-Dušo, kako je bilo na poslu?
-Standardno, šef sere plata kasni. I tako u krug.
-Da li si raspoložen za malo, khm, khm, hopa-cupa?
-Za šta?
-Za jebanje. Željna sam malo pažnje.
-Nisi saobraćajni znak, ženo, mada si tako građena. xexe
-Koja si sirovina jebote, džaram đanu iz dosade već tri meseca, kupila seksi donji veš I sve to džaba. Ostavljam te i idem majci na selo.
-Ne serendaj nego mi dodajdni der šta ima da se jede.
-Boranije od pre dve nedelje.
-U kurac, više nisam gladan. Aj da se pojebemo pa da spavam.
-Hihi, ajmo.
.....par minuta kasnije.....
-I tako ti kažem dušo, Jelena je nosila one roze štikle, koje bajdvej uopšte nisu fešn, i neku budjavu polu-retardiranu bundu.
-Ženo, batali "Žitije Jelene kurveštije belosvecke".
-Šta?
-Reko dobijam kontraerekciju od tebe, dosadna si.
-Ma dobro, al’ da vidiš šta je onaj njen obu...
-E u kurac.

A: Kako ti je na poslu?
B: Kako mi je na poslu? Apsolutna ludnica...Ne zna se ko je lud, a ko zbunjen. Direktor nikad nije tu, uvalio mi je da obučavam njegovog sinovca sa sela. Došla nam je finansijska, ja ne znam gde su sva dokumenta, a danas u 3 treba da dočekam poslovne partnere iz Italije na aerodromu. Budžet za njih mi je NULA, a svi hoteli u gradu popunjeni. Moram da ih smestim kod mene na gajbu, znači sledi i razvod...
A: Znači, ludnica...
B: Ma još gore...Žikina šarenica

-Po Tojnbiju, svaki put kada se to desi, dolazi do stvaranja spoljašnjeg i unutrašnjeg proletarijata...
-...sasvim je jasno da Tito uopšte nije bio Južni Sloven, to se vidi po načinu na koji je umekšavao suglasnike...
-...i po pravilu, u svakoj od tih religija, bezgrešna devica donosi na svet spasitelja čovečanstva...
-...pravi Josip Broz poginuo je na Istočnom frontu...
-...Srbi su bre bili u Indiji, pa pogledaj samo nazive mesta, ime Kalkuta potiče od srpskog prezimena Kaljakuća!
-Tito je bre znao da svira klavir! Otkud bi jedan mašinbravar mogao to da zna?
-...i zbog toga u Beninu ima čak pedeset miliona stabala uljevite palme!
-...niko ga nije prepoznao kad se vratio da poseti svoj navodni rodni kraj...
-Pričajte vi šta oćete, ali Venecuelanke su najbolje ribe...
-E, odo' ja do klonje dok ne dođe opet na mene red da govorim...

Čovek, drug, kome ste jedan duži period bili podrška kada se spremao za odlazak na fakultet, u drugi grad, kome ste bezuslovno pomagali i više nego što je trebalo kada je prolazio kroz sve krize tog teškog perioda vam nakon prvog uspešno prebrođenog vikenda u drugom gradu dolazi kući na kafu. Vi ga i dalje slušate, nahodite se prema njemu da ga možda na neki način ne povredite jer je ipak, znate, to i dalje sve teško za njega. On govori o svim svojim super novim drugarima koji su na tako visokom intelektualnom nivou da je to nepojmivo (posebno za vas). Govori o svim extra dešavanjima i stvarima sa fakulteta. Sve to sa neverovatnim žarom, što je, naravno i razumljivo. Kasnije, pokušavate da otvorite neku vama bitnu temu sa njim, a on vam kratko i jasno daje do znanja da niste normalni, da ste dosadni, da treba da pazite šta radite, da bukvalno niste dosledni jednom takvom pojedincu kao što je on.
A taj uzvišeni, uobraženi, nezahvalni pojedinac zaboravlja kroz šta je sve prošao i sa kim, da dođe do tog trenutka kada će sve oko sebe čistiti jer je ostvario svoj cilj.

Da li zato što mi je ovo nebrojena partija, ili zato što nemam šta da izgubim, ali gledajući tog klinca nisam osećao ni trunku straha. A on se znojio. Pod noćnim svetlom je moglo da se vidi kako polako isparava iz njega. Za neznalicu para, ali za mene-sam pakao. Znam to zato što sam i ja tako isparavao. Držanjem želi da mi kaže da se ne boji. I ne boji me se što je najgore. Ali njegove oči ne odaju smirenost, već bes i ludilo.
Kao da sam juče tako sedeo, i sedeo, čekajući sa nestrpljenjem potez starijeg suparnika. Kao da sam juče gledao te oči lisca koje su mi govorile da sam odavno u njegovoj zamci. Kao da sam juče stajao sat vremena gledajući u mrtvu tačku nakon što je taj lisac uzeo sve što imam i nemam, bez da je pomerio i jedan mišić na tom sablasno smirenom licu.

Istom licu koje ja nosim sada, nakon što sam klincu uzeo sve.

Legenda:
Sima (A) - prvi sin (a jel’ da da je ime za šupka...?)
Neba (B) - mladji mu brat

A.1. Privodim ja (17) 7 godina stariju ribu, pucam od ponosa. Moj prvi put. Nisam lagao za godine, ali je nisam ni pripremio na to da moja majka gleda na mene kao da još uvek imam 12. 04:00h, budi se keva, provaljuje u sobu, riba se pokriva preko glave, u zemlju da propadne, ja nalazim bokserice, pokušavam za početak da izvedem kevu iz sobe, ona poseže za pokrivačem, potpuno sluđena, da vidi ko „spava kod mene“. Čitava scena traje 15 minuta, jastuk i erekcija dva ovna na brvnu, ribin identitet ostaje tajna, keva gleda u prazno mesec dana.

B.1. Skype video call.
Ja: Ćao kevo, šta ima kod kuće?
Keva: Evo, stigla s’ posla, ćale na putu, a Neba (16) ima gore neka posla sa Zoranom...Hehe...
*kroz po metra tavanice čuje se Zorana, urla na bosanskom, bas ritam, dal’ od muzike dal’ od Zorane, plafon se ljušti, keva provlači prste kroz kosu, stresa malter*

A.2. Vraćam se sa splava (18), kako ulazim u hodnik bacam peglu na tri strane sveta. Bude se keva i ćale i zatiču me kako ribam zogerom sopstveni master-piece. Keva plače 2 dana, ćale ne priča sa mnom 6 meseci.

B.2. Stiže Neba (17) sa moto susreta, odlazi na sprat, baca peglu kroz prozor svoje sobe (daleko klonja, jbg...). Ustaje u 14h.
Keva: Mislim da bismo trebali da porazgovaramo o nečemu.
Neba: Daaj, zajebi bre, svaki put nešto da se pravdam, muka mi je više... Idem negde, ne znam kad ću doći.
*keva riba prilaz garaži*
*ćale ne zna da se išta dogodilo, keva dočekuje Nebu u 23h sa gibanicom*

A.3. Saopštavam (19) roditeljima da planiram da radim, uštedim i kupim polovan auto. Slede tzv. dobronamerni saveti. Presuda: GSP, doživotna.

B.3. Neba (18) u petak doćeruje zver na dva točka od 550 kubika i 1800 eura. Pare pozajmljene, odakle da se vrate nema. Keva i ćale psuju i kunu. U ponedeljak keva zove ostale članove moto kluba na pitu i pivo da časti, ćale zavlači ruku u zadnji džep i insistira da se samo najbolje ulje kupuje.

A.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Simo (19), kaže razredna da imaš dva neopravdana u ovom tromesečju... Sve ostalo je *hm* kol’ko tol’ko u redu, ali naišla sam i na profesoricu francuskog, kaže da se ne trudiš kao nekada. Nije pitanje ocene, kako stvari stoje proći ćeš 5.00, ali zar da traćiš potencijal...? I svi ostali profesori misle da možeš više, ja ne znam šta se sa tobom dešava u poslednje vreme. Trebaće ti Simo, za fakultet, što više sada naučiš, manje ćeš na fakultetu!
*divan traje jedno martovsko popodne (već pomeren sat), nastavlja se na rate do prijemnog*

B.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Nebo (17), imaš 4 jedinice.
Neba: Ma nije, prof. deljanja samo devojčicama daje pozitivne, iz tucanja kamena me prof. ne voli, iz utovaranja džakova sam radio kontrolni bolestan, sećaš se, a srpski, pa koi mi to kurac treba u životu!
Keva: Pa dobro, ali u slučaju da se predomisliš za fakultet...
Neba: Jeste, da se predomislim! Život da mi prođe tamo, hoću da radim pošteno, da učim zanat (koji?), da se osamostalim, da budem čovek!
Keva: Pa i to što kažeš...jeste Simo, šta bleneš, Neba je uvek bio onaj vredniji po kući! Tebe smo uvek puštali „jao, pusti Simu, mora da vežba harfu, jao pusti Simu mora da uči za takmičenje iz Starogrčkog...“. Nego, Nebo sine, kaži majci, kako je Zorana?

*Svaka veza izmedju aktera interpretiranih događaja i stvarnih ličnosti je sve samo ne slučajna, i ni jedan događaj nije fiktivan. Mnoge životinje su povređene prilikom nastajanja definicije (e, za to pitajte Zoranu!)

Razgovor dvojice prijatelja koji žive na dva suprotna kraja Lihtenštajna:

- O pa gde si Mateo, nema te dve nedelje da svrneš u naš grad! Priznaj da ti je žena udarila pritvor zbog onog pijančenja..
- Ma jok Sandro druže stari, poslala me na pijacu a kući u Maurenu nestalo brokolija pa naleteo ovamo prigradskim, nisam se vozio 100 godina nekim motorizovanim prevozom.
- Nećeš uzimati kola?
- Ma odustao sam, šta će mi? Prehodam do granice za sat i po polako, bajkom mi treba 20 minuta laganeze..
- Ma uzmeš neku mečku da ga parkiraš ispred kuće za kurčenje, ne moraš da ga vozaš. I onako nemaš gde pare da potrošiš. Nego gde je Alex?
- Otišao u Afriku na svetsko, hoće da ga pojedu oni crnci ili da navuče neku boleštinu..Nema pametnijeg posla, jebo ga fudbal.
- Baš, ne bih mogao u tom rasulu da živim, šanse nema. Nego jesi video grupu za evropsko, biće derbi sa San Marinom a?
- Ma ko ga jebe, i onako se nećemo plasirati..Ej zamisli, malopre sretnem lika u busu, prosi!
- LAŽEŠ! Pa..Pa toga ima i kod nas!?
- Ma nije naš dobro je - neki Rumun..
- Jebem ti sreću, kako su ove granice pootvarali, još će nam i Kinezi prodavnicu ovde otvoriti. Nego gde ćemo ove godine na more?
- Ma možemo gde hoćemo..

4:30
Ivan: Vanja brate, vec je pola pet, ae palimo, vi'š da ovaj drema ovde na kauču.
Vanja: Ma opušteno, ae ispušimo jos jednu.
4:50
Pera: (domaćin) spava k'o top
Vanja: Jel krećemo?
Ivan: Ae. Pero! Pero, brate, ae palimo mi!
Pera: (budi se): Uuu jebote, kol'ko to sati? Gde ćete bre?
Idemo brate...sutra fax.

S: Ajde, otvori se za neki vops, primio si platu!
V: :vadi novčanik i prebira: Samo što sam dig'o pare, lešinaru jedan! :pruža dvesta dinara:
S: Šta si se zgrčio, cicijo, daj bre jednu crvenu, da pijemo k'o ljudi, bemudete!
V: Na, najedi se!

A: E, zdravo.
B: E, 'de si, care? :pruža ruku:
A: :izmačinje se: Znaš da ne radim to. Mislim rukovanje.
B: Aaaa, ti si Kasperski! Nisam te prepoznao bez maske.

X: E čekaj me tu, idem da serem, sad ću ja za pet minuta..
Y: Aj' požuri...
(Pola sata kasnije)
Y: Alo bre, majmune jedan, gde si ti..? Reče pet minuta, a ispade pola sata..
X: Uhh... ćuti brate... istovario sam se samo tako... Mislim da sam 2 kila lakši...

'' Brzi voz iz Skoplja za Beograd, koji po redu vožnje u Niš stiže u 13.45h u dolasku kasni 25 minuta.''

(5 minuta kasnije)

'' Brzi voz iz Skoplja za Beograd dolazi na treći kolosek... Prvi kolosek.
Brzi voz iz Skoplja za Beograd dolazi na prvi kolosek. ''

(Stanica odljeva od smeha.)

Vredniji selektori su skloni tome da nazovu i drugi put za mesec dana i pitaju za zdravlje, ženu i decu.