Način unosa teksta na mobilnim telefonima, koji je zamišljen kao olakšica, ali je zapravo opstrukcija i čest je razlog grešaka tokom dopisivanja. Posebno je zanimljivo to, da većina osoba, koja se žali na ovaj problem, nikad ne uspije da ga riješi, zato što zaborave to da urade ili ne znaju kako da ga isključe.

Vrzino kolo je kolo bez kraja i početka. Ovo je ujedno i jedino kolo na svetu koje može da igra samo jedna osoba. Takva osoba ima svoje malo Vrzino kolo, a u društvu sa sebi sličnima ta osoba čini veće Vrzino kolo. Takvo društvo traži sebi slična društva i oni sačinjavaju još veće Vrzino kolo i tako dalje.
U Vrzinom kolu se sve okreće u krug. U njemu nema kolovođe, ni keca.
Ovo kolo nema svoju muziku ni svoju koreografiju već ga svako igra po sopstvenom ritmu i svojim mogućnostima. Zbog toga često dolazi do sudaranja igrača, a ni saplitanja nisu retka.
Istorija nije utvrdila ko je bio taj Vrza, ali postoje indicije da je to bio jedan do zla boga zaguljen čovek kome je sve u životu bilo dosadno.

Estradna “wannabe” zvezda, koja periodično izaziva pažnju javnosti, češće ispadima i provokativnim ponašanjem, nego svojim novim hitovima. Možda je nekad i bila zvezda, ali joj je sjaj davno nestao, i ostali su samo repovi stare slave.
Reč “kometa” je nastala od latinske reči comētēs, izvedene od reči komē, koja znači “kosa na glavi”. Aristotel je prvi izveo comētēs da opiše komete kao “zvezde sa kosom” (automatski izbacuje Šabana Šaulića iz klasifikacije). U slučaju dodavanja prefiksa “estradna” ispred reči “kometa”, značenje se menja u “diže mi se kosa na glavi”, a odslikava normalnu reakciju normalnih ljudi na njihovu (nenormalnu) pojavu.
Važna napomena: postoji i estradni meteor (sjajni meteori se nazivaju bolidi), koji ima sličnu manifestaciju na estradnom nebu, ali se samo jednom pojavljuje, nakon čega trajno nestaje. U slučaju estradne scene, pravilnije je koristiti naziv “estradni bolid” zbog preciznijeg opisa pojave.
Prema periodu između više pojavljivanja, imamo tri kategorije:
1. Kometa sa velikim periodom između dva pojavljivanja (ukazuje nam se svakih par godina) - razni pevači i bendovi koji se sastave nakon 20 godina da bi prodali još koju kartu klincima koji su slušali o njima od roditelja (Vampiri, Ivan Gavrilović),
2. Kometa sa relativno malim periodom između dva pojavljivanja (jednom, ili par puta godišnje). Najčešće se pojavljuje u vreme osmih martova i četrnaestih februara. Tada podseća pripadnice ženskog pola, kako je on (ređe ona) nekada baš dobro voleo (Željko - nepotrebno napominjati koji),
3. Kometa koja se veoma često pojavljuje (i po nekoliko puta dnevno), a pritom nije prava zvezda (može biti starleta, diva, umišljena zvezda, umišljena starleta, umišljena diva). Ima običaj da pravi skandale, iskače iz frižidera, i da joj se ime pojavljuje isključivo u žutoj štampi(diva, JK, Jelena Karleušа).

Svi gledamo svijet oko sebe iz vlastitog kuta gledanja.
Neki će se zapitati pa zar i drukčije postoji?
Sad ću upotrijebiti onu otrcanu frazu da se možemo staviti u tuđu kožu što još zovu i zlatni standard ponašanja.
Ni ona nije precizna zato jer obuhvaćan samo jedan oblik viđenja i to negativan.
" Ubio ženu i ljubavnika." " Što bi ti učinio?" i milijun sličnih primjera.
Pa smo napredovali i do srebrnog standarda ponašanja; kad se ne možemo staviti u tuđu kožu, ali svejedno ne uradimo neku radnju jer znamo da se toj osobi neće svidjeti.
Nećeš pripaliti u prijateljevom stanu, već ćeš izaći na balkon jer znaš da ne voliš da mu se usmrdi stan.
Opet, s ovime smo samo zagrebli vrh površine.
Toliko smo opsjednuti sa sobom da pomislimo ako neki ljudi nemaju ono što mi imamo, da automatski propuštaju nešto značajno.
Nedostatak formalnog obrazovanja u zemljama trećeg svijeta znači, po našem gledištu, da su uskraćeni za intelektualni razvoj.
Mi na Zapadu smo navikli opažati svijet samo umom i mislimo da je jedino time možemo razumjeti svijet oko sebe.
Vid nam je najbitniji i otuda i izreka "vjerujem samo ono što vidim vlastitim očima" što je apsurdno jer zanemarujemo ostala osjetila.
Prvotni instinkt nam je sasvim točan za razliku od strukturalnih analiza gdje se prevarimo ili dođemo do prvotnog instinkta verbalizirajući ga pritom.
Mi smo svi povezani na nekoj dubljoj razini i podsvjesno primamo informacije iz okoline.
Moramo osjećati svijet oko sebe jer inače svijet gubi svoj smisao.
Moramo prestati gledati samo zato da bi utvrdili da su stvari na svojem mjestu, već moramo VIDJETI što znači opažati suštinu stvari.
Da umjesto drva kojeg gledamo ne vidimo samo udaljenost među nama i njegovu prisutnost, to jest stalnost, već živo biće ili energetsku strukturu koja ima svoje zakonitosti i mogućnost spoznaje kao i Mi.

Sa svitanjem novog dana i svim jutarnjim ritualima koje donosi, susrećemo se i sa neizbežnim pranjem zuba. Tako i naši raznovrsni junaci - preko crnaca iz Bruklina, dadilje sa Menhetna, ili pak tinejdžerke iz imućnog predgrađa Los Anđelesa - praktikuju da svako jutro operu zube.
E sad, kako!?
Radnja se odvija, pa gde bi drugde, nego u kupatilu - neka su socijalna (bez đakuzija, sa tuš kabinom), dok neka zrače luksuzom sa egzotičnim cvećkama koje stoje na komodama kojima se ni ne zna namena.
Kada priđu ogledalu, mahinalno se hvataju za četkicu koja stoji sa desne strane lavaboa, stavljaju je u usta i trljaju, trljaju pa zastanu - da bi izustili nešto svom sagovorniku, ili, ako ga nemaju, samom sebi ili pak fiktivnom liku.
Izveštačeno se trude da čudno govore dok im je četkica u ustima - neki početnici mogu zazvučati kao da se guše ili kao da u grlu imaju poveću šlajmaru koja prosto želi da izađe.
Još jedan fenomen je veoma interesantan - gotovo je neizostavno da se zubi peru 'na suvo', što znači da je korišćenje paste za zube striktno zabranjeno. Ukoliko pogledate ka licu junaka, shvatićete da u ustima ima samo parče plastike, nikako i kalodont koji, složićete se, i nije toliko potreban za ovaj proces. Ni četkica nije verodostojnija - kada napusti usnu duplju gorepomenutog, na sebi nema ni trunke paste za zube, pa je samim tim automatski vraćena u četkico-držač, bez ikakvog kontakta sa vodom, u koji bi trebalo da stupi.
Da bi proces (ne)pranja zuba bio potpun, posle ostavljanja četkice u stalak, glumac ili glumica pokušaće da otužno dočaraju gledalištu da oni zapravo jesu prali zube, i ispljunuti nešto malo šlajma koji im se motao po ustima što zbog četkice, što zbog problema sa disajnim organima. Izostavljajući ispiranje pene koja se nije stvorila u toku pranja, nastavak scene je raznovrstan. U nekim filmovima, sceni po svršetku pranja zuba odmah dođe kraj (presek snažnim pljuvanjem u slivnik), dok u nekim sledećih pet do deset sekundi se nastavlja razgovor sa sagovornikom ili sobom.

Specijalna vrsta bića kojima san jednostavno nije potreban-tu su,u svako doba dana i noći, da se jave na otvoreni radio program.

Po pravilu poslednja ili jedina flaša rakije, koja se čuva u kući ako vam banu nenajavljeni gosti a ljubitelji iste.

Ljudi zaboravljaju brzo, olako, automatski, po inerciji, brišu sa memorijske kartice lica, susrete, događaje, mračne podrume i nakvašene peškire...ali ko još može a da ne pamti legendarnog ćelavog govnara čuvene "kupovine iz fotelje" i njegovu više nego harizmatičnu auru u trenutku dok filetira paradajz ili renda krompir na rešetke, znači, jebote, KAKO??

Voditelj, moderator, promidžbeni guru, lik koji ima svoju stranicu na Wikipediji i fan-klub na Fejsbuku...a pre svega neko ko izgleda kao da je upravo izaš'o iz švapskog porno maratona na Pro Sieben-u sredom (i to možda ponajviše zbog svog stajlinga istočno-nemačkog makroa, sa sve havajskom šuljom i kravatom, gomilom zlatnog prstenja na rukama i zatamnjenim cvidžama), ovaj simpatični čikica godinama je svojim kezom krasio male ekrane naših TV-prijemnika, smešeći/smejući nam se sa raznoraznih reklamnih spotova i prezentacija u kojima bi domaćim potrošačkim ovcama nudio uvek samo još jedan "neverovatan proizvod po neverovatnoj ceni od X, 999 dinara", uz onu čuvenu koncepciju "matori, samo mu ga daj loma po mlazu mlake vode i ćao-zdravo" lakog održavanja istog. Super-secko, oni Rambo-noževi za povrće i živinu, onaj sokovnik što mož' i beton da samelje, onaj šmrk što ima čitav varijetet mlazova, ultimativna četka za krečenje što ne mora da se pere (znači, lol)...samo su neki od produkata koje je ovaj Austrijanac rodom iz Frankfurta na Majni uspeo da uvali nebeskom auditorijumu a usp'o bi on, reala, verovatno i mnogo više...tojest da mu roba ipak nije bila toliko govno.

Tek - pre neki dan sam mu po prvi put čuo glas. Vid'o ga na tv-u ovde, valja neke ogrlice i ostale đinđuve, izgleda da se prešaltovao na "women only" ciljnu grupu kupaca. Zna, bre, čovek u kom grmu leži ovca, znači, svaka mu dala...

Bolonjski sistem je sistem studija koji se koristi u većem delu sveta a koji smo i mi usvojili u težnji da modernizujemo školstvo, olakšamo studije i skratimo prosečno vreme studiranja. Suština bolonjskog sistema je u tome da studenti dobijaju poene na redovno pohađanje predavanja i vežbi, i stalno imaju kolokvijume što ih tera da uče redovno. U našem slučaju bolonjski sistem podrazumeva i smanjenje količine gradiva što bi, uz redovno učenje, trebalo da znatno olakša studentima polaganje ispita.

Po bolonjskom sistemu, osnovne studije traju tri godine, posle idu dve godine master studija i nakon toga doktorske studije koje traju 3+3 godina. Master se može donekle izjednačiti sa "magistar", s tim što su poslednjim generacijama studenata koje su završile fakultet po starom sistemu priznali zvanje mastera, sa ili bez polaganja razlike.

Naravno, pri implementaciji Bolonje javio se popriličan problem, a to je da sistem nije serb-proof. Najveći problem je što je svaki fakultet Bolonju tumačio kako njemu odgovara. Negde su studije možda i previše olakšane pa student, po diplomiranju, sa sobom ponese ograničeno znanje, a negde su samo uveli praksu obaveznih predavanja, redovnog kolokviranja vežbi i tome slično, a količina gradiva nije smanjena ni za pasus! To su najbolje osetili studenti koji su posle godinu ili dve studiranja po starom prešli na Bolonju - odjednom su počeli da provode i po 8 i više sati dnevno na fakultetu jer su se predavanja i vežbe i dalje organizovali kao i pre ali ih je trebalo sve odslušati i odraditi. Naravno, kasnije im nije ostajalo vremena da nauče sve kako treba.

Jedna od najvećih mahinacija "ispod žita" je da su mnogi fakulteti Bolonju i zloupotrebili kako bi što više studenata obnovilo godinu i prešlo na samofinansiranje (jer po Bolonji se, čini mi se, po obnavljanju godine automatski gubi budžet. Po Bolonji obnavljanje godina nije predviđeno!). O tome jasno govori i činjenica da ove godine dve trećine studenata nije steklo uslov za upis naredne godine.

Konačno, ljudi koji su fakultet završavali po starom uvek će napominjati da se nekada na fakultetu sticalo mnogo veće znanje, da su ispiti bili teži a profesori stroži, da master nema veze sa nekadašnjim magistar ("Ej, bre, jel' znaš ti šta je nekad značilo imati Mr. u prefiksu?"), da su ljudi koji su diplomirali po starom stekli veće znanje nego danas doktori nauka, i slično. Najviše ćete se naslušati takvih stvari od večitih i propalih studenata.

Na kraju krajeva, onaj ko ne uči neće ni završiti fakultet, koji god da je sistem studiranja.

Univerzalno ime za raznorazne vrste opreme, obuhvata sve delatnosti, od šivaće igle do skafandera za deep space istraživanja. Izraz se uglavnom koristi kada posle završenog posla treba spakovati i odneti opremu sa mesta gde je bila u upotrebi, mirno ili iz upotrebu sile...

Takođe se može upotrebiti i u opisivanju nekih bezveznih i sporednih stvarčica, u narodu poznatijih kao džidžabidže.

Prozivka upućena nabeđenim likovima koji u svom voznom parku imaju automobile od nekoliko hiljada eura, a u vreme registracije kukaju i mole za zajam (čekove) da otplate istu. Srpska posla.

Glupava rečenica koju govore sredovečni hipici na fejzbucima i sličnim gomnima kojima je život u komplet sranju i ne znaju kako da se izbore sa pomenutim sranjem koje im je do nosa.
Onda kreću da prodaju priču kako je tehnologija zlo i kako je beton radioaktivan i kako treba svi samo da se vratimo prirodi jer to je zdravlje i većni ćivot itd itd.
Ima tu neke istine, zdravo je šetati, svež vazduh, zdrava ishrana itd itd ali ovi imbecili veruju da je sve što je 'prirodno' automatski svetinja.
Postoji dobar razlog zašto je čovek proveo vekove gradeći zidine i alatke da ukroti 'prirodu'.
To je jer,draga Svetlana Nokti Novi Profil iz Donje Babušnice, priroda želi da nas rokne.
Bakterije, predatori krvoločne bube i gomila rizika i drugih nepogoda koji bi čoveku od života napravile pravi pakao. Ima ona emisija, amerićka i pomalo erotska gde stave bogate amere u đunglu gole samo s nožem, retko ko izdrži mesec dana, plus pričamo o obučenim profesionalcima.
Ne, nećeš živeti 380 godina ako prodaš kola i odeš da živiš u drvenoj kućici bogu iza tregera, jedeš isključivo mrtve plodove španskih zeleno crvenih krušaka u 6 ujutro kad je pun mesec, već samo sebi praviš problem i na kraju će ti zdravlje otići u kompletan kurac. Ljudi koji kenjaju o ovome vide sliku neke hipi ribe kako svira gitaru pod drvetom i pipaju se na istu i to im postane ideologija.
Želim da zamislim babu vegana od 60 ljeta i tri završene godine faksa za književnost kako obara drvo da naloži/napravi nešto/ šta god.
Imaš šator, pevaš i pušiš ljubičice...nje tako prosto.
Ne znam koje ovde gori: hipsterke izmedju 20 i 30 koje se slikaju u nekim kožama i odorama za raznorazne gluposti i tripuju paganizam (više informacija na njenom onli fansu) i kenjaju o feminizmu i veganizmu iako ne bi mogle da žive bez ajfona
Ili gorepomenute babe koje stvarno veruju u ovaj užas pa postaju mete raznoraznih prevaranata i pirodnjaka travara vidovnjaka koji im uzmu svu alimentaciju što im muž jedva plati.
Muka mi je.

Nekada,ne tako davno ,imali smo obavezno služenje vojnog roka.Mladici,najčešće omladinci sa nekih šesnaest godina,išli su na obavezni lekarski pregled i tada im se dodeljivao rod vojske u kome ce sluziti svojoj državi.Tako je većina završavala u pešadiji,koja je i glavni rod vojske,dok su oni malo bolji ili srecniji dobijali PVO,auto jedinice i sl.,dok su oni sa manje sreće dobijali mornaricu.
Posto vojska više nije obavezna,omladina više nema tu sreću da služi svoju državu kroz obavezni vojni rok.

Danas se javljaju druge mogućnosti,kao što je služenje crkvi.
Ne treba ulaziti u to zašto je budalaština,već treba obratiti pažnju kako do toga dolazi.
Naime,u Srbiji se praktikuje u školama,već duži niz godina , veronauka.Na tim časovima se utvrdjuje ko je crkveno-sposoban,a ko ne!
Mnogi su skloni da pomisle da sva deca koja pohadjaju veronauku,automatski su crkveno sposobna,ali to nije istina.Ti časovi služe da se odvoji žito od kukolja i deca koja nisu mentalno pripremljena da jednog dana postanu posvećeni vernici SPC,odvoje na vreme,kao i da se kod one koja su crkveni kvalitet,na vreme zapocne sa indoktrinacijom.
Biti crkveno sposoban,nije isto kao i biti vojno sposoban.Kod vojske je bilo bitno da si jak,što pametniji,kako bi te mogla upotrebiti za različite zadatke,dok je kod crkve bitno da budeš sto gluplji.Postoji puno razloga zašto je to tako,ali je glavni taj što glupi ljudi ne razmišljaju,jedini su koji su u stanju da poveruju da je lik sišao sa krsta zato što je božiji sin!
Ovo je jako bitno,zato što sa takvim ljudima je lako raditi,lako ubediti da daju po 20 metara drva svake godine ,kao donaciju,da daju zemlju crkvi (obicno najbolju),novcane donacije i sl.,kao i da rade sve ono što bi neko pametan odbio da radi.

Jer ako riba drolja postane,
ona drolja ostaje,
zauvek, zauvek,
jer ona ne zna kada dosta je
i to puno košta je,
razumeš,razumeš!

Možda zbog ružnog detinjstva, možda zbog prelagodnog hedonističkog nastavka života posle venčanja, možda zbog prinčeve zaslepljenosti Pepeljugom kojoj je osim cipele štošta pasalo i u pojedinim telesnim otvorima...ipak ostaje samo možda. Uglavnom, Pepeljuga je klasična Draga Mašin ove priče. Njena nezasitna potreba za zamaranjem materijala postala je javna tajna kraljevstva. Od partije bridža dvorskih dama, do svraćanja na pivo dva dvorska konjušara, Pepeljuga i njena nuđenja pičke ko na berzi, postala su dežurna tema prepričavanja, kićenja, napričavanja, preljevanja.

Nije sve krenulo tako loše. Isprva je princ, iako pomalo začuđen, bio oduševljen Pepeljuginom sposobnošću da ga proguta celog, fasciniran njenom akrobatikom, oduševljen zajedničkim druženjem sa njom i još tucetom dvorskih dama. Dani su prolazili, a želja je rasla, doduše obrnuto proporcionalno. Princ je hteo da živi normalnim brakom, svake nedelje kad se vrati iz lova da oprangija jednom ženu. Pepeljuga se je htela mnogo više. Prezirala je princa jer mu se gadila njena guza, a to što nije hteo da joj sadržaje mošnji istresa na grudi i kosu, e tek to nije mogla da smisli. I tako, rupa kad nema čep, ona nađe...čep, u konkretnom slučaju čepove. A kad takvo prangijanje pređe u naviku zna da se otme kontroli i uma i duše, te se zadovoljstvo traži i u dršci mača dvorskog stražara, a vala i u ćuni predmeta čuvanja dvorskog konjušara.

Svaka kraljevstvo ima svoj kurir, a vala i informer. Tako, jednog sunčanog jutra osvanuše na trafikama novine sa velikim naslovom i slikom: stoji majstor i drži poluosovinu od trabanta, a ispod piše "Princezo je l' paše?"
To je bila kap koja je prelila čašu prinčevog strpljenja. Pošto je jako voleo svoju nimfomanku, on se rastuži, i od siline svoje tuge, abdicira, i ode da se zamonaši u manastir Visoki Dečani, a to je automatski bio razvod sa Pepeljugom. Pepeljuga dođe u nemilos prinčevog oca i on je progna iz kraljevstva. Ona sada se sada bavi sedmom umetnošću, doduše najprovokativnijim žanrom, a registrovana je i u domu zdravlja Leskovac kao heroin ovisni pacijent. Tužno, ali istinito.

Savršen za punjenje džepa Bila Gejtsa, IBM-a, HP-a, Marka Zuckerberga i inih. Odličan za razvoj nauke, fizičke simulacije, prognozu vremena, vojne projekte, analizu berze. Izuzetno koristan u skoro svakoj ozbiljnoj firmi. Sjajan za kreativce koji ga koriste za pravljenje raznih animacija, modela, programa, foto manipulacija i slično.

I POTPUNO RAZARAJUĆI ZA SVAKOG OBIČNOG KORISNIKA!!!
Svaki aspekt kućne upotrebe računara je užasan! Slike koje u njemu pohranjuješ skoro nikad ne izrađuješ, pa odu u kurac kad padne sistem. Na muziku koju sa njega puštaš ne možeš se skoncentrisati, jer u međuvremenu nešto surfuješ na internetu. Pri tome ni ne znaš šta sve imaš od jedno 50GB muzike na hardu. Količina podataka na njemu je toliko velika da samim tim svaka pojedinačna informacija gubi svoju čar i vrijednost.
Internet na koji izlaziš da bi provjerio neku informaciju te uvlači u sebe i krade ti vrijeme i krade ti život. Umjesto "provjeravanja informacije" završiš blejeći na fejsbuku, vukajliji, majspejsu, vikipediji, nekoj pornjavi, sve u zavisnosti od sklonosti. Sati prolaze kao sekunde, mišići mlohave, salo se nagomilava, ego se razara, riječnik se kvari, sposobnosti neverbalne komunikacije se gube, dioptrija raste, kontakt sa realnošću nestaje. I to te sve uljuljkava i sve ti je lepo i opušteno, a pametni ljudi u međuvremenu kupe kajmak gde stignu.

Sprava od koje čovjek ne može da pobjegne. Zvečka i cucla koju su nam uvalili moćni da se mi s njom igramo dok oni rade svoj posao.
Od kako je fejsbuk postao ovoliko sveprisutan ako nisi na njemu ispada da ne postojiš. I tu se izdrkavaš sa milion glupih rikvestova i virtuelnim poklonima koje ti ŠALJU LJUDI KOJI NI NE ZNAJU DA SU TI IH POSLALI!!! Zašto? Pa zato što automatski označe 50 ljudi kojima nešto šalju, a posle ih nije briga da li si to primio i još manje da li si odgovorio. Takođe primaju milion raznih gluposti pa ih svima forvarduju, bez ikakvog vlastitog upliva. Kao chain mail.

Svaka čast ljudima koji ukrote ovu zver i izvuku iz nje maksimalnu korist bez imalo štete i bez gubitka života. Njima neka kompjutera!
Svima ostalima bi bilo bolje da upotrebe čekić, razbiju zver i ponovo postanu ljudi.

Čovek koji će te uvesti u tajne života. On se razume u sve, apsolutno sve.
Objasniće ti kako da se proguraš u "špicu", naučiti kako i kad da ne staneš pešaku, jer su po njegovom ubeđenju oni najgora vrsta ljudi, razmatraće tvoju seksualnu orijentaciju, tako što će te terati da bezbroj puta prođeš pored ekonomske, medicinske ili zubotehničke škole, a onda krišom gledati u tebe da li ti se pogled gubi u masi ženskadije ispred škole. Ukoliko položiš ovaj njegov test, postaćeš veliki u njegovim očima, gledaće te kao svog sina, a onda će ti dati da teraš 120 na sat. Ako ne prođeš test, tj. ako ne pogledaš u masu devojaka, onda će te voditi da voziš po ibarskoj magistrali ili auto-putu gde će neki zaspali "majstor" u DAF kamionu da te otera u bankinu i tako ti utera strah u kosti, pa ako Bog da, batališ vožnju i odeš iz auto škole da maltretiraš nekog drugog koji će morati da te trpi.
40 časova koje ćete provesti zajedno, biće tvoj mini obrazovni program za žene, nemačka vozila i kladionicu. Makar te po glavi tukao, moraćeš da naučiš da se kaže kuplung, a ne tamo neko kvačilo, jer to da se kaže kvačilo su izmislili oni koji depiliraju dupe i grudi. To ti je zlatno pravilo. Ruke se drže kao da je 10 do 2 ili 15 do 3, a to je drugo sveto pravilo. Treće zlatno pravilo je da gledaš u retrovizor za ženama, što je gore već navedeno, jer za to retrovizor i služi.
Što se tiče kladionice, unapred nauči sve moguće kombinacije za mečeve, jer to moraš da znaš u pola dana, pola noći. Kreni da pratiš sve lige, osim Šveđana, jer oni igraju kao nenormalni i nikad ne možeš da ih pohvataš. Zapamti sve lokacije kladionica, jer će ti to uglavnom biti početna i završna stanica.
E, sad nemačka vozila. Nemoj da tvrdiš kako su 'talijani najbolji u dizajnu, Francuzi u udobnosti, a Japanci imaju najbolja sportska kola. To ti je početnička greška i automatski minus u startu. Nemci i samo Nemci. Zapamti početnu godinu proizvodnje Golfa keca, jer je to Sveti gral automobliske industrije. Nauči sve verzije dizel i benzin motora koje su postojale, ne spominji Bubu, to je za seka-perse i gde si ti video auto, a da mu je motor pozadi?! Golf kec i samo Golf kec, jer vidi... Golfa keca mož' da friziraš, da mu ugradiš ovakav ili onakav karburator, da mu staviš duboke branike, nove ratkapne ili tako nešto i prodaš na Bubanj potoku za goleme pare, a to ni jedan drugi auto ne može da sustigne.
Ukratko...

Fraza se koristi uglavnom u situacijama kada se naruči neko alkoholno piće i dobije se manja količina istog od očekivane. Pošto je čovjek sklon eksperimentisanju, a prosječan Krajišnik je takođe čovjek, zaključujemo da je i prosječan Krajišnik sklon da nekad eksperimentiše, te prema tome, odlučuje se na hrabar potez naručivanja nepoznate supstance, čiju mu promociju na nos nabijaju hostese, ili je čuo negdje da je stiglo nešto novo.

nesretnik, nesređen, zapušten čovjek

Letnji? Raspust? To me neko zajebava?

- Leto jeste najlepše godišnje doba jako podobno za raspust, gde možeš na livadi da tučeš loptu od nula nula do dvaesčetiri i da piješ vodu iz potoka od koje ćeš kasnije da dobiješ alergiju, pošto je Milomir klao neku svinju i bacio creva i kožu u vodu ali ako si rođen na selu popušio si kurac veličine crn.

- Zadnji dan škole, graja u svakoj učionici zahvaljujući morima i raznim Vrnjačkim Banjama samo se tebi ne živi i vidiš da niko ne može da te shvati. Znaš da čim stigneš kući uvaliće ti traktor da pokosiš iks hektara pod lucerkom da bi dvocifren broj krava imao šta da jede na zimu. Ne znači ti ništa da poraniš ujutru jer već u šest sati ima tries pet speteni jebenih i samo možeš da napraviš da ti se spava ceo dan i da ti kosačica zbog pada koncentracije poseče noge. Ako imaš sreću da je pokošeno setiš se da mora i da se dotera kući kad se osuši i to po najvećoj žegi, kad peče zvezda. Stvar može da ti olakša kad iz glave ne ispustaš informaciju da negde dole na jugu Srbije postoje deca u nekim vukojebinama koja sve to rade ručno na mnogo teži način. Mada slaba uteha, boli te kurac za tu decu kad se ti raspadaš od posla. Nekako pregrmiš ali bukvalno malj za vrat dobijaš tek kad vidiš da počinje kiša od koje će trava da buja pa skupljanju sena neće biti kraja. Ako opet nema kiše, nema ni sena pa ćeš morati da ga kupuješ na zimu što automatski znači da nećeš imati para za nove cipele koje ne propuštaju vodu kad kreneš u školu. Jebem ti život seljaka koji se svodi na gledanje u nebesa šta će kad da pada. Ko da si golubar. Pitanje vremena je kad će da zazvoni telefon da te baka i deka sa kevine strane pozovu da svojim prisustvom uveličaš njihovo slavlje. To tek ne dolazi u obzir pošto su jebeni bolesnici zapatili pedeset krava pa je samim tim i posao procentualno veći za toliko. Mada nikad ne treba isključiti tu opciju, oni se sažale što ne živiš sa njima pa neće da dozvole da ti patike budu bušne na palcu iako si debil koji glumi Zidana i šutira kamenje po ulici. Okreni, obrni dupe ti je od pozadi i izlaza nemaš, nisi mogao da biraš gde ćeš da se rodiš. Tek kad malo porasteš shvatiš koliko si u prednosti što si rođen na selu a ne u 4 betonska zida puna memle i što kad uhvatiš da jebeš to možeš satima pošto si ceo život disao čist vazduh, ali to je tema nekog drugog takmičenja, nećemo sada o tome.

- Došao je i prvi septembar, idem u školu da se odmorim, zbogom raspuste na kurac te nabijem.

"Sve mi diraj, ceger mi ne diraj."