Čovek sa teškom mukom.
Razne su bitange, sitni đilkoši, bore todorovići i komunistički komesari s dilemama prošli kroz yu kinematografiju, mnogo je tu bilo blata, govana, ubistava u poljskom wc, mučenja i silovanja, hladnog osmeha Radeta Markovića ali niko, nikad, nije imao muku kao Stole Aranđelović.
On se jednostavno muči, po suštini svojoj se muči, iznutra, on je težak čovek, za sve, za ženu, za decu, i za ostale domaće životinje, ćerka ga se boji i ima traume, sin je pobegao od njega u Švabiju, on je izuzetno težak i krutih stavova: bio je 11 puta na Golom otoku i vraćali ga jer niko ne može da ga slomi tamo: lomio je kamen glavom i srušio katolički ribnjak besnim pogledom.
On ima muku, muku ogromnu, on ne priča on ćuti i muči, on se mršti, ima ogromnu brazdu bore na čelu, on samo ženi kaže: Ilonka ućuti jebem li ti očinji vid i kamen presolac! on ne da njivu, opire se nacionalizaciji, on neće da učestvuje u gradnji bunara i Brestovca na vodi, on psuje nebo, boga, zemlju, kantu, kofu, štalu, magarca, on je Pilipenda, on je Stole koji postaje drvo, on lupa ogromnom pesnicom po stolu i stalno viče: nećete ga majci, nećete ga majci! on je kivan, besan, kiseo i mučan, on svaki dan prenosi kamen sa mesta na a na mesto b i tamo gradi od kamena svoju muku, crkvu svetago bijesa Stoleta Aranđelovića!
Dajte mi sto Stoleta Aranđelovića i ceo svet pretvoriću u kamen!
Živa legedna koja je zbog neumešnosti u biznisu dopustila da tamo neki čoban-plagijator Bregović bude uspešniji od njega....Po meni najoriginalniji i najbolji gitarista sa ovih prostora....ne teram ikog da se sa mnom složi.. :D
TOčak o Bijelom Dugmetu :
Mislim da o tim ljudima ne treba mnogo pricati i ne treba im pridavati toliki znacaj. Zasto, na kraju krajeva, ne govoriti i o Nedi Ukraden, o Zdravku Colicu, Miroslavu Ilicu? Sve su to mas fenomeni i kao takvi ne mogu da poseduju neku trajniju vrednost. Ja sam od "Bijelog dugmeta" voleo pesmu "Ima neka tajna veza" koja je trebalo da oznaci pocetak onoga sto je ta grupa tek trebala da radi. Gledao sam njihov nastup na nekom festivalu na Hajduckoj cesmi 1973. Tada su se jos uvek zvali "Jutro" i to je zvucalo dosta dobro. Posle su me razocarali. U pesmi "Kad bih bio bijelo dugme" ukrali su rif od "YU grupe"! Ali 'ajde, cak i to je zvucalo kao rok. Ono posle, pekari i Bosanci, to je strasno!
Domaćice koje znaju da pričaju samo o ajvaru, gibanici, uštipcima, slatkom kupusu, čvarcima i ostalim specijalitetima iz svoje kuhinje.
Ceca: Kad ja spremim ajvar, to ti je prste da poližeš! A ne ovaj, fabrički, pa ko li to kupuje, da mi je znati!?
Mica: Familija kad dođe na slavu, pa prosto se biju oko mojih sarmica.
Goca: I šta kažete, šta vam rade deca? Kako im na fakultetu?
Ceca i Mica u glas: Auuuu, bre, Goco, o čemu si ti našla da pričamo, deca pa deca. Jel imaš ti, ženo, svoj život?
Osoba muškog pola koja sve zna, ume i može u teoriji, ali ne i u praksi. Večito se meša u ženske razgovore na temu kuvanje, spremanje, ogovaranje. Prati sva dešavanja u bližoj okolini, naročito ako živi u stambenoj zgradi sa više stanova.
Komšinica: Dobro jutro komšija!
Picmilenko: Brojutro! A danas ne idete na posao?
Komšinica: Ne!
Picmilenko: Sigurno ste uzeli godišnji odmor da pečete papriku?
Komšinica: Da, verovatno?
Picmilenko: Znate, ja kad pravim ajvar uvek koristim esenciju a nikako sirće. Ako hoćete mogu da vam dam recept.
Komšinica: Mislim da ste mi već dali.
Picmilenko: Pa jeste li probali?
Komšinica: Da, tri dana smo svi imali proliv!
Jedna prepreka je pala !
Mnogi komentarisu ,da nam ovo nije mnogo bitno zato sto nemamo love za putovanja,sto je neosporiva cinjenica,ali samo saznanje da nesto mozes,sto ranije nisi mogao,trebalo bi da nam da odredjenu dozu optimizma i elana.Cinjenica da na granici niko nece da vas drka,puno vredi,jer nam vraca dostojanstvo i vise ne moramo da se osecamo u toj jebenoj Evropi ,kao gradjani drugog reda,vec kao stanovnici jedne ponosne drzave!
Trenutno nemam love ni za kartu do Vranja,ali nece uvek biti tako i radujem se trenutku kada budem mogao da potrpam zenu i decu u kola i da odem do Rima,Atine,Pariza...,kao nekada sa crvenim YU pasosem,bez viza i drkanja na granici.Kao dete ,puno sam putovao nsa roditeljima i pamtim da nikada sa crvenim pasosem nismo imali problema ni na jednoj granici u Evropi,osim na nasoj u povratku,kada derikoze pocnu da nam carine stvari ....
Više dođe kao vraćanje svih nas u prošlost nego definisanje nečega.
Nekada je to izgledalo ovako:
Čitava porodica se okupi, jer fudbalska reprezentacija brani obraz njihove otadžbine. Obično su to svjetska ili evrpska prvenstva. Ljetni dani, zamrače se prozori da svjetlost ne utiče na kontrast boja na TVu (obavezno proizveden u Ex-Yu), zavisno od starosne dobi ukućana pije se 'ladno pivo, guja rakijica ili kakav slabo razgrađeni sok za najmlađe. Urla se i skače po kući, psuju se članovi porodice onom ko propusti šansu da osvijetli obraz otadžbinske reprezentacije. Urla se kao da nas neko stvarno čuje. Em ono sunce prži kroz zastor, em atmosfera dok slušamo i gledamo glavu porodice kako se nervira, jer je on trenutno najbolji stručnjak, ali eto, zadesila ga druga sudbina. A onda kad se završi utakmica trk sa drugarima na livadu ili ulicu, i naravno, najjači lik uzima za sebe ime najboljeg strijelca sa utakmice.
Danas:
Haj-tek TV kojem ne smeta ni radijacija a kamoli sunčeva svjetlost. Fotelje koje nas masiraju i olakšavaju kičmene tegobe bolje nego kosmodisk. Gledamo blijedo u TV, eventualno neko dobaci neki komentar o nekadašnjoj i sadašnjoj reprezentaciji, navijačima, kakve boje im je dres sada a kakve je bio nekada. Kao da je ovaj ubrzani život i sve na dohvat iscrpilo energiju iz nas. Više nas ništa ne raduje, kao da odgledamo tu utakmicu jer odajemo počast nekadašnjem strastvenom navijanju. Život je postao siv i pored ovolikog šarenila, ili nas je baš to šarenilo zaslijepilo.
Pobjeda Jugoslavije, izlazimo na ulicu.
Najdeblji lik je naravno Ivica Kralj, jer je on golman, ne može trčati, i on je mačka od golmana.
Najjači lik je Savo Milošević, jer on zabija golove. Najgprgaviji je naravno Zoran Mirković (sjećate se onog crvenog protiv Hrvata). I tako dalje.Danas pobijedi Srbija (rijetko), klinci se okupe, odu do kladžera da podignu crkavicu koju su dobili i odlaze u obližnju birtiju da ispoštuju dobitak i prokomentarišu bezglavo jurcanje Krasića i bace komentar na Pantelića koji se obavezno krsti kada ulazi u igru, a za vrijeme meča se krsti publika.
Kada ceo zivot pevas neku pesmu i tek su ti pre neki dan rekli da to sto ti pevas nema veze s'vezom sa stvarnim tekstom pesme..
Bal karneval karneval...Balkane balkane-Balkan-Azra
Gorim ko papirni zmajevi...K'o dim ko papirni-Gde si u ovom glupom hotelu-Riblja Corba
A to vece uz Moracu...A to vece uz mora sum-Krivo je more-Divlje jagode
Al je Neko slao talase...Al je Neptun slao talase-Mornar-Yu grupa
Ti castis...Can't touch this-Can't touch this-Mc Hamme
Smeh mladica...Smack my bitch up-smack my bitch up-Prodigy
Ko je konobar Milinko to je konobar do jaja..Oye como va mi ritmo bueno pa gozar mulata...Oye Como Va-Santana
Ružnija sestra od podrignuti, ako je to moguće. Nabudženo podrigivanje. Nekome nije bilo dovoljno da podriguje već je morala stoka i da poždriguje. Odnekud je dovukao to bugarsko ž, sa mirisnom notom suncem upaljenih buvljačkih ciganskih ukradenih cipela, i ubacio ga da još više poseljači podrigivanje ko Žika Šarenica narod.
Da podrigne može i Beograđanka noću i beba-mala-ista-tetka al da poždrigne može samo neko sa imaginarne tromeđe močvarne, negde između Bugarske, Gnjilanske džamahirije i kalifata Vidin, profesionalni tovljenik, nerast, škembonosilac, krmak, Petar Božović et his best.
Pri narečenome poždrigivanju, za razliku od prolaznog podriga, oseti se neizbrisiva mira kiselosti podgrejane kusturičine svinje u užeglom zejtinu, što je jela trula kola zaboravljena u pokvarenom zamrzivaču. Padeži se menjaju u prdeže, novosadski infinitiv omdah pada mrtav, češkom lusteru otpadaju latice i kvrči se u čengele za kačenje svinja, kiselkasta zelena para obigrava po kući ljušteći hromirane delove ubijajući i žižak u parketu. I sve to poždrigivaču nije malo već mora i da kaže:
- Izvinite što sam poždrignuo! Poždrignuo sam na ajvAR sedmogodac! Nemam običaj da poždrigujem u zatvorenom prostoru! A moj brat Bibopslav, on tek poždriguje!
- Da, da, to je taj kiselkasti prdež vinobrana što me seća na bugarsko ropstvo... Hvala ti na ovom prustovskom momentu... Samo, molim te, nemoj više da pričaš poždrigivanje, izbaci to turbo ž, pa posle podriguj kolko oćeš, ubij nas ko ljude barem...
Dobar način da nekoga iskoristite, pošto je već usato.
Da ugasi svetlo, ode po vops, upali svetlo, pritvori vrata, promeša pasulj, otvori prozor, prinese grickalice, ode po drva, narani stoku, zalije filadendron, donese nošu, promeni baterije na satu, stavi fon na punjenje, zovne neke trebe, kupi pljedžu, proba ajvar od prošle godine, prepovije komšijino usrano dete, zazuzme određeni prijemni položaj za što bolji signal antene, ili jednostavno da mu zauzmete mesto jer je bolje.
Odraditi nešto domaćinski, kako dolikuje. Sve po redu i u skladu sa tradicijom.
Ajde, sinko, ustaj, blago dedi, pa da idemo da nasečemo badnjaka, kako valja i trebuje.
-----------------------------------------
Ajde, ćero, oči mamine, da ideš sa mnom da pečemo papriku za ajvar, kako valja i trebuje.
-----------------------------------------
Ajde, stoko jedna, završi više taj fakultet, pa da se zaposliš, kako valja i trebuje, bre!
-----------------------------------------
Ajde, Stanojka, skidaj se, pa da te jebem kurcem u pičku, kako valja i trebuje!
U poslednje vreme dodatak u vidu svega i svacega za hamburger, tost, pa cak i burek... Tako od priloga mogu da se nadju i ruska salata, rotkve, detelina itd...
Ortak i ja se vracamo pijani iz grada, gluvo doba noci... Odjednom dolazimo na ideju da nebi bilo lose da svratimo u piceriju na po koje parce. Ljubazna seka nasih godina nas pita sta zelimo od priloga. Ortak poce da nabraja: kecap, majonez, senf, ajvar, urnebes, pavlaka, masline, feferone, vegeta, krastavac, tunjevina, praziluk, origano, aleva... Radnica trpa sve to i odjednom zacudjeno priupita: - Zar sve to? A ortak ce: - Ne bre, gledam sta ima...
Besplatne ili jeftine majice koje nosi veliki broj naših sugrađana. Dele se u četiri najzastupljenije kategorije:
1) Pivske
Majice Jelen piva ("Muškarci znaju zašto!") ili Lav piva ("Ili jesi ili nisi...Lav") koje su dobijene prilikom kupovine nešto većeg pakovanja flaša, odnosno limenki. Oni koji ih nose ne samo pokazuju da su pravi muškarci (čim piju pivo) već i svoju kupovnu moć - sve u cilju privlačenja ženki.
2) Sladoledne
Ove majice su poklonjene prilikom promocije "Ližite pažljivo!". Oni koji ih nose su duboko uvereni da im takva majica više nego sigurno ističe libido. To su liberalne duše, pravi đavolci. Oni bi voleli da liznu, i to pažljivo - samo kada bi imali šta.
3) Davaoci krvi
Ovo su najčešće bele majice sa crvenim logotipom kapljice krvi i crvenim krstom, negde u sredini. Oni koji ih nose šalju vrlo jasnu poruku da su ne samo učinili jedno plemenito delo već i da se ne boje igle. Možda oni i ne ližu pažljivo ali su definitivno jedna dobra prilika.
4) Halkidiki
Ovaj tip majice, za razliku od prethodnih, uglavnom nije besplatan ali, ruku na srce, nije ni daleko od toga. Na njima su uglavnom "prsti" Halkidikija (narod to zove "prstenovima" iz nekog razloga), Stavros, Hanioti, Paralia, Pefkohori... Oni koji ih nose vole da se prisećaju svog odmora ali i jasno poručuju da ih ex-YU more ne zanima. Moguće je i blago naginjanje ka patriotizmu (prijateljstvo sa pravoslavnom braćom grcima).
Sponzoruša: "Pali, džiberu, sa tom tvojom "narodskom" majicom..."
Način pranja veša koji su naše babe koristile u davna vremena. Poređaju se na izvor, uz pomoć sapuna i onog govneta rendaju veš i zajedno, kao jedna, pevaju izvorne pesme ili ogovaraju svoje muževe.
- Jest' da ga volem, al me je razočarao žestoko! :rib, rib:
- Što bre, draga, šta bilo? :riba, rib, rib:
- Ma ne pitaj me ništa. :riib, rib, rib:
- Pa pričaj, naši smo! :rib:
- Ne' da jede moga ajvara više, zamal' nisam pala sa stolice kad mi reče da mu se ne dopada. :ribiri, rib rib:
- Pa daj mu malo mog ajvara, da vi'š kako će da njupa! :rib:
- :rib...rib: A znači ti si ta! Odi vamo da ti oribam glavu.
Ponte Rosso, ime trga u Trstu koji je godinama bio simbol mnogih istočnoevropskih žitelja, pa tako i ljudi iz gotovo svih krajeva naše ex YU, za odlazak u povoljnu (jeftinu) kupnju najčešće ne previše kvalitetnih artikala.
Kupovalo se, naravno po cijelom gradu u manjim i većim prekrcanim trgovinama u koje je domaće stanovništvo rijetko zalazilo. Trgovci su bili zadovoljni, no ostali Tršćani nisu blagonaklono gledali na, od cjelonoćne vožnje umorne, kupce koji su vukli ogromne plastične torbe natrpane odjećom, sredstvima za čišćenje, prehrambenim artiklima i kojekakvim ćanfruzaljama (cianfrusaglie – sitnice za koje nitko ne zna čemu služe). Oholi stanovnici lijepoga grada na Jadranu zvali su te umorne kupce Zlavi, Skiavi (vidi:Ciao), Šćavi – oni koji su uništili opojne mirise najfinije Illy kafe što se u jutarnjim satima širio iz gradskih barova i draškao nosnice još uspavanih Trieština. Ovako je glasio naslov članka koji sam davno pročitala u tršćanskom tjedniku.
Danas više nitko ne odlazi u Trst „po špežu“. Imamo mi svoje Arizone, svoje Kineze, svoje butige i butike, imamo svoje Crvene mostove. A Tršćani plaču za Zlavima! Žale se da je grad u kojem prevladavaju uslužne djelatnosti daleko od toga da bude najuspješnija luka u Italiji, a kamoli u Europi. Mali trgovci sa sjetom i tugom sjećaju se nezahtjevnih kupaca kojima su mogli prodati i maglu umotanu u malo šarenog papira.
Sada bi rado da im se malo pokvari miris jutarnjeg kapućina. Piju ga sami i sa sjetom i nostalgijom sjećaju se nas!
Inspirirano upravo odgledanim TV prilogom u kojem Trieštini plaču za starim vremenima.
Na jugu: raditi nešto pod moranje, krajnje bezvoljno, preko kurca.
- Prikolica Cica se hvali da si je sinoć... E lafe, a kleo si se da nju nećeš ni pod razno.
- Ebiga, udario pljusak, ja zakasao kod nje, ona sipa pićence, pravi mi palačinke, šta sam mogao...
- I, kako je bilo?
- Šta kako, bilo je od nemaj kude...- Pre pet minuta od nemaj kude kopam po YU tjubetu, kad ono
https://www.youtube.com/watch?v=_CV-JQf1a_g
P.S.
Momci kidaju!!
https://www.youtube.com/watch?v=_8Wz_SJulZ0
Da biste shvatili snagu hard rock velikana pustite album Made In Japan i odvrnite volume do kraja - ovaj bend je svojevremeno nosio titulu najglasnijeg benda na svetu, koju im je dodelila Ginisova knjiga rekorda. Moćan glas Iana Gillana i virtuznost Ritcie Blackmorea, podržana snažnom ritam sekcijom - Roger Glover na basu i Ian Pace za bubnjevima - uz maestra Jona Lorda za orguljama i doslovno su stvarali istoriju - Deep Purple, sa grupama Led Zeppelin i Black Sabbath, čine "sveto trojstvo" koje je postavilo temelje "teškom zvuku". Nažalost, Deep Purple su i jedan od najpotcenjenijih rock bendova u istoriji - u Sjedinjenim Američkim državama nikada nisu postigli onu popularnost kakvu su postigli u ostatku sveta - još uvek nisu uključeni u Rock 'n' Roll kuću slavnih, a pri pomenu "pionira heavy metala" gotovo da ih se niko ne seti - ali šta pa Amerikanci znaju! U Istočnoj Evropi Purple su (kao i ostatak "Deep Purple porodice" - Whitesnake, Rainbow, Dio, Glenn Hughes, Blackmore's Night, a ne zaboravimo i da je Gillan, kao i Dio, bio u Black Sabbathu, a Coverdale radio sa Pageom) ogromni; oni su (ili su bar doskora bili) na početku plovidbe svakog ovdašnjeg klinca rock vodama... Danas nam dolaze najveće zvezde rock muzike, ali, i pored besprekorne svirke i velikog showa, ostajemo pomalo razočarani pred činjenicom da oni nemaju pojma gde se zapravo nalaze i koliko njihov dolazak znači ljudima koji ih čekaju decenijama - a po svemu sudeći nije ih ni briga. E, tu se Deep Purple razlikuju od ostalih - pri svakom dolasku (od velikih rock imena Deep Purple su nas, uz Uriah Heep, verovatno najviše puta posetili) Deep Purple kao da pokazuju da su svesni posebne privrženosti publike sa ex-Yu prostora njihovom radu... Kako drugačije objasniti Izjavu Iana Gillana: "Ja priznajem samo tri pića: škotski viski, rusku votku i srpsku rakiju"?
SMOKE ON THE WATER... A FIRE IN THE SKY!
Nezaobilazano ritualno okupljanje i sastavni dio mladosti većine omladine na Balkanu a i šire.
Potrebni sastojci:
Ekipa - optimalno 10 do 15 ljudi
Gitara - komada 1
Gitarista - komada 1, a poželjno je i više da preuzmu kad se prvi smori
Pivo - najmanje litru po osobi, a poželjno je u što većim količinama
Ljudi koji znaju sve tekstove - komada bar 3, da prave štimung ako ostatak ekipe na nekoj pjesmi "zakaže"
Vrijeme - 2 sata i više, najčešće počinje iza ponoći (produžetak nekog izlaska) i traje do ranih jutarnjih sati (noćna varijanta) ili oko 3-4 sata popodne za vrijeme nekog izleta i traje do predveče (dnevna varijanta)
Mjesto - iza gimnazije, na obali rijeke, u parku, u nekoj vukojebini, na tribinama studentskog igrališta, i sl.
E dakle, kad se svi "sastojci" skupe u pravo vrijeme na pravom mjestu, zabava može da počne. Te svirke su "ekonomski" vid izlaska jer ne iziskuju troškove skupog pića po nekim klubovima i sličnim mjestima niti se učesnici moraju za njih posebno spremati. To sve doprinosi da svi budu manje više opušteni. Repertoar pjesama je 99% ex Yu rok, 1% sve ostalo. Repertoar je ekstremno stabilan i u toku jedne decenije skoro uopšte se ne izmjeni. U početku sam gitarista bira šta će svirati, a kako količina alkohola i naelektrisanost atmosfere rastu, malo pomalo svi počinju naručivati svoje omiljene pjesme. Ipak uvijek bude i nekoliko stidljivih koji ništa ne naručuju, već samo prate ostale. Pri kraju svirke se pređe na šaljivije pjesme i lokalno stvaralaštvo u vidu parodija i prepravki postojećih pjesama. Svirke su odlično mjesto za kvalitetno se provesti, napiti, a lako se desi i da se nešto privede.
Najvažnija osobina naloga na jutjubu.Zar nije fora ako Brazilac kaže da bi guzičio Srpkinje,a Rus da kaže kako je Srbija zemlja iz snova?Naravno da nije.Ali masa pro-kvazi-šatro-giga-srbskih patrijota prihvata pozdrav iz seoceta nadomak Ekvatora ili neke vukojebine tipa haj-nehaj.Onda stvarno shvatiš koliko smo patetični i koliko izgaramo u borbi za boljem globalnom mišljenju o nama.Uglavnom neshvaćenost ispoljavaju Srbi mlađi od 15 godina,koji samo ukopavaju,svakako usrano mišljenje o nama.Da ne spominjem decu dijaspore...Pa tek dupli nalozi...
Youtube
I want to fuck Serbian girls because they are so hot!
enrique231You mast taste ajvar too.Greetings from Serbia!
MiloSRB @enrique231
_____________________________________________Beogradski Sindikat zbilja dobro repa.Pozdrav iz Splita.
MultiAnte7Hvala ti puno.Pozdrav iz BG-a.Srbija i Hrvatska friends forever!
Teodosic998 @MultiAnte7____________________________________________
(snimi nick)
Vi Srbi ste stvarno bolji od nas!Pozz iz Sarajeva...
SerbiaKosovo1389____________________________________________
I onda najjaci komentar koji je iko ikada mogao da smisli:Sha sow snisy qosady eoq...
I ja sam iz Atine,ae sad lajkujte...
Slikovit prikaz da dotični nikako ne mogu ni biti jednaki sa prvonavedenim. Inače, odlikuju se obiljem praznih fraza u govoru, bez obzira da li je tema razgovora politika, sport, cena hleba, čišćenje snega ispred zgrade ili pak koja pevaljka nema silikone.
Kao primarne karakterisitike su još: zadovoljstvo sedenja isključivo u fotelji (donji deo ledja sa prirodno urodjenim oblikom od svojih roditelja), proizvodnja ničega, ekstremno široki vratovi (zbog čega su specijalizovane zadruge u vlasništvu istih, morale da prave i do metar duže kravate), ali i prirodni refleks da padajući sa bilo kakve visine, uvek se dočekaju u fotelji.
Zanimljiv je detalj da su na papiru ateisti, ali u populističkom delovanju, vole da glume i jevandjeliste, pa čak i srpskog patrijarha.
Skloni su šenlučenju i kod kretanja atipičnom skretanju u desno.
Od prirodnih staništa, najviše im odgovaraju klimatizovane vile sa najmanje 1.000 kvadrata. Mogu se pronaći na Dalekom Istoku. Po izgledu se razlikuju od svojih srodnika u Srbiji, gde su se prilagodili društevo-prirodnim uslovima i opstaju čitavih 70 godina. Naime, srpski komunista je vrsta koja je nekada migrirala prema istoku. Danas lete često prema Briselu. Takva pojava se naziva "evrointegracija".
Evolucija srpskih (ex yu) komunista:
1943. - iz jajeta, koje je još 50 godina pre toga položio Svetozar Marković, izlegla je se čudna mešavina nazvana "bratstvo-jedinstvo";
1980. - umire matica "joška" i vrsta počinje da se polako razilazi na nekoliko strana.
1990. - specijalnom mutacijom nastaje GMO seme "Slobocop" i time se stvara podvrsta koja će se pokazati optoprna na spoljni uticaj;
2000. - prvi veliki preobražaj (mnogim jedinkama se gubi trag);
2008. - drugi veliki preobražaj (vrsta ponovo mutirala); krdo dobija maticu "daču" i danas dalje egzistira u foteljama...
Lik što glumi žrtvu.
- Vidi ove na vestima, kao “masakr u Buči”… A kad ste klali Ruse po Donbasu, tad ništa? Pu!
______________(sudar)
- Strašno, nalepnica “beba u autu”, a Vi se zalećete kao ludak… Pored prekršaja, očekujte od mene i tužbu za pretrpljen strah..”
- Ta nalepnica za bebu je starija od tvoje druge “YU” nalepnice na braniku… Vidiš ovo ovamo.. (pokazuje na svoju šajbnu). Nisi video da imam kamericu i da se vidi da si krenuo u rikverc na semaforu?… Šta je Ukrajinac? Nešto si mi se ućutao pizdo mala, hehe…
