:Nalaze se dva ortaka:

Ortak : Zašto si mi rekao da ponesem još keša kad sam već poneo 2 soma ?

Kockar : E dobro da si se setio, srušio me rulet malopre, bacio sam zadnji keš koji sam imao, pa sam mislio da ti poneseš da odigramo malo, čisto da se izvadimo.

Ortak : E, pusti me tih budalaština, nemam ja para na bacanje k'o ti, ja radim za ove pare.

Kockar : Opušteno tebra, igraćemo pametno, nećemo rizikovati, prvo velika, orfa, mala i crveno i eto ga nazad ceo keš.

Ortak 1 : Dobro ajde, ali ovo je poslednji put da plaćam tvoja sranja.

Kockar : E sila si keve mi, ae veruj mi za 5 minuta smo gotovi.

:5 minuta kasnije:

Kockar : E znači stvarno ne mogu da verujem, ovo su oni namestili nešto, nemoguće, ovo nikad nisam video, daj još para, sad se vadimo sto posto veruj mi !

Ortak 1 : More da se nosiš ti u pizdu materinu i ti i tvoj rulet i tvoja vadjenja jeb'la te ona, ko mi je kriv kada se ja ovde zajebavam sa tobom idiote jedan kockarski !

___________________________________________________________________________

" Nije majka klela sina što je pare gubio nego što je sutra opet iš'o pa se vadio "

Baja Mali Knindža

Ekipa se skupila, umetnik krece sa pričom...

-I brate, mi na gostovanju sa folklorom, a ja poj'o neku buđavu salamuru pa me stislo, moro da odem da se ispraznim... Vozač pita jesu svi tu, galama, na mene zaboravili i on polako krece...Prva....gas, druga...gas...treca, gas...30....40...50 kad odjednom neko mu lupa na vrata...on koči, otvara vrata, a ja onako zadihan ulazim i pitam ga: Što me zaboravi Radivoje? A pazi ovo, kako sam tol'ko brzo trč'o, i kako je padala kiša napoolju, a bio neki blatnjav put, pa sam tolko zabacivo noge pozadi, ko konj kad baca čifte, da je blato lučno kosim hicem letelo ispred mene i, kako sam brzo trč'o, tako nalećem grudima na njega, ma pune mi grudi i oči bile blata jbt...

Svi se smeju, napušavaju ga kako laže za medalju, dolazi drugar i pita ga:

-Jeli, šta si im to pričo sad?
-Ma pusti, lažem ih nešto...Eee, a jesi ti beše bio tu kad se to desilo?

Šta reći na kraju, nego to proglasiti za jedan vid umetnosti i dati ocenu na svaku priču...A možda i medalju za po koju dobru. Takav se ne nauči, takav se rađa...

Za prosečnog Srbina, i dosta političara spada u ovu grupu takodje, al to je vec neka druga priča...

A: Dolazi pred stanicu gdje sreće mračnu figuru na konju zavijenu u crno Uh, izgleda da imam još da idem.
B: Očekivao sam nekog mlađeg ali možda si samo prerano omatorio. Već si tu u svakom slučaju.
A: Nemoguće, rečeno mi je da me na kraju puta čeka najbrži trkač svih vremena, kojeg samo ja mogu pobjediti.
B: Pa to sam ja, neporaženi šampion od kad je svijeta i vijeka.
A: Ti? Pa tebe bih na toj matoroj kljusini mogao i pješke preteći.
B: Brz jesi ali od mene nikada nećeš biti brži.
A: Ja sam brži i od vremena.
B: Ne, ti si brži od života, od vremena nikad ne možeš biti brži.
A: Hahaha, ne zasmijavaj me, nemam vremena na bacanje.
B: To zvuči ironično kad kaže neko tako brz kao što ti kažeš za sebe. Zašto se jednostavno ne bi potrkali, toliko mi bar možeš učiniti.
A: Ajde kad si navalio, krećemo od onog stuba vidiš.
B: Dokle idemo?
A: Ali do kraja je sve jednolično.
B: Rekao sam ti da je ovo zadnja stanica.
A: Onda 5 kilometra odavde, možeš valjda toliko da procjeniš?
B: Jesi siguran da želiš 5 kilometra.
A: Da, potpuno zašto pitaš?
B: Znači prihvataš trku na 5 kilometara?
A: Da čovječe, zašto si navalio?
B: Jesi siguran?
A: 100%
B: Evo ruka, da potvrdimo! rukuju se Sine, nemaš dovoljno goriva.

46. milenijum pre nove ere, Neandertal:
Kamenko: "Jesi video kako Kamenko juče jeba mater onom mamutu, okupiti se nas desetorica, gadjamo ka kamenjem, ne možemo pola sata da ga ubijemo, samo on dodje, uze jedan kamen, slagaću te, al' težak k'o omanje tele, pogodi ga u čelenku, ovaj leže, Kamenko uzme koplje, i nabi mu ga kroz glavu do pluća, nije znao šta mu se desilo. "
Kamenko:" Ma, beži to ti je ludak, jak je za desetoricu, video sam jednom kako sam seče i donosi kući ceo jedan hrast, ako nije bio po' metra preko panja, ovde me seci!"

5. vek pre nove ere, Olimpija:
Stavros: "Jesi video kako je Tragos juče bacio onu kuglu, ko zna šta će uraditi danas, od takvog čoveka se sve može očekivati"
Filos:"Da, pričao sam s njegovim trenerom, ima baš ubitačne vežbe, rvanje s pitomim medvedima, trke sa konjima, bacanje otžanog koplja, stvarno ga je forsirao za ove Igre, ako neko može da pobedi u dekatlonu, on je"

13. vek, Engleska:
Ričard: "Ej, Džone, da ti pokažem nešto što me naučio Robin juče s mačem"
fu, fiju, fa, tras, pap, trš, cangrrrrr.....
Džon:" E, moj Ričarde, pusti ti njega da to radi, a ti prvo lepo vežbaj na ovoj lutki, našao sи s njim da se porediš, on od osme godine svako jutro po dva sata vežba mačevanje, može da te polomi k'o mače muškatlu, kad 'oćeš"

15. vek, Japan:
Tacuhiro: "Kolege nindže, odlučio sam da vam danas mao olakšam trening, budući da večeras mnogi od vas treba da se vide s ribama, pa su mi se požalili da ne žele previše da bazde na znoj i prljavštinu. Radićemo samo standardno bacanje kratkih bodeža, sat vremena katanu, malo zgibova, pola sata trčanja, pedesetak serija sklekova i zgibova i.....slobodni ste."
Učenici: "Jeeee, to, sensei, baš ste car, bravo majstore, Mladića za kralja!"
Tacuhiro:" Molim, ko je to rekao? To je to, radićete i sat stava na pesnicama!"

20. vek, Amerika:

Džim: " Džek, hoćeš sa mnom do teretane posle?"
Džek: " Ma, ne mogu, bre, smorilo me, odem stalno isti ljudi, onaj manijak vrti neki haus k'o da nije tačan, oni naloženi majmuni stenju kao da rađaju blizance, a i lakše mi je kod kuće, prirodno, nabavio sam neke tegove, bolje sto puta nego sprave, keve mi, trebalo bi da probaš"
Džim: "Putuj, igumane..."

2015, Srbija:

Sandra:" E, mačko, slušaj ovo: "Naučnici sa Instituta u Masačusetsu dokazaali su da se treptanjem može skinuti višak kilograma, smanjiti obim, oblikovati zadnjica, izbaciti višak toksina,povećati grudi i izbeliti zubi. "Čovečanstvo je do sad bilo u zabludi, otkriće da je orbicularis oculi, u stvari, jedad od najaktivnijih potrošača energije u ljudskom telu, odmah posle drk-mišića, doneće revoluciju u spravama za vežbanje", izjavio je jedan od članova istraživačkog tima. "Jaoooo, ekstrica, moramo da probamo ovo večeras!
Sonja:" Važi, ribo, donosim dva filma, ima da vežbamo celu noć!"

I tako u narednih trideset godina, dok se ne dokaže da je čista snaga volje dovoljna da čovek smrša, ojača, stekne kondiciju, zdravu cirkulaciju, izgubi neprijatan zadah, perut, naloži šporet, napravi čvarke, a da se ne pomeri iz kreveta.

Gradnja autoputa kroz Atakamu, Južna Amerika. Ekspedicija putara iz Srbije došla da pomogne kolegama iz Čilea:
Mile: Au jebote. Otkud ovolike kamenčuge ovuda?
Rajko: E jedino se nama baksuzima može desiti da usred blata i peska nađemo kamenje. OJ ŠEFE!
Šef Sale: (budi se polako) Mrljmmmrmrmmr... Ja sam glas vapijućeg u pustinji... Poravnite put Gospodnji, kao što kaza Isaija prorok...
Rajko: Ovog sunce udarilo izgleda. Rakije znam da nema, ne dadoše nam je na granici.
Mile: Sunce sigurno. Šefe, problem, gori Mercedes.
Šef Sale: SUNCE VAM JEBEM, BACAJ LOPATE, VATAJ KANTE... Mile jebem li trunje iz opanaka, šta me zajebavaš?
Rajko: Oprosti Sale, ovaaaj, šefe, imamo problem. Vid' ono kamenje.
Šef Sale: Zovi Mirka.
Rajko: Ne rade mašine, Mirko se sobalio k'o morž u kontejneru tamo.
Šef Sale: Daj da vidim... Mile, de probamo ručno.
dižu kamen
Mile: Aaaah! (stenjanje) Ogroman je!
Šef Sale: Paznogeipuuuušćaaaaj. Jebo me pas, ovo je gore od onog mosta preko onog jezera u Finskoj.
Rajko: Je l' preko Nilake?
Mile: Najedeš se kake, lolololo.
Šef Sale: Mile, ne seri. Jes, tamo. Vidi, cvetak neki iz kamena raste.
Rajko: To mi pokojni Pera rekao da je dipladenija.
Šef Sale: Bogmudušuprosti, bio dobar čovek Pera.
Rajko: Jes. Nego šta ćemo sa kamenja?
Šef Sale: Ništa na silu. Uzećemo veći čekić.
Rajko: Mašine su u kvaru šefe.
Šef Sale: Jebeš mašine, pajsadovo! (vadi 4 kile plastičnog eksploziva iz paketa)
Mile: Ohohohooooooooo! Dajder vamo da pokažemo ovim Indijancima kako se pravi vatromet! POJZEEEN!
malo kasnije
Rajko: Gle Mileta, digo ga eksploziv ko kvasac tijesto. Al doooosta brže.
Šef Sale: Bogdamudušuprosti.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
POJZEEEEEEEEEEEEEEEEEN!

- Tata, večeras dolazi dečko po mene, pa bih te zamolila da se uljudno ponašaš.
- Ih, kad ja nisam bio fin? Pa, mene zovu kultura na dve noge, a uljudan mi je drugo prezime. Nego, kad smo već kod toga, je l' opet onaj što dokazao Darvina?
- Ne, ako misliš na Mišicu, to je gotovo! Ali ipak preteruješ!
- Ma nemoj?! Ček' da se prisetim... Svaka druga reč mu bila "Mis'im..." iako je očigledno da nema čime, a ostatak vokabulara mu je "ovaj, ovo-ono, paaa, značiii..."
- Dobro, on je fudbaler, ako je u njegovu odbranu...
- Dobro, ali ono čačkanje nosa, naročito u toku večere, sviranje iz debelog creva, da se kulturno izrazim, glasan govor i šizofreničan smeh uz mlataranje rukama i komadiće pljuvačke koji lete okolo, pišanje u lavabo, bacanje pegle u hodniku... Pa još će meni "maćori", a tvoju kevu za dupe uštipao pri odlasku! I šta sam mogao osim da 'vatam za gušu, do vrata i noga u dupe. Sa uživanjem, dodao bih!
- Malo si i ti to sam isprovocirao. Nisi baš morao ceo balon one šećeruše da izneseš i staviš ispred njega.
- Inicijacija, ćerko! A što pije kad ne može da podnese?
- Vidi, ovaj večeras je fin i kulturan, studira. I zato i ti da pripaziš malo.
- Fin, kažeš, kulturan... Dobro, onda ćemo drugačije, nema brlje. Ženo, spremi onu dedinu gromovaču iz podruma!

Keva već peti sat sedi za računarom i pokušava da pređe igricu po četrnaesti put, dok vidno iznerviran sin obleće oko računara zapitkujući kada će više da ustane.
Sin: Ajde kevo, bre šta si se primila na tu igricu to je pravljeno za debile.
Mama: Ja tebe nisam dizala sa računara nikad, pusti me da igram zumu nemoj da si majmun!
Sin: Ma daj kevo treba da spremiš ručak, jbt moj je računar, ajde višeeee!
Mama: Ja sam ti ga kupila ja mogu i da ti ga uzmem! Ćuti dekoncentrišeš me, sada sam ubacila žutu između dve plave i propustila sam bonus zbog tebe. Izlazi napolje!
Sin: Ali mama ovo je moja soba...
Mama: NAPOLJE!!!

Nakon par dana keva dolazi do računara, i zaprepašćena činjenicom da zume više nema.

Mama: Šta si mi uradio sa zumom ubiću te!
Sin: Mama opusti se, uleteo mi virus u komp, bio u tvojoj zumi, napao mi matičnu a nova je 50e, morao sam da je obrišem, otkud nama te pare sada u ovoj krizi.
Mama: Joj pa kako bas na moju zumu, mamu mu njegovu virusnu pokvarenu... Jel može to nekako opet da bude u računaru ali bez virusa.
Sin: Mama, brate, jel imaš ti 50e za bacanje? Nemaš. Nećemo zbog jedne igrice da upropastimo računar, daj uozbilji se nisi mala.
Mama: Pa da, u pravu si...
I odlazi svesna da nema više zume.

Kosarkaska federacija Nijgerije: Gospodine Williams, ukazala nam se jedinstvena prilika da ucestvujemo na svetskom prvenstvu, i molimo Vas da obidjete nasu zemlju i nadjete 12 igraca koji mogu igrati, i da se ne obrukamo.
.....
Posle meseci trazenja igraca konacno je trener okupio igrace (zemljani teren, konstrukcija je drvena tabla, i limeni obruc)

Trener: Dobro momci vi ste 15 najboljih u Nigeriji, ovo je lopta, a ovo je kos.
Boubba: Sefe, jel se to jede?
Trener: Ne, idemo dalje....Mensah kao najnizi i najpametniji, posto je zavrsio 6 razreda osnovne skole ce igrati pleja. Eric je pobedio na Plemenskim Olimpijskim igrama u disciplini bacanje sisarki u rupu, i on je bek suter. Obeyami je takodje pobedio na Plemenskim Olimpijskim igrama u disciplini bezanje od lavova na 1500m, on je krilo. Krlini centar je nas igrac sa Collega Carlolina poreklom iz Nigerije Ebina, a centar je najveci igrac Robert.
Ebina: Slusajte u odbrani kombinujemo zonski presing, a od pola coveka, moramo da skupimo u reketu, a u napadu neke kombinacije pik en rol i 3 na 3.
Ostali: Zonski sta? (WTF)
Ebina: O boze sa kakvim urodjenicima ja igram.
....
Stizu u hotel
....
Tunyi: Sefe sta je ovo bre?
Trener: (OMG kakvi divljaci) WC solja sinko. Tu sednes i kakas, nema vise cucenja i obrises guzu ovim finim toalet papirom.
Ostali: Cooooooooooooooooooooooooooooooooooooooool
Trener: Slusajte momci, sutra igramo sa Spanijom, nisu bas toliko strasni kao sto izgledaju. U sustini imaju bracu Gasol, i Navara i Garbahosu i Rikija ali nisu nepobedivi.
Jos jedna stvar, vlada USA donirala je ove patike da obujete.
Jeff: Sefe, kakvi su ovo opanci, ja ne mogu da trcim u ovom.
Trener: Budalo jedna ovo vredi vise nego celo tvoje selo.
....
Pred utakmicu
....
Trener: Peter, kakva ti je to djindjuva?
Peter: Sefe, to je krilo slepog misa dao mi je moj guru da me velike sile cuvaju od strasnog Gasola
Trener: Skidaj bre to, nece sudije da ti daju to.
Peter: Ko nece da mi da?
Trener: Nista, nista
....
Spain-Nigeria 136:48
(Paul Gasol, 40pts, 19rbd)
....
Boubba: A sefeeeeee,aaaaaaaaaaaaaaa sta je ovo.aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
Trener: Sinko to je televizor.
Momci nije bilo lose, mada su nas rasturali i pod kosem i sa distance i iz kontri, al dobro valjda ce sa Srbijom da bude bolje.

Slavka: Komšija Stanimir namestio neki tanjir na krov. Reče doneo mu šurak iz Austriju, ima svi kanali, a mi? Na ovu sobnu ne mož' u'vatimo ni prvi ljucki. Kvarimo si oči slagalicu dok pogledamo.
Čedomir: Mož' celu tepsiju da turi, ne interesuje me. Nemam ja pare za bacanje. Odakle mi? Ovu jalovu kravu još nismo prodali, za kakav moj gu čuvam kad se neće teli?!
Slavka: E moj Čedomire, gledaš kobajagi televizor, slušaš to za Evropsku uniju, a kako ćemo ovakvi? Eto komšija postao moderan i ostali će isto, a nama će se smeju.
---------------
Jorgovanka: Tato, nešto da te pitam. Mioljubova Zorka išla u Beograd i tamo videla ljudi sa minđuše na nos, veđe, usta... Pa sam ja htela da te pitam...
Čedomir: Šta??? Slavka, čuješ li ti ovu? Će tura minđuše na usta. I gde će ideš sa minđuše? Na njivu? Zar celo selo treba da nam se smeje? Turi i ima na ulicu da spiš! Dok sam ja u ovu kuću gazda, to neće da se desi. Il' se udavaj il' prihvati ovo što ti tatko priča.
Jorgovanka: Što si tato takav? Zaostao si, ne daš mi da budem moderna. Tato bre! Mamo, kaži mu!
---------------
Stanislav: Tato, ja sam gej. Volim muži.
Čedomir: Šta??? Jaoooooooo... Pa da l' sam se na boga sa kamenje bacao?! Mrš iz moju kuću majmune jedan i da te više nikad ne vidim! Begaj gde znaš, al' ovde se ne vrćaj. Umesto sin domaćin da mi bude, da mu prepišem imanje, da ga oženim, on će se vuče sa muži, pička li ti materina.
Stanislav: Znao sam da si takav, ič nisi civilizovan, pravi si seljak tato.

Pohlepne sestre su, jelte, po definiciji bajke, i ružne, pa pribegavaju raznoraznim magijama ne bi li nekako uhvatile preostale konje. Pri tome se služe i (dobrim?) vilama, čija magija prestaje nešto kasnije (oko 3-4-5 ujutro, ponoć je suviše rano), pa se često desava da konj ujutro vidi osobu sasvim različitu od one koja ga je veče pre toga jahala.

Postoje i još bolje vile čija je magija trajnija, ali su usluge nešto skuplje i opasnije, pa je potrebno neko vreme da se pohlepne oporave.

Pohlepne sestre takođe imaju neke osobine veštica, pa im se moći gube kada se tretiraju vodom, ostavljajući trag blata za sobom.

Kod konja je bitno kakva mu je štala, sedlo, potkovice i griva. Koliko brzo i koliko daleko može da trči i da li jede bilo kakvu travu ili posebnu. Konj takođe mora biti jak, izdržljiv i da ima pedigre.

Postoje i divlji, planinski konji, ali oni nisu interesantni za ovu priču jer nemaju štalu, potkovice i pedigre, jedu šta stignu i generalno nisu dresirani.

Konji, sa druge strane, uglavnom nisu mnogo probirljivi. Bitno je da je pohlepna sestra lagana, aerodinamična (nikako ravna kao daska, kako ne bi bilo otpora pri jahanju) i da odlazak na željenu destinaciju što kraće traje kako se ne bi suviše zamarali. Ukoliko konj proceni da ijedan od ovih uslova ne odgovara, ili da je pohlepna sestra raspoložena za dugo putovanje, najčešće odustaje i trazi novu.

Problem sa konjima je što na cveće i knjige gledaju kao na hranu, od sopstvenih produkata imaju samo konačne produkte varenja (poneki i nusprodukte istog procesa), a jedina zabava im je jurcanje sa pripadnicima iste vrste širokim pašnjacima. Jedino uživanje, koje imaju sa vremena na vreme je rasplod.

* strogo poverljivi MDN ( Mogu Da Najebem ) transkript razgovora mojih matoraca

- Slušaj ženo, mislio sam nešto...Daj, bre, da skupimo neke pare i da kupimo nov auto! Jebiga, ovaj moj krš više nije ni za bacanje. Sve sam mu delove promenio, uložio u njega cele dve plate i on je još gori nego što je bio. Ne vredi više. Poginuću, bre, negde sa njim, samo mi još i to fali na ovu muku i bedu...
- Pa, dobro bre _____, je' si ti normalan ?! Jesmo se mi nešto odavno dogovorili ili nismo !? Rekla sam ti da mene NE uvlačiš ni u kakve priče oko kola i gotovo! Ja sam te lepo zamolila da me poštediš toga, ako Boga znaš !! Šta, ja sad treba znači da žrtvujem letovanje, zimovanje, krečenje kuće - a znaš koliko dugo nismo krečili - treba da idem gola, bosa, deca da budu gladna i nesrećna - a znaš da im malo fali da skrenu s puta - samo zato što se tebi dig'o ONAJ TVOJ da imaš nov auto ?! Ma, ne dolazi u obzir !
- Ma, ženo, šta pričaš, pobogu ? Na kolima se točkovi jedva drže, svaki dan čekam da otpadnu...Pa, i sin tvoj je rek'o da ga je sramota kad vozi devojku !
- Ijao, što si jadan ! Sad i njega uvlačiš u priču ?! On ti je kao razlog, je li? Bolje bi mu bilo fakultet da završi nego da se vozika tamo-amo...
- Bože me sakloni ovog stvora ! Pa, je l' tebi, ženo, vrana popila mozak...?!
- Možda al' ću se ja tebi krvi napiti ako nastaviš dalje...

I tako sam zbog vrana ispušio za nova kola.

(Lokalni kafić, 6 muškaraca sede i tračare više od babe koja gleda špansku seriju...)

Lizalica: Jedva čekam da pokupim ribu sa posla pa da idemo kući, spremio sam joj iznenađenje.
Avatar: Koji si ti papučar, samo se nadam da nećeš pogrešnu glavu ubaciti ako bude bilo seksa.

Ostali se smeju, svi osim Grmalja, koji polako počinje da se malo trese...

Avatar: E, koji je đavo sa Grmaljem?
Lizalica: Ah, žena mu je trudna, već je u 6. mesecu, prva ljubavnica je dobila, a druga, ona milfača kod koje možeš samo da bacaš salamu po hodniku, nju je poslao na infuziju.
Avatar: Auuu...
On primeti da su Grmalju oči crvene, ali kad je primetio šta gleda tim očima, lice mu posta' zeleno brže nego što bi semafor promenio boju...

Obližnji voćnjak koji je bio po godinama još zelen, spažen je od terminatora.

Avatar: Drž' Grmalja!

Njih petorica se uhvatiše za Grmalja kao da je sisa Pamele Anderson, ali džaba, on ih je sve vukao sa sobom kao junac koji pokušava da ore njivu sa prevelikim ralom. Bez ikakve reči i izraza lica, on je samo vukao njih, grabeći što je više mogao, pritom lomeći zemlju svakim korakom.

Lizalica: Alo, devojke, voćnjak, bež'te!
Avatar: No-no Grmalj, fuj to, to je premlado za tebe.

Devojke pobegoše, a oni nekako smiriše Grmalja.

Grmalj: Izvinte ljudi, ja...
Avatar: Nema veze, znamo kako ti je, ali dobro je što smo te zaustavili, mogao si pocepati njihove kliće na pola, mogle su umreti od toga.

Sin: Tata, šta je to vulva?
Ćale: To, je pa... to ti imaju devojčice, ne znam kako da ti objasnim sad...
Sin: To se trlja, kao kad mama riba sudoperu.
Ćale: Pa tako nekako. I nemoj mnogo da si naporan, iz aviona vidim da nisi pojeo ceo juneći pauflek! Ako ga smažeš, čeka te osvežavajući đus, izbor voćkica je tvoj!
Sin: A kako slavuji pevaju?
Ćale: More jesam li ti rekao da se vratiš za astal i da smandrljaš ono sa tanjira? A po čistoj mušemi vidim da ne bi bilo čudo da ti ono nisi ni probao! Zato mrš tamo!
Keva: Zašto se dereš na njega? Nemoj opet da ti prospem Jorgovan&son's kupku na oči, onda će se odma' raspametiš!
Ćale: Imam pravo, ja sam mu otac! A ko si ti da mi držiš govorancije šta treba da radim? Niti si zvaničnik Pjongjanga niti naš vrhovni Poglavica! Ja t e b e jebem, ne ti mene! Šta ti tu nije jasno?!
Keva: Ohh, pardon, msje Žix! Evo sad meni gori kurčina što nisam neka važna ličnost, ali da znaš da mogu da ti uskratim sva zadovoljstva!
Ćale: Aj čik! Još znaš da pijem Magnezijum direkt, da me prošle godine umalo infrakt nije strefio, a ti i dalje teraš svoje! Idi peri sudove dok te još nisam dohvatio!
Sin: A mama, šta je vulva?
Keva: Ne razumeš, sine, učićeš kad budeš krenuo u školicu, sad si još mali.
Ćale: Ko je bre mali leptipoljubim? On već sad mora da nauči da oceni šta je medeni pičić, a šta je za bacanje!
Keva: Dragi, koji ti je kurac? Tek mu je 2 i po godine!
Ćale: E pa nek mu je i godinu, i dve, i dvaespet, on u pola noći mora da zna neke osnovne stvari! MOJA JE ZAKON U KUĆI BRE!!!

Deda:"Hajdemo na buvljak, trebaju mi neke stvari".
Unuk:"'Ajde, pali auto, zima je, nek' se zagreje".
Deda:"Vid' ovu moju folciku, pali na -5 k'o sat. Što Švaba napravi, to se ne kvari. A ovo novo japansko, sve kurac. Tu trpaju neku elektroniku. Govno se pokvari za po' godine, a delovi skupi da s' usereš".
Unuk:"Jes' vala, radi lepo".
Deda:"Vid' onog Cigana što prosi tamo. Mamu li im prljavu, što ne traže pos'o gamad!? Nek' idu kopati, brati, uvek ima nešto".
Unuk:"Jebiga, ima i onih što rade".
Deda:"Ima kurac, ja ni jednog nisam video da pošteno zarađuje".
Unuk:"Pa kad nikad ne izlaziš iz kuće. Dobro je, sam' ti idi kupiti šta treba".
Deda:"Vid' ove kineske gamadi što se nakotiše ovde. Sam' prodaju to smeće. Zadnji put sam tu kupio lampu i crkla kad sam prvi put upalio. Nestalo struje, a ja na WC-u. zamisli kenjati i čekati sat vremena da dođe struja da vidim gde je šta. Da imaju sad one ruske da se kupe, to mož' da svetli tri dana bez prestanka".
Unuk:"Mora da je bilo staro. Jebiga, stoji to".
Deda:"Ma nemaju oni pojma. Dobro da od blata ne prave kakvi su".
Unuk:"Jebiga, jeftini su, to ljudi traže. Nego, vid' ove crnce bildere i atletičare kakvi su. Nismo im ni do đona".
Deda:"Ma jebli majku svoju, k'o život'nje su. Trče od onih lavova i zveri, 'de neće biti toliki. Jedared, kad dođe do rata skakaće po svima, ima da preuzmu svet. Vidiš da je Amerikancima onaj Obama sad predsednik. Svi će od tih žutih i crnih da najebu. Nego, idemo, nema ovde ono što tražim. Staćemo usput da kupimo od onih Šiptara 'leba. Pizda im materina, sam' od njih se može kupiti. Kote nam se tu k'o parcovi. Sve to treba benznom polit', pa šibicu kresnuti".
Baba:"I, kako vam bilo, jeste kupili šta treba"?
Unuk:"Au, sunce ti, što sam reko da 'oću d'idem, glava mi je k'o Cocin bubanj od njegove priče".

Petak popodne i tvoja smena na mešalici je konačno gotova. Platio si infostan, kiriju, kamatarima taman toliko da ne bude krke kolenca i ostalo ti je za dva vinjaka. Krasno. Jedini lik kojemu je očigledno gore nego tebi je za šankom i smrdi na alkohol, znoj i očigledno fin duvan. Sedaš kraj njega u nadi da ćeš se ogrebati za cigar ili dva. Nisi ni uspio zovnuti kelnera a već čuješ:

- Osoblje, daj ovom žgepčetu kriglu piva i vinjak i daj meni kriglu vinjaka i vinjak.
- Odmah, Direktore.

(cangrrrr)

- Hvala na piću, gospodine.
- Ne gospodine, direktore. DI-RE-KTO-RE.
- Ok, ok. A što vas zovu direktor, ako smem znati?
- Jer sam očito glup ko kurac i to već dulje vreme.
- o.O
- Do pre nekoliko dana sam imao sve. Žena, poso, familija, sve pod konac. Para na bacanje. Više sam na Bahamima bio nego ti na skeli.
- Pa šta bi, Direktore?
- Bravo. Kelner, de malom kriglu piva i kriglu piva, a meni kriglu vinjaka i kriglu vinjaka.

(cangrrrr)

- Žena, kao i u svakoj tužnoj priči tipa ova. Nakon decenija pažnje, dijamanata, doručaka u krevetu, štajaznam više čega, dođem kući malo ranije i vidim da je Glovo dostavljač prislonio bemiks na moj drugi maserati, a moju ženu na zid naše spavaće sobe. Ni prekinuo ih nisam, samo sam došao ovde i počeo piti.
- Kada je to bilo, Direktore?
- Cenim pre osam dana, ali nisam siguran, nešto me pamćenje ne služi u zadnje vreme.
- Jesi li je bio, varao, sramotio?
- Ništa, ko kap vode na dlanu je držao, u nju ko u boga gledao.
- Da dostavljač nije bio Sudanske nacionalnosti, možda? To bi objasnilo štošta.
- Pošteno pitanje, mali. Vidi ovo.
(onomatopeja otkopčavanja šlica pa zatim mljaskav zvuk udaranja dvajeisdva centa dobrog domaćeg kurca o šank)
- Mašala, Direktore. Pa koji je onda jebeni razlog, nije mi ništa jasno.
- Nije ni meni, mali, zato i jesam ovde. Cenim da ću izdržati još dva-tri dana, a onda ću da se roknem negde u parkiću. Bilo bi lakše u veceu, ali znam čistačicu, fina žena, nema smisla da je traumiram. Aj uzdravlje i nemoj se ženiti.
- Uzdravlje, Direktore.

X: Kada putuješ?
Y: Sutra se spremam za polazak, moj poziv kreće od sutra, svetska sociologija će dobiti još jednog revolucionara.
X: Ne znam ja dete o čemu ti pričaš, ali znam da ćeš uspeti. Ti si rođen za sve.
Y: Znam ja to i zato ću provesti auto- put kroz ovo selo, samo da se izborim. Odlazim.
Z: Je l' ode?
X: Ode. E, taj mali će svašta učiniti. Znaš li ti da je on prošle godine izvadio Miku volove iz blata, svi smo pokušali samo je on uspeo. Nakon toga uhvatio je zmiju tu u kamenjatu i zadavio je golim rukama. Opasan je, a tek što ume da zbori kako treba.
Z: Opasan mali ima da ga na televiziji gledamo.
---------------------------------------------------------------------------------------
X: Sine kada putuješ u Nemačku?
Y: Za sedam dana, pa kroz desest kreće liga ima da punim švabske mreže kao lud.
X: I pa ja u to ne sumnjam, letos kada sam te gledao u Krnjači nisu ti ništa mogli.
Y: Kada je udarim levom to ni Gojko naša seoska legenda ne bi odbranio. Od i on u sveta, ali nije uspeo, zato sam ja tu.
X: Tako sine samo hrabro i trsi one švabice, ima da te na televiziju gledamo. Šta ćeš sa kikom, hoćeš li da je skineš?
Y: Ne, to je moj zaštitni znak po tome su me devojke sa Morave prepoznavale, a sada će i celi svet. Biće ujka Jovan ponosan na mene, da nije bilo njega ne znam da li bi otišao, kaže on ima neke veze.
---------------------------------------------------------------------------------------
X: Odlazim i čitajte moje knjige, još neki mesec pa će izlaziti svaki dan.
Y: Hoćemo, samo ti objasni onim gradskim dokoličarima kako se ništa bez motike ne može postići.
X: Ne sumnjaj u mene deda, ja kad opalim po hartiji u svim novinama ima da budem i ma da budeš ponosan na mene. Kada odem da primim Nobelovu nagradu ima da viknem ime našeg mesta, Andrić ima od sramote da se trese.
Y: Ko je taj Andrić?
X: Nekakav pisac, uspešni, ma za deset dana ima da ga prevaziđem. Kako sam samo pisao sastave u školi pa to se prilikom mobe čitalo u mesnim zajednicama.
Y: Uh, tako je sine ponos dedina, kuronja dedin.

( Na autobuskoj stanici )

Mudrac 1 : Sve prodje moj Milojko, i lepota, i stas, i snaga. Al ovo ovde (pokazuje prstom na glavu) ostaje zauvek. To treba da se ceni.

Mudrac 2 : Znači tebi Radovane nije ostalo ništa, a ?

(smeh saveta staraca)

Mudrac 1 : Još si ti zelen Milojko, koliko ti je tek-62 ? Ništa ti ne znaš ,ništa. Ti kad bi...

Mudrac 3 : Ma ljudi bre, stan`te. Sad sam se setio. Pero bre,kad ćemo ti i ja onu partiju šaha da odigramo? Duguješ mi partiju, i šljivovicu koliko se sećam? Nemoj sad tu samo mudro da ćutiš , neću ja da zaboravim nije ova glava za bacanje, neee.

Mudrac 4 : Kad naučiš koje godine je Djindjic bio u emisiji sa šešeljom. Ne znaš osnovne stvari a pričaš o politici. Ti bi vodio ovu našu državu? Pa ti bre toliko si zaboravan ima jedno jutro da zaboraviš da se probudiš uopšte.

Mudrac 3 : Lepo ti kažem Pero bilo je `97, znam ja to,nemoj da se opet ubedjujemo ko onomad......

Mudrac 1 : Milojko nemoj da me nerviraš, znaš vrlo dobro da sam u pravu balavče jedan. Ne znaš šta pricaš, pa ja bre savetujem u staračkom domu, poštovan sam, znaš li ti koliko sam knjiga pročitao? Pa ti nisi ni čuo za njih? Ih ja da nemam mozga,pazi njega!

Mudrac 2 : Ajde bre, koga savetuješ u domu? Onu ludu Stanojku? I koje si knjige pročitao? Bukvar se ne računa Radovane....

Mudrac 5 : (upravo dolazi) šta ste se raspričali ko žene neke?!! 3 autobusa vam je prošlo, vi sedite, ko babe neke! Je li bre Milojko opet o knjigama? Pa dokle bre više, znamo svi ko ovde zna uopšte da čita, hehehe. Ajde, ajde svi kući, večeras da dodjete u park, koliko znam treba još par partija da pobedim, jel tako? Ajde,ajde,ustajte odatle.

(Odlaze svadjajuci se medjusobno)