Često izgovorena rečenica prilikom zatečenosti nad nečijom glupošću ili sumanutošću. U nedostatku teksta kojim bi izrazili naše negativno oduševljenje pribegavamo ovoj varijanti. Ne dođe kao uvreda, ali je isto tako i jasna poruka sagovorniku da smo i više nego začuđeni.
Može da se izgovori i u situaciji kada ne verujemo u ono što vidimo, ali je ipak istinito i tačno.
-Jel se to Meksiko nije plasirao na Evropsko ili šta? Jebežga, ekipa mi onak' solidna, ne igra loše, a i ortak mi reče da su se baš naoštrili pred ovo Evropsko prvenstvo?
-A? Au, brate, ne znam šta bih rekao.... Ni tebi ni tvom ortaku... Ja mislim da oni čekaju Afrički Kup Nacija......
-Aaaa, zato to....
--------------------------------------------------------------------------------------------------
komentator:
Da vidimo još jednom ovaj gol Falkaa.... Pocepao je vazduh na vodonik i kiseonik...
-Matori, šta kaž' z'ovaj go.... Boktejebo ovo ni da je topom pucao.....
-(blentava faca, poluotvorenih usta, očima uprtih u ekran i malu mrežicu gola gde je lopta upravo prošla enormnom brzinom.) Ja.... Ja ne znam šta bih rekao....
-Nemaš ni šta da kažeš već aj turu pića. Sas' ti na redu.
Upotrebljava se za:
Nije mi poznato, pojma nemam, nisam upućen u to, ne znam šta da Vam odgovorim...sve to u jednom.
Pitanje: Koje su ovo životinje na slici?
..............................................................
Vidite, upravo ste upotrebili "Jebem li ga..." na pravom mestu!
Nepisana pravila. Stvari koje je po nečijem ili većinskom mišljenju jednostavno smrtni greh uraditi, iako ne piše u zapovestima.
Ne govori se da je Pink Floyd loš ma koliko vam smoran bio.
Ne puni se samo jedna ženska u masovnim orgijama.
Ne psuje se mama rođenim sestrama i braći.
Ne radi se udovica prvih četres dana.
Ne pišu se fore o Čak Norisu na Vuki.
------------------------------------------------
A: Jesi čuo bre šta bilo Paji?
B: Ma esam, uneredi ga Mirza kasapin, tragedija, a što ga sjebo oduvek su bili ok?
A: Ma ovaj mu oplodio sekanu, ni petnaest ljeta nema.
B: Pa nek ga je samleo, to se bre ne radi.
Iako smo u prethodnim delovima već bili duboko zagazili u područje običaja koje imamo zadovoljstvo da delimo i sa ostalim stanovnicima ove naše blagodarne planete, ipak ću vas zamoliti da se najmanje još jednom sastanemo unutar granica ove naše blagodarne države i proučimo jedan od najlepših, najduhovnijih i definitivno najređe praktikovanih rituala u čitavom folkloru naroda serbskog.
Elem, iako oficijelno “neobeležen” u crkvenom kalendaru i nezaveden čak ni pod tačkom “Razno” u pomalo izgriženoj ali svejedno dostatnoj dokumentaciji Etnografskog Muzeja u Beogradu, pomenuti ritual se ipak kako-tako dâ proglasiti postojećim, za šta postoje minimalni ali dovoljni dokazi. Oni se, naime, nalaze u svakom od nas, duboko pohranjeni u predelima podsvesti za koje nismo ni znali da postoje, sakriveni od okružujuće nas javnosti kao najveća tajna ikada čuvana. Treba samo malo džarnuti tu i tamo da bi izbledela sećanja ponovo dobila boju i sjaj vremêna u kojima su i nastala...
Sećate li se?
Ukoliko i ne uspevate u tome, trud je ono što se ceni. Uostalom, iako su reči iz naslova terminologija poznata svakom iole obaveštenom homo-sapiensu ( pa, čak i onom koji ne želi da upiše Filozofski Fakultet u Nišu; prim. prev. ), ko može da vas krivi što niste u poziciji da se setite jedne od ukupno tri ili manje večeri u 16-ogodišnjem državnom obrazovnom planu, u kojima ste sa jebenom školom otišli na neki od pomenutih hepeninga i na pljeskavicu/picu posle? Pre ćete se setiti te pljeske u Makedonskoj ( jebiga, zatvorili ih posle zbog opšteg trovanja mesa/mesom ) nego što ćete ponovo proživeti “akciju oplemenjivanja duha” kojoj ste isključivo telesno prisustvovali par minuta ranije. Ko ima obraza da vam uopšte zameri na tome što u državi koja je donedavno bila u kandžama Komunizma ( a, čini se, i dalje je ) nemate ili imate skoro NIKAKVU mogućnost da ukoliko imate pare za bacanje ( a trebalo bi da ih imate ) iste potrošite na vrhunska dela umetnosti, stvorena od strane vrhunskih umetnika radi vrhunskih dometa, a potom sve to namah zaboravite?I ko sme da se usudi da vam kaže da TA devojka nije bila vredna vaše žrtve i odlaska na “Labudovo Jezero” ili “Rigoleto” ( Đuzepe Verdija, ne “želudca” ), iako vam posle nije dala željeni organ?
Mislio sam na “srce”, baj d vej...
Bilo kako bilo, situacija nije alarmantna. Postoje i drugi vidovi prokletog zabavljanja duha, običaji koje možete izvoditi u sopstvenoj kući, pred sopstvenim ekranom sa određenim priključkom, bez i najmanje opasnosti da vam se pridrema ili da vas neko opomene ( da ne kažem, "prikenja" ) što blebećete telefonom usred jebenog Trećeg Stava Treće Simfonije nekog mrtvog Ješe. A i balerine nemaju sise, reala...
Za druge ne znam, ali za nas Beograđane, zgrada “Narodnog Pozorišta” će i dalje biti estetski prijatno zdanje u centru grada oko kojeg obigravamo k’o Đavo oko krsta, dok će se pojam “Kolarac” verovatno zauvek vezivati za piceriju u istoimenoj ulici, sada zatvorenu zbog trovanja hranom. Najvažnije da um nije zatrovan. Ne znam šta bismo onda radili, jebote...
Pitanje koje većini žena prođe kroz glavu ako su starije od 30 godina i zadovoljne svojim životom. Na ovo prvo ih naravno nagoni pritisak sredine i okoline kao i strah da ne ostanu same, ali na ovo drugo želja da ne kuvaju i ne peru "preljubnicima", u strahu od stereotipnog braka.
Često ni sama žena ne zna šta hoće i ni jedan od izbora nikako da prevagne. A vreme prolazi.
-Ma bolje što se nisam udala, samo da kuvam, perem, peglam njegove košulje a on da ide kod ljubavnice, da dolazi kasno u noć pijan ja ne smem da pitam ni gde je bio ni sa kim, da me prebija svaki dan...
Sutradan:
-Što sam nesrećna. Nisam se udala, svi me ogovaraju, kažu da ću ostati usedelica... Kako to da ja ne mogu nikog normalnog da nađem?
(Samosažaljevanje)
Prekosutra:
-Ma i bolje što se nisam udala, danas sve same budale, da im budem služavka, da crnčim za džabe!
Začarani krug se nastavlja...
Najčešće objašnjenje onih koji istu nemaju šta je razlog nečega što mi ''školovani'' ne znamo ili čemu nismo vični. Najgore je što to najviše govore oni koji ni o tome o čemu nas podučavaju ili u čemu nas kritikuju nemaju pojma. Pre svega misleći na neke izuzetne sposobnosti ili pozivanje na njihovo iskustvo, najčešće lažno. Oni koji su stvarno pozvani da kritikuju i da podele neko važno iskustvo, ne koriste vašu školovanost da vam namaže na nos to-ne-znaš-jer-se-ne-uči-u-školi fazon.
A (student, vičan knjizi)
B (završio za vodoinstalatera, ali bleji ceo dan ispred zgrade i pije pivo)
išli zajedno u osnovnu školu:A: Brate, aj molim te gore da pogledaš slavinu nešto mi curi, kupio sam je pre 2 nedelje jbm joj mater!
(B se penje gore)
B: Aaaa, bratić, nisi ti lepo to namestio. E, moj prijatelju, vidiš takve stvari moraju da se praksaju, to se ne uči u knjigama.
A: Pa čekaj, čitao sam sve iz uputstva lepo.
B: Sad će tebi to bratić da odradi!
(Zapne ključem kao manijak i odlomi sve, voda šiklja kao nafta na nalazištu)
A(u sebi) : Kurčev si ti majstor.
B(pokušava da se vadi) Mater ti jebem, kad si pre zarđala....Ove kineske su go kurac!
A: Da, da, zarđala (tako mi i treba kad zovem ovu budalu koja slavinu u životu nije videla...)
Nedoumica koja se javlja kad vidiš neku sojku na TV-u sa prenabudženim silikonskim sisama.
Da li su to sise ili joj je dupe zalutalo u kadar?!?
Umiljat izgovor koji se koristi kako bi ispali fini i siti, kada nam neko nudi parče torte, kolača, peciva.. A mi "nismo" željni toga naravno. U stvari, jedva čekamo da ponudi još jednom, pa kao "da ga ne uvredimo, aj da uzmemo".
Jao šta sam lepe kolače napravila, hoćeš jedno parče
Ćale: Ma može baš da probam.
A ti Danilo, za tebe isto jedno?
Danilo: Maa neee, hvala.. Nekaa..
Zašto?
Danilo: Ma nee mogu.. Ne znam..
Hajde Danilo ne zezaj.
Danilo: Pa 'ajde da probam, jedno ću samo..
Komentar mog dede na ovogodisnji Eurosong.
Jedini način na koji ortak-nabavljač sme da se vrati duvačkom orkestru nakon što je poslan na misiju prikupljanja pozamašnih količina šita od lokalnog lerdija.
- Evo ti i od Šomija, i to je to, svi su se učipili. Sad pravac kod Joce lerdija i da te vidimo na tribinama za 2 sata.
- Brate, ne javlja se na fon, rek'o sam ti, 'de da ga nađem sad?
- Ne zanima me. Nalazi ga kako znaš i umeš. Obećali smo mu zaradu, neću da me proganja posle po gradu. On ovu lovu ima da dobije pa makar nas ti zajebao sve ovde večeras prisutne tako što ćeš da svariš metar gandže sam samciat. Vrati se sa šitom, ili na njemu, ne zanima me, ali sa parama se ne vraćaj.
Pitanje medicinske sestre pri davanju pencilina.
Medicinski tehničar pacijentkinji: "Hoćete u guzu ili oralno?"
Pacijentkinja: "Mamu ti jeb%@ perveznjačku, bolesnu me startuješ, debilčino jedna!"
Medicinski tehničar: "Pa, samo sam ht.."
Pacijentkinja: "Znam ja vas takve, kretenčino jedna! Upomooooć, ljuuuudi!"
Često uhvatim taštu, a ponekad i ženu kako izjavi nešto o nečemu, a zatim nakon povratne informacije od mene ili nekog drugog, postavlja pitanje sa čuđenjem i ispada kao da sam ja prvobitno izjavio to nešto.
Tašta: Jaooo, i tako ti ja kod ulaza u zgradu sretnem komšiju Marka kako nosi produžni gajtan i usisivač. Krenuo čovek da usisava i sređuje auto što je kupio juče. Moš mislit, baš mu je dobar auto.
Ja: Znam da ga je kupio, zvao me je jutros da mi ga pokaže. Lep je Golf, baš ga je povoljno platio.
Tašta: Aaaa, Marko je kupio auto? (sa čuđenjem me gleda)
Ja: Daa, pa vi ste rekli malopre...
Tašta:I šta kažeš lep je..
Ja: Da, i povoljno ga je platio (ja već kuvam u sebi)
Tašta:Šta je platio?
Ja: Auto
Tašta: (ne progovara)..............................................................................
Pustim ja zenwi da gleda prvu epizodu ubice moga oca, posto je nije pogledala. I tu negde pred kraj epizode razgovor teče ovako:
Žena: E ubica je sigurno ovaj lik koji vozi ovog džipa, ovaj poslovni partner ovim preduzimačima (na tog lika sumnjaju svi na kraju epizode, a ja sam naravno gledao i ostale epizode pa znam da nije taj lik, ali nisam hteo da joj kažem da nije on,ali..)
Žena: Jel znaš ko je ubica?
Ja: Ne znam
Žena: To mora da je ovaj na koga svi sumnjaju. Jel da? Jel on ubica? Ko je ubica?*Sada dolazi bitan deo
Ja: Nije on ubica, njega samo montiraju u prvoj epizodi. Videćeš da nije on..
Žena: A ko?
Ja: Pa o kome pričamo, o štrumpfovima?
U zemlji kakva je Srbija teško da možeš bilo šta izjaviti,a da se ne zameriš nekom pojedincu ili odredjenoj manjinskoj grupi.Biti prosečan i neprimećen gotovo je nemoguća misija.Ipak postoji par načina da izbegneš mržnju velike većine ljudi:
-Nemam ništa protiv homoseksualaca,mada mislim da ova zemlja nije dovoljno otvorena prema novim idejama(jasno si stavio do znanja da nisi zatucan,ali ipak ti ne trebaju na ulici)
-Navijam za Radnički Pirot(ili neki drugi lokalni klub,99 posto Srbije zaboli tuki za neki drugi klub osim dva najveća)
-To je ipak tradicija(možeš da se ponašaš kao divljak,ali ti niko ne sme reći da si realno ostao u 19 veku)
-Ne slušam narodnjake,jedino kad...(ovo je valjda jasno)
-Ne zanima me politika(možda i najvažnije,jer šta god kažete na ovu temu naćićete ljutog oponenta)
-Dugačak mi je 15 cm(dovoljno da vas ne zajebavaju,a premalo da sakrivaju žene-devojke kad ih posetite.
Kako je šaban koji se čudom našao u pozorištu skapirao Šekspirov čuveni komad:
"I ćizna, tebra on je neki fazon mnogo ful kralj, i roknu, rokati mu ćaleta i on krene da varniči, varničiti i odlepi, odlepiti max, a keva mu nikad jača, a ujak ljopac nikad gori i onda svi nešto izhaludže, haludža i pomru!"
Sa te predstave poneo je i najčešće citiranu rečenicu na svetu, ali u svom obliku:
Biti ili prebiti?
Poslovica kaže: "Ko pita ne skita". A dete pita. Puno.
keva: Sine, sedi ti pored ove tete, mama će da stoji ovde pored.
sin: Gde, je l' pored ove debele?
keva: Saša! Kakav je to jezik, sram da te bude!
debela: Hehe, slatkog li detenceta, a i jesam se malo ugojila, znate kako je slave, praznici,...
sin: Mama, a što ovaj autobus ima rogove?
debela: Srećo to je trola i ona tako uzima struju da bi mogla da ide.
sin: Mama je l' istina što kaže debela teta? Pa i jelen ima rogove, a gde on uzima struju?
keva: Saša rekla sam ti već nešto za jezik!
debela: Srećica mala.. Jelenu ne treba struja, on pije vodu i jede travu da bi bio jak.
sin: A kako jede travu kad ima rogove, on krene da se sagne pa mu rogovi
udare i ne može da priđe ustima do zemlje?
debela: Vidiš, o tome nisam razmišljala...
sin: Mama, a je l' su Sunce i Mesec muž i žena?
sin: A? Je l' jesu?
sin: Jesu li?
sin: Mamaaaaa?
keva: Saša ajde ugasi se malo, jebali su me danas ceo dan na poslu, sad si i ti našo..
sin: Filip i ja smo se kladili danas u školi ko je jači Betmen ili Supermen. Ja sam reko da je Betmen jači, on ima sve one super puce a Supermen nema ništa. Je l' da da je Betmen jači?
keva: Saša slušaj, aj se igramo ko duže izdrži da ne progovori, ako izdržiš do kuće dobiješ sladoled?
sin: Ajde.............12 sekundi kasnije.........
sin: A koji sladoled, je l' onaj sa igračkom?
keva: Znala sam...
Dve reči koje jedino razumemo na kraju reklame za neki lek.
...sa Lekarom ili Farmaceutom..
Po starijim ljudima, veoma sposobno biće. Ima sposobnost da se nečujno kreće, penje uz oluk, odlikuju ga nadljudska snaga, brzina i lukavstvo. Tačno da pomisliš da se vredi početi drogirati zarad svih tih mogućnosti.
-Sinko, zatvori prozor kad budeš izlazio. Zbog narkomana!
-Zaboga baba na petom smo spratu, nije pauk!
-Narkomani su to sine, njima kad zafali droge oni ne biraju način!--------------------------
-Deco, pazite se narkomana da vas ne napa'nu! Oće oni to...
-Kevo šestorica nas je, imamo sedamsto kila zajedno, gde će na nas. Nije lud!
-Ne znam je l' lud, ali je drogiran sinko. Kad se nadrogira može u tom bunilu šta 'oće...--------------------------
-Nemojte deco da vas neki narkoman nagovori na drogu...
-Baba nismo maloumni, a i narkomani imaju pametnija posla...
-Lukavi su oni sine, navuku vas na zlo pa vam kasnije prodaju!
-Jeste baba, žešći su naratori i manipulatori! Tačno dominiraju pričom...
-Ne filozofiraj nego pamet u glavu!
Cesta pojava na rostiljanju, narocito posle par piva kad retko ko moze da rostilja kako treba. Kada se meso ne ispece dovoljno, moguce je da ima salmonelu. Kada se previse ispece, onda je kancerogeno.
-Dodaj mi koji cevap!!
-Hoces sa rakom ili salmonelom?!
Najčešća misao baba i deda kada im unuk kaže da uveče ide u kafić ili u diskoteku.
Unuk: Deda daj neku kintu večeras idem u diskoteku.
Deda: Daće ti deda, ali nemoj da piješ alkohol!
Unuk: Što bre deda, jedno, dva pića, neću da se napijem.
Deda: Evo ti pare, ali nemoj da se zezaš sa tim, u pića stavljaju drogu.
Ono sto nas baba pita kad odemo kod nje u goste, misleci na sok. Najcesce to bude Coca-Cola ili Fanta.
