamen temeljac Rima (i dan danas je počasni građanin istog).
Bio je predsednik Udruženja Vojnih Penzionira Sparte, i poznat je po tome što je izborio povećanje penzija za sve učesnike bitke kod Termopila, iako nijedan nije preživeo.
Kasnije je slušao Isusa zajedno sa Apostolima, a bio je i jedan od reformatora rimskog penzionog zakona. Pretpostavlja se da je Rim na kraju zbog toga i propao.
Nije učestvovao u Kosovskom boju, jer je bio prestar za vojni poziv i mobilizaciju, ali je bio živi svedok svih događaja koji su se tada odvijali.
Jedno vreme (od 1526. do 1804.) bio je u prevremenoj penziji ali se kasnije odrekao iste u korist srpskog naroda.
Bio je Ministar u Sovjetu Serbskom za vreme Karađorđa,a i u kasnijim srpskim vladama sve do Prvog Svetskog Rata kad je otišao u SAD.
Nakon što je obavljao nepoznate i neproverene dužnosti u Vol Stritu, došlo je do kraha svetske berze 1929. godine, i on je posle toga napustio taj posao i vratio se u Srbiju, gde je i danas, brinući se za penzionere, barem prema njegovim rečima.
Ostaje najeminentniji srpski političar,i svakako najstariji poslanik na svetu.
Ono sto ce naše mlađe generacije da pričaju svojoj deci.
Modernija verzija fraze:Kakvi te djavoli sad spopali?
Godina 2039:
Sin:Mama,mama hocu da mi kupiš Cyber ExTronic Power 2000 Spacegun sa 3D okruženjem od 30 kvadrata...Molim te?!
Mama:Jesi li normalan ti bre?Dva meseca platu nisam primila!Crno dete kakvi te tripovi sad spopali pa samo nešto tražiš!
Pesnik, pisac i diplomata. Njegova dela su ostavila dubog trag u srpskoj poeziji 20. veka. Opsesija su mu bile žene i otadžbina (zbog patriotskih pesama je često bivao progonjen i osuđivan).
Nakon što je završio za učitelja, 1893. god. austro-ugarske vlasti su ga proterale iz Bijeljine. Nakon goga odlazi u Mostar gde je obavljao isti posao. Posle pokretanja časopisa "Zora", ponovo je uhapšen i otpušten. U Parizu je radio sa Jovanom Skerlićem i zajedno su izbacili nekoliko srpskih novina. Takođe je bio ambasador u nekoliko evropskih prestonica. Posle povratka u Srbiju, gde je dobio posao kao diplomski činovnik, 1941. odlazi za SAD i tamo vodi organizaciju koja je predstavlja srpsku dijasporu u Americi. Umro je u Geriju (Indijana), a poslednja želja mu je bila da ga sahrane u njegovom rodnom gradu. Ona mu je ispunjena 2000. godine kada su njegovi posmrtni ostaci preneti u Trebinje, u manastir Nova Gračanica.
"Mesto snova, patnji, čežnji i draži na svom tlu, u idealima svoje rase, on čudnom i sjajnom gipkošću uzima tuđi, zapadni i latinski ideal lepote i života, zapadni estetizam, otmen i virtuozan ali hladan, lišen dubokih zanosa i uzvišene etike. On otkriva sasvim nove motive u našoj poeziji, dotle neslućene, retka osećanja, bizarna, prefinjena. Čak i lična raspoloženja, svoju erotiku na primer, on neće reći jednostavno niti će dozvoliti da izgleda obična. On ima dvostruki strah: od vulgarnosti misli i osećanja i vulgarnosti izraza. Snaga i lepota njegove poezije je u izražaju."
Mlekom svoje dojke nas si otrovala,
U bolu i slavi da budemo prvi;
Jer su dva blizanca što si na svet dala -
Mučenik i heroj, kap suze i krvi.Ti si znak na nebu i svetlost u noći,
Kolevko i grobe, u odeći sunca;
Ti si gorki zavet stradanja i moći,
Jedini put koji vodi do vrhunca....
Jedini čovek koji može da uplaši vašeg 50 kg teškog psa, da pored njega prisutnog napadne vaš novčanik i opelješi vam par hiljada, a da vam posle toga ipak stavi osmeh na lice.
Pas ga gleda molećivo, on mu se unosi u facu, izvrće uši, razvlači vilice, vuče jezik, sluša pluća, i kokne mu tri injekcije.
- To je to, ima bronhitis. Sad je dobio antibiotike, koje će primati i narednih 3-5 dana. To bi bilo za danas 2000 din, a svaki naredni dan po hiljadu. I biće to sve u redu.
- Jao, doktore puno hvala, mi smo mislili da je nešto tri put gore.
Reality show koji se svaki dan odvija u svim delovima grada, gde se učesnici/korisnici GSP-a bore za svoj opstanak (nešto slično Ultimate Survival-u ali bez cenzure).Pobednici su uglavnom ljudi koji se dokopaju sedišta.
Ali prepreke do izvršenja cilja su najbolje:
-Kineski zid (penzosi, koji čim udju ostaju u istom položaju i ništa ih ne da pomeriti)
-Limbo šipka (provlačenje ispod ruku ostalih takmičara.Iako je bus stao na stanicu oni se i dalje drže za šipku ne dajući drugim učesnicima da prodju .Šipka varira od visine učesnika koji se drži za šipku)
-Supervizor(kondukter koji diskvalifikuje bilo koga ko nema prijavu za ovaj show tj. povlasticu/kartu)
-Gospodar lutaka(u pitanju je vozač GSP vozila.On diktira tempo i (ne)raspoloženje učesnika)
-Bazen sa vodom(Uglavnom se nalazi na stanicama GSP-a.Uglavnom pri ulasku ili izlazu iz serijala kandidati upadaju u nju)
Danas u Srbiji umetnici žive veoma teško jer narod nema para za slike npr.
Tako da umetnicima taj posao dođe više kao hobi jer moraju da peru kola i voze taxi da bi se pre`ranili.
- Joj raspale mi se tike a nemam pare za nove
- Pa imaš jeftine valjda 3500
- Ma nemam ja te pare.
- imaš kod kineza kopiju dvojke za 2000
- Nemam ni te pare.
- Pa ti onda kupi kondure, siromašan si ko umetnik.
Jedina stvar u Srba za koju se ne hvale potrošenim novcem.
A: Komšo, bo'me bješe junački ispraćaj sinu, kol'ko potroši?
B: A jedno 5 'iljada manje-više.
A: Neka to, n'o kad se vrati, svadba ohoho... Jesi jedno 15 'iljada bačio za nju?
B: Jesam bo'me i 20.
A: Neka, neka, valja se... Nego, reci mi, kol'ko ti troši ovo čudo od 2000 kubika?
B: A 5 litara kroz grad, na otvoreno 4, ni mililitar više.
Ciganska imena..ako krenemo od 2010 lagano unazad dobicemo odgovor ko je bio popularan i glavna licnost odredjene godine...dosta vernije informacije o istoriskim licnostima i dogadjajima od drevnog leda na Arktiku i Antartiku i godova na drveti mozemo naci u Ciganskom rodoslovu....
2010-Onur i Seherezada
2009-Ekrem i Suri
2008-Ronaldinjo i Eva
2007-Tom i Britni
2006-Zinedin i Andjelina
.
2004-Ronaldo i Atina
.
.
2001-Bin Laden i Nika
2000-Silvio i Esmeralda
.
1998-Samsung i Dzenifer
.
.
1994-Romario
1993-Randu i Kasandra
1992-Rolex
1991-Genijei Zvezda
1990-Maradona i Elizabeta
.
.
.1987-Brus Li
.
.
1984-Supermen
1983-Tarzan
.
.
1975-Sandokan
Za razliku od igara bez granica gde se deca takmiče u različitim sportskim disciplinama, ovde se graničari takmiče ko će više da iscima jadni narod i izvuče im još koji evro jer dinare ne primaju.
Slušaj 'vako kolega! Vidiš onaj tamo bus? Nećemo im izić' makar po' sata, nek se uk'sele malo, pa kad onda pljunu 50 evra a ja di'nem još malo, pičimo kući... Dosta za danas 2000, nismo đav'li nećemo sve, treba nešto i za drugu smenu da ostane!
Kafić u "centru sela" koji radnim danima pušta "običnu muziku" i sve deluje normalno a vikendom postaje diskoteka jer gazda okači kuglu sa ogledalima i uključi second hand light show
- Jel Mile jel idemo večeras u disko?
- Disko? Šta već petak?
- Jes petak
- Idemo nego šta, kupio sam nove patike na pijacu prošli petak 2000 dinara znaš kaki ću budem a i čuo sam da dolaze ženske iz Rapajlovače ovaj vikend
- To sine
Taksisti ispred zeleznicke stanice u Beogradu.
Covek sa juznjackim akcentom: izvinite gospodine koliko bi me izaslo do slavije?
Predator: au do slavije... pa ajde posto vidim da ste sa juga.. 2000 dinara
Covek sa juznjackim akcentom(misli se u sebi,uf skupo.. ali to je Beograd.. jos mi dao popust jer sam s juga,ma s njim cu..): e hvala vam gospodine, hajdemo..
Festival koji je 50-ih godina zamišljen kao način da se povežu evropski narodi i TV stanice i da se promoviše stvaranje kvalitetne zabavne muzike. Ipak, vremenom se pretvorio u paradu kiča i lakih nota, a umjesto povezivanja evropskih naroda doveo je do stvaranja blokova i političkog glasanja. Kroz istoroju eurosonga iz mora kiča su se izdvojile i neke besmrtne i vrlo kvalitetne pjesme kao što su:
ABBA - Waterloo (1974)
Domenico Modugno - Nel blu dipinto di blu (Volare) (1958)
Secret Garden - Nocturne (1995),
pa i neke pjesme sa naših prostora kao na primjer:
"Lane Moje", "Molitva", a od hrvatskih predstavnika "Nostalgija" iz 1995, "Marija Magdalena" iz 1999. i "Kad zaspu anđeli" iz 2000.
Danas eurosong prate svi ljudi koji se u datom trenutku zadese u kući, pod uslovom da nisu kompleksaši. Kompleksašima je ispod njihovog nivoa da to gledaju. Neki od njih nisu sasvim sigurni u sopstveno seksualno opredjeljenje, pa se boje da će ispasti pederi ako budu gledali eurosong.
Dakle ne gledaju ga oni koje se tada nađu van kuće i kompleksaši.
Postoji još jedna, doduše malobrojna, kategorija ljudi koji ne gledaju eurosong, a to su oni koje to apsolutno ne zanima. Takvih je malo, zato što čak i najveći kritičari eurosonga uglavnom vole da ga pogledaju, ako ništa drugo da bi mogli ismijavati pojedine izvođače, ili zbog navijanja za sopstvenu zemlju.
Izuzetno fin nacin da date narodu kosku koji ce da glodje dok ne shvati da je namagarcen i opljackan....a onda ce dobiti novu ideologiju....
80-te:Srbi pevaju:Druze Tito mi ti se kunemo...
90-te:Srbi pevaju:Druze Tito,druze Tito tebe Srbi lazu oni vole oni vole djenerala Drazu...
2000-ta:Srbi pevaju:Oda radosti -Himna Evropske unije...
to be continued....
Proces koji najcesce nastaje kao posledica spoljnih faktora koji ruse decje iluzije i ideale. Siroko rasprostranjeno medju osobama rodjenim u Srbiji u drugoj polovini 80ih.
1994. godina - Mama kaze da je tata otisao u rat. Kada sam pitao sta je rat, mama je pocela da place. Plakao sam celu noc.
1995. godina, Mala Sirena, obavezna lektira - Mala Sirena je umrla na kraju knjige. Plakao sam celu noc.
1996. godina, Bambi, dugometrazni crtani film - Mama tvrdi da Bambijeva majka samo spava. Ja mislim da laze. Plakao sam celu noc.
1997. godina, Bela Griva, obavezna lektira - Bela griva i decak su se udvaili na kraju knjige. Plakao sam celu noc.
1998. godina, Holandija - Jugoslavija, Svetsko prventstvo - Davids daje gol u 91om minutu. Plakao sam celu noc.
1999. godina, bombardovanje - Geler mi je ubio psa. Plakao sam celu noc.
2000. godina - Tako sam ubio Maju od kurca, da je plakala celu noc.
Fudbalski trener, čije ime može odlično da nam posluži kao primer i sinonim za čoveka koji gubi finala, kao simbol osobe sposobne da svaki put stigne do vrha, ali nikada i da ga zaista osvoji. Taj zadnji dah mu nekako uvek nedostaje. Neko ga uvek sjebe na samom kraju. Ili, što je još češće slučaj, sam nešto zasere.
Da bi shvatili o čemu pričam, evo kratkog istorijata njegove trenerske karijere... 1998. godine, u svojoj prvoj sezoni u španskoj ligi, doveo Majorku do finala kupa, što je tada bila, kao što bi bila i sad, poprilična senzacija. Izgubio u finalu. Od Barselone. Dobro. To je i bilo realno, ko bi mu to mogao zameriti... Sledeće sezone, doveo tu istu Majorku do finala tadašnjeg "Kupa pobednika kupova", što je tek bila senzacija. I opet - izgubio. Zatim preuzeo Valensiju. Ušao sa njom 2000. godine u finale Lige šampiona, što niko nije očekivao. Izgubio. Sledeće godine, opet došao do finala tog takmičenja i opet izgubio. Ovaj put, na penale. Onda postao trener Intera. U to vreme, Serija A je bila izuzetno jaka, a Inter u njoj nije uzeo titulu od 1989. godine. U međuvremenu, nijednom nije stigao ni do drugog mesta. Sa Kuperom na klupi, 2003. godine, pred početak zadnjeg kola u sezoni, Inter je konačno imao titulu u rukama. Ipak, tu zadnju utakmicu je izgubio i šampion je postao Juventus.
E sad, kakve to veze ima sa svakodnevnim životom? Evo kakve...
-Kako si prošao sinoć? Mada, verovatno ne moram ni da pitam...
-Pa... Onako. Duga priča. A gde ti ode sinoć?
-Nisam imao srca da te gledam kako se mučiš. Ta što si joj prišao, odjebala je četvoricu pre tebe, a realno, izgledala je za tri klase iznad tebe. I mene. Zajedno.
-Pa ne... Krenulo sve super. Pukla me neka inspiracija, znaš ti kako ja umem da budem duhovit kad mi dođe...
-Ma znam, kao Adam Sendler. Dobro, i šta si zasrao?
-Pa ništa. U stvari... Polako. Sve je išlo savršeno, nisam verovao šta se dešava... Dala mi i broj i rekla obavezno da joj se javim.
-Dobro, i...?
-Kaže da hoće da krene kući, pa da je ispratim do taksija. I taman, pošto živi na pola puta do mene, idemo na istu stranu, pa da krenemo zajedno taksijem...
-I?
-Krenemo mi taksijem. Priča sve bolja i bolja, vidim ja da bi mogli da produžimo do mene gajbi...
-Pa?
-Ništa, idemo mi, idemo, ona ne govori ništa taksisti... I stignemo do mene, kontaš...
-I šta, nisi imao za taksi?
-Jesam, znaš da ja uvek ponesem deset evra za ne daj bože, za takve situacije...
-Znam, ali uvek završe kod konobara.
-Pa dobro, ovaj put nisu! I odemo gore. Malo priče, vatanja, kreće skidanje...
-Dobro, ja ne vidim šta si sad mogao da zajebeš...
-E pa ovako... Znaš prošle nedelje, kad me ona sa posla ugrizla... znaš gde... pominjao sam ti to...
-Znam, za glavić. Pokazao si mi fotku, na mobilnom, kad si se napio u podrumu vina.
-Ne seri da sam ti pokazao...
-Jesi. Pokazao si svima. I onom matorom, što drži podrum.
-E u kurac. Nebitno. Uglavnom, ostao mi je još uvek od toga mali ožiljak...
-I tu je odustala...?
-Ne. Skontao sam da je primetila, ali je iskulirala.
-Dobro, majku mu jebem, pa šta si sad mogao da zasereš?!
-E pa, ti znaš da ja nekad preteram sa šalom. Kad popijem naročito. I kažem ja njoj: "A, to gledaš... To mi je povreda na radu, ako me razumeš..."
-I, šta, to je njoj smetalo?
-Ne, baš joj se svidelo. I onda ja kažem: "Nije sifilis, hvala bogu"
-I, to je bio kraj... Bravo.
-Pa istripovala se jebiga... otkud sam ja mogao da znam da studira medicinu. Mislim, znao sam, rekla mi je, ali gde ću ja o tome da razmišljam u tom trenutku... Krene nešto tu da mi se gubi, kao "ožiljak, to je sifilis, nešto kao prvi stadijum, drugi stadijum, šta ti ja znam"
-I ode kući?
-Ode.
-E, pravi si Ektor Kuper.
Eufemizam Radio Beograda za nameštenu utakmicu u domaćem prvenstvu.
- A utakmica u Ivanjici je završena. Da čujemo koleginicu Bojović...
- Tako je. Utakmica je završena. Bila je to prava fudbalska predstava pred oko 2000 gledalaca. Svako je svoju ulogu odigrao najbolje što je mogao, a fudbaleri Javora su se revanširali Smederevcima za poraz u jesenjem delu. Gol je postignut u 18. minutu, a posle toga nije bilo nekih prilika ni žutih kartona.
Ono što prosečan laboratorijski pacov ne poseduje, za razliku od prosečnog čoveka koji time obiluje.( obiluje mogućnostima ,ne pacovima.)
Salem, 1600 i neka:
Sa' će prvo da te davimo i ako preživiš sat i po pod vodom, veštica si, pa te spaljujemo.Srbija, 2000 i neka :
Sa' će prvo demokrate 4 god. ,pa ako preživite onda malko "naprednjaci"."Prokleta mogućnost izbora mora da postoji"
