Svaka ekipa ima bar jednu ovakvu osobu. Radi se o osobi koja uzima svakome po nešto, a nikada ne daje. Kada neko kupi sok on obavezno uzima prvi gutljaj. Čak ako neko kupi krem bananicu, on traži da mu se odlomi i da polovina. Vrhunac lešinarstva jeste ako ti drug odlomi manji deo kroasana, i planira da ti ga da... Ti uzmeš veći deo koji je on namenio za sebe, a njemu ostaviš manji, i besramno se okreneš.

Ono što kul žena kaže svojoj muškoj polovini kada primeti da se okrenuo za nekom prolaznicom. Ne, ova gospođa nije priprosta da zbog toga diže galamu, ljuti se i, ne daj Bože, pravi scenu oko takve trivijalnosti. Prvo će reći "Za ovom si se okrenuo?! Slepče!", a onda sledi ovo iz naslova. Jednostavno, ako će već njen muškarac da se okrene za nekom, kako on nema ukusa, ona će mu reći koja je zgodnija, lepša ili čak i bolja od nje same.

Izraz koji, u zavisnosti od situacije, može imati više tumačenja.

Starije tumačenje
Koristi se da bi se opravdalo uzimanje mrsne hrane za vreme posta. Nema veze što krkaš slaninicu, sir i jaja, jer greh na usta ne ulazi, već iz njih izlazi, to jest veći je greh ako ti iz usta izleti neka psovka, kleveta, ili se sa nekim posvađaš.

Novije tumačenje
Uglavnom ga koriste mladići kao neoboriv argument pri ubeđivanju svojih lepših polovina da im pruže oralni seks.

Efekat trnove ručice praktikuje skoro polovina muške populacije, verovali ili ne. Cilj ove metode jeste da se "korisniku" izazove osećaj prisutnosti drugog lica, ponekad možda u hard core varijantama i trećeg, koje posao, zapravo hand job radi umesto njega. Potrebno je da dotični stavi svoju ruku kojom piše (čitaj drka) ispod dupeta na 10-15 minuta, i kada mu ruka dobro utrne, prihvati se posla, po sistemu sam svoj majstor, i prepusti se osećaju kao iz bajke.

Užina u školskim kantinama kojih se svi rado sećamo. Postoje razni nazivi, ali Mazalica je najpoznatije ime. Mazalice se sastoje od polovina lepinje, prilepljenih milimetar ili dva mesa. Sličan ukus kao pljeskavica, ali je cena mnogo povoljnija. U moje vreme je koštalo bar 3 puta manje n'o običan hamburger. Preko toga se stavljaju razni dodaci: od kečapa i senfa, pa sve do ljutog i luka. Vrlo lako rešenje da se utoli glad i prevari stomak; srećan đak, srećan i prodavac.

Odjeb epskih razmera koji devojka upućuje nepoznatom momku koji je upravo pokušao da je startuje.

Ne primenjuje se često, ali je veoma efektivan kad nije raspoložena ili prosto nema nameru da gubi vreme sa pajvanom. U tom trenutku jača polovina proguta knedlu, jajca mu se skupe, a znojne žlezde ubrzaju svoj rad, pa je spreman je da zapali istog trenutka.

matematički gledano, jubilej je direktna posledica postojanja brojevnih sistema, kao načina zapisivanja brojeva. Najzastupljeni brojevni sistem u svetu je dekadni (sa osnovom 10), pa tako ova činjenica određuje da će jubileji padati na 10, 100, 1000 godina, a ponekad se radi i o 5, 50, 500 godina (pošto je to polovina pomenutog perioda, jer ko će, zaboga da čeka 10, 100, 1000 godina). Inače, jubileji su potpuno bespotrebni, ljudi ionako krkaju, piju i bulazne i kad nije nikakav jubilej u pitanju ...

Nezaobilazan deo u ostvarenjima koje štancuje španska televizijska produkcija je i taj gde jedan od glavnih aktera mora, da mu jebeš mater, da se ispovedi u nekoj obližnjoj crkvi, ne bi li lakše spavao i ne bi li mu Bog oprostio za sva počinjena nedela. Taj akter često je žena, počinitelj višestrukih ubistava, koja još nije uhvaćena, ali bitno da je sahranila pola ulice, dok se druga polovina boji da je prijavi, da ne završi kao prva polovina, koja se, nedužna, oprostila od ovozemaljskog sveta i postala sastavni deo zemljine kore. Ali bukvalno.
Nekada su ta ispovedanja iskrena, nekada da zavaraju trag, a nekada i da bi popu izdeklamovali celu istinu, pa i njega, jadnog, poslali međ' svece.
Ograđeni nekakvim pregradama gde je teško i videti sa kim divaniš, desi se da glumica pusti i neku suzu, a sve sa uverenjem da joj je zaista žao ubijenih golokurana, dok padre, slušajući spiku nečastive, pokušava da razume počinjeno i razumnim komentarom i savetom joj ipak stavi do znanja da je ne opravdava, ali da će sve biti u najboljem redu ako pre spavanja očita par molitvi i iskreno se pokaje. Naravno, te savete će joj reći ako preživi.
Ja ne mogu, a da ne povučem paralelu između ispovedanja u španskim serijama i kako bi to izgledalo u srpskim krajevima, da se ona zaista događaju i u tolikoj meri.

Удати се. Постати нечијом женом, супругом, брачном партнерком, животном сапатницом, како год ви то демонизовали...чуј мене "демонизовали", није "демонизовали" већ уместо "демонизовали" дефинисали...а не "демонизовали". Уф.

Елем, некада општекоришћена терминологија, данас тек колоквијализам, идиом из наслова је собом пре свега алудирао на одлазак стасалог женског чељадета ИЗ заветног родитељског дома У кућу свог будућег супруга, мужа, брачног партнера, јаче половине или како гoд ви то другачије крстили...чуј мене "крстили", није "крстили" већ јадан човек. Пииис.

Povratak autora ovih redova pisanju Lepih srpskih običaja može značiti samo to da mu je inspiracija konačno doterala tamo gde "trava ne raste". S tim u vezi definitivno stoji i nedeljama zakasnela isporuka iste, a koju je autoru ovih redova odavno obećao njegov diler, ozloglašeni Mahmud.

Bilo kako bilo, primoran da, poput svakog skribomana, piše iako mu to niko nije niti tražio, niti platio, cenjeni autor je odlučio da se uhvati u koštac sa jednim skorijim, svakako modernijim običajem, možda pre i štosom nego običajem, ali, ono - imajmo bar malo razumevanja za njegovu aktuelnu apstinenciju...ako je njegova lepša polovina već nema za onu standardnu.

Elem, međ' nama pripadnicima nebeskog naroda oduvek je vladalo uverenje da su strani pokušaji učenja našeg jezika - iako od starta osuđeni na propast - krajnje simpatični u svojoj debilnosti. Rogobatni akcenti, retardirani konsonanti, mutavi umlauti...samo su neki od razloga zašto jedan Švaba, Francuz i Englez nikada neće biti kadri da k'o ljudi izgovore makar i najprostiju rečenicu na jeziku budućih kolonizatora galaksije Andromeda 3567. godine. I da ne bude nikakve zabune - mi Srbi smo u pitanju.

Uglavnom, pomenuta "simpatičnost" nadahnula je međ' tradicionalno predusretljivim narodom srpskim specifičan vid sprdnje sa neslutećim žrtvama iz ostatka sveta, a koji se definiše ljubaznim mada džukačkim poturanjem najosnovnijih psovki 'mesto svakodnevno-korisnih-turističko-kosmopolitskih fraza poput "Dobar dan", "Dobro veče", "Hvala", "Doviđenja" i "A (da mi vratiš) kusur?", a koje bi eventualno i zanimale zalutalog stranca u našoj zemlji. A i realno: lakše (čitaj: interesantnije; prim.prev.) jednog strendžera naučiti da kaže "Puši kurac!" ili "Jedi govna!", nego čekati i pizdeti pola čuke dok on zapliće jezikom u abortus-pokušaju da kaže "Zdravo".

Ponekad je baš do jaja kad ti maternji jezik nije svetski jezik, zar ne?

1.Casopis sa slikama,koji izlazi nedeljno ili mesecno
2.Najbesmisleniji bend u kompletnoj istoriji bivse SFRJ,a sada Hrvatske.Bend sa apsolutno najglupljim pesmama,za koje je zaduzen Tonci Huljic i njegova retardiranija polovina,koju naziva zenom.Nivo tekstova je kao da su ih pisali retardirani sedmogodisnjaci.Njihova popularnost je velika ,bez obzira sto povremeno,menjaju pevaljke.U poslednje vreme se javlja inicijativa u hrvatskim skolama,da se zabrani slusanje ,gorepomenutog,benda,da bi se sprecila dalja retrdacija hrvatske omladine...

Naši političari dele se na levičare i na desničare...

Omiljena poslastica smorenih klinaca uzrasta od prvog do petog razreda osnovne škole na dosadnim časovima.

Pomalo arhaičan izraz za čoveka koji nije baš sasvim svoj.

Gomila bubuljica koja se pojavi po vratu posle brijanja.

Hiljadu puta ponovljen vic, kao i laž, postaje istina. Priča da je Majkl Džordan izjavio da bi bio dva puta bolji košarkaš da ga je trenirao Dule Vujošević je konačno ušla u glave čelnika Evrolige koji nisu imali kud i proglasile našeg Duleta najboljim trenerom Evrope. Bar smo u tome ispred Evrope. Polovini ovdašnjih navijača je to bilo jasno dok je Dule još imao nadimak 002, a i ova druga polovina navijača će to nekako morati da prihvati. To što je odavno najbolji nije bilo merilo prilikom odlučivanja o kandidatima.

Lik koji živi prekoputa fakulteta na koji ide i to je jedini razlog zašto ga je upisao. Obično je ili lenj da nadje posao i odseli se od kuće pa studira (bilo šta) iz dosade, ili mora da ima bilo kakvu diplomu za posao koji mu je već sredjen preko veze ili je nateran od strane roditelja, baba, deda, tetki... da bi mogli da se hvale po komšiluku. Boli ga uvo za sve ili bar za to što studira. Na predavanja ide kad ga izbace iz kuće ili ako mu nestane net (ako već ne hvata s prozora). Uči tri dana pred ispit, ako i toliko. Provlači se, na ispitima, na sve moguće i nemoguće načine, razvijene još u srednjoj školi koja ga je podjednako privlačila koliko i faks. Šestica je vrhunac uspeha, a sve preko toga je razlog za slavlje sa trubačima i vatrometom. Ne zna gde je biblioteka i da postoji nešto što se zove ''čitaonica''. Polovina kolega, onih pametnih i odgovornih, ga ne podnosi, a druga polovina ga obožava. Zabavan je za druženje i može biti prilično pametan, mada ne za to što se uči na tom fakultetu. Zbog blizine stana ili kuće, za vreme slavlja uvek donosi kolače, torte, pečenje, rakiju... ekipi sa kojom se druži. Još ako ima dobar TV, kompjuter ili bežični net, njegova kuća postaje glavno mesto za blejanje posle, izmedju ili tokom predavanja.

Đubrenka, đubra, đubrica... mala lopata plastična ili metalna. Kad nema đubrice može da posluži i karton ili papir koji za razliku od đubrice ne može da pokupi sve pa polovina mrvica i prašine pobegne ispod i koliko god da kupiš na kraju se smoriš i sve vuriš pod tepih ili krevet, jer ono što se ne vidi i ne postoi! đubrenkom i metlom možeš raditi sam ili u paru, mada je u paru mnogo zanimljivije jedan mlati metlom a drugi drži đubru i vata mrve.

Devojka koja bi činila smrtni greh kada bi bila lepša makar za nijansu. Studira književnost. Devojka u koju sam bio tajno zaljubljen kao lud 15 godina. Devojka koju sam, posle najlepšeg poljubca u mom životu, izazvanog povećom količinom alkohola na zajedničkom letovanju u Grčkoj prošle godine, odbio. Shvatio sam da mi njeno prijateljstvo previše znači. Da se situacija razvila u drugom pravcu, za mesec, dva, tri, šest… bismo možda raskinuli. To bi uništilo 17 godina najlepšeg prijateljstva. Ovako, i do danas ne prođe dan, a da ona ili ja ne dobijemo od onog drugog poruku sadržine ‘Šta mi radiš?’.

Gornja polovina tabele određene lige. Potajna ili ne toliko potajna želja kandidata za ispadanje u uvek grčevitoj borbi za opstanak. Mesto na kome bismo mogli da odahnemo i mirno igramo "tri za tri" i prodajemo utakmice do kraja prvenstva. Mesto do koga bismo možda dospeli uz dve pobede i nerešeno u naredna tri kola. Ipak, pošto ćemo zabeležiti dva poraza i nerešeno, gornji dom će ostati pusta želja, nedostižni san i cilj koji pred sebe postavljamo u izjavama za lokalne medije, uvek željne optimističkih najava i vedrih tonova.