Pesnik, pisac i diplomata. Njegova dela su ostavila dubog trag u srpskoj poeziji 20. veka. Opsesija su mu bile žene i otadžbina (zbog patriotskih pesama je često bivao progonjen i osuđivan).
Nakon što je završio za učitelja, 1893. god. austro-ugarske vlasti su ga proterale iz Bijeljine. Nakon goga odlazi u Mostar gde je obavljao isti posao. Posle pokretanja časopisa "Zora", ponovo je uhapšen i otpušten. U Parizu je radio sa Jovanom Skerlićem i zajedno su izbacili nekoliko srpskih novina. Takođe je bio ambasador u nekoliko evropskih prestonica. Posle povratka u Srbiju, gde je dobio posao kao diplomski činovnik, 1941. odlazi za SAD i tamo vodi organizaciju koja je predstavlja srpsku dijasporu u Americi. Umro je u Geriju (Indijana), a poslednja želja mu je bila da ga sahrane u njegovom rodnom gradu. Ona mu je ispunjena 2000. godine kada su njegovi posmrtni ostaci preneti u Trebinje, u manastir Nova Gračanica.
"Mesto snova, patnji, čežnji i draži na svom tlu, u idealima svoje rase, on čudnom i sjajnom gipkošću uzima tuđi, zapadni i latinski ideal lepote i života, zapadni estetizam, otmen i virtuozan ali hladan, lišen dubokih zanosa i uzvišene etike. On otkriva sasvim nove motive u našoj poeziji, dotle neslućene, retka osećanja, bizarna, prefinjena. Čak i lična raspoloženja, svoju erotiku na primer, on neće reći jednostavno niti će dozvoliti da izgleda obična. On ima dvostruki strah: od vulgarnosti misli i osećanja i vulgarnosti izraza. Snaga i lepota njegove poezije je u izražaju."
Mlekom svoje dojke nas si otrovala,
U bolu i slavi da budemo prvi;
Jer su dva blizanca što si na svet dala -
Mučenik i heroj, kap suze i krvi.Ti si znak na nebu i svetlost u noći,
Kolevko i grobe, u odeći sunca;
Ti si gorki zavet stradanja i moći,
Jedini put koji vodi do vrhunca....
Лепо је што си се сетио да опишеш под правим светлом, овог великог романтичара. Сви га знамо по "Благу цара Радована", док су нам његове изузетне, родољубиве песме, попут "Ave Serbia", неоправдано, мање познате. Песник за сва времена!
"... Ima ljudi koji su po svojoj prirodi liseni osecanja patriotizma. Ovakvi ljudi predju iz svoje zemlje u drugu zemlju ravnodusno kao sto divlja zver predje iz Konga u Sudan, ili kao sto ptica predje sa grane na granu. Moglo bi se reci da izvesni ljudi nemaju patriotskog osecanja koliko drugi nemaju osecanja verskog, ili treci osecanja umetnickog. Ovo je jedna velika nesreca covekova. Ima samo dva osecanja koja su dva najvisa duhovna bogatstva, pored kojih i najsiromasniji covek ne moze biti potpuno ubog: to su patriotizam i vera. Ko voli svoju otadzbinu, on uvek zivi u sirokom prostoru, na velikom suncu, u velikoj zajednici, kao sto covek koji iskreno veruje u Boga nije nikad ni sam ni beznadezan. Bez ova dva osecanja, covek je propalica... "
@Harlekin: Mogao bi onaj #manda# što se s njim krljaš na definiciji "Ne govori loše o Srbiji" da pročita kao lektiru "Jutra sa Leutara". Pa možda mu i uđe tih 5 cm...
@tryagain
Dovoljno mi je da znam da je čovek napisao nešto što se zove "Verujem u boga i srpstvo" da ne poželim išta od proze da pročitam od njega.
Nisam dao ništa, čovek promašio, Vujaklija je desno od Albukerkija, a Vukajlija levo
manda , ja se slažem sa tobom da je ovo klasična vujaklijska def, i da joj možda nije mesto na ovom sajtz, ali ne mogu valja da dam minus za čoveka koji je napisao "Verujem u Boga i u srpstvo" ?
Plus od srca :)
@Harlekin
nije problem, nego mi izgleda imamo dosta različite poglede na svet, to se ne da rešiti ubeđivanjem ...
Штета, могло је ово много лепше да се напише... доста тога је пропуштено, пример је могао бити бољи... јбг.
Hvala, sad ne moram ja... +++