Arhaično-fleksibilan izraz u opisu nečeg iritantnog, nečeg maleroznog, a ponekad i nečeg lošeg, zlog čak, sve u zavisnosti od trenutne situacije i stepena sopstvene nadrkanosti. Prvenstveno proizvoljno tumačenje izraza koji svoje korene vuče iz najdubljih kutaka mračnih šuma darkvudske Šumadije i Pomoravlja.
Jul - A jebem ti ove mušice džerime, ne može čo'ek leba da je'e od njih. Samo zuje, lete, mrš!
Septembar - A jebem ti ovu decu džerimsku, 'bem ti školu, bukvar. Sam' izliću na ulice ko nezdravi, ne gledaju de idu! Mrš!
Januar - Jebem ti ovaj sneg džerimu, opet moram da ga čistim, au kurac više!
Februar - O crknite mačke džerime jedne! Seme vam se zatrelo da vam se zatre!
Akademski građanin sa zvanjem diplomiranog zaludnologa ili nekog sličnog filozofskog smera. Može biti i sa diplomom nekog od funkcionalnih fakulteta ali politički relikt pa nema prođu.
- Gospodine Markoviću, vaša građevinska firma je veoma uspešna. Kako ste uspeli da izgradite takvu kompaniju iako niste završili ni srednju školu?
- Znaš kako, ja sam ti uvijek zapošljav'o stručne ljude. Lako je vodit' firmu kad imaš pametnog čo'eka da radi za tebe. Samo dobro platiš i nađeš pos'o...
- Znači, tajna uspeha je u ispravnom izboru ljudskih resursa?
- Jes' vala, meni na mješal'ci nemere radit' niko ko ne zna bar tri jezika, a što imam jednog filozofa na kranu, nemo'š vjerovat'...
Nalazi se u instalaciji svake aplikacije.Citanjem tih pojmova mozgu se automatski salju komande da preskoci sledecih n redova.Ko je nekada u zivotu procitao Licence Agreements/Terms of Use svaka mu cast.Velika je umetnost to uraditi svojevoljno.
p.s. Ko ne klikne "I accept" nece nikad zavrsiti instalaciju.
Tipicni primer:
"PLEASE READ THE FOLLOWING Megaupload Toolbar LICENSE AGREEMENT CAREFULLY.YOU ARE GRANTED THE FOLLOWING LIMITED RIGHTS:
A. You may use Megaupload Toolbar for personal
purposes. For commercial use, you need an
express written permission of Megaupload Limited.B. You may not reproduce, distribute, transmit,
print or transfer information related to
Megaupload Toolbar.....i tako u nedogled
"
Netipican primer,primer zanimljivog licence agreementa :D :
"This program is freeware, you can copy it as much as you like.If this program accidentaly screws up and destroys data on your PC, electrocutes you,makes your monitor explode in your face, set's your house on fire, kills you, causes everyone on the planet(and beyond) to try to kill you, hacks into a nearby nuclear misile and targets your house, changes your bank balance to $0, gets you banned from online games, adds your name to a hitman's list, sucks you into the computer and plays pong with you(with you as ball), causes secret agencies to come after you, makes you believe you got maggots crawling under your skin, turns your room into a gate to hell, becomes sentient and starts killing everyone on this planet, gets you sent to jail with a guy named big bubba or does anything else you don't want it to do, don't blame the author of this program!!
Do you agree to this?"
Ženska koja je u toku seksa smorenija nego Koštunica na žurci. Il' ne zna šta treba, il' nije raspoložena, možda nije u formi, možda joj ne odgovaraš... Dok se ti znojiš, od nje ćeš čuti samo glasno disanje il' povremeni blagi uzdah.
- Izvini, 'el tebi dobro?
- Što?
- Pa čoveče uopšte se ne pomeraš, osećam se ko nekrofil.
- Mrš majmune jedan! Ideš samo napred-nazad, ko robot! Ti ćeš meni nešto reći! Moj srednji prs' bolje radi pos'o od tebe! Izlazi napolje!
- A sad si živnula, jel?! Do pre par trenutaka si bila mrtva riba. Bolje da sam ga u izbušeni ananas stavljao! Astalavista bejbe, idem da za 200 evra karam ko čo'ek!
Najdebilniji nacin da dobijes dobru ocjenu! sledi primer
Učimo novu lekciju ,,Americki Gradjanski Rat'' nastavnica kaze:k'o hoce da pravi prezentaciju? Javi se retardirani decko iz trece klupe.Nastavnica izabere njega.On nako sav srecan trci do retardirane streberke da mu kaze preko kog programa da pravi prezentaciju.dolazi kući i traži program paver pojint.nakon sto ga je nasao uradi samo copy/paste sa wikipedie i donese to sutra u skolu i dobije 5.Nit on zna ko je Abraham Linkoln nit zna ko je pobjedio u ratu uostalom nije ni bitno vazno je da je dobio 5.Eeehh dobra stara vremena kad smo pravili referate i nismo imali internet kao izvor informacija e to je bio pravi trud i zasluzena petica!!
Nikada ne dođe kada treba.
*
Eh šta bih dao da je sada pokraj mene. Makar da je vidim na tren, nekako bilo bi mi lakše, samo da je tu. Samo o njoj razmišljam, kao Klark Kent o Lani, a ona, ona je negde, negde gde joj je lepo... Jebem ti samoću.
*
Jebo me konj, kada sam je želeo pored mene. Zvoca mi po ceo dan, ne mogu da spavam kao čovek. Te malo zarađuješ, nesposoban si, lenj i neuredan. Šta bih dao za malo samoće.
*
A opet bilo je lepo i dok zvoca. Voleo sam je, a sada sa zidovima ne mogu da pričam...
Posle neomašćenog kolca a pre govnjive motke, verovatno jedna od najdrakonskijih kazni u svakodnevnom rečniku prosečnog stanovnika glavnog grada Srbije ( i dalje je "Beograd" u pitanju, ako ste eventualno imali neku nedoumicu ), pa čak i ako isti/a nije rodom odatle. Radikalno brutalna sintagma koja u sebi sadrži sav prezir nebeskog naroda prema nasumičnom zločincu ili zločincima ali i, vrlo verovatno, jedino učinkovito rešenje za, ako ne SVE, onda definitivno većinu sranja koja su ga zadesila u poslednjih...pa, koliko ono ima godina? Terminologija iz naslova se, razume se, daleko frekventnije koristi od strane lokalne populacije ali nije strana ni ostatku srpskog stanovništva koje, sa druge strane, prosto ne mož' da dočeka duskoči u prvi autobus i doseli se u čuvenu metropolu "na ušću dveju reka ispod Avale". Elem, sve ovo najevidentnije ima veze sa i dalje naučno neobjašnjivom fascinacijom jednog naroda scenom javnog mučenja tj. ubijanja, bez obzira na boju kože ili zastave istog. Još se od vremena Antičke Grčke i Starog Rima, pa preko srednjovekovnih dekapitacija i Inkvizicije, ( kojoj je, pak, "vatra" bila omiljeno sredstvo za rehabilitovanje "zločinaca" ) do današnje Severne Koreje i Saudijske Arabije ( pa se ti usudi da dobacuješ muslidžama na plaži u Dubaiju kako su im "suvišni" kostimi ), lopovima, ubicama, samoproklamovanim mesijama, izdajnicima i ostalim zlikovačkim kategorijama sudilo i presuđivalo na javnim trgovima, pred neretko i na silu okupljenim narodom ali opet žednim krvi i pravde ( što se možda dâ nazvati i arhaičnom verzijom "Grand Parade", al' da ipak ne zalazimo tol'ko duboko u analizu stajskog đubriva ). Bilo kako bilo, oblik javnog kažnjavanja rendom izgrednika za sobom je oduvek ostavljao jednu posebnu aromu pobede Dobrâ nad Zlim i, kao takav, zauvek iznajmio mesta u našim toplim, neobavezno reliogoznim srcima. Bar dok ne smisle nešto još zajebanije...
N.B Pri uzjebanoj slici štelovati ovde. Autor.
- Baba, je l' ima mleka u kući?
- Iju, ćero, kakvo crno mleko te spopalo, zar ne znaš kakva govna meću unutra, majku im jebem krvavu da im jebem?! Morê, da sam ja neka vlas', ja bi njih sve povešala na Terazijama pa nek' se klate po celi dan i noć!----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Brate, 'si gled'o utakmicu sinoć? Da l' je, bre, ona Barsa normalna?
- Barsa je Barsa, al' ove iz Milana treba kolektivno obesiti na Terazijama kako su igrali!
- Što? 'Si opet puk'o tiket, a?
- Jok, bre, nego sam bio u Milanu na ekskurziji pa mi ostao u lepom...NORMALNO DA SAM PUK'O TIKET, IDIOTE, ŠTO POSTAVLJAŠ GLUPA PITANJA?!----------------------------------------------------------------------------------------------
- Gospodine Slučajni Prolazniče, kako biste prokomentarisali trenutnu političku situaciju u zemlji?
- NA TERAZIJE!!!
Učiniti nešto krajnje funjarski, uglavnom zarad hranjenja sopstvenog ega.
A: Brate je l' moguće da si se žalio što je Mikeli primljen za stalno? Što je to jebo te?
B: Jes' brate. Radim tu, odrijeh se ka' stoka i primiše me poslije skoro četiri godine a njega poslije dva pišanja u firmi. Makse časti ti.
A: Ne seri jebo te, radio je čo'ek više od godinu i po... Mislim radi što 'oćeš ali mene je to baš smećarski.
Izgnanik. Čudak. Stranac.
Plod neke misteriozne krošnje, koji se igrom slučaja našao na ovom podneblju, neshvaćen od okoline koja je srazmerno nepojmljiva njemu. Alijenizovani primerak, nesposoban za koegzistenciju sa drugima. Odbačen poput kineskog prezervativa u afričkim zemljama, sam u igri sa svojim bizarnim dejstvovanjima.
Individualnost, ali ne ona poželjna, već ogavna, nakaradna, je obeležje ovog asocijalnog prekršioca iole normalnih kodova prihvaćenih ekspresija bitisanja. Slepi putnik na brodu koji plovi suprotno od obale kojoj se namerio.
-Kako bilo sinoć, bate?
-Ma, ne pitaj, sjeba nam provod onaj Duletov ortak, popi čovek pola flajke na eks čim smo stigli, jedva smo ga osvestili.
-Pa, gde njega vodiste, dečko je u nekom drugom svetu, sećam se kad smo barili one dve radodajke sa Bubnja, i baš kad smo ih doveli do vlaženja, upade čo'ek u sobu, da pita treba li nam još neki disk sa Džibonijevim pesmama, il' da ga nosi kući.
-Znam, ali žao nam ga bilo, svi ga kuliraju.
-Ma, kakvi kurac žao, dečko, bre, jede bez 'leba, nije to bez razloga.
Opisuje način oblačenja ljudi ala Bata Kan Kan. Ništa s ničim.
Na marvenu pijacu možeš da ideš skoro kakav hoćeš, ali sa pojedinim kombinacijama rizikuješ da te zadrže tamo k'o robu za prodaju. Šarenilo boja i bogatstvo raznih znakova daju snagu upečatljivom prizoru strašila u bašči. Ovakve kombinacije nose ljudi sa odsustvom bilo kakvog ukusa. Oni ne pokušavaju da budu drugačiji. Jednostavno ne znaju šta sa čim ide. Kineska roba je uveliko doprinosi razvijanju ovog modnog stila.
- Idemo li?
- Ja idem. Za tebe ne znam.
- Šta ne znaš?! Dogovorili smo se još prošle sedmice.
- Znam, al' vid' na šta ličiš: havajska košulja, crna kravata, smeđe somot pantole i bijele cipele. Ne idemo na marvenu pijacu čo'eče, svadba je.
- Šta fali? Meni nije loše.
- Ako tebe nije sramota ajde, al' pazi da ti neko ne prisloni cigaru na kosu! Koliko si se zaliz'o uljem planućeš k'o američka ambasada.
Nikad mi neće biti jasno zašto misle da sam dosadna? Šta kao da samo ja napravim nered!? A sneg? A Sunce? Napolju vide sunčevu svetlost i odmah im se podigne moral. Pustinje niko se tada ne seti.
Prvi sneg... Možeš misliti. A upala pluća? A poledica?
I onda ja ne valjam.
A zaista volim da padnem s vremena, na vreme. Najviše volim prvi utisak koji ostavim. Padala sam u oko, u uvo, u usta, na čelo, za vrat. Jednom sam čak prvu kaplju poslala jednom paoru između dlakavih obraza. Mislim onih donjih. Jako loše i neprijatno iskustvo. Pu,pu ne ponovilo se.
Volim kada padnem posle deset dana terora onog namćora usijane glave, Sunca. Čak i tada sam interesantna samo na minut. A onda opet bi da dođe onaj glavonja.
Sviđa mi se osećaj kada padam za vreme neke romantične šetnje dvoje zaljubljenih. Oni se onda podvuku pod kišobran i stisnu se hteli oni to ili ne. Nekada, kada sam baš vickasta, volim da im ispolivam odeću, pa da moraju da se skinu. He, he.
Međutim, sećam se i jednog tužnog pada. Padajući sam primetila jednog momka koji je sedeo na klupi sa jednim crnim oblakom u glavi, i sekirom u srcu. Sedeo je tako ostavljen od devojke, dok sam padala po njemu. Primetila sam kako se trese od hladnoće koju sam izazivala, i primetila sam kako zajedno sa mnom, na beton padaju i suze tog momka. Ja sam svim srcem pokušala da prestanem da padam, ali sam se i ja rastužila i onda još više počela da šibam po njegovim leđima.
Celu noć smo tako preplakali on i ja.
Sutradan se čak i prehladio i ja sam morala naći način da ga malo oraspoložim. Nagovorila sam glavonju, i napravili smo, zajedničkim snagama moram priznati, jednu prelepu dugu. I izmamili njegov osmeh. I oterali crne oblake, bar na tren. On mi je time pokazao da ja ustvari nisam uopšte dosadna.
Samo osećajna.
Papagaji podražvanja usvajaju svaku frazetinu ne pomišljajući ni na tren šta ona znači. Ionako rugobni javni svet time postaje još i neizrecivo glup i nepodnošljiv. Srednjaštvo mora svuda da vlada, od prosvete do televizije i s tim se mora pomiriti ali zato ostaje pravo da se svuda i na svakom mestu batinom raskrinkavanja tuku paše i subaše gluposti, neoriginalnosti i imitiranja.
U poslednje vrijeme na talasu jednog lošeg postjugoslovenstva i hrvatske krležijanske komponente utkane i sakrivene u srpsko-jugoslovenskom biću probila je i ova sintagma beogradska čaršija koja se širi neprimetno i na izgled naivno pa je i sami begedijanci usvajaju kao nešto prirodno ne uviđajući skriveno kukavičje jaje pakosti i nipodaštavanja u samom izrazu.
Pa tako, zanimljivo, postoji samo Bg zla čaršija, recimo Prag nema čaršiju ali ima češke ulice, Beč ima samo akademije, valcere i 23 poziva da Serben must šterben, isto tako Sofija iako su oni Bugari oni najgori isto nema čaršiju a Priština recimo, pa to je danas jedan moderan grad mladih ljudi sa svetlom perspektivom šiptarije očišćen od svih loših sećanja, a i još nekih nebitnosti.
Beograd, dakle, to je čaršija, 19. vek, dve ulice, prljavo nešto, kalfe, minderluci i karavan seraj, ali nije recimo kao Sarajevo, u Sarajevu je to simpatično i to je raja, ali ne, ovo je istočnjačko bizantijski prefrigani svijet koji je tako dalek od nas iz Jastrebarskog.
Ali ok, očekivano je i normalno da to koristi neko sa strane ali je ponižavajuće da i sami stanovnici bliže ili dalje beogradske čaršije učestvuju u sopstvenoj stereotipizaciji mada to ulazi u jedan sladak talas autošovinizma i valjanja u sopstvenom, stvarnom ili izmišljenom, blatu.
Beogradska čaršija – to su vam brkate zle žene i njihovi cincarski pokvareni mužjaci koji u mračnim, zagušvljivim i uskim beogradskim ulicama i u podrumima isto tako zagušljivim i uskim koče razvoj cijele napredne Europe i teraju Mešu Selimovića i fra Ivu iz grada i kroje mape Ujedinjene Velike Cincarije i Male Ciganije sa glavnim gradom Adom Kale Batak-Ciganlijom.
Isti takvi glupanderi javne reči uporno kraljicu Dragu Obrenović naizivaju Dragom Mašin a da ih pitate zašto, usvajajući i nesvesno rezultate prljavih kampanja mizoginije s početka 20. veka. Onda Žika Šarenica uradi i nešto dobro, za promenu, a tviteraška gnjila komuna ga napadne zbog kurve kurvetine. Pa možda i postoji ta beogradska čaršija, a?
No, drago moje čedo, znaj, usvajajući pogrešne i naopake riječi štetu činiš i sebi i svojemu narodu, zato pre nego što budeš glup zapitaj se i ugasi tu raskokodanu nemisleću radu bg hroniku u sebi a probudi jednog etimološkog gospodina petra skoka.
Mestašce u Mačvi a ujedno i lik koji briše buljsona novčanicama, jer mu se može. Punišićev bliži rod.
- Šta radi debeli, ima li ga među živima?
- Kako nema, ne miruje čo'ek! Prošle nedelje nabacio neku tetku na levo rame, ne zna se jel bik il' tigar. Svako malo pravi neke papazjanije, al' kad ga zoveš na cirku - neće.
- Rekoh ti ja još onomad kad je lepio ''zajebane'' ručni-rad stikere na kola, utripovao da je neki Bogatić a dinara nema u džepu.
Kao fol ''pušim samo Sobranje'', a ovamo mota neku sasušenu socijalu što ni indijanci ne turaju u lule. Pivo ne pije, al' zato gospodin dere viski, i to onaj najskuplji. Jednom godišnje, za njegov rođendan. Ma idi...
Kada komercijalno postane analno. Kada analno postane banalno. I kada to banalno na najmaštovitije moguće načine počne da opšti sa širokim narodnim masama koje u svojim jazbinama iole poseduju televizor. Kondoma bez.
Jer upravo se ovo poslednje najviše i nameće iole inteligentnoj individui po relativno inicijalnom registrovanju pojave iza transferogene floskule u naslovu...a pošto, razume se, nepoznatog autora iste pošteno izjebe imaginarnom zarđalom štanglom po predelu ničije zemlje. Opet imaginarno. I treći put ću iskoristiti pridev "imaginarno" ali će ovoga puta on stajati uz NESTVARNO veliku i NESTVARNO smrdljivu gomilu GOVANA koju su, u poslednjih deset i kusur godina, najviše izasrali g-din Šotra i ekipa vrljavo-entuzijastičnih izgovora za glumce koje je narečeni jednog jesenjeg dana pokupio svojom pik-ap Dačijom na BAS-ovoj stanici u Beogradu i tako ih spasao sigurne smrti od beogradskih pasa lutalica. Nažalost.
Elem, sve je počelo davne 2002. godine, sa tada još i pristojnom "Zonom Zamfirovom", a nastavilo se kroz jebenu "Ivkovu Slavu", "Mogsivideo" i slične derivate debelog creva srpske kinematografije, isprdnute usled kreativne krize nakon "Boljih Ljudi" i "Srećnog Blaga". Eksploatacija bizarnih uspeha pomenutih ostvarenja sprovedena je mučki i preko noći pa se tako, na primer, uz samo par sati ekstra snimljenog materijala (neretko i onog nastalog kao posledice pijanog kamermana koji je (opet) zaboravio dugasi kameru; prim.prev.) i uz dinamičnu montažu iole trez(ve)ne kafe-kuvarice zaposlene u zgradi RTS-a, od jednog prosečnog ali i onomad frapantno popularnog periodnog filma sa polu-jebozovnom ali opet jebozovnom glavnom junakinjom a koja bi sada trebala da se obesi obzirom na šta liči, čovekolikom gledaocu-fanu u aktuelnoj programskoj šemi i u više mesečnih rata servira ispodprosečna periodna serija sa istom polu-jebozovnom ali opet jebozovnom glavnom junakinjom, sada, međutim, prisutnom i u par novih, uzbudljivih, nikad pre viđenih i nadasve SUVIŠNIH jebenih scena i kadrova svinjca, kokošinjca i ostalih kategorija okolokućnih objekata. A da se obesi - zaista trebala, bi.
Elem - glup si bio, čika Šijane, mog'o si opasne pare da zgrneš na ovoj komercijalizaciji, jebem i tebe i onu tvoju babu u usta ona umetnička, glupa.
- E, brate, znaš da će sada film "Montevideo" da bude emitovan i kao serija?
- Kupus...
- A? Kakav kupus, bre?
- Futoški. U kaci. Kiselim. Pozdrav.
Prijateljski pozdrav svetlosnim signalima vozaču koji vam ide u susret s ciljem upozorenja da su kerovi u blizini te da smanji gas.
Naročito se primenjuje noću i u nedostatku drugih vidova saobraćajne komunikacije.
- Vidi Turčina, al' je nagazio! Odraće ga oni dole pišmani!
- Pa namigni mu čo'če. Vidiš da je zajašio traku, najebaće!
( Signalira mu i podigne ruku kad budu bili na pristojnoj daljini, pilji u retrovizor ):
- Je l' opazio da trepćem?
- Aha, trepnuo i on tebi desnim!
- Šta i on meni, šta ima on meni da namiguje??!
- Pa možda je peder Pantiću šta znam ja!
- More majke ti ga bezobrazne, daću ti ja!
- Nemoj meni, molim te! Ahahaha!
Vrsta lančane reakcije, kada počne nemoguće je zaustaviti. Ali, zato je i izazvana, da aplauz prekine nekog. Nekog, kome je dozvoljeno da nakratko izvede svoj zadatak pred publikom. Ali... ta osoba je odužila svoj nastup, ničim izazvanu nedužnu publiku uznemirila, a oni, jednostavno, moraju to da prekinu. Jedan iz mase odlučno pljesne par puta dlanom o dlan, i za momenat cela sala/pozorište/ring aplaudiraju, i prekidaju izvođača. Rešenje je bilo tako jednostavno.
Dete pred punim stadionom pred utakmicu reprezentacije peva Bože pravde. Čekaju ljudi utakmicu, i poštuju klinca... Prva strofa, svi pevaju... Ali dete je uporno u nameri da otpeva sve osam strofa himne, što traje 10 minuta. No, ne misli tako i neustrašivi heroj koji svojim aplauzom pravi lančanu reakciju, i za tren oka, dete izlazi sa terena.
Sličan performans može da se izvede i u crkvi. Pop peva na liturgiji, svi ćute, slušaju, klanjaju se. E, najvažnije je prekrstiti se. Jedan se prekrsti, svi se prekrste. I tako uvek, garantovano, jer Chain reaction nikad ne omane, a uvek je delotvorno.
Prevelika disproporcija očekivanog i dobijenog. Ma koliko izgledalo dobro na oko, neće zadovoljiti apetite bilo koje vrste.
-Baba, vodi me u Mek, mnogo sam gladan.
-Dete moje, to ti je očima radost, guzici žalost. Napraviće ti baba gibanicu, mas' da ti curi niz bradu.-Uff, ovom Lazaru se ozbiljno nabudžilo nešto u gaćama! :hihihi: Što je dobarrr!
-Nemoj da si glupa, nabudžio neku čarapu! Veruj mi, znam iz iskustva, to ti je očima radost, guzici žalost! Crvić, ako me razumeš... :hihihihh:-Brate, rešio sam da uzmem Dastera! Da budem gospodin čo'ek u džipu!
-To je i dalje Dačija, ma koliko izgleda kao džip...očima radost, guzici žalost!
Recept koji pali u zavisnosti koju vrstu muzike/klipa slusate/gledate,sastoji se najcesce od proklinjanja tinejdzera (metalaca) zasto se nisu rodili jedno 24 godine ranije,reperskim izlivima patriotizma na ''komsijski'' projekat,folkersko setno secanje na poselo '78 i pozdrav generaciji,navijackih pozdrava protivnickim grupama bilo u zemlji bilo u inostranstvu.Postoje cak i ekstremi koji na snimke tipa Digitalni andjeo i tako nesto igraju ulogu proroka i gurua recima ''nikad nije kasno''
-Snimak T-rex & BOlan negde pocetak 70-ih (grub prevod) "Steta sto nisam rodjen tada da prisustvujem ovakom spektaklu a ne sada kada je rep glavna muzika''
-Snimak Beatles-a Hey Jude "Boze ako ti damo Bibera,Britni,Majlis,vrati nam Lennona''
-Snimak navijanja na Bombonjeri ''Pozdrav anti americka braco najbolji ste navijaci potpis Sevojno''
-Bad Copy Idemo odma' "Rstva kida znaci najjaci su,pozdrav iz Hrvatske''
-Ipce Ahmedovski Samo jednu nedelju "Eh to su bila vremena a ne sad ovo ne znas ko je ko i sta je sta,joj Jugo nedostajes mi,bilo je lepo"
-Apokalipsa 21.12.2012 ''Samo vi lupajte da je Maje zabolelo da pisu dalje kalendar,sudnji dan je blizu,prihvatite boga okajte grehe....''
Najpoznatija i najpopularnija, mada ne i najbolja pesma britanske heavy metal grupe Iron Maiden. Maltene svako je cuo ovu pesmu. Cak i ljudi koji nemaju dodira sa ovim i slicnim muzickim pravcima, odgovaraju potvdno kad ih pitas da li vole metal. Naime: "Znam Fear of the Dark! xD Ali ostalo mi se ne svidja...".
Pesma jeste dobra, medjutim, ima toliko boljih stvari od istih izvodjaca! Treba samo malo volje za 'nepoziranjem'. Postoji cak i tehno obrada ove pesme.
Fear Of The Dark
I am a man who walks alone
And when I'm walking a dark road
At night or strolling through the park
When the lights begin to change
I sometimes feel a little strange
A little anxious when it's dark
Fear of the dark, fear of the dark
I have a constant fear that something's always near
Fear of the dark, fear of the dark
I have a phobia that someone's always thereHave you run your fingers down the wall
And have you felt your neck skin crawl
When you're searching for the light?
Sometimes when you're scared to take a look
At the corner of the room
You've sensed that something's watching youHave you ever been alone at night
Thought you heard footsteps behind
And turned around and no-one's there?
And as you quicken up your pace
You find it hard to look again
Because you're sure there's someone there
Watching horror films the night before
Debating witches and folklore
The unknown troubles on your mind
Maybe your mind is playing tricks
You sense, and suddenly eyes fix
On dancing shadows from behindFear of the dark, fear of the dark
I have a constant fear that something's always near
Fear of the dark, fear of the dark
I have a phobia that someone's always thereWhen I'm walking a dark road I am a man who walks alone...
Gde je jelo, gde je piće? Zašto nema ničega za jelo, za piće.. Izraz koji se koristi u Pomoravlju od strane starijih mada često i mladjih ljudi kada odu negde u goste.
Otišle Krljke kod Krivošija u Ćupriju u goste :
Svi sede za stolom sat vremena, zgledaju se a niko ništa da ponudi, na to će iz jedanput stari deda da ripne i vikneA : Snajke! Kam iće, kam piće, nismo valjda došli da se gledamo?
B : Eve sad će da prekoljemo i prajci i janjci i kokoške po avlije ako treba!
A : A rakija?
B : Sade će Ranđ'o po njojze u podrumu, nje vala imadne sve da ve podavimo! Ajde ajde Ranđele, da ni ne otinu gosti pa da ni bidne pos' mlogo žao!
