Opis potrošnje onoga ko voli skupe stvari, a racionalno rasudjivanje mu nije svojstvena osobina.
-Kako ti je sa onom bombom, što vodaš u zadnje vreme?
-Ma pusti me u pičku materinu, troši k'o pijani kockar, proćiću k'o dobra firma u tranziciji...
-Uvek su te muzle žene, nikad se ne'š opametiti! Udari šakom o astal pa nogom o dupe, budi čovek jednom...
-Ne mogu, svidja mi se...
-E moj druže, ti ćeš i penziju na ženske gaće trošiti?!
-Dve 'iljade komad, sunce joj jebem!
Naopak u pičku materinu. Kraj gradacije naopakosti i kontriranja nekim opšteprihvaćenim normama. Tera kontru kada god može jer tako je u mogućnosti. Kada ljudi beže od pljuska on stoji na kiši i gleda zvezde. Kombinuje košulju i er maks patike. Tvrdi da Ksendža nije bila dobra riba a da je Severina fina umetnica i dobrodušna žena.
Svako zna barem jednog takvog. To je onaj koji žicka za batine svakom svojom izjavom. Kurac izjavom, samom pojavom! Evo sada sam od samog pomena dobio želju da prebijem jednog takvog kojeg poznajem. Krampom po glavi stanovnika.
Elem, ovaj tip osobe bez pardona tvrdi da Hrvatska ima najjaču reprezentaciju u Evropi, da je Krneta pouzdan a Šćepović ima golgeterski instinkt. Nebitno je koliko je glupo to što priča, bitno da je kontra i da što više mrcvari muda svima sa kojima razgovara. Pliva uzvodno.
Grupa od pešes ljudi seda za astal u ugostiteljskom objektu:
Konobar(kelner, mali, izvini): Izvolite?
Gost 1: Daj nam litar-litar puta dva!
Gost 2: Nemoj bre puta 2, daj dva vina i jednu kiselu nećemo letnji da pijemo valjda!
Gost 3: E, jel "smederevka Tikveš"?!
Gost 4: Ja ću pivo. Točeno.
Gost 5 gostu 4: Pa dobro lebac mu jebem, zašto drkaš levom rukom?!
Gost 4: Hoću pivo, šta je problem?
Gost 1: Daj mu pivo, poslednje mu bilo! Znači, dve litre "smederevke", jedan "knjaz" u staklu i jedno usrano, popišano, mrtvo, točeno pivo.
Konobar: Odma dođe.
Gost 2: E, izvini, aj i muziku usput reguliši, pusti radio "Moravu" npr.
Gost 3: Ma jok, daj radio "Raka Ešinger"
Gost 4: Imaš neki disk od "Dubioze"?
svi u glas sa sve konobarom gostu 4: Napusti saranu! Mrši kući pa tamo drkaj levom rukom jebo te onaj što te nasadio tako kontra drkošu jedan!
Ruralno-arhaični sleng za grdnu žensku, garibušu, naročito se koristi za opis nakaradno našminkane i aljkavo nacifrane ženske čeljadi. Nastao od starog narodnog verovanja u tri suđaje, zajebane onostrane cavulje koje određuju sudbinu čoveka na rođenju.
Rođak, ajde sa mnom na splav, utegnemo se u crne bodi majice, metnemo ključeve od Askone na astal, pa namigujemo nekim femserčurdama.
Jok ja. Sve namačkarene k'o neke suđaje, vodim ja tebe kod Slađe u lokal, obrnemo po zidarsko i možeš drpat' zas'su do uranka.
U početku imahu misao da treba da traje sedam dana. Da se svih sedam odmaraju i ne prave sebi dodatne rabote. I odmah pade izbor na kazan. A vidješe skupa da je kazan dobar. I bi kazan.
Ali, kazan bijaše prazan. Trebalo je napuniti kazan tako da traje sedam dana i da svaki sledeći bude bolji nego prošli. I odmah pade izbor na pasulj. A vidješe skupa da je pasulj dobar. I bi pasulj, većinom glasova.
I prvoga dana pojedoše sedminu kazana. Biće dosta za svih sedam dana, obradovaše se, ali, nažalost, kazan nije mogao stati u frižider. A pasulj je morao stati u frižider. I odmah pade izbor na duboku šerpu. A vidješe skupa da velika šerpa može stati u frižider, na najdonjoj polici. I bi duboka šerpa.
Drugoga dana se opet gostiše sa pasuljem. Izniješe duboku šerpu na astal. Dobar je pasulj, zaključiše, bolji nego prvog dana. Ali, duboka šerpa bješe teška. I kako pojedoše još sedminu odlučiše da uzmu pliću šerpu. A vidješe skupa da plića šerpa može stati u frižider, na srednjoj polici. I bi plića šerpa, jedno je mogaše podići.
I tako dan za danom. Svakoga dana bolji nego prethodnoga. I svakoga dana šerpa sve manja i manja bijaše i na sve višoj i višoj polici stajaše. I sve je lakše i lakše bilo oko svega toga raditi.
I vidješe da je dobro i da će od sada za svake praznike tako.
Retke kafane u kojima naručenu kafu dobijate uz kocku šećera ili ratluk sa malom kiselom vodom, a ne nekim bajatim keksom ili čašicom mađarskog mleka!!!
- Alo konobar, sa mojim stolom je sve u redu, ne klati se!
- Gospodine, pa ne vidim u čemu je onda problem?
- Kako neću da podglavljujem astal nosi ovaj dvopek i daj uz ovu kafu po jednu mučenicu da ne ideš prazan i požuri da ovaj isti keks ne bih upotrebio kao šuriken!!!A mogu!!!
Običaj nastao u vremenu kad se samo pravi muškarac mogao ženiti. Vrijeme kada se ljubav morala zaslužiti. Ali ne kao danas kad ti djevojka kaže kako ne daje na prvu loptu već se moraš potruditi, a imaš vremena dok na njen astal ne padnu ključevi od merdže ili neke spirine smućkane u onoj barmenovoj limenoj kantici. Muški, srčano, do koske da zagrizeš i da zaslužiš.
Otimanjem mlade si dobijao poštovanje svojih prijatelja, njenog zaseoka, tj. njene uže i šire rodbine, jer u zaseoku su svi neki rod, svojih konkurenata. I što je najvažnije, dobijao si i njeno poštovanje, jer može nju ćaća obećati i hajduk Stanku, ali ti si otmicom pokazao da si spreman ići do kraja svijeta pa i više, ukrasti je ćaći ispred nosa, i to si spreman učiniti prije svih drugih pa je penjanje na nju i pijedestal pobjednika sasvim argumentovano . Iz tog poštovanja poslije se rađala ljubav i gomila djece. To je kao kad protivničkoj tvrđavi skineš zastavu i odneseš je u svoju tvrđavu.
Počinjalo je obično na zboru, eglenišeš malo sa njom, baciš abrajz, ašikuješ, pokloniš jabuku. Odeš da pitaš njenog ćaću za ruku. Dobiješ ruku najčešće, preko svoje labrnje. I onda uveče okupiš ekipu , razradiš taktiku, i po mladu, pa il' pukovnik ili pokojnik.
Danas je ovo ostalo samo huk vjetra kroz bukovu šumu usljed promjene sistema vrijednosti, razvoja Krivičnog prava i sličnih gluposti, pa ti preostaje samo jadikovka zbog kurve sudbine i pravljenje budale od sebe pod njenim prozorom.
Sjedio sam k'o sajla smotan u fotelji i blejio u tv. Sa moje desne strane sjedio je did i ispijao 8 čašicu rakije uz šolju kave...
-Mili Bože, samo se pitam oš se ti ikad uspjeti oženiti tako metiljav i smotan, po vazdan pred ovim drndalinama, jeb'o te ćaća što ti pokupova. Tačno mi žao one rakije što sam je odvojio kad si se rodio, prije će je bardak popiti nego ja.
- Ne nadaj se dide, nemam posao, nemam stan, nemam auto, nemam ni pare, pa kao logična posljedica toga nemam koga ni oženiti. Go sam k'o pištolj!
-NJEMEM NJANJ , NJENJAM MAUTO, NJEMAM ONO NJEMAM NJONJO! MRŠ STOKO! Mi smo bolan iz očiju krali cure, otimali, ja sam bio glavni u srezu za isplanirati otmicu. Ja bolan kad se nađem na seoskom putu za kakvom mladicom a ona vodi blago, ja odma za guz ščepam.. Viče ona: „Nemoj uteče mi blago“. A ja velim :“Ma pusti blago zna ono đe mu je štala!“. I namah za grm. Joj kakvi ste vi bezmudi, ništa, samo se pravdate, u moje vrijeme ženu nisi smio do zadruge pustiti samu, triput bi je pojebalo u jednom pravcu, a vidi vas! Sad ću da ti pripovjedim kako smo išli oteti mom kumu ženu...Ošacovo on nju na zboru, tražio od ćaće ruku, ovaj nije dao. Još snijeg bio. I mi odlučimo nju ukrasti. Sve ja razradim plan, kako se riješiti paščadi u zaseoku njenom, pa nadalje. Priđemo kući, osmotrimo, bacimo se na prozor. Mala otvori, mi odmah za ruku, i trk! Al' kurac! Jeb'o joj pas mater,i onu spavaćicu zakači se na prošće, a ona u trku, pa kad je to zaparalo, pola zaseoka se diže odmah. Ostade mala na prošću visiti, trga jadna onaj proštac, a braća i rodbina već dostigli punu borbenu gotovost.
-Pa jel uspjela odvaliti proštac?
-Nije ona , ćaća njen, i to meni preko leđa. Taman kad smo im odbili prvi napad, nađošmo se između dvije vatre, došla još jedna grupa krasti mladicu. A sunce ti jebem pa ti ne znaš s koje te strane biju. Mora da nam je neko ubacio „krticu“. Samo šiju, k'o singerica. A mlada onako izbeućena nadu bježati bosa preko polja , taman je kum upozori da je može nešto ubosti, kad ona stade na bocu, blebnu, jeknu brate k'o ovca. Kad smo vidjeli šta je bilo, morao sam budućeg priku ošinuti ušicama među oči samo da dobijemo na vremenu i pokupimo mladu da je nosimo. (navi malo rakije)
-Stani dide kakva boca, sad si rekao da je bio snijeg...
-MURŠ! Kakav snijeg kakve pičke materine. Janja k'o anđeo gdje stane nogom tu odma' jagorčevina i ljubičice niču k'o da je Vrbica. Nego druga nas muka uhvatila, doćeralo nas do duvara, nemamo kud bježati, mi na litici a pod nama Vrbas... Veli njen ćaća : "Taj ne kosi niti cijepa drva , nisi njemu ćeri ni zadnja ni prva". No se lijepa ljubovca ne da prevariti pa veli:" Niti kosi niti vodu nosi , ali zato druga posla znade, džaba ti ja govriti sade. Il' ću njemu il' kanjonu Vrbasa, a kum da nam bude ovo momče što je visoko kao bor, a plemenito k'o iz juačkije pjesama"- sve upiruć prstom na me. Pogodi me brate ko Mijatović prečku... I ja onako gledam, nema druge, ja kuma i kuma- Janju i skočimo mi sa one litice, sunce ti jebem padao sam k'o Alisa u Zemlju Čuda.
Kasnije smo, morali kriti mladu u Aleksinom svinjcu dok se nije potjera smirila i utanačio miraz.
E tako se to nekad radilo. Deder natoči još jednu da sperem ovaj mulj iz grla.
Kvazi poštenje običnog čoveka ovog našeg međuzemlja ispoljava se na načine koje prosečan posmatrač ne ume da pojmi i da spozna posmatranjem, nego se iskustveno, dodirom i rečima, a vala i novčanikom, mora uhvatiti u koštac sa energijom predmetne pojave koja prožme svaki foton žrtvovanog bića i kao takva mu se usadi u mozak, koja se opet posle rečima ne da objasniti, ali se makar zna šta je.
- Mamu li im jebem da im jebem! Pogrambaše sve živo! Lekari!!!! Pizda im materina, pokradoše ovaj narod!
- Stanković!!!
- Ja sam!
- Uđite!
- Evo me!
- Imam Vaše nalaze. Na operaciju možete otprilike za dva meseca!
: Vadi 100 evra na astal:
- Može li to malo ranije!
- Završićemo nešto! Ček da vidim!
- Odgovara li Vam u petak?
- Odgovara!
To je kad cale i ja idemo kolima za bg, i raspravljamo se celim putem, da li su se oni vise drkali i alkoholisali kao studenti ili mi sada.
Ja: ma daj cale, sta pricas gluposti, imali ste jednu kafanu, u njoj deset stolova, i posle 5 piva vec mogu da zamislim da ste svi redom padali pod astal.
Cale:(tihim tonom) sine... vidis onu zgradu tamo?? ( bas prolazimo pored Geneksove zgrade, ko ne zna, to je jedna od najvisih zgrada u BG-u, iz dva dela se sastoji) (vidi sliku)
Ja: vidim cale,i sta sa njom??
Cale: e kad budes sanjao da je jedna vino a druga kisela, onda mozes da mi se javis!!
(ucutah u momentu)
Da se slazete.
"Lele, cero, mlogo si mi merak da se odades dok ja ne umrem."
"Tu, bre, babo, ce si zivis ti jos, stalno posta'ljas neki uslovi. A mog' li se razvedem posle, kad se na svadbu izujes u carapke i zaigras na astal?"
"Pu, pu, pu, mori, kvo zboris? Da si nadjes nekuga, da si zivujete, al' poblizo, nemoj cak u Beograd da se odades!"
Stara koncertna izjava informatičke ajkule. Instant podizanje nivoa adrenalina kod ljaljana koji nisu došli da se naslušaju lepe muzike, nego još i poneli dve flajke vinjaua da zalome.
KER - GASI MUZIKU!!! GASI MUZIKU!!! OVO JE RACIJA! SVI RUKE NA ASTAL!
Random pjano - Šta se dereš međede?
:dva druga kera trče: :tras,šljas, dum, bum, aaaaaa:
KER - Dakle, ovo je racija! Ukoliko budete sarađivali sve će brzo biti završeno! Đe gazda?
Gazda - Ja sam!
KER - Daj malo svetla u sali, hoću da vidim ovu omladinu gore, ako me razumeš.
Nisu nešto posebno kao jedinke, ali u grupi su pravo zlo. Složni, agresivni, dobro organizovani i bez straha. Napadaju, grizu, čiste sve pred sobom, i uživaju u osećanju moći koje im daje brojno stanje.
Validan opis naročito kad su u pitanju brojnije porodice.
-Jako mi je žao što nisam stigao da ti dođem na slavu.
-I dobro je što nisi, bog da mi dušu prosti...
-Što?
-Zato što bi sa slave otišao gladan.
-Sa tvoje slave otići gladan? To se još nikad nikom nije desilo.
-E vala, sad se desilo. Upadoše mi padobranci i sve pojedoše.
-Ko ti bre upao?
-Oni Bambalići. Kao žuti mravi su, majke im ga spalim. I još kažu da iako nisu pozvani, ispali su ljudi pa su došli.
-Da te ne uvrede, a?
-Pa da. Kad su zavukli noge pod astal, ne možeš ih oterati suzavcem...
-Auu! Ali ti si onda imao sreće, znaš?
-Kako to misliš?
-Pa čujem da su pre tebe bili na još dve slave. Kod tebe su došli siti i napiti.
-Sunce ti jebem, pa šta bi da nisu?
-Bog sveti zna. A koliko ih je bilo?
-Svi sem babe.
-Aha, baba se na prve dve fešte preforsirala, pa je morala ranije kući.
-Zato sam joj spakovao za poneti...
Kad neko počne zajebanciju na tuđi račun a kad se zajebancija okrene na njegovu stranu a on se naljuti.
- Malo si se ubucila.
- Kako misliš?
- Da se ne zavaravamo ali sva si u guzicama.
- Stvarno a tvoj pivski stomak
- Šta sa njim?
- Tebi u lokalu ne treba astal možeš da držiš pivo na stomaku
- Stvarno?
- A i tvoje guzice su baš pozamašne, gde kupuješ pantalone i koji ti je to broj XXXXXXL?
- E nemoj sad tako.
- Šta hoćeš, pa ti si prvi počeo
Prekor starije osobe (uglavnom babe) na pogavljenje mesta gde se pojavljuje hleb.
Ja gledam tv,dig'o noge na astal sve u sesnaest i dolece baba.
-Spuštaj te noge dole,tu se lebac meće,a ti noge smrdljive dig'o.-------------------------------------------------------
Ja: Babaaaaa,evo Dragančeta u usta ga jebem škrbava.
Baba:Sram te i stid bilo,kako te nije gr'ota od Boga??U usta? Pa tu se lebac meće!!
Situacija koja se javlja kada više ne znaš šta ćeš sa sobom, u toj meri da imaš osećaj kako tegliš nešto što ne postoji a, s druge strane, ne moš ni to da poneseš. Potpuno si izgubljen u koordinatnom sistemu prostor-vreme i "hvataš" sebe kako u bradu govoriš nešto po šablonu "šta-da-radim-kad-se-završi-magazin-in?", odjednom i sam shvataš da si potpuno otišao u ofsajd; da te strahove ne bi prevazišao čak ni da su ti roditelji kao malom svakodnevno kupovali kinder jaje a kamoli u trećem razredu platili jednodnevnu ekskurziju na obroncima Maljena.
Džak dosade je znatno teže poneti nego džak krompira. Krompir te iskilavi i tera na odmor ali sa pomešanim osećanjima umora i korisnog posla koji si obavio, ali džak dosade će samo da te krljoše kao Jovan Memedović u selima Zlatiborskog okruga sve što fina domaćica iznese na astal. Jednostavno nemaš predstavu i plansko razmatranje da li će nas sutra raspizdeti asteroid veličine dvospratnog autobusa, koji je juče bio dan, zašto je komšija Ranko jurio vrljikom komšiju Jovana, da ti je otac već dva meseca bez posla, zašto nam seku struju kad samo tri godine nismo platili račun, da li se smatra incestom silovanje svoje mangulice u oboru prvog suseda. Ma jeb'o majku, ništa te živo ne interesuje! Mrzi ga da živi. Ne jebe živu silu.
...Večeras je izvučena sedmica nakon skoro dve godine. Srećni dobitnik iz Mačkovog Kamena na listiću je imao sledeće brojeve: ① ④ ⑧ ⑭ ⑯ ⑲ ⑳...
...Uveliko se naručuju pesme na Radio Moravi...
ŠTO ME SADA TRAŽIŠ PORED NJIH TOLIKO
GDE SI BILA KAD SAM BIO NIKOOOOOOO...Dare: Gnjidanka, pile moje, daj piće za celu kafanu!
Gnjidanka: Ah, vodi me odavde tamo gde nijedan čovek kročio nije.
Dare: Ese ti drogiraš? Što tebe da vodim, pičkalitimaterina?!
Gnjidanka: Šta men... Pusti me, nešto sam se zamislila.
Dare: Nego, Dragane, udari jedno piće. Sad kacam dobio kurce-palce mogu i da počastim.
Gagi: Ne mogu, ne pijem više. Kažu da od tog ne moš decu dimaš.
Dare: Ma jedu govna, bre, pa se mažu po glavi. Aj...
Gagi: Neću, koji ti je...
Dare: Što si kurac, pičko? Kakvog ja prvog komšiju imam, jeee.
Gagi: A kakav sam? Duhovit, pametan, interesantan.
Dare: Ti interesantan?! Pa od tebe je bolje društvo onaj... onaj, onaj Ciganin što prodaje jorganske navlake po kućama.
Gagi: Mrzi me da pijem. :trrr trrr trrr rrr: Halo. Aham. Ham. Am. M. Dobro. Aj.
Dare: Ko je?
Gagi: Moja žena. Kaže da nam gori kuća.
Dare: Šta?
Gagi: Hehe, 'ladno mi gori kuća. :smeh:
Dare: Ccc. Kakav si ti lik?!
Gagi: Uh, nešto me poteralo da pišam.
Dare: Pa idi pišaj.
Gagi: A mrzi me nešto.
Dare: Pazi... Ako se upišaš ovde...
Gagi: Dooobro. Odoh. :odlazi:
Dare: Jebotebog, dosadnog li čoveka. Pored njega i faca Muharema Serbezovskog podseća na izobilje vrlina interesantnog lika kome je sitno životno zadovoljstvo da hvata mušice i kida im leva krila. Grickalicom za nokte.
Pohvala kvalitetu ljudskosti u nekom čovjeku. On je neko za koga se podrazumjeva da je laf. Lafčina. Možda ga nekako i zaboraviš nabrojati kad nabarajaš najbolje jarane ali samo zato što se podrazumjeva da je dobar i da to svi znaju. Jebi ga, aksiom.
Lik je skroman, biće zadovoljan ako ima šta pojesti , popiti, prespavati na suvom, i pojebati nesto s vremena na vrijeme. A on ima sve, iako nikad nije mario za tim. Radio kako misli da treba i punim srcem uvijek. Ima dobru ženu, lijepu, pametnu i kreditno sposobnu, i tovar djece, i posao u javnom preduzeću. Pozajmiće ti pare koje nema ali će ih nabaviti za tebe. „Vrati kad budeš imao“. Da je živ Toma Zdravković bi se družio sa njim i posvetio bi mu pjesmu. Ali nije, jebi ga. Zato ima JU Grupa. Kod njega je uvijek pun astal svega kad su prijatelji u pitanju. Dobar je, ali nemoj ga zajebavati jer će ti u suprotnom prekršiti ljudska prava, sienenovski rečeno.
Zašto k'o JU Grupa? Pa jebi ga , „ili živiš rokenrol ili ne znaš šta je to“! Ljudi praše 40 i kusur godina i nemaju loše pjesme i loše odrađene svirke. Analogije radi, kad bi pravio poređenje rok scene u bivšoj Jugoslaviji i ulogu JU Grupe u njoj, mogao bi je uporediti sa ekipom Milana koja je skoro harala zelenim terenima. Imao bi Točka i SMAK kao Pirla, Džonija i Azru kao Kaku, Neleta i Zabranjeno Pušenje kao Inzagija, Cane i Brejkersi kao Gatuzo, i da ne nabrajam dalje, JU Grupa je Sedorf. Nije u centru pažnje, ali je mastor zanata, savršen. Kako je svojevremeno Anćeloti izjavio za Sedorfa :“On je kao mašina, donesem ga na utakmicu, uključim kad se utakmica završi, isključim.“ Sve bez greške.
Eto kakav je to čovjek. Ko JU Grupa.
Tradicionalni srpski morski organizam.
- Srećna slava, domaćine, mir s tobom i neka te Sveti Nikola čuva kako na moru tako i na kopnu, da ti kočnice nikad ne otkažu i da ti vetar duva u leđa! A vidi što je astal...sarmice, punjene paprike, pečurke... a je li, šta je ono pored prebranca, liči mi na neke surlice slonovske mladunčadi?
- To su punjene lignje.
- Lignje? Pa vidi kolike su, brate...
- Pa to su kalifornijske, brate...
- Pravoslavno, samo pravoslavno!
( lat. Shirikus Bilderus )
Infekcijska bolest koja se dobija u prostorijama lokalne teretane. Uglavnom probija odbrambeni sistem u roku od 2-3 dana izlaganja otrovnim česticama znoja i gvožđa koje obituje u bildari. Prenosi se dodirom i preko šipki. Simptomi su blaga retardacija, deranje i F-16 hod niz ulicu.
Lečenje ove bolesti je teško, ali nije neizvodljivo. Pacijenta treba izolovati od štetne sredine u prijatnu kućnu atmosferu, davati mu mnogo tečnosti i skidati kuražluk s njega postepeno. U roku od 2 meseca, biće uspešno rehabilitovan za povratak u civilizaciju.
-Kevo, daj da jedem!!!
-Evo sine, pasulj
-Kakav bre pasulj!! Šta će mi to!? Nikakvi nutrijenti ni proteini, samo masna čorbetina od koje ću dobiti salo, zajebi to sranje!
(ćaletova šamarčina)
-Ima da jedeš i da pitaš jel' ima još! A kad pojedeš, vodim te kod Radeta na selo, da malo radiš i da te izlečim od tog tvog širikusa. Od kad si krenuo u onu mišićanu samo mi se širiš po kući, sunce ti balavo! Astal da blista, ščuo?!
Mrndža li mrndža. Slava, rođendan… njemu nebitno, važno da se ručka, još bolje ako je na tuđ račun. Jednom rukom sa ovala hranu prebacuje na tanjir, a drugom sa tanjira pravo u usta. Uglavnom u isto vreme. Kažu ljudi, lakše ga oblačiti nego hraniti.
Bilo kako bilo, tanjir ispred njega ne sme da je prazan. Čisto da se ne uvredi domaćica, kojoj s vremena na vreme uputi kompliment u vidu glasnog podriga.
Malo, malo pa ljudi bacaju pogled na pod iza njega, saksiju filadendrona ili šta god drugo da se tamo nalazi. Sve im se čini, brzina kojom guta je nerealna, isto tako bi mogla hrana da završava i u saksiji. Ali ne, klopa u dodiru sa fluoroantimonskom kiselinom u njegovom želucu samo kaže “puf” i nestane, ko i crvena u rukama tinejdžera.
Tipična izelica, šta ćes. Malo od ćevapčića, malo salata, pa predjelo koje nije dozvolio da se skloni, pa pečenje… i jagnjeće i praseće… ruska salatica, naravno… pljeke, pa ponovo čorbica… i sve tako u krug. Sa bojnog polja se on ne povlači. Ponekad onako, punih usta, promumla u znak odobravanja ljudima za stolom ili mahne rukom, da se zna da se ne slaže sa nečijom kontatacijom… i naravno i dalje guta.
Ne mešajte ga sa hedonistom, sladokuscem… nije on od te vrste. I da karton papir namažete lož uljem, jednako halapljivo i brzo bi to nestalo u toj jami bez dna, kod drugih ljudi poznatijoj kao ždrelo.
A kolači? Pa gde bez trista sorta, ne brukaju se ove naše domaćice. A svaki će on da proba, da bi na kraju, onako prstiju umazanih od čokolade, pitao gde je torta.
:daća – selo Gradašnica – okolina Pirota:
-Tatko, poglej onaj :mljac-mljac: tanjir u čelo na astal… :mljac-gut: prazan. Sramota.
-Toj bre mesto za duha Božinog, neznalice. Krkaj ti za večni mu pokoj duše i ne
zapitkuj mnogo.:brdo hrane kasnije - izelicina kuća:
-Tatko, ja sam gladan, koje ima da se ruča?
-Kuče jedno alavo, pal' malopre izede Boga na daću Božinu? Il' te tebe neka pantljičara zajebala da skopite pakt, il' si stvarno probušen ko što vikav ljudi…
Jedina stvar koja normalnog prosečnog čoveka može da dovede u galeriju na otvaranje izložbe tamo nekog nikad čuo slikara iu Velike Male kod Gornje Donje.
Postoje dve osnovne vrste izložbi:
Prva je posluženje samo pićem, uglavnom nekoliko vrsta alkohola i nešto sokova. U jeftinijoj varijanti se služi Atlantik votka, neki jeftin vinjačić, brlja koju sam slikar peče kad nije na koloniji i Sinalco. U malo jačoj varijanti nađe se tu neki viskić, Rubin vinjak i coca-cola.
Druga varijanta izložbe podrazumeva malo emancipovanijeg i malo imućnijeg autora i švedski sto sa obilnim posluženjem za sve posetioce. Posluženje zavisi od izbora autora ili od ketering službe koju angažuje.
U najlepšem sećanju mi je ostala izložba ribe kojaj je išla u moju srednju, pa je logično na izložbu pozvala profesore i učenike.
Svi su bili iznenađeni sa dva ogromna astala prepuna fancy hrane, od peciva do kolača. Jedva smo preživeli otvaranje izložbe i govoranciju, ne znam kome su više curile bale, učenicima ili profesorima. Čim je govornik stavio tačku na svoj hvalospev autorki svi smo se sjatili oko stolova da žderemo.
Nikad bolja izložba. A, da izlagala je neke potrtete.
Među klincima i matorcima ispred dragstora u Srbiji koji vole da loču pivo, najveći baja bio je onaj koji zna da sa što više predmeta otvori flašu piva. Naime, ispred seoskog dragstora, gde se skupljaju lokalne pijandure, i gde je obično upotreba čaše Kulturološki šok ljudi su se odvajkada učili da sa svim i svačim otvore dotičnu flašu, pošto obično prodavačica, takodje pijana, nezna gde je zaturila otvarač. u tom slučaju, kao otvarači za pivo koriste se najčešće ćoškovi od stola, oluci, zubi, a ako se nalaze u kafani, viljuške i kašike.
(ispred dragstora)
Dragutin: Ova Mileva prodavačica opet izgubila otvarač
Milutin: Nema veze, daj tu flašu ovamo, sad ćeš da vidiš kako se otvara flaša o astal
Dragutin: Ti si, moj Milutine još zelen za Đoku, on zna da otvori flašu viljuškom----------------------------------------------------------------------------------------------------
(blejanje u kraju)
Miloš: Ajde otvaraj tu gajbu, crk'o žedan
Nebojša: Jebiga, nemamo otvarač
Goran: Sad će moj brat da dođe, da vidite koja carina, zna pivo da otvori zubima
