Obrazovni sistem u ex-yu zemljama je takav da se 90% nastave odnosi na teoretisanje i skoro nikakvo praksiranje naučenog, tako da obrazovne institucije proizvedu 5 "bubetala" po m^2.
Činjenice:
- prosječni lokalni mesar zna više od hirurga
- dreser pasa brže nauči psa pristojnom ponašanju nego učitelji/roditelji djecu
- odlaskom na šišanje rizikujete gubitak uha, obraza (bukvalno); ako ništa "frizura" ošišanih ovaca će vam mamiti uzdah u odnosu na vašu
- kupovinom hljeba dobijate i bonus štakora u njemu
- pristupačnost "lijekovima" iz porodice benzodiazepin je fanscinantna; dovoljno je da dođete nadrkani u apoteku, opsujete (random osobi) kevu i dobijate 2 u 1, pa se "stručnjaci" pitaju odakle izviru narkomani
- naši poljoprivrednici tvrde da uzgajaju čistu, organsku hranu bez ikakvih aditiva, a ja nekoć vidjeh na pijaci paradajz od 1KG - wtf?? - kupovinom paradajza dobijate i sasvim pristojnu dozu steroida
...
I milion drugih primjera. Ali nije sve tako crno, moramo biti objektivni.
- linija između lopovluka i politike je već odavno izbrisana - ako ste dobar lopov onda imate sve predispozicije da postanete i dobar političar i vice-versa
- dok se razvijene zemlje muče da nađu lijek za rak, ovi naši travari i ostali nadridoktori s ponosom tvrde da liječe svaku bolest - od AIDS-a do malignih tumora s nekakvim travama, sijenom
- imamo najbolje pedofile koji su prošli kroz mukotrpan trening u manastirima, školama, obdaništima
- sve prostitutke su bile ponosne članice dramske sekcije
- na ulicama pored droge i djece možete isto tako kupiti i oružje - za svačiji ukus - od ručne bombe do zolje
- svako dijete nauči kako krasti, ubijati i psovati prije svoje 10-te godine
- svaki treći čovjek se pridruži organizaciji "pijančenjem 24/7 protiv mamurluka"
..
Ultimativno ne. Nećeš ga majci! Nećeš, pa da jebe zec zeca.
Primer je istinit.
Početkom osmdesetih deda Sokol, nekadašnji žandar u kraljevini yu, načuje da su samo vojni penzioneri dobili neku povišicu i to ga iznervira. Sretne svog komšiju koji je bio vojno grlo u penziji pa počne onako izdaleka da ga ispituje "Zdravo komšo, kako je komšo?" Komša kapira šta hoće da ga pita ali se pravi blesav i odgovara "Dobro je, dobro, samo nek je zdravlje i nek je mir!" Sokolu prekipi pa odvali "E vala nećeš! Ima da umreš i ima da bude rat!"
Naravno, komša je umro i naravno, znate da je bio rat.
Distinktivni kriterijum je ponašanje u masi.
Bubnjar - Svira imaginarne bubnjeve. Najčešce za šankom, ili tik uz bend, ako je ekstremista.
Gitarista - Prati bubnjara, koji mu odrzava imaginarni ritam u sviranju imaginarne gitare. Dok traje solo, može da bude opasan po okolinu. Mož' nekom oko d'iskopa.
Vojislav Koštunica - Ne radi ništa. Nepomičan je celo veče. Obično se nalaze u grupama i uz sebe imaju jednog Gluvonemog (pleše neprimereno uz svaku pesmu). Slični su
Predatorima - Ignorišu sve, osim potencijalnog ulova. Apsolutni lock-on-target.
Boris Tadić - Gej prijatelji. Dolaze sa drugaricama i neizostavnim ešarpama. Glavna karakteristika ima je da se, pri kontaktu u masi, svima izvinjavaju.
Alternativci - Suviše su kul za svirku, pa su se popeli na drvo preko puta i tu piju sok od brusnice, jer je sve ostalo mejnstrim.
Žiceri - Teku kroz masu u neprestanoj potrazi za cigaretama. Paklica im je kao šahovska tabla.
Narodnjaci - Jedno veče apstiniraju od Džeja, pa dođu sa zastavom Srbije na svirku i sve vreme teraju bend da svira Yu grupu.
Fenseri - Zaglavili su na svirku jer klub FENIX bio na prinudnom stend baju usled neplaćanja reketa. Trudeći se da se uklope, pokušavaju da hedbenguju, što izgleda kao zabacivanje kose Džastina Bibera.
Odvratni znojavi polugoli debeli likovi - Nalaze se većinom na svirkama na otvorenom. Njih ćeš prepoznati i bez gledanja, po kiši telesnih i alkoholnih tečnosti koja ti pada po licu. Taman kad pomisliš da ne može biti gore, počinju da se trljaju o tebe.
Klinci - Jedu govna.
Toliko sam se spremao da napišem ovu definiciju, cak sam i tastaturu očistio usisivačem, naočare obrisao onom vlažnom maramicom, a onda...shvatio da nemam o čemu da pišem!
Ipak, nisam od onih koji se predaju na prvu, pokušaću koliko-toliko da izvadim stvar.
Imam 46 godina. Sa svojih 30 napustio sam rodni gradić u potrazi trbuhom za kruhom. Novi svet, novi ljudi, novi običaji, nova muzika...KURAC nova muzika! Ista sranja koja se slušaju u EX YU, slušaju se i ovde, i u Iranu, Turskoj, Siriji, Libanu, Bugarskoj, Grčkoj, Rumuniji, Egiptu...isto sranje, drugo pakovanje, to jest, samo drugi jezik, lokalni. I više nije bitno iz koje zemlje će da potekne "hit", bitno je da će ga svi prepevati na svoj jezik. I svi će da đipaju kao ludi, par meseci, dok se ne pojavi neko novo sranje.
Danas sva deca od 10-12 godina znaju sve Cecine i Karušine tekstove napamet. U moje vreme (mislim na osnovnu i srednju školu) ismejavali smo sve za koje provalimo da slušaju TADAŠNJE narodnjake, kojima danas skidam kapu u odnosu na sadašnje. Odrastali smo uz Dugme, Čorbu, Jagode, Valjak, Sklonište, gledali dokumentarac o Bitlsima svakog zimskog bioskopa, pred polazak u popodnevnu školsku smenu.
Ponosan sam na moj gradić. Pre par godina sam ga obišao, izlazio na svirke po baštama gradskih kafića, rok se svira, rok se sluša, rok se peva! Više nego prijatno sam bio iznenađen shvativši da klinci u mom gradiću znaju tekstove svih hitova već pomenutih bendova iz ONIH dana! Moj gradić je OAZA dobre muzike...
Sigurno se pitaš koji je to gradić. E, KURAC ću da ti kažem! Eve ti ga na! Pa da mi pošalješ Zvezde Granda na promotivnu turneju i upropastiš i ono malo muzičke kulture što ostade u nas Srba.
Veb kurave. Prosjače za klik pažnje i saosećanja, pucajući na osnovne ljudske instinkte, učestvujući u kolektivnom spuštanju inteligencije. Žele palčeve nagore, Džastina Bibera i pluseve. Mrš more!
165 ljudi koje je kliknulo "dislike" su ljudi, i ponuđeni sadržaj ne smatraju vrednim golog kurca. Ne, nisu omašili dugme "like".
"Palčeve nagore" slobodno nabijte sebi u dupe, drolje internetske, kad ste ih toliko željne.
I nemojte, zaboga, NEMOJTE se dičiti nacionalnom pripadnošću i iskazivati komšijsku ljubav. To što "iako sam Srbin, volim Massima" ne pokazuje ništa sem prosjačenja za YU nostalgičarski palac u rč.
I na kraju, imaš šesnaest leta i slušaš "tu" muziku. Bravo. Lepo. Drago ti je zbog toga, i drago ti je što ne slušaš Grand. E, pa, Mile Bas stavlja lebac na sto svoje porodice, i jebe mu se što tebi ne pirka Južni Vetar.
Budženi sendvič, sve popularniji po manjim pekarama, gde ti ona nabraja 300 glupih priloga, a ti sam sebi krojiš sudbinu, pardon, sendvič. Izuzetno naporno i dosadno i stavlja na iskušenje moju labilnu i neodlučnu ličnost.
Ja:"Dobar dan, dajte mi jedan sendvič."
Prodavačica:"Kakav?"
Ja:"Običan?"
Prodavačica"Koji prilozi?"
Ja:"Šta imate?"
Prodavačica:"Kečap, pavlaka, senf, majonez, urnebes, tartar, zelena salata, krastavci, paradajz, krastavčići, pečurke u pavlaci, pečurke, rotkvice, peršun, čili, kari, aleva paprika, ren sa pavlakom, beli luk, crni luk, ajvar, kajmak.........."
Ja:"Ma, boli me uvo, stavi šta 'oćeš..."
Prodavačica:"Koje vrste mesa?"
Ja:"Kakve vrste mesa, zar ne stavljate podrigušu?"
Prodavačica:"A, ne, sad imamo novog gazdu. Imamo pileća prsa, šunku u crevu, pršut, kulen, pečenica...
Još jedna u nizu zvučnih fraza koje novinari obožavaju da provlače po (pretežno sportskim) člancima, sa ciljem da naglase nečiju fizičko-intelektualnu nadmoć.
Za svaki broj aktera veći od jedan, imaju već pripremljen naziv. Tako će naše peniserke nakon jučerašnje pobede u dublu biti proglašene duom iz snova, dok će četvoročlanoj ekipici pohapšenih krimosa prikačiti epitet četiri jahača apokalipse.
Za tročlani sastav i pored brojnih naziva poput ''trio fantastiko'' i ''tronožac'', ipak prednjači izraz iz naslova. Na taj način naglašavaju izvesnu mističnost i primesu nepoznatog - kao da je neka viša, magijska sila uticala da dotična trojka izdominira. Nazvati tako čuvenu brazilsku 3R mašineriju je istinito i poželjno, ali je rastući broj škakljivijih slučajeva samo produbio već postojeće mišljenje javnog mnjenja kako su novinari gomna.
- NOVO! Samo za vas, ovog meseca, magični trio na svim kioscima! Ponovo su sa vama junaci vašeg detinjstva: Raja, Vlaja i Gaja, u epizodi ''Orobimo starog Baju''!
__________________________________________________________________________
- EKSKLUZIVNO! Pogledajte ove nikad objavljene fotografije sa konferencije magičnog tria: Tito, Naser, Nehru! :Cenzurisano!:
__________________________________________________________________________
- NEVEROVATNO! Srbi iz Čikaga delili ajvar i eurokrem prolaznicima! Magični trio je već stekao ogromnu popularnost, oduševljeni i siti prolaznici tvrde da su okusili raj!
__________________________________________________________________________
- USPEH! Magični trio Šljivoradović, Kvočka i Kurotresinić spasili FK Dragocvet od ispadanja. Kvočka presrećan, bugarski ''Pirin 2002 Razlog'' mu otvara vrata!
Prevozno sredstvo s točkovima, velikodušnije "automobil".
Iako predviđen za prevoz omanjih putnika na kratkim relacijama, fićom su čitave familije (sa koferima, strinama i loncem punjenih paprika za usput) putovale u posetu rođacima na drugi kraj zemlje.
Kupovina "F." je 60-ih godina bio događaj ravan rođenju ili smrtnom slučaju u porodici. Inicijacija novog "F." vršila se tako što bi vlasnik ukrcao neverovatnu količinu oduševljene susedske dece i provozao ih po kraju. Zatim bi pristupio sledećem obredu:
1. ritualno pranje;
2. pažljivo nameštanje nalepnice "YU";
3. ukrašavanje enterijera minijaturnim kopačkama ili bokserskim rukavicama.
U međuvremenu bi drugarica sašila zaštitnu ceradu, na kojoj bi vlasnik štriclom izvukao registarski broj sa obe strane, napred, nazad i - za svaki slučaj - na krovu. I taman kada su vozači fića zaključili da su postigli sve što su mogli i da je život lep, pojavljuje se Zastava 1300. Vlasnici ovih drumskih zveri su, kao dodatnu pakost, uveli presvlake za sedišta (za fiću ih niko nije pravio). Najcenjenije su bile one od veštačkog krzna, na šta su vozači fiće jedino mogli da odgovore dlakavom presvlakom za volan. Posebnu zavist izazivala je prostrana platforma iza zadnjih sedišta Zastave 1300 (kod fiće je nema), na koju su komotno mogla da se smeste bar dva ukrasna jastučića (FK Partizan) i pas koji klima glavom. Pokušaji vozača fiće da se ovo niveliše dodatnim nalepnicama (tigrovi koji se sudaraju glavama uz poruku "Pazi!"), ugradnjom dugačkih plastičnih antena i unutrašnjim retrovizorima "Panoramic", nisu uspeli. Ipak, vozači su do kraja branili svoj integritet, pa makar i fića stradao: urbane legende zabeležile su slučaj penzionisanog zastavnika sa Novog Beograda koji je, sa prozora, iz ručnog bacača razneo starijeg maloletnika kad je ovaj pokušao da mu mazne brisače.
Nuspojava devedesetih koja im stilski ni u kom pogledu pripada. Problem je što niko ne zna čemu zaista pripada, i svi bi je rado intervjuisali/ugostili jer ima par kul pesama, ali niko ne zna kako da je najavi.
nedovoljno dobra pevačica da bi bila "diva",
suviše dobra pevačica da bi bilo smešno,
nedovoljno matora da bi bila "pionir nečega",
nedovoljno gola da bi bila "ona riba sa preteranim ________",
nedovoljno loša riba da bi bila "ona mamu svoju plaši",
suviše solo da bi bila ex-moby dick il' nešto,
nedovoljno nedovoljna da bi bila Dejan Cukić,
suviše strejt da bi bila "uzor mladih",
nedovoljno zabavnog anagrama (Banja Tanjanin) da bi bila Bonko Zvogdan,
nedovoljno nepoznata da bi mogao da kažeš "ko ti je ta?",
nedovoljno normalna da bi mogla da reklamira jogurte.
Sve raširenija pojava među omladinom širom svijeta. Još kao djeci, pumpa im se glava pokemonima i digimonima, a kad malo poodrastu prelaze na neke druge anime (tako se zovu japanske animirane serije), mange (tako se zovu japanski stripovi) i naravno zamajavanje Yu-Gi-Oh kartama. Tada već počinju da se bave i nekom japanskom borilačkom vještinom (Džudo, Karate, Aikido, Dijudžicu i još 47 opasnih riječi), neki odluče da si istetoviraju neke mnogo duboke i spiritualane japanske znakove (mada i kineski su u igri), ako su djevojke počinju da praktikuju jogu, prelaze na makrobiotiku ili na čisti vegeterijanizam (ili čak postaju vegani), a ako su momci počinju da se zanimaju za japansku pornografiju, koja je takođe često animirana (hentai). Sve je to propraćeno slušanjem japanskih bendova, igranjem japanskih konzola, čitanjem japanskih pisaca, a oni najuporniji naprasno odluče da nauče japanski. Pošto je japanski jako težak jezik, rijetkima to i uspije, a oni kojima ne uspije, već pomišljaju na harakiri, jer su dovoljno prihvatili japansku kulturu i znaju da se kod Japanaca ne prašta neuspijeh. Međutim, pošto su uglavnom emo (čitaj: pičkice), harakiri o kojem razmišljaju skoro nikad (na svu sreću) ne izvrše.
Nakon svih tih avantura obično od svega ohlade (čitaj: vrate se u normalu), a kao uspomena im ostaje nešto veće (mada ne mnogo) poznavanje japanske kulture, nego što ga imaju ostali.
No neki od njih, koji su japanofili po ubijeđenju, a ne iz pomodarstva (za razliku od većine), ostanu do kraja doslijedni svojoj ljubavi, često na filološkom završe japanski jezik i svoj život ozbiljno posvete proučavanju japanske kulture. Takvih je uvijek bilo i biće, a ova današnja pomama za svime što je japansko nije ništa drugo do prolazni trend.
Jedna od najvecih lazi nasih roditelja dok smo bili klinci!Te pare se naravno pricuvaju dok ne dodje vreme da keva kupi sebi npr. neke cipele ili cale presvlake za sedista.
Tetka: Evo tebi sine jedno 100 maraka za polazak u prvi razred.
Ja: Hvala tetka nisi trebala (laz)
Cale(Keva): E sine daj mi te pare da ti pricuvam jos si ti mali,ne trebaju ti,kada malo porastes vraticu ti!
I onda kada tebi padne napamet da trazis te pare posle godinu,dve to izgleda ovako.
Ja:Cale jel se secas onih para sto sam ti dao da mi pricuvas?
Cale:Da,secam se,sta s' njima?
Ja:E pa video sam jednog mnoooogo dobrog transformersa(u danasnjem slucaju Yu-Gi-Oh karte,Pokemona,reket Novaka Djokovica)
Cale:Pa sta?Jel sam ti kupio patike prosle godine,jel sam te vodio na utakmicu u nedelju,jel svaki dan jedes za dzabe,sta ti hoces vise,te pare si odavno potrosio!
Osoba koja se ni po kom osnovu ne ističe, koja nema posebno zanimanje, publicitet, društvenu moć ili neki supertalenat koji je izdvaja iz mase.
Najobičnija individua.
Inače, potpuno relativan pojam jer i iznad "uzvišenog" postoji "uzvišeniji", svet je zamršen pa se ta podela moći i ne može precizno utvrditi, najsuperiorniji vladaju, verovatno, iz senke.
-Miško se uvalio u politiku, ćale mu je nešto smutio, biće odbornik. Kad li ćemo mi smrtnici da imamo takvu platu?
-Ma on je buržujčić, nije to za nas smrtnike.Tadić: Vidiš li ti Šutanovac, Ameri i Rusi prave neke 3D snimke iz kosmosa, a nama se bre i obični avioni, malo malo, pa se sruše.
Šutanovac: Nije to za nas smrtnike, moj Borise.Obama: E ženo, doneo je onaj debeli, mali Srbin, Dačić, ajvar i rakiju na molitveni doručak. Kad će tako nešto kod nas da se proizvodi, majku mu jebem?
Obamina žena: Nije to moj Barače za nas smrtnike.
Faza kod ženskog roda kad super-ego poklekne pod naletima ida. Što se kaže - kad gaće same padaju.
Hej, koleginice, šta radiš?
- Oooo, pa, kolega, kako ste?
Evo, nije loše, malo se odmara posle roka!
- Nego, kolega, ti to ideš u teretanu, vidim neka bidža se opako nazire?
Pa, nije da ne idem...
- 'Ajde, nemoj da si tako skroman! Nego, kakvu muziku slušaš?
Ono... volim sve, ali najviše onaj ex-Yu Rock!
- Jao, i ja...
Imam tonu starih kaseta i diskova!
- Imaš Kerbera?
Kako da ne! To mi je omiljena grupa!
- Jao, kad ćeš me zvati da zajedno slušamo Galeta? Jes' da je sav čupav, al' ga obožavam! Baš mu je lep... glas!
Pogrešan odgovor na mamino pitanje: "Šta ćeš jesti?".
Nikada se ne uzima za ozbiljno, i oboje znamo da mi nekoliko zalogaja na kraju ne gine.
-Šta ćeš jesti?
-Nisam gladan.
-Baka pravila pogaču, a ima i domaćeg ajvara.
-Ma nisam gladan.
-Znaš kako je fina, svježa pogača. Ja maloprije donijela.
-Ama, nisam gladan!
-Juče se ajvar popakovao u tegle. Da vidiš kako je dobar. Ja se sinoć pravo fino najela.
-Ne mogu, stvarno nisam gladan!
-Možeš, ako hoćeš, uzeti i hladnog mlijeka. Ima u frižideru. Ili ćeš da ti bijelu kafu napravim.
-Pa, koliko puta trebam reći da nisam gladan?!
-Đubre jedno, baka se toliko trudila da napravi to sve a ti nećeš ni da probaš. Bezobrazniče jedan! Već sam stavila mlijeko da se grije za bijelu kafu!
-Ajde više, stavi da jedem!
0-12 godina:
Slusa se ono sto i roditelji,znaci teski narodnjaci,od Sabana do Stoje.Bez obzira na to,ne izostaje divljenje pesmama Yu grupe i Night shifta koje ponekad sretnemo na TV-u.
12 godina:
Ortak donosi prvi cd pun muzike koji se presnimava na komp,prvi put se cuju zvuci Pepersa,Metalike,Nicklebacka,tu se zadenuo i spot za pesmu Nemo od Nightwisha,masturbacija na pevacicu je svakodnevna a narodnjaci se sve vise zapostavljaju.
14 godina:
Na trecem kanalu je vidjen spot za pesmu Mein tail od Rammsteina.Moli se ortak da ukrade oceve cd-ove koje je doneo iz Nemacke.cd-ovi Rammsteina zadovoljavaju muzicke apetite u narednih godinu dana.Narodnjaci vise ne postoje,stavise,kada se negde cuje njihovo zavijanje,obavezno pocinje pljuvanje tekstova pred roditeljima.
15 godina:
System of a down je tako kul,njihova borba protiv Amerike i sve to.A ni onaj Bling Guardian nije los,njihova muzika se taman poklopila sa pocetkom masivnog lozenja na Gospodara prstenova.Javlja se zelja za izlascima i pronalazenjem muzickih istomisljenika.Dozivljaj izlaska se svodi na klosarenje pod nadvoznjakom uz pusten Linkin Park na telefonu.Na pitanje sta se slusa dobija se odgovor "Metal".
16 godina:
Dobija se net,otkriva se blek metal,lozenje na Sargata iz DB-a je jace od veroispovesti,preko lime wire-a se skida i kurta i murta,od In flamesa do Tool-a.Tool se ne cini kao preterano dobar bend.
17 godina:
Tool je najbolji bend ikad!Oni svojim rifovima prozimaju u sustinu zivota.Najbolji su,Mejnard je tako kul,postavlja se pitanje kako se pre Tool-a mogla slusati bilo kakva druga "nezrela" muzika.Niodakle javlja se cudna zelja za slusanjem starih narodnjaka koja se ignorise koliko je god to moguce.
18 godina:
Socijalna interakcija sa fenserima je sve veca.Tool se i dalje slusa ali u glavu ulaze i hitovi sa splavova gde se izlazi.Drustvo s kojim se nekad klosarilo sa dvolitrom pod nadvoznjakom se maksimalno zapostavlja.
19 godina:
Skupljaju se pare za sledeci petak kada gostuje Dzenan Loncarevic.Kada neko pita za muzicki ukus izjasnjava se sa "od svega pomalo".
Svi smo se mi borili sa bićem koje živi s druge strane šaltera i svi smo izašli poraženi iz te borbe. Pa, evo 3 rečenice koje vam ponekad u tim situacijama mogu spasiti život (tačnije, mogu učiniti prethodnih 48 sata čekanja iole ''smislenim'', da bar ne morate opet dolaziti).
1.Oni* su meni rekli da to tako treba.
2.Prošli put je tako moglo.
3.Nisam znao da se to ne sme.
* Nikad, ali NIKAD, koliko god vas ispitivali, nemojte pokušati da kažete ko su Oni.
Naravno, ovo ne funkcioniše uvek, sve zavisi od tvrdoglavosti Bića Sa Šaltera.
1.Biće Sa Šaltera: Pa ne može ovo ovako, na ličnoj karti Vam je jedna adresa, na potvrdi o državljanstvu galaksije Mlečni Put sasvim druga a na izvodu iz popisa stanovništva 1569 opet ova prva. Kako to?
Plen Na Šalteru: Oni su meni rekli da to tako treba.
2.Biće Sa Šaltera: Ne mogu Vam izdati traženu potvrdu, nemate odgovarajuće dokumente, nedostaje vam overena fotokopija ugovora o sklapanju braka između vašeg pradede i vaše prababe.
Plen Na Šalteru: Prošli put je tako moglo.
3.Biće Na Šalteru: Pa šta je ovo, pod primanjima šire porodice na prostoru ex-yu napisali ste proizvoljne cifre, nemate ni overenu potvrdu.
Plen Na Šalteru: Nisam znao da se to ne sme.
Cupi koja preferira anal. Količina podataka koje je istorija primila u svoje anale, počev od nastanka kulture Lepenskog vira pa do 50 ulaska Gigsa u utakmicu u 66. minutu, je približna količini jajca olupanih o njenu pozadinu. Od tih jajca bi se do sada napravila kajgana za Ginisa, zajebalo Bukovac.
- Brate ščuo što onoj Miri Šone i Peki strpali obojica odjednom u bulju?
- Da je ona udarala recku svaki put kad ga je primila u buljanfer, kuća bi joj izgledala k'o Kristijanov stomak. Ne zovemo je za džabe Mira Istorija.
- Mira Istorija?... Aha, kapiram...
Davno su prošla vremena podele na fanove Elipsa i Silueta, Smaka i Bijelog Dugmeta, a u nedostatku novih velikih imena na domaćoj rock sceni možemo se deliti i na fanove starih. Protivnici su verovatno dva (u svakom smislu) najveća srpska rock benda. Da ih razmotrimo:
U levom uglu je Riblja Čorba, po mnogima najveći rock bend sa ovih prostora. Više okrenuti tradicionalnom rock zvuku i ikonografiji i mejnstrimu, prosečnom slušaocu "razumljiviji", stoga i popularniji; ali tolika popularnost ne dolazi samo od rock fanova već i od širokih narodnih masa - Čorba je odavno postala nešto što je nekada bilo Bijelo Dugme, što će reći - narodni bend. Vođ benda Bora Đorđević, u narodu poznatiji kao Bora Čorba (između njegovog imena i imena benda mnogi, naročito iz već pomenutih narodnih masa, stavljaju znak jednakosti), poznat po oštrim tesktovima ali i svojim kontroverznim stavovima je jedan od najvećih i najuticajnijih autora sa ovih prostora. Iako je često lutala po žanrovima, Riblja Čorba je nešto najpribližnije velikom hard & heavy bendu što imamo.
U desnom uglu je Ekatarina Velika, ili EKV, po mnogima najveći rock bend sa ovih prostora. Više okrenuti umetničkoj strani rock muzike, uživali su kultni status godinama, iako su sa albumom Par godina za nas uveliko bili u mejnstrim vodama. Vođa benda, pokojni Milan Mladenović, je jedan od najvećih i najuticajnijih autora sa ovih prostora. U ovoj borbi ovaj bend ima veliku prednost jer su jegovi glavni članovi odavno otišli u legendu (da ne kažemo mrtvi), pa im se nije moglo desiti da omatore i da im otupi umetnička oštrica kao Bori, ali i zato što su za života su bili nešto drugačijih pogleda na svet od Bore, pa im se nije moglo desiti da naprave onakve istupe kakve je pravio on.
Po ovome bi mogli zaključiti da je fan Riblje Čorbe veliki ljubitelj alkohola i ljutog rock 'n' rolla, a fan EKV-a onih stvari (umetnosti, književnosti, filozofije itd) kakve ne zanimaju mnogo prosečnog građanina ove zemlje. Podela se ne završava na ovim bendovima. Velike su šanse da fan Riblje Čorbe ne voli Block Out, Bjesove, Kandu Kodžu i Nebojšu ili čitavu tzv. "Novu srpsku scenu", a da fan EKV-a ima vrlo loše mišljenje o YU grupi, Generaciji 5, Galiji ili Kerberu. Čak i kada ste fan oba benda, uvek ćete afinititetima više naginjati ka jednom.
Važna napomena: Slike prosečnog fana Čorbe ili fana Katarine su stereotipi. Veliki broj domaćih rokera voli oba, a veliki broj ne voli ni jedan od ova dva benda. Autor definicije iskreno veruje da se oba benda mogu voleti podjednako, iako ni njemu samom to ne polazi za rukom i upoznao je svega nekoliko ljudi koji gaje takvu ljubav.
Razgovor između fana Riblje Čorbe i fana EKV-a izgledao bi ovako:
Fan EKV-a: Bora Đorđević uopšte nije velliki autor. Njegove pesme su obična zapažanja seljaka koji je došao u veliki grad. Građene su na primitivnom "rima-štima-jer je-zima" principu. Današnje pesme su smešne u poređenju sa nekadašnjim, mada ni one nisu bile mnogo drugačije od pesama Bijelog Dugmeta.
Fan Riblje Čorbe: Pemsme EKV-a su najobičnije nebuloze. Na prvi pogled imaju neki duboki smisao, a zapravo nemaju nikakav, što nije ni čudo kada znamo da su ih pisali kvaziintelektualci.
Fan EKV-a: Bora Ćorba je prostačina. Ako je ono što je radio osamdesetih i vredelo nešto, na sve je pljunuo snimajuči nacionalističke i ratnohuškačke pesme. Uz to je, kada je DSS bio na vlasti pevao na njihovim mitinzima i tako doveo Riblju Čorbu do pozicije "državnog benda" na kome je nekad bila Galija.
Fan Riblje Čorbe: EKV su bili ualjena mamina i tatina deca koja su htela da se igraju velikih umetnika, zato ih je i pojela droga.
Itd. U stvarnosti se češće dešava da tvrdokorni fan Čorbe samo opsuje majku fanu Katarine, a da se fan Katarine samo okrene smatrajući da mu ne priliči da se spušta na taj nivo.
Su izjave i dela koja vas teraju prvobitno na nevericu ali potom u vama izazivaju duboku tugu..
Gledajuci visoko sofisticiranu i kulturno progresnu emisiju FARMA (da gledala sam ajde polite me benzinom i spalite) cula sam tu vrsnu damu Olju Crnogorac kako izgovara sl.recenicu:"...pa da i zamisli sta mi se desilo, pobedila sam na izboru za miss Beograda i trebala sam da ucestvujem na izboru za miss YU ali sam dobila VELIKE BOGINJE"(izgovoreno vrlo vrlo skviiiiiiiiiicavim glasom). Devojka se nije ispravila niti zastala, niti je iko pokusao da je ispravi. Pitanje za nevericu je sledece- da li je normalno da jedna odrasla osoba ne zna da je to smrtonosno oboljenje protiv koga se vakcinisemo???? I eto to je nasa ""kulturna" elita" ocigledno je bolest ostavila katastrofalne posledice na njen mozak..
Bespotrebno gomilanje sličnih priloga u jelu.
- Šta ćemo od priloga?
- Meni samo paradajz i kečap..
- Kolega, ne bih da se mešam, ali kao budući profesor srpskog jezika i književnosti trebalo bi da znate da je to pleonazam, to je kao da jedete makarone sa hlebom.
- Kolega, kao što znate u mnogim književnim delima pleonazam se upotrebljava kao stilska figura, veliki pisci koriste pleonazme da pojačaju intenzitet svojih rečenica.
- Hm, pa možda ste u pravu..
- Izvolte, štaš ti mali?
- Meni pavlaku, urnebes običan, kašičicu ljutog urnebesa, malo ove pavlake sa krastavcima, pavlaku sa pečurkama, može malo i kajmaka sa đumbirom,.. zatim luk crni, ljutu papriku, posoli malo aleve, dodaj i ljutenicu, vegetu, biber. Ajvar nemate?
- Kolega, ne bih da se mešam, ali usraćete se.
