Ono što pomisliš kad izađeš sa ispita na kom je 500 studenata odgovaralo na pitanja esejskog tipa.

Pitanje koje bi konačno trebalo da postave naši vlastodršci ljudima koji kroje sudbinu sveta.

Pesme čijim se učenjem od prvog razreda osnovne deci izbija iz glave ono malo pametnog što su naučila u toku školovanja.

Broj koji se nikad nije pojavio na fejsu kod kvizova tipa "Koliko si delija/grobar?", "Koliko si Srbin" i sl.

Internetsko - forumaška onomatopeja savremene molitve za spas, učinjenje ili uslišenje.
Vernik (a danas ih je na kilo...veruju u sve) iskaže molitvu i uradi dvajes sklekova (jednoručnih, ako je nešto zajebano u pitanju) i onda se možda želja i ispuni.

- fala Dejsu na inspiraciji -

Svakodnevna taktička aktivnost naših političara.

U našem izmučenom narodu, odavno odomaćeni idiom za neki ozbiljan teret na grbači koji onom koji je pod njim ne dozvoljava da ispliva. Problem koji koči, davi i, uopšte, na svaki mogući način sprečava normalno funkcionisanje života subjekta u bíti.

U slučaju gorepomenutog mučenog naroda - tako je dobri Gospod hteo. Amin.

Nekada davno, pričaonica Krstarice je bila veoma popularna u nedostatku boljih sajtova za druženje. Danas je ona manje-više prevaziđena i njeni korisnici se svode uglavnom na one koji mogu da čestim menjanjem nadimka osiguraju svoju anonimnost i u najvećem broju slučajeva ubijaju dosadu smarajući druge korisnike, svađajući se ili pričajući o stvarima o kojima najčešće ne bi smeli u javnosti da pričaju. Naravno, onda tu nastupaju i moderatori da dele "banane" i šakom i kapom, ukoliko se to radi na javnom četu.

Upotrebljava se kada želimo staviti do znanja nekom da je toliko mlad i zelen da ne može sa nama diskutovati o bilo čemu kao ozbiljan sagovornik.

Fizička pojava koju su sasvim slučajno otkrili drevni solo drinkeri kad su jednom prilikom rešili da udruže snage. Kasnije su snagu sinergije uočili naučnici i inženjeri i implementirali je u sve pore života.

Učestvovati u nekom izuzetno brutalnom obračunu (rat, opaka tuča...) sa teškim posledicama i obiljem krvi. Solidan broj mrtvih se podrazumeva.

Dobri stari feudalizam. Znalo se ko kosi a ko vodi nosi i kome se kosi i kome se voda nosi. Feudalizam - "Svi na mome"

Demokratija je zamišljena kao vladavina naroda. Teško primenjiva. Uglavnom služi za manipulisanje i merenje čija je veća. Demokratija - "Svi na svome"

Ima gomila definicija naslovljenih imenom čuvenog Super Zube, ali on zaslužuje mnogo više od šture definicije u tri reda, i poređenjem sa njegovom pederskom verzijom iz Real Madrida. Jedan od poslednjih pravih centarfora, klasičnih, pozicije koja se lagano gubi u fudbalu obesmišljenom gomilom novca, zaštitnik broja 9.
Fudbal sam zavolio zbog njega. Fudbal sam počeo da treniram zbog njega. Fudbal sam prestao da treniram kad je sjebao nogu igrajući sa rezultatom opsjednutim Italijanima. Kad sam čuo da je jebao neke tranvestite, i ja bih to isto uradio da sam imao priliku. Zbog njega smo fudbal igrali na plus 40 stepeni Celzijusa, a u dvije ekipe svi igrači sa njegovim dresom. Brale, njega ni lasom nisi mogao uhvatiti kad krene u dribling, ama „biciklom“ ti oči sveže mrtvouzice, i to dok je ponovljeni snimak. Ovaj uživo nisi nI vidio. Tako je bilo i sa drugim driblinzima. Ovaj najljepši segment fudbalske igre doveo je do savršenstva. Niko to prije njega nije radio toliko brzo i jednostavno, i niko poslije njega. Od njegovih driblinga na guzicu su podjednako padali i odbrambeni igrači i publika. Poslije utakmice, teren je ličio na Kosovo polje poslije bitke. Prosute džigerice, pluća, ljudi slomljenih nogu, ruku...Prvu ofsajd zamku izbjegao je kao spermatozoid, tad je prvi put i dao gol.
Znam da serem k'o Gorčin Stojanović u Blicu, ali fudbal je stvarno izgubio dušu. Pa ne može se mentalna zaostalost Balotelija pravdati njegovim „supertalentom“, to je sve go kurac. Ronaldo je sa 18 godina u PSV-u na 57 utakmica dao 55 golova, pa da je u našoj ligi dao, mnogo je.To je supertalenat.
U karijeri omeđenoj povredama postao je i ostao jedan od najvećih. Vjerovatno i sada izbjegava ofsajd zamke u vidu zahtjeva za alimentaciju. Igrao je u ritmu karnevalskih noći, tako je i završio karijeru. Dao nam je san da možeš biti vrhunski sportista i sa viškom kilograma.Kako jednom rekoh- život ne voli driblere.

Rodio se mali Ares od oca Zeusa i majke Here. Otac mu bješe kovač a majka poslovna žena u neku školu za poslovne žene. A Ares, ko Ares, prebijao je profesore, kida ruke drugarima i skakao po glavi čistačicama još kao mali i kada poodraste zaključiše svi da je idealan da zavodi red i mir po svom kraju.

Jednog lijepog sunčanog dana, u zemlji iza sedam mora i sedam gora, dolaze tri lika i nose toljage sa sobom. Čuvaj se Danajaca čak i kad darove donose, veli narodna poslovica, nekad nose darove a nekad toljage a ovoga puta je došao red na ove druge. A ova zemlja iza sedam mora i sedam gora bješe nijedna druga do zemlja postojbina junaka priče ove, Aresa.

I tako, idu oni i kurče se kroz Aresov kraj nekom pričom tipa "KOSOVO JE SRCE SRBIJE, SRCE SRBIJE, SRCE SRBIJE, ĐE STE PIČKE USTAŠKE, SAĆE VAS ZUKI NA KOLAC NABIT NJEMCI GLUPI!". Tri ili četiri sata su tako urlali i Ares mislio da ih pušti ali momci pomenuše što spomenuši ne smejadu: "OOOOOOO NUBOVI NARUTO JE JAČI OD GOKUAA!".

E tu Ares gubi razum, uzima ašov, uzima utoku, izlazi iz zgrade i upućuje im ove reči "DOK JE GOKU BIO DETE MLADI NARUTO NIJE BIO!" I počinje kasapljenje kakvo se nikad nije vidjelo, ovome kida ruku ovome kida jetru ovome nabija glavu na ašov i tri minuta je trajala akcija i mladi Ares se vrće da spava, malo iskulira, pa posle da odgleda Goku vs Zli Goku.

Nastojanje življa da vekovima, u neznanju, napravi paganiju i apsurd od svega što je nekada krasilo srpskog čoveka. Tako se danas može konstatovati da je Srbin pripadnik nebeskog naroda koji se u slobodno vreme bavi politikom i vodjenjem fudbalskih timova (pogotovo nacionalnog), a na poslu gleda da zakine, zajebe i zakrivinari.
Stiče se utisak da će Srbi 2379. za svoje loše stanje u državi i dalje kriviti pet vekova pod Turcima, od kojih su nam ostale mnoge navike, ali malo onih dobrih..
Amerikanci koje podjebavamo da nemaju istoriju, našu poznaju bolju nego mi sami. U tradiciju i običaje ni sami ne diramo, iako se od mesta do mesta razlikuju i do granice apsurda.
Na dan slave više slavimo pečeno prase nego svetca, i od te mučene životinje koju nabijamo na kolac smo napravili pravi, iskonski, čisti brend i obaveznu relikviju na slavama, krštenjima, svadbama, ispraćajima (iako je istina ta da se prasetina jede za praznike od onog vremena kada su nam Turci otimali jaganjce, pa nismo imali šta drugo da jedemo)..
Krstimo se strogo sa tri prsta, i onaj koji se u crkvi ne prekrsti kada pop izgovori Gospode pomiluj je automatski otpadnik i nevernik. Shodno tome, ljudi bez desne šake ili cele ruke su u startu osudjeni na pakao.
Sve to nam ipak nije smetalo da na vlast dovedemo ateistički komunizam.
Nacionalni identitet je takodje veoma bitan, iako su nam čukunbabe silovali i Turci i Austrougari (po zvaničnom podatku u Beogradu krajem osamnaestog veka nije živeo čist Srbin).
O Kosovo se otimaju najviše oni koji nikada nisu bili tamo, nisu u stanju da nabroje ni tri manastira koji su se tamo nalazili, ili još uvek postoje. Mislimo da nas mrzi ceo svet koji smo inače videli na malom ekranu, i sve znamo o njemu. Ne znamo jedino to da taj svet u stvari za Srbiju boli kurac, i o njoj znaju isto koliko i prosečan Srbin zna o Minesoti,Svazilendu, Čadu ili Hong Kongu..

U sledećem delu srpskih tradicionalnih svetkovina - svadba.

Pre nego što je izgrađen “Delta City” Jugosloveni su kupovali stvari u Trstu. Trst je bio most koji je spajao Jugoslaviju sa zapadom, tj. prva stanica sirotih Jugoslovena ka zapadu. Grad Trst nikad nije pripadao nama i pored parola “Život dam, Trst ne dam” i “Trst je naš”, nikad nije bio naš (ovo malo potseća na parolu “Kosovo je Srbija”). Trst sedamdesetih godina je bio naš u nekom drugom smislu, kao grad u koji je ceo narod odlazilo pazariti komad neke Italijanske odeće ili obuće jer je kod nas vladalo sivilo socijalističkog dizajna. Te sedamdesete su bile zlatne godine šverca. Fenomen šverca iz Trsta je došao do izražaja zato što je roba bila jeftinija nego u centru Beograda a i izbor je bio znatno veći. Švercovalo se sve sto u SFRJ nije bilo dostupno, ali najviše farmerice. Farmerice su za socijalističke zemlje predstavljale simbol slobode (Česi, Slovaci, Mađari su jedva čekali naše švercere sa farmericama, i plaćali su ih ko suvo zlato). Farmerice koje su se najviše švercovale su bile marke “Lee”, “Super Rifle”, “Madres”, “Wrangler” i “Levis 501”. Titovi pioniri su se delili na one koji nose ove ili one marke. Najveći šmekeri u to vreme su iscepali svoje zvoncare. Pored famoznih farmerica iz Trsta stizale su i prve “Starke”, onda jakne tankerice i vijetnamke, šuškavac, najlon košulje, cipele, majice sa velikim natpisom ADIDAS… ali nije samo odeća i obuća bila zanimljiva jugošima, kupovali se i satovi, žvake, cigare, viski, kafa, prašak za pranje, kišobrani, tranzistori, ploče, Zippo upaljači i PORNO časopisi. U Trst su jugoši nosili Gavrilovićevu zimsku salamu, Rubinov viljak i Napoleon.
Danas Ponte Roso je pust ko Vranje, zatvorene su prodavnice u kojima se moglo plaćati u dinarima, sa raspadom Jugoslavije raspao se i jedan grad u Italiji.

Klasična džukela sa medijskom pažnjom. Mešanac, pas lutalica koji je sprečen da ujeda decu po parku. Bukvalno sprečena, sekirom. Ajde, nismo Turci ok, uspavaj kera i idemo dalje ali ne. Od kera je napravljen Nik Vujičić koji je uzjahao sve novine i Tv stanice i čije lečenje košta kao deset invalidskih kolica ili nešto manje proteza ruke ili noge za ljude.
Lično samo poznavao jednom Dobermana, Evropski šampion čija cena je prelazila pedeser hiljada evra, parenje sa njim je bilo skuplje od Golfa petice, novog. Otrovao ga je komšija kome smeta lavež pošto živi blizu odgajivačnice. Mislite da se policija udostojila da izađe bar na uviđaj? Novine da napišu pasus o tome? Ništa pd toga. A njegov život je budimo realni bio daleko cenjeniji od gore pomenute keruše.
Cigani, da ne kažem Romi su preko petsto raznih Mila poklali, drali i kuvali da im sterilišu zube, kasnije sa tim lobanjama sami sebe ujedali za listove noge da bi od grada naplatili osiguranje. Višemilionske štete. Ali tada su se ganjali Ganferi, udarili su na budžet jbg, nikog nije boleo kurac za poklane kerove čiji je broj daleko veći nego što se zna. Kad malo bolje razmislim hvala i tim Romima, sprečili su veliki broj napada i širenje besnila. Silovana devojčica, nema veze keruša Mili su odsečene šape. Ubijeno trinest ljudi iz automatske puške, koga boli kurac, keruša Mila je dobila proteze i našla svog novog vlasnika.
Osućeni da živimo u Srbiji gde je ljudski život najmanje vredan, moramo se pomiriti sa tim da će svako malo biti klan neki ker čim krenemo da mislimo o tome da nemamo pare ili da su nam uzeli Kosovo. Ili mrtav ker ili će Đoković pobediti na nekom turniru. Mada nema ni razlike.

Rečenica opravdanja prilikom konstatacije nečije zavisnosti.

Stanje uma u prosečnog Srbina koga tište materijalne, emotivne, socijal-društvene, a možda i psihičke muke. Sve nade položene su u mlađanog tenisera koji ,,sabija, krlja i lomi'': kiklope, džinove, zmajeve i ostala bića iz svakodnevnice.

Pošto Rumuni, Bugari, i Mađari imaju svoju definiciju na ovom sajtu, mislim da to zaslužuju i Slovaci.
Posle naših braća Rusa sa kojima delimo veru, drugi narod koji nas najviše poštuje a čak nisu ni pravoslavci su Slovaci. Slovaci nisu ko naša braća Crnogorci pa da priznaju Kosovo posle pola godine.
Visoki, plavi, pomalo bucmasti ljudi koji preferiraju majice u plavoj boji. U neke delove Banata ( Kovačica, Padina ) i Bačke ( Bački Petrovac i okolna sela ) su se naselili još za vreme Austro-Ugarske, znači pre više od 200 godina. Nikad nisu ratovali sa Srbima, što je pravo čudo kad pogledate sa kim smo sve ratovali u poslednih 100 godina.
Ako imate druga slovaka, koji se najverovatnije zove Janko ( keva Zuzana , a ćale Pavel ), nećete imati problema da tražite sa kim ćete da pijete. Slovaci piju pivo (nije slučajno Lav pivara u Čelarevu), i prosto je neverovatno koliko mogu da ga popiju. Ako ga pitate nešto o pivu, npr. koja je ideala temperatura lager piva, iz cuga će vam odgovoriti od 5°C do 9°C. Popiće sa tobom i rakiju ako baš piva nema. Ako piješ kod njega u stanu ( ogroman broj njih studira u Novom Sadu ), ponudiće te sa slovačkim kulenom, čvarcima i slaninom. Obavezno će ti ispričati kako se taj slovački kulen pravi, i kako u Kulpinu samo to jedu, i da sremski kulen ne može da bude bolji od slovačkog. Nikad ne štedi na hrani i piću, to mu je to navika možda zato što dolazi iz zemljoradničke porodice. Droga mu je strani pojam, ne zna ni ko diluje sa njom a ne zna ni ko je Kiza robija. Što se sporta tiče, ima dve leve noge.