Televizijska serija iz devedesetih u kojoj su jos jednom Ivana Mihic i Vera Cukic dobile priliku da pokazu svoj glumcacki talenat,Mica Tomic da odigra poslednju ulogu na televiziji a Nikola Kojo da uhvati Mihicku za sisu

Biti crna ovca u društvu; osoba koja se ističe se po negativnim osobinama, koja je loš čovek i štetna po ostale (kao i sam korov na pšenicu)..
Što ne znači i za našeg dragog Ivana Kukolja Kukija..

a od skoro voditelji i Banzuka,(ovo na Adi ne računam, to je samo bezuspešan pokušaj kopiranja) verovatno jedina dvojica ljudi koje bismo i mogli da zamislimo kao prikladne za šou ovakvog tipa.Banzuke ili Nindže bez Ivana i Miljana....k'o kad pišaš, a ne prdneš....

Bal vampira i zombija, koji su ustali iz medijskog mrtvila samo da bi nam pojeli mozak i eksploatisali našu nostalgiju za danima kad smo se svađali ko će biti Goca, a ko Ivana.

(O ostalim nuspojavama devedesetih, neću ni da trošim reči)

Premisu najbolje dokazuju glupi ljudi, ili ljudi koji izjavljuju gluposti, na način da kada verbalno popiju po pički zbog toga šta su rekli, odrade ludog ivana u pravcu sa kog je došla prirodna osuda mentalnog proliva.

Sat koji se dobija kod Ivana Ivanovića u emisiji za pobednički video.Retko se dešava da dobije onaj koji je poslao video, a on posle toga nešto smulja da nikome nije jasno ko ga je dobio.

Debitovala kao tinejdzerka u cuvenom filmu Virdzina i briljirala je, dobila je nagradu Felix u Berlinu za tu ulogu.Medjutim, uprkos jednoj takvoj kvalifikaciji nije primljena na akademiju.Uostalom, zasto bi?Vazno je da su akademiju zavrsili Milica Milsa, lidija Vukicevic, Ivana Mihic, Sergej Trifunovic i ostala tatina i mamina deca.

Obicno tiha i cutljiva osoba. Na svako pitanje ocekuj samo urokljiv pogled u vidu odgovora i NIKAD, ama bas nikad ne trazi citanku, ili, ne daj Boze, da prepises nesto od nje.Ona se smesi samo nocu, i, ako se to slucajno vidi, prepricava se danima. Pretpostavke su da drzi woodoo lutkice svih nas u torbi, ali niko nije lud da proveri, jer, torbu ne ispusta iz vidokruga. Svi je se plase, ali to niko od decaka nikada nece priznati.

Knjige Mir Jam, filmovi Zdravka Šotre, nedeljno popodne uz Leu Kiš, glas Džastina Bibera, stajling Lejdi Gage, koncerti Dejana Cukića, pesme Vesne Vukelić, humor Ivana Ivanovića, prenos skupštine na RTS-u, inteligencija Sanje Marinković, intervjui Marijane Mateus, članci o Nataši Bekvalac, penali Nemanje Vidića, posteri o Čedi Jovanoviću, vicevi o Čak Norisu, Jelena Karleuša.

signal Ivana Ivanovica decurliji u njegovoj emisiji da je fora koju je pricao gotova, zavrsena i da treba da se smeju, da aplaudiraju i da puste po neku suzu, cisto da ispadne da su mu fore smesne i zanimljive iako nisu. Signal neizostavno prati gestikulacija brisanja prasine jednom ili obema rukama.

Opis aktivnosti para koji ima izuzetno učestale seksualne odnose. Smisao izraza je u tome što se polazi od pretpostavke da su svinje koje se češće pare usled toga mršave.

Majčica Srbija nam je izrodila mnoge voljene sinove, ali, eto, sve nam manje 'šenice rađa, iz godine u godinu, te i dragog nam 'leba ponestaje, a u Srbiji, zna se, nema 'leba bez 'leba, i sve dok je 'leb i s 'leb od nas će nešto i biti, ali, kada nam i to ponestane, a onda se dohvatimo dobre stare patetike, te nam majčica nam Srbija noge pere suzama svojim, tugom pregolemom, patetikom neopevanom ni u Hasanaginici, patetikom koju ni Ivana Žigon ne bi iznela do kraja i sve nas ubeđuje, prolivajući te suze na davno pocepane i promočive čizme naše, kako smo srećni, kako smo mnogo srećni što smo živi. I to je, valjda, naš najviši standard. Posle toliko ubeđivanja i toliko suza prolivenih, jer narod nema 'leba da jede, tamo neki ljudi ne primaju plate nikada, jednog čoveka je spopao neki rak, neki tumor gadan i, nemajući šta da jede, on ljušti svoju kožu i gricka kako bi preživeo, normalnog čoveka još i stvarno počne da grize savest što traži da mu sati koje je odradio budu plaćeni, i to još na vreme, mamicu mu jebem razmaženu, toliki luksuz! Da neće možda i da jebe nešto ponekad? Posle svih suza koje proli majčica nam mila naša i napaćena, ja apelujem da mi svi otvorimo račun u banci i da istoj toj našoj majčici plaćamo mesečni dohodak zato što nismo prosjaci na ulici, zato što nismo zaključani u ludnici, zato što još uvek nismo, ako nismo, oboleli od raka, tumora i side, i, pre svega, mi treba da našoj zemljici uplaćujemo platu i staž zato što ''uvek ima neko kom je gore nego tebi.'' Daklem, APELUJEM! APEL! APEL! APEL!

Neprijatan osećaj prouzrokovan gledanjem priloga na Dnevniku 2 sa roditeljima o vunderkindu koji je pokupio sva moguća odlikovanja na svim mogućim takmičenjima. Kako prilog odmiče saznajemo da je odlikaš omiljen u društvu, dobar sportista, ima velike planove, ume da organizuje vreme... Još ako imaš prosek kao ja smanjuješ se do visine Ivana Ivanovića.

Abnormalno iritantna osoba. Čovek koji ne može biti voljen i cenjen ni s ciljem običnog diferenciranja od okoline. Nelord sa aurom odbojnosti, jačom i od stepena krezavosti Ivana Bosiljčića.

Čovek čija pojava pleni dijarejizmom koji će i gladnog naterati da se isere. Tip čoveka koga samo majka voli, ali sa suzama u očima.

Povratak u realnost, čitaj užas. Dan bez snage i inspiracije. Dan bez volje.
Kad bi ponedjeljak bio šala, vjerujem izlazio bi iz usta Ivana Ivanovića.
Kad bi bio kolač, bio bi onaj na slavi pregaženi ispod stola.
Kad bi obukao dres, pisalo bi mu Šćepović na leđima.
Kad bi bio akord, bio bi odsviran rukama Dejana Cukića. Još bi bio ispraćen neartikulisanim vibracijama glasnih žila istog.
Ponedjeljak je poraženi Đoković.
Ponedjeljak kao kurva radio bi oko mosta na Adi.
Ponedjeljak je lanac na bajku koji spada svakih dvije minute.

Ponedjeljak je Hrvat.

Žikica Jovanović Tramvaj.

Nov, kupljen ove godine, tih k'o podmukao prdež i crven ko fudbaler matične mu države. Najgora investicija gradskih vlasti ovog milenijuma!

Od kad su pušteni u rad, stanovnici ulice dr Ivana Ribara se žale kako ne mogu da zaspe bez uspavljujućeg klaparanja na koje su navikli od kad postoji njihovo naselje, dok je par građana iz ulice Jurija Gagarina zakasnilo na posao kada ih nije probudio prvi jutarnji tramvaj.

Penzioneri ga ne podnose, jer sa ekstra redom sedišta sad uvek imaju gde da sednu bez toga da dignu nekoga, a i ako se desi da nema sedišta, ima isuviše malo mesta u prolazu da bi se ceger sa pijace mogao staviti srednjoškolcu na glavu dok se žalopoji o današnjim generacijama.

Pošto je jako svilen, najpažljiviji i najbolji vozači su izabrani da ih voze, što je dovelo do toga da je onaj prvi ispod crte ljubomorno zakucao svoju matoru "dvojku" ravno u vrata onom što je ušao na vezu, i to na sred Tašmajdana.

I ajd' sve to, al' što nema onaj prozor nazad da se nalaktim i izbacim glavu ko ker kad se vraćam s posla - e to je već previše!

Najstresnija radnja koju prosečan žitelj ove zemlje ima obavezu da radi na redovnoj bazi. Gora je od fuzije Ivana Ivanovića, TV Pink i Jelene Karleuše u sosu od Velikog Brata. Prvenstveno zbog nekompetencije službenika, koji koriste 2 prsta, umesto deset prilikom unošenja podataka. Zatim, tu su informatička neobrazovanost, česte pauze za tople obroke i kaficu, gužve ispred kancelarija...

Ličnost iz vizije.Silvester stalone je u viziji budućnosti,video da će svetom boksa dominirati ogromni,neuništivi rus koji udara jednom na pet minuta,ali kad udari,ubija.
Onda je iz estetskih razloga izbacio dlake i od Nikolaja Valujeva stvorio Ivana Draga, dodelivši ulogu Dolfu Lundgrenu(koji je doduše šveđanin,al' nema veze).

Natpis na majici hrvatskog kamermana Ivana Cvirna koju je nosio dok je snimao sednicu Hrvatske vlade.Zbog toga je dobio otkaz ili tako nešto.Spornu majicu je postavio na internet aukciju,a najveću cenu od 570 E je dao neki Slovenački političar (al' da me ubiješ sada ne mogu da se setim koji-koga baš interesuje neka nađe po internetu).

dokaz kakva je blamaza upisati i zavrsiti akademiju preko veze; olaksavajuca okolnost je sto u njeno vreme nije bilo privatnih FDU, pa je eto morala tako... slicni slucajevi : Anita Lazic, Ivana Mihic, Katarina Gojkovic, Vuk Kostic. izvinjavam se svima onima koje nisam pomenuo. naravno ovo su bezazleni primeri nastavljanja porodicnih tradicija - najopasniji su oni u medicini. tako da - nisu oni u stvari losi, ONI NAS SAMO ZABAVLJAJU!