To je onaj što me napravio, on je najjači car u kraju i ja se sve ugledam na njega,matori, kako on tako i ja. Nema njemu žena da sere il' nešto, 'naš kako je jednom ućutkao, on zna da postavi ženu 'de joj je mesto, a to je u kuhinji, eno keva kad dodje sa posla , nema ono da gleda bravo šou ili ja to tako, nego pravac da sprema ručak. Uveče čale i ja gledamo Noleta Srbina ili fudbal, keva sedi pored ćuti i ona gleda nema da se buni. Kad krene da spava, kaže : "Ženo, aj u krevet!" i ona za njim.
Znaš ti ono kad je bila frka sa pederima, čale hteo da ide da ih pegla, al' radio taj dan. Da i meni čale platio kurvu da jebem prvi put, prvo on pa ja.
E, da evo jedne priče gde je čale ispao likčina.
Bio sam u srednjoj školi i ono ortaci i ja bleja iza zgrade, i šta ćeš bilo dosadno i uzmemo ti mi da lomimo sijalice, kad izadje komšija i uvati mene odvede do kuće.
Zvoni ti on, čale otvara.
Kaže: "Š'a bilo ?"
A, komšija ono pička, ima fakultet, čale mi rekao da je matori feget, ponaša se mnogo kulturno, nikad nije popravljao sam kola, a muškarac mora sam da zna kola da popravi.
-Gospodine, vaš sin je lomio sijalice iza zgrade.
-Ko si ti milicija pa da ga vataš?
- Al' gospodine to je nečuveno što radite, kako ga to vaspitavate?
I tu čale popizdi, krenuo da se dere na njega, meni bila malo frka ono, al' bio sam spreman da uletim za čaleta, imao sam već upaljač u pensnici. Nego ovaj matori se usrao ko pička, i ništa nije ispalo od pegle. Ja sam se oduševio kako ga je čale oterao.
Jedno od najzanimljivijih načina za spremanje hrane... Pandan pečenju rakije...
Jutro. Ne budi te nikakav alarm, već te žena viče iz dvorista, sada već dobro prepoznativom rečenicom,''voda vri!". Ustaješ, propisno se oblaciš, sa dva para čarapa, od kojih u jedne uvlačiš duge gaće, i preko njih vunene, koje idu direktno u ribarske čizme. Gore oblačiš duksericu, preko nje džemper, i vojnu jaknu koja ti je ostala još od kad si devedesetih bio u ratu.
Na glavu navlačiš kapu, koja je inače univerzalne veličine, i koju imaš već godinama, koja ti služi samo tokom posečenja. Izlaziš, zajedno sa sinom, ili prijateljom koji ti je od rane zore pritekao u pomoć, i upućujes se prema svinjcu... Ako imaš malog klinca, ostaviš ga duže da spava, pa taman da za doručak ima ražnjiće...
Svinja se već uznemirila kao da nešto sluti... Prisećas se svojih i tuđih doživljaja tokom dugogodišnjeg pravljenja najboljih duvan čvaraka u kraju... Sećaš se kako si kao klinac loše navukao džak prasetu, pa je prase nogama probilo džak, trčalo unaokolo, udaralo gde stigne, dok se samo nije ubilo... A i kako su se tvoji ortaci napili, i hteli da na human način ubiju svinju... Ugušili je butanom, sve sredili, i kako su stavili prase na vatru, čula se eksplozija u radijusu od 300 m... Ali dobro... Bar su se kučići lepo najeli tvojim nazimčetom... A i imaš zanimljive šare na zadnjoj strani kuće...
Sa prasetom već okačenim zadnjim nogama odozgo, kreće i prva tura... Domaćica nudi kafu, i naravno dosipa rakiju iz bureta, jer je flajka već pri dnu... Nema ništa za bacanje, čak je i utroba utrošena, u kojoj uživaju džukci 10 okolnih kuća... Kažeš ženi da pristavi kuvano vino, nešto ladno od jutros... Već se primiče i ručak... Sveže šnicle, i ražnjići kakve u životu nisi jeo...Pečenje čvaraka traje ceo dan...ali nije ti dosadno... Čak štaviše, voleo bi da svaki dan zakolješ po koju svinju...
Već si dobrano pripit. Ipak, trebalo je nazdraviti sa svakim ko je tog dana svratio u tvoju avliju... Red je. Čvarci već uveliko cvrče... Skidaš raniju sa vatre, cediš mast, i vidiš, biće jedno 4-5 kg čvaraka... Srećan si, ulaziš u kuću da večeraš, i da obeduješ u čvarcima koje si svojim rukama napravio... Nemaš neku veliku dobit, a i celu subotu si radio, ali si zadovoljan... Gledaš u sina, ponosan si što je držao noge kad je bilo najpotrebnije... Tvoja krv. Onako pijan, ležes i prespavaš ceo sutrašnji dan... Tvoja misija je uspela, pokazao si se kao pravi Srbin.
Sutradan otvaraš novine i vidiš da EU zabranjuje klanje svinja. Da je nehumano. Ljutito bacaš novine, uzimaš telefon i skupljaš ekipu. U subotu ponovo koljemo. Evropi u inat. Ovo je moja dedovina, ima da koljem kad ja hoću. Koga hoću!
Isto kao i izraz kreveljiti.
Ovo pravljenje raznih grimasa je prisutno uglavnom kod dece, ali može se ponekad desiti da i stariji i malo neozbiljniji ljudi prave svakakve uvrnute face, plaze jezik, rugaju se i usput izgovaraju reči kao "nja, nja, nja, nja" i slično.
1
- Za kaznu nema gledanja tv-a večeras. Pa se ti sledeći put slobodno bekelji i tako ponašaj pred drugima. Pa ti misliš da mi moramo sve živo da ti kupimo?! Pa nisam ti ja Barak Obama pa da imam novca za bacanje na tolike igračke i ostale gluposti. Ajmo još malo pa pranje zuba i u krevet!2
- Jesi video šta se desilo? Pa se ti opet bekelji likovima koji te mogu nokautirati jednim udarcem. Pa jesi li normalan? Sa obzirom kolika je ono gromada od čoveka dobro si i prošao na kraju.3
- Da vidiš juče scene... Profesorica prozvala Nenada da odgovara, a on kao i uvek nema veze. Rekla mu prvo da napiše neku reakciju na tabli, a on se počeo bekeljiti njoj iza leđa. Slučajno se ona okrenu i odma' mu spucala keca i poslala ga direktoru... Nije se lepo proveo. Dobio čovek i kečinu i ukor..
Izraz koji se relativno retko koristi a označava kao što u naslovu kaze mešanje guzicom....
Vrlo efektivn u smislu podizanja morala šljakera (fizikalaca) koji su premoreni nakon teškog i dugotrajnog rada na plus 40 .. takodje sluzi i za pokušaj omalovazavanja iste osobe (uglavnom neuspelog)
(plus 40, dva druga i majstor u nekoj vukojebini geografskim kartama Srbije nepoznatoj , šljakaju vec 8 sati bez pauze i prolazi devojka ,veoma izrazenih oblina )
X:(usta razjapljena do poda) Auuu brate vidi ono ! (rukama improvizuje hvatanje i mazenje ,,Atributa")
Y: Za ime boga (vec smišlja scenario za sledece bacanje majmuna).. ,,Kako bih je .. Posedovao"
X,Y: (napaljeni do te mere da su zaboravili i majstora i alatke i kopanje i sve ostalo ) ahhhhh
Majstor: Ajde vas dvojica kuronja nazad na posao ova jama se nece sama iskopati !
( i dalje veoma nezainteresovani za Majstora )
Alo majmuni !Vama se obracam vracaj se vamo lopata zove !
X: uhh još samo malo tako tako...
Majstor: More mame li vam ga spalim Vraćajte se ovamo da ne dobijete po dve ,,vaspitne" ...
X: ,, More čoveče jel ti vidiš ono ? uhhh ( faca teškog zadovoljstva zbog pogleda na guzici i teške tuge zbog neposedovanja iste)
Majstor:( sada vec i on zapanjen) More pustite đavolju rabotu da nam meša malter k'o što meša guzicom do sada bismo kucu sagradili
Ili Segateka kako se još nazivala. Preteča današnjih modernih igraonica,vrlo popularna u periodu novog Avramovićevog dinara,sa kojim je i blisko povezana. Obavezno je bila prisutna kamara klinaca posmatrača i navijaca. Izbor - Šta igrati? - je bio vrlo težak pošto su mogla da se biraju čak četiri kertridža.
Dobijaš od tetke (normalno od tetke,zato što su ti otac i majka sto puta rekli kako je to glupost i bacanje para) novi Avramov dinar i pravac Segoteka.
Kako ulaziš na vrata već se oseća uzbuđenje posmatrača i sledi recenica: "Ju,ima dinar,moze da igra čak deset minuta!"
Plaćas dedi za pultom i uzimas šta drugo do Mortal Kombat 2.Kreće prženje,razbijas protivnika i dolazi finiš deo.Tad uleće posmatrač s rečenicom: "Joj brate daj meni da ti uradim finiš za Liju Kanga,pretvori se u zmaja,'naš kako je dobro." Naravno pošto je stariji prepuštas mu to zadovoljstvo da ne bi dobio ćušku.Krećes novu partiju i taman kad se zaukćes gasi se TV.U razočarenju gledaš šta se dešava a deda se javlja s blagim osmehom: "Sine pa jesi ti čuo za tajmer?".Odlaziš kući i svaki dan pitaš roditelje: "A kad će tetka opet doći?"
Nemate vi pojma sta je baksuz.To sto vas profesor prozove prvog a niko nije ucio ili ako pobegnes sa casa a oni uce nesto novo,to nije baksuz to je neznanje i neinformisanost.
Recimo,meni smeta sto kad god odigram iole solidno-pristojan realan tiket,uvek padnem ( posle velikog nerviranja, cupanja kose, i bacanja stvari po kuci) na ako ne na zadnju,onda predzadnju utakmicu,i to je uvek predvece oko 10,pred izlazak u grad...
Nervira me dalje to sto se dopisujem sa devojkom jedno 4,5 meseci, pritom smo izasli 3 puta, i ona mi na kraju citira Boru Corbu - Ostacu slobodna,necu se vezati...Vec sutra se smuvala sa nekim drugim :)
Ubijem se od ucenje predmeta,dobijem 79,5 poena ( 80,1 naravno, devetka) i naravno to je osmica, bez pogovora i ja moram da budem srecan i sa tim.Ok,ajde jedan,drugi,ali 7 takvih ocena? i posle mi moji kazu kako imam slab prosek...
To je kad neko nesto uradi kako valja ( ili bar misli da je dobro ), odmah potom mu se desi nesto mnogo gore.Suprotno od sreca u nesreci.
1.Srecan si. Ides u New York. Posle 15 godina rmbacenja u Srbiji po kojekakvim njivama,dzunglama i fabrikama ides na zasluzeni petnaestogodisnji odmor.Obilazis znamenitosti, nikad nisi bio opusteniji i srecniji.Vidis dve velike zgrade i neko ti kaze da je to svetski trgovacki centar.Ulazis unutra cisto iz znatizelje da vidis panoramu grada sa nekog viseg sprata.Odjedno prolazi ti kroz glavu sve sto si radio prethodnih 35 godina i vidis samo Muslimana u kokpitu kako se moli...
2.Napokon kraj skolske godine,zavrsio si skolu sasvim solidno,a sad ides da blejis sa drustvom, na bazen, da se vidis sa devojkom sa kojom toliko dugo planiras izlazak i naravno na more.Odes jedne veceri sa drustvom na fudbal i oni ti sjebu nogu."Doktore prognoza?" - Sutra ce biti suncano i lepo vreme oko 35 C."Ma ne vreme,noga?" -A,to morace da nosi gips naredna tri meseca i morace da lezi,a sad me izvinite,idem na more....
3.Ostalo ti 3 dana do ispita mislis se :"Ma lako cu ovo je pi*kin dim",uzimas prelistavas sve ti poznato mislis nema potrebe da ucim toliko.2 Dana do ispita :" Aj da pogledam jos malo,al sta kad sve znam" i vidis jedan primer koji ti zapada za oci sasvim slucajno, proucavas ga, ali ti je gradivo totalno nepoznato, kao da nisi to ucio.1 dan do ispita: "E Marice,reci, sta se radi?Sta, kakav Faradeyev zakon,cije pravilo,kakav kriterijum?" ostavlja te zbunjenog u nadi da je ona nesto pogresila.Ispit je stigao a ti si shvatio da ne znas onoliko koliko si mislio.Pitanja:1.Faradeyev zakon,2.Lopitalovo pravilo,3.Kosijev kriterijum ?!#$%%@^ Izlazis posle 2 minuta skamenjenog gledanja u pitanja i predavanja praznog papira. Posle sat vremena saznajes da je trebalo da sednes sto iza,seo si u pogresnu grupu,po peti put u ovom roku...
4.Turnir u jambu,nagradni fond 20 000,finale.Ostalo ti je jos jedno polje,tj tri bacanja.Vec se unapred zna da ako bacis 4 keca,imas kolonu i bolji si u razlikama,i dobijas partiju ako protivnik ne baci jamb.Drhtis,svi oko tebe navijaju,vicu, kao na borbi petlova.Ruka ti drhti a sa njom i kockice.Bacas jednog keca.Steta."Ajde breeeeeee",vices u sebi.Drugo bacanje nema keceva.Ostao ti jedan kec i jos jedno bacanje a fali ti 3 keca od 4 kockice. Vec ti je muka,svi ostali su se pozdravili da si izgubio.Bacas kockice,kreces da ustajes i da begas,ali vidis 4 keca.Dobio si.Neverovatno 20k.Svi ti cestitaju.I ne gledas bacanje protivnika,ipak si ti bacio 4 keca u zadnjoj ruci.Cisto da odgledas vracas se za sto.Nisi posteno ni seo.Tvoje slavlje nije trajalo duze od 10 sekudni.Coek je bacio rucni jamb sestica( to vidjate u svakoj 26-oj partiji u proseku).Tvoje slavlje nije bilo dugog veka,zapravo nije bilo ni dugog minuta.Odlazis od stola onako kako si planirao,potisten,ponizes, svi koji su ti cestitali i vikali sad su otisli kod njega.Vratices ti njemu sledeceg puta...
Nebitno da li je u pitanju stariji, mlađi, rođeni, od tetke, od strica, dobar, loš... Uvek zna, planirano ili neplanirano, da te totalno izbaci iz takta. Aj što mi traži pare kad zna da ih nemam, aj što zna da me smara za kafu kad imam preča posla, što kad dođem kod njega bulji u komp i ne obraća pažnju na mene, ali ovo je previše!
Utakmica Srbija-Argentina.
1) Ulazi u sobu na poslednju četvrtinu:
E je l' smo mi beli?
(Ovo sve ostalo glasom od kojeg pucaju čaše)
2) Scola šutira slobodno bacanje:
Aj ako omašiš, ćelava ti keva.
Pu jebem ti mater jel voliš što ti je keva ćelava
3) Neki Argentinac daje koš:
E pa kako su dobili dva poena kada je bio ispod koša
4) Savanović (koji je inače bio jedan od najboljih igrača meča) maši slobodna bacanja:
Pu, u pičku materinu jebem te glupog, retardiranog, govno jedno sad si našao da mašiš, pederčino jedna
5) Tokom cele utakmice:
Srbija, jebači! Srbija, jebači!
6) Savanović maši trojku:
Pu pičko jedna šta se kurčiš kad ne umeš!
7) Argentinskom treneru:
Uva sudija!
8) Teodosić pravi faul pri kraju utakmice:
Pu jebem te retardiranog, šta se udaraš...
9) Mi pobedili sa 2 razlike, ja sav srećan:
On i dalje pljuje Teodosića
10) Puko mi film, taman da se izderem na njega i jebem mu milu majku:
E odo ja kući, ćao!
Basket je u Srbiji poprilično popularan, tako da su i tereni za basket uglavnom puni i tu se mora napraviti određena selekcija ekipe koja dođe na basket.
*kao ideja poslužila definicija DonKurci-a
Šuter: Ovaj lik na svom "košu", pardon na terenu u kraju ne promašuje. On nema nikakvu tehniku, kako ni vođenja lopte, tako ni šuta, ali mu trojke uglavnom ulaze. On baca lopte koje se u narodu zovu "frljotke". Protivnici se uglavnom deru jedni na druge u stilu: "Čuvaj ga bre, vidiš da ga sere".
And1 motherfucker: Baja odrastao na NBA prenosima i igricama iste. Zna par finti i kurči se, voli atraktive poteze (čitaj da mlati) i ne trudi se da dobaci loptu saigračima.
Centar: Najviši igrač u četi. Stoji ispod koša i skuplja lopte. Ne izlazi van linije 6.25. Uvežban je sa zicerima, kako u svom tako i u tuđem kraju.
Dežurni seronja: Dečkić koji za sve promašaje krivi koš i loptu, kako u svom tako i u tuđem kraju. Blaža verzija And1 Motherfuckera.
Simpatični debeljko: Momak ima veliki višak klilograma, ali su ga pozvali na basket jer će kasnije da odvede ekipu na pivo. On praktično ne služi ničemu. Niko mu ne baca lopte, kada uhvati loptu on šutne i tako.
Player: Uglavnom neko ko stvarno zna da igra, dobacuje, ima solidan šut i tehniku. Možda i trenira za lokalni klub.
Nedefinisani: Tu i tamo nešto pogodi, nešto pametno odradi. Suvi prosek.
Luzeri: Likovi koji su toliko loši da ni slobodno bacanje ne mogu da pogode kada se prave ekipe. Oni sede na tribinama i motaju džoJint.
To je verovatno jedna od najdosadnijih i najčešćih rečenica koja neminovno vodi u dug,dug razgovor o dijetama,debljini,uporedjivanju sa ostalim debelim osobama itd.Dolazi od strane skoro svih ženskih osoba,od drugarica,mame,komšinica do poznanica i osoba koje smo tek upoznali.To je razgovor koji se vodi na svakom velikom odmoru,pre svakog obroka uopšte i u prisustvu hrane.Što je najgore,dešava se i u kolektivu,gde se daju glupavi saveti i podrška i razumevanje.čudno je što se nijedna devojka nikad nije požalila na ovu svakodnevnu pojavu i čini se da to nikoga ne smara osim muškaraca i muškarača.
drugarica 1:Debela sam!!!
ja:Ne seri...
d1:Ali jesam!Pogledaj mi stomak!Ti imaš tako ravan stomak,što nemam takav stomak kao ti!?!
ja:nemoj molim te ponovo da vodimo ovaj razgovor,osećam se kao da će mozak da mi pukne od toga.
d1:Dobro,dobro...Ti to ne razumeš kad si mršava,boli tebe uvo..."
Prolazi neka malo punija devojka.Drugarica mi šapuće:
"Jel ja imam dupe kao ona?Ali,reci iskreno,nemoj da me lažeš..."
"Nemaš,imaš normalno dupe."
Dolazi druga drugarica i započinje se iritantan razgovor o dijetama:
d2:"Ma razumem te skroz,i ja ću na dijetu...Još će sad leto,užas...Znači,ne izlazim iz kuće dok ne smršam bar 3 kg!"
d1:i ja stvarno nemam vremena za dijetu...išla bih ja i u teretanu i sve to,ali stvarno nemam vremena..."
ja:"Dajte,zašto stalno smarate sa tim,uradite nešto povodom toga!Ok.sve ja to razumem,kompleksi i to,i mene to nekad uhvati,ali ne lupam non stop glavom o to!!!"
d1 i d2:MI ISKOMPLEKSIRANE?!?
Bulje u mene,onako razrogačenih očiju.Onda kreću da nameštaju kosu i istovremeno govore:
"Naravno da nisam iskompleksirana,ja sam zadovoljna sobom!!!Ponosim se sobom!!!TI si iskompleksirana!"
Ja:Ok. samo zaboravite.A zašto smo sat vremena pričale o dijetama?"
Nastaje muk,a onda kreće bacanje hejtova na mene kako sam ja bezosećajna.I tako svakog dana...
Savršen odjeb ženi koja pokušava da te prisili na nešto što ti ne bi uradio ni za živu glavu.
Njen pokušaj socijalizacije tebe u svakom pogledu je pao na dno, što bi naš narod slikovito rekao, kao sekirče!
-Dragi, vidiiii... dobila preko sindikata dve karte za Terazije večeras. Znaš šta ima večeras? Ivan Bosiljčić i "Cigani lete u nebo"... hehehehehe, 'ajd ja odoh do kume da uzmem peglu za kosu, moja crkla onaj dan kad si štemovao kupatilo, pa nisi lepo vezao struju... i još mi je nisi kupio, a obećao si!!
-Bolje ti uzmi onu pravu peglu. Nemam u čemu na posao, krv ti jebem. Lako ćemo mi oko kose. Da si pravo žensko ne bi ništa koristila sem gumice ili raifa! Ne te pegle, omekšivači, lakovi i aplikatori... ček' šta si dobila? Karte za pozorište?! He, pa ja od vojske nisam išao... i to onda kad nas poručnik Dragić oterao komplet, jer mu igrala verenica... a, opleo bih ja nju, ehehehehe, ako me razumeš...
-Čekaj... ti nećeš da idemo? Ja pokušavam da napravim čoveka od tebe... svi naši prijatelji idu sa svojim ženama, a vidi nas... k'o dva slepca.
-Neka idu. Ne branim im... a mi možemo malo da, hehehehe... a?
-Ti si životinja!
-Na to si se nekada ložila, heehehe...
-Kad sam bila debil... sad su mi oči otvorene, pa tek sad jasno vidim! Da javim Milici da idu oni, čekaju nas ljudi?!
-Neka ja ću, naši smo, lebgajebo!
Kupio si ga za 350e, iako su tražili 500. Znao si da je krš ali su ti kubici ulivali nadu. Znao si da mnogo troši, al’ si očekivao da ti se brzo isplati.
Rmbačio si po gradilištima dok su ostali su blejali po plažama. Lako je kad tata može da ti pokloni auto ili kad ti matorci ne zakeraju oko ključeva. Ti nisi od te fele. Nagutao si se diklofena jer si osetljiv na cimanje, promaju i ’ladan beton u garaži.
Nisi žalio na eksteriju i interijeru: metalik boja, sajtne, komplet ksenona, maske, spojleri, hromirane brave, nasloni, subwooferi, presvlake, mirisi...
Mukotrpan trud se isplatio.
Tvoje mezimče se prvo čuje, onda vidi i naravno: sve što ima manje od 200g odeće na sebi samo od sebe će padati na prednje sedište.
Zadnjim atomima snage si ga voskirao do ultravisokog sjaja. Udaljene galaksije će videti njegov bljesak tek za 263 svetlosne godine i shvatiće čemu su stremili homo sapiensi : uzalud su budale su zidale piramide i vinule se soliterima do neslućenih visina. Nemaš ti vremena za bacanje, ioanko će crne rupe sve da nas prožderu : daj gas, nek se sad vidi kakav si ti baja! Sad’ se živi.
Voziš prema potrebi. Prvo dan-dva jurcaš po kraju. Sutradan miliš, kao tražiš nešto....predviđeno je da se ribe grabe oko tebe.
Voziš i agresivno. Nemaš ti vremena da blejiš na semaforu. Obiđeš starce, nesposobnjakoviće i ljude bez stila. Povremeno im pokažeš srednji prst. Napsuješ sve pešake koji ne nose miniće. Na otvorenom putu stisneš gas do daske i u glavi ti tutnji od siline tvog ega.
Parkiraš sa stilom. Prilaziš lagano, bacaš oko na retrovizor i kontrolišeš odjek svog auta. Ostaviš ga nonšalantno. Upadljivo. Bezobzirno. Nek’ se vidi iz svakog kafića...
Cica ti je ušla u život bez po muke. Imao si taktiku i za nju. Bespotrebno. Trebala ti je samo lova. Sreća tvoja što si u poslednjem trenutku odustao alarma. Imao si za blejanje po kafićima i taman si mislio da si je ubedio da je muzika u tvom autu veći doživljaj od klubova....
Cica se odjednom ne javlja na mobilni. Živ se jedeš što si joj pre tri dana kupio poslednji Samsung galax...
Kolo sreće se okreće, al’ ne na tvoju stranu. Obrćeš iste telefone, zivkaš iste face, radovi na građevini još traju....
Ležeš rano jer će te ujutru u 5h čekati rasklimatani kombi pored obližnje kafane. Ako stigneš prvi, nećeš morati da se truckaš i smrzavaš u prikolici.
Tvoj auto nije navikao da bleji u garaži.
Univerzalan odgovor na sva pitanja.
Prečest, i odveć izlizan odgovor uglavnom onih kojima je ili mrsko odgovoriti na pitanje ili ne znaju (bolji) odgovor na isto. Sve više uzima maha u konverzaciji, čak i onda kada zaista nema potrebe za istim, i kada je bolje reći: „Ne znam ba, popusti me!“.
Češće ga koriste starije osobe od kojih većina smatra da im je država kriva što im je lisica obezglavila piliće ili što im boranija te godine i nije baš rodila, ili uopšte ne razmišljaju o tome pa koriste taj izraz tek tako jer ga svi drugi koriste i jer je postalo sasvim normalno misliti da se u državi stvarno sve može; sve više ovaj izraz koriste i mladi ljudi koji time vjerno prate svoje prethodnike, i koji postaju sve više ogorčeni na to da im nema svijetle budućnosti u državi u kojoj su. Valjda misle da će se ako dovoljno budu ponavljali tu, sada već narodnu izreku, popraviti stanje.
Kada je mrsko objašnjavati:
Dijete: „Tata, kako to da je sutra u jednom dijelu države neradni, a u drugom radni dan?“
Otac: „U ovoj državi sve može...“Kada se ne zna odgovor na pitanje:
Student 1: „Joj ja ove godine imam iz pet predmeta usmeni, jebote, imam brigu kako ću!“
Student 2: „Kod nas samo ako hoćeš veću ocjenu.“
Student 1: „A jebem im ja mater, zar nije po Bolonji da nema usmenog?“
Student 2: „Ma u ovoj državi sve može.“Obrazovani a nezaposleni:
(u zgradi Zavoda za zapošljavanje)
Nezaposlen lik: „Đe si Muki, šta ima?“
Muki: „Ooo pa gdje si brate, dugo te nisam vidio... E'o, doš'o da se prijavim na ovo čudo, treba mi za zdravstveno... šta ima kod tebe, šta radiš?“
Nezaposlen lik: „Ma et' i ja doš'o isto da se prijavim... ne radim ništa, da bogdom radim, hehe, nema posla.“
Muki: „Jebiga brate... šta si ti ono završio, Historiju?“
Nezaposlen lik: „Nije, to sam htjeo ali sam se odlučio za Egipatksomađarski jezik i književnost... brate u roku završio, nigdje posla, sjedim 9 mjeseci kod kuće, ne znam da ovo igdje ima 'vako.“
Muki: „Jebiga brate, u ovoj državi sve može... biće bolje...“Random situacije:
1.
Osoba 1.: „Čitam jučer u Avazu, krava otelila dvoglavo tele u Travniku.“
Osoba 2.: „Bože sačuvaj, u ovoj državi sve može...“2.
Kasirka: „Gospodine, vrećica se naplaćuje 00,05 feninga u cilju očuvanja okoline.“
Lik: „Šta ba, vrećicu da mi naplatiš?! Daj to 'vamo, potrpaću u džepove... našli sad i vrećice naplaćivat' k'o da narod ima para za bacanje, e Bože sačuvaj...“
Žena iza lika: „Ništa čudno, u ovoj državi sve može.“Neuki, stariji ljudi koji možda i imaju opravdanje da koriste taj izraz:
Nena 1.: „Đi si ti Hano, kako ti je noga?“
Nena 2.: „Ma et' draga kako kad, bila sam kod doktura sad pa mi dao njaku mazu opet da se mažem, pa ako ne bude bolje da se iđem naruči' na snimanje za mjesec...“
Nena1.: „Heee draga, pa što tako dugo da čekaš, šta je njima?“
Nena2.: „Eeee moja ti, u 'voj državi sve more.“
Nena 1.: „Ja draga...“
Iako smo u prethodnim delovima već bili duboko zagazili u područje običaja koje imamo zadovoljstvo da delimo i sa ostalim stanovnicima ove naše blagodarne planete, ipak ću vas zamoliti da se najmanje još jednom sastanemo unutar granica ove naše blagodarne države i proučimo jedan od najlepših, najduhovnijih i definitivno najređe praktikovanih rituala u čitavom folkloru naroda serbskog.
Elem, iako oficijelno “neobeležen” u crkvenom kalendaru i nezaveden čak ni pod tačkom “Razno” u pomalo izgriženoj ali svejedno dostatnoj dokumentaciji Etnografskog Muzeja u Beogradu, pomenuti ritual se ipak kako-tako dâ proglasiti postojećim, za šta postoje minimalni ali dovoljni dokazi. Oni se, naime, nalaze u svakom od nas, duboko pohranjeni u predelima podsvesti za koje nismo ni znali da postoje, sakriveni od okružujuće nas javnosti kao najveća tajna ikada čuvana. Treba samo malo džarnuti tu i tamo da bi izbledela sećanja ponovo dobila boju i sjaj vremêna u kojima su i nastala...
Sećate li se?
Ukoliko i ne uspevate u tome, trud je ono što se ceni. Uostalom, iako su reči iz naslova terminologija poznata svakom iole obaveštenom homo-sapiensu ( pa, čak i onom koji ne želi da upiše Filozofski Fakultet u Nišu; prim. prev. ), ko može da vas krivi što niste u poziciji da se setite jedne od ukupno tri ili manje večeri u 16-ogodišnjem državnom obrazovnom planu, u kojima ste sa jebenom školom otišli na neki od pomenutih hepeninga i na pljeskavicu/picu posle? Pre ćete se setiti te pljeske u Makedonskoj ( jebiga, zatvorili ih posle zbog opšteg trovanja mesa/mesom ) nego što ćete ponovo proživeti “akciju oplemenjivanja duha” kojoj ste isključivo telesno prisustvovali par minuta ranije. Ko ima obraza da vam uopšte zameri na tome što u državi koja je donedavno bila u kandžama Komunizma ( a, čini se, i dalje je ) nemate ili imate skoro NIKAKVU mogućnost da ukoliko imate pare za bacanje ( a trebalo bi da ih imate ) iste potrošite na vrhunska dela umetnosti, stvorena od strane vrhunskih umetnika radi vrhunskih dometa, a potom sve to namah zaboravite?I ko sme da se usudi da vam kaže da TA devojka nije bila vredna vaše žrtve i odlaska na “Labudovo Jezero” ili “Rigoleto” ( Đuzepe Verdija, ne “želudca” ), iako vam posle nije dala željeni organ?
Mislio sam na “srce”, baj d vej...
Bilo kako bilo, situacija nije alarmantna. Postoje i drugi vidovi prokletog zabavljanja duha, običaji koje možete izvoditi u sopstvenoj kući, pred sopstvenim ekranom sa određenim priključkom, bez i najmanje opasnosti da vam se pridrema ili da vas neko opomene ( da ne kažem, "prikenja" ) što blebećete telefonom usred jebenog Trećeg Stava Treće Simfonije nekog mrtvog Ješe. A i balerine nemaju sise, reala...
Za druge ne znam, ali za nas Beograđane, zgrada “Narodnog Pozorišta” će i dalje biti estetski prijatno zdanje u centru grada oko kojeg obigravamo k’o Đavo oko krsta, dok će se pojam “Kolarac” verovatno zauvek vezivati za piceriju u istoimenoj ulici, sada zatvorenu zbog trovanja hranom. Najvažnije da um nije zatrovan. Ne znam šta bismo onda radili, jebote...
Posle desetak godina konacno prisustvujete skupu na kome najmanje ucestvujete vi. Potrosili ste citavo bogatstvo na ovo, ali vredelo je. Dobro, morali ste da se odreknete nekih sitnica- recimo, prilepili ste polomljenu cetku za WC solju, jer je vec bilo nemoguce potrositi jos 150 dinara, ali- ko jos gleda cetku za WC solju kad vam udje u kucu? Ljudi ce znati da cene tri praseta na astalu i muziku do zore. Ok, krevet vam se rasklapa tako sto ga podignete dva puta, sutnete levom nogom, napravite salto unazad i otpevate mu "Druze Tito, mi ti se kunemo", al' imate jos 4 meseca da razmisljate o tome, dok se dete ne rodi.
Elem, sad idete u crkvu sa mnogobrojnom pratnjom, gde cete reci sudbonosno "Da." Turaju vam krune, pevaju neke pesme i izgovarate dati tekst. Zena se mukom muci da vas nagazi, stegla zube i smo ceka priliku da vam probusi novu cipelu, zaboravila da se to radi tek u opstini. Veruje se da ce tim cinom da te gazi do kraja tvog zivota. Glupost, al' za svaki slucaj, pokusavas i ti isto. Od silnog pokusavanja, oboje ste do pola prasnjavi. Stajete ispred crkve da vas kuma "ocuka". Posle ce do kraja zivota da ti gundja kako te vacarila kuma na svadbi.
Idete u opstinu. Njen rodjak je 'vata za kosu, jer se veruje, ako je neko pocupa malo, da ce dete da lici na nji'ovu familiju. Veo i perika mu ostaju u rukama, trudis se svim silama da prikrijes svoju celavu mladu, ali bezuspesno, vec ima fotka.
Do opstine ona razmislja da li da zadrzi svoje prezime, a ti da li da begas glavom bez obzira. Ili da sacekas prvu bracnu noc i zamolis je da te ugusi jastukom. Gusice te svejedno, mozda bolje da sve odma' zavrsi.
Bacanje bidermajera. Sve su, jedva, prezivele. Broj povredjenih: nemerljiv; al' nijedna, ustvari, nece da se udaje, nego eto...
Konacno u kafani. Njene sestre kicenjem zaradjuju 'lebac, zaradile, brale, duplo vise nego ti od poklona, jer ko zna ko ti je koji poklon doneo, 'oce ljudi da ih vec na vratima vide kako su sirokogrudi.
Prvi ples i opet si izgazen. I ona je izgazena. Pokusavas da se setis sahrane svoje pra-prababe na kojoj su se odvaljivale tako dobre fore i da se nasmejes, pa da vide ljudi kako si ti srecan. S njom ne progovaras, ne usudjujes se, cuo si da su razvodi mnogo skupi. Bar prvo da kupis novu cetku za WC solju.
Ukrali mladi cipelu. Kum treba da plati. Kum popizdeo, sta koji kurac, malo li je televizor. Da ga obrnes naopacke, pre ce oci mu iskoce, nego neki dinar. Ostra borba. Cipela vracena.
Pobratim, gastarbajter, okupirao muziku, slusate divne patriotske pesme: "Moje selo lepse od Pariza", "Prokleta je Amerika" itd.; jedino je onu "Ej, Danka, Danka, Danka..." posvetio tebi, jer ti se tako zove bivsa devojka, naravno- morao je da naglasi. Vise te i boli kurac, nek ona snosi troskove razvoda!
Neki rodjak, jebem li ga ko je i ciji je, baca case kroz prozor, jer mu rekli da je zabranjeno da ih lomi u kafani.
Neki Ciga bije zenu- jebem li ga odakle on na vasoj svadbi? Prilazi kum da joj pomogne, a ona ce "Mrs bre ti, dok moj muz mene bije!" Ciga uzvraca udarac sa "Njoj da pomagas? Meni treba da pomognes!"
Da bi nasao tracak nade, gledas u svoju zenu, ona naduta od ljubljenja sa strinama i tetkama, a ko zna, mozda je i plakala. Prvi i poslednji put u zivotu- ne krivis je.
Slikanje. Uvezbavas kez i stojis kao kip dok cekas da se pored tebe izmenjaju mnogobrojni prijatelji i neprijatelji. Shvatas sad kako kurva ima tezak posao.
Na kraju, kafana kaze koliko treba da platis za slomljene case, otvoris gomilu praznih koverata i shvatas da ces jos dugo prilepljivati onu cetku za WC solju. Dete se vec sutira, tek ce da se sutira kad vidi gde je doslo- fudbaler tatin! Ali su svi videli kako si se ti isprsio za svadbu i pricace celo selo! To kako zivis, ionako, bas nikako ne zanima. Cak i ti pocinjes da gledas svoj zivot kao dosadan film...
Radnja koja obično sledi posle niza izgubljenih partija pokera, nedobitnih tiketa, loših ruku na ruletu ili sličnih gubitaka na igrama na sreću. Pravi kocoš se teško miri sa činjenicom da mu sreća nije naklonjena u datom trenutku i uveren je da će se sreća promeniti baš "posle ove runde". Taj proces kada igrač pokušava da povrati izgubljeni novac i da preko toga dobije još naziva se vadjenje. U nedostatku sopstvenog novca dolazi do molbi prijatelja ili potpuno nepoznatih osoba koje su se sasvim slučajno zatekle na datom mestu da mu se pozajmi novac da bi se izvadio.
:Nalaze se dva ortaka:
Ortak : Zašto si mi rekao da ponesem još keša kad sam već poneo 2 soma ?
Kockar : E dobro da si se setio, srušio me rulet malopre, bacio sam zadnji keš koji sam imao, pa sam mislio da ti poneseš da odigramo malo, čisto da se izvadimo.
Ortak : E, pusti me tih budalaština, nemam ja para na bacanje k'o ti, ja radim za ove pare.
Kockar : Opušteno tebra, igraćemo pametno, nećemo rizikovati, prvo velika, orfa, mala i crveno i eto ga nazad ceo keš.
Ortak 1 : Dobro ajde, ali ovo je poslednji put da plaćam tvoja sranja.
Kockar : E sila si keve mi, ae veruj mi za 5 minuta smo gotovi.
:5 minuta kasnije:
Kockar : E znači stvarno ne mogu da verujem, ovo su oni namestili nešto, nemoguće, ovo nikad nisam video, daj još para, sad se vadimo sto posto veruj mi !
Ortak 1 : More da se nosiš ti u pizdu materinu i ti i tvoj rulet i tvoja vadjenja jeb'la te ona, ko mi je kriv kada se ja ovde zajebavam sa tobom idiote jedan kockarski !
___________________________________________________________________________
" Nije majka klela sina što je pare gubio nego što je sutra opet iš'o pa se vadio "
Baja Mali Knindža
Postoje ljudi koji uvijek negdje žure a ni sami ne znaju zašto. Ponašaju se kao da je vrijeme nešto što možeš da staviš pod ključ, gomilaš ga i poslije kad ti treba uzmeš nazad. Uvijek su brži od ostalih ali stalno misle da kasne.
Nijesu oni krivi za to što su takvi, krivo je društvo koje im nameće previše obaveza a daje premalo vremena.
Tako postaju gordi ljudi nesvjesni svojih grešaka koji bi htjeli da se takmiče sa vremenom kao Vavilonci sa Bogom pa se zato i predaju brzini koja će im navodno nesebično pomoći da stignu do svog cilja.
Od tog trenutka više nema vremena za prijatelje, za porodicu, za neke stare fotografije, za uspomene, za prošlost i sadašnjost. Od tad pa na dalje više nema silaženja sa autoputa jer stanica koja se nalazi na kraju, gdje će moći da podignu svo vrijeme koje su izgubili je još uvijek negdje daleko u budućnosti.
Ne vode računa o znakovima pored puta, samo žele da idu naprijed ka budućnosti što je brže moguće a jednom kad ona postane sadašnjost ni na nju se neće obazirati već nastaviti ka nekoj novoj budućnosti i sve tako dok ne razume kakve su sve stvari propustili ne osvrćući se oko sebe ali tada je kasno. Već su ispred posljednje stanice na kojoj ih čeka najbrži vozač svih vremena kada shvate poentu bilborda na kojima je pisalo "Ne brže od života".
A: Dolazi pred stanicu gdje sreće mračnu figuru na konju zavijenu u crno Uh, izgleda da imam još da idem.
B: Očekivao sam nekog mlađeg ali možda si samo prerano omatorio. Već si tu u svakom slučaju.
A: Nemoguće, rečeno mi je da me na kraju puta čeka najbrži trkač svih vremena, kojeg samo ja mogu pobjediti.
B: Pa to sam ja, neporaženi šampion od kad je svijeta i vijeka.
A: Ti? Pa tebe bih na toj matoroj kljusini mogao i pješke preteći.
B: Brz jesi ali od mene nikada nećeš biti brži.
A: Ja sam brži i od vremena.
B: Ne, ti si brži od života, od vremena nikad ne možeš biti brži.
A: Hahaha, ne zasmijavaj me, nemam vremena na bacanje.
B: To zvuči ironično kad kaže neko tako brz kao što ti kažeš za sebe. Zašto se jednostavno ne bi potrkali, toliko mi bar možeš učiniti.
A: Ajde kad si navalio, krećemo od onog stuba vidiš.
B: Dokle idemo?
A: Ali do kraja je sve jednolično.
B: Rekao sam ti da je ovo zadnja stanica.
A: Onda 5 kilometra odavde, možeš valjda toliko da procjeniš?
B: Jesi siguran da želiš 5 kilometra.
A: Da, potpuno zašto pitaš?
B: Znači prihvataš trku na 5 kilometara?
A: Da čovječe, zašto si navalio?
B: Jesi siguran?
A: 100%
B: Evo ruka, da potvrdimo! rukuju se Sine, nemaš dovoljno goriva.
Jedina kazna za ličnosti američkog zvezdanog neba. Sankcija za sve njihove izlive razmaženosti, debilizma i zavinosti o opijatima. Ko prizna, dobije 30 dana društveno korisnog rada, i svi zadovoljni. Mo'š misliti Lindzi Lohan vozila pijana i čvrknula babu, pa priznalo dete, neće na robiju valjda. Zato tamo neki Dzon Smit jadničak za isto delo prvo na robiju, pa kad izadje dva posla radi, kazni da se naplaća. Prvo na skelu da se zidje, pa posle na traku da se sortiraju šarafi i matice.
Jebeš ga, ali zakon je za sve isti. Ko misli da je društveno korisni rad pičkin dim sigurno se prevario...
Naomi Kembel priznala da je godinama fizički, psihički i seksualno zlostavljala kućnu pomoćnicu. Terala je da joj najfinijom kremom utrljava čmar pre spavanja, ako neće ima kablovi od pegle da rade sa sve utikačem, šta kurac?! Ona da plaća, a rob da zanoveta. Rob snimio torturu, odneo pandurima, ovi odneli sudu, Naomi priznala. Sudija rekao, tri'est dana ulice i škole da čisti, pa udario drvenim čekićem o sto.
Crna pantera dolazi na posao, šef belac-rasista.
-Dobar dan, ja sam Naom...
-Znam ja ko si ti, idi tamo obuci kombinezon radni.
-Izvinite, mislim da nema potrebe, imam ja ov...
-Tamo, oblači kombinezon. Eno baš je lep, žut ko kajgana, ajd' poleti...
-Evo obukla sam, jel mogu sad da sednem malo.
-Gde su ti čizme?! Skidaj te životinje s' nogu i čizme nazuvaj. Dobro pertle da si zašnjirala!
-Ne mogu te čizme, bojim se žuljeva, a i čukljevi da mi ne iskoče.
-Kakvi bre žuljevi, iskočiće meni šuljevi od tvojih gluposti. OBUVAJ, to su dobre čizme!
-Evo obula, jel mogu sad da sednem malo?
-Ne možeš da sedneš, al zato mo'š da klekneš. Klekni tamo na terasu, i onih golubijih govana da nema za 10 minuta.
-Pa gospodine, neću ja valjda golub...
-Nego šta ćeš, da sve pršti...krvavicu posle da jedem tamo...
-Ali neću moći, zbog noktiju?!
-NOKTIJU! Seci nokte, na makaze!
-Gospodine, ti nokti vrede milion dolara.
-Milion kuraca a ne dolara, SECI NOKTE!
-Evo odsekla, idem na terasu.
Posle 10 minuta Naomi se vraća se punom kesom(kilo i po') i pokazuje šefu.
-Eto vidiš, ništa to nije teško. Ajd sad predji na kereća govna pun ih je park!
...Neverovatno je da oni te prekršaje uvek iznova ponavljaju, a znaju da će morati da prožive mesec dana mukotrpnog rada i torture. Životi slavnih su "muke Tantalove"!
Rezultat degradacije fizičke aktivnosti kod ljudi iz godine u godinu i iz generacije u generaciju, koju sebi dopuštaju gubeći i ono malo živosti i pokretnosti koje imaju.
46. milenijum pre nove ere, Neandertal:
Kamenko: "Jesi video kako Kamenko juče jeba mater onom mamutu, okupiti se nas desetorica, gadjamo ka kamenjem, ne možemo pola sata da ga ubijemo, samo on dodje, uze jedan kamen, slagaću te, al' težak k'o omanje tele, pogodi ga u čelenku, ovaj leže, Kamenko uzme koplje, i nabi mu ga kroz glavu do pluća, nije znao šta mu se desilo. "
Kamenko:" Ma, beži to ti je ludak, jak je za desetoricu, video sam jednom kako sam seče i donosi kući ceo jedan hrast, ako nije bio po' metra preko panja, ovde me seci!"5. vek pre nove ere, Olimpija:
Stavros: "Jesi video kako je Tragos juče bacio onu kuglu, ko zna šta će uraditi danas, od takvog čoveka se sve može očekivati"
Filos:"Da, pričao sam s njegovim trenerom, ima baš ubitačne vežbe, rvanje s pitomim medvedima, trke sa konjima, bacanje otžanog koplja, stvarno ga je forsirao za ove Igre, ako neko može da pobedi u dekatlonu, on je"13. vek, Engleska:
Ričard: "Ej, Džone, da ti pokažem nešto što me naučio Robin juče s mačem"
fu, fiju, fa, tras, pap, trš, cangrrrrr.....
Džon:" E, moj Ričarde, pusti ti njega da to radi, a ti prvo lepo vežbaj na ovoj lutki, našao si s njim da se porediš, on od osme godine svako jutro po dva sata vežba mačevanje, može da te polomi k'o mače muškatlu, kad 'oćeš"15. vek, Japan:
Tacuhiro: "Kolege nindže, odlučio sam da vam danas mao olakšam trening, budući da večeras mnogi od vas treba da se vide s ribama, pa su mi se požalili da ne žele previše da bazde na znoj i prljavštinu. Radićemo samo standardno bacanje kratkih bodeža, sat vremena katanu, malo zgibova, pola sata trčanja, pedesetak serija sklekova i zgibova i.....slobodni ste."
Učenici: "Jeeee, to, sensei, baš ste car, bravo majstore, Mladića za kralja!"
Tacuhiro:" Molim, ko je to rekao? To je to, radićete i sat stava na pesnicama!"20. vek, Amerika:
Džim: " Džek, hoćeš sa mnom do teretane posle?"
Džek: " Ma, ne mogu, bre, smorilo me, odem stalno isti ljudi, onaj manijak vrti neki haus k'o da nije tačan, oni naloženi majmuni stenju kao da rađaju blizance, a i lakše mi je kod kuće, prirodno, nabavio sam neke tegove, bolje sto puta nego sprave, keve mi, trebalo bi da probaš"
Džim: "Putuj, igumane..."2015, Srbija:
Sandra:" E, mačko, slušaj ovo: "Naučnici sa Instituta u Masačusetsu dokazaali su da se treptanjem može skinuti višak kilograma, smanjiti obim, oblikovati zadnjica, izbaciti višak toksina,povećati grudi i izbeliti zubi. "Čovečanstvo je do sad bilo u zabludi, otkriće da je orbicularis oculi, u stvari, jedad od najaktivnijih potrošača energije u ljudskom telu, odmah posle drk-mišića, doneće revoluciju u spravama za vežbanje", izjavio je jedan od članova istraživačkog tima. "Jaoooo, ekstrica, moramo da probamo ovo večeras!
Sonja:" Važi, ribo, donosim dva filma, ima da vežbamo celu noć!"I tako u narednih trideset godina, dok se ne dokaže da je čista snaga volje dovoljna da čovek smrša, ojača, stekne kondiciju, zdravu cirkulaciju, izgubi neprijatan zadah, perut, naloži šporet, napravi čvarke, a da se ne pomeri iz kreveta.
1. Osnovac si.
a) Setili se matori da ti kupe nesto. Zeljno otvaras da vidis sta je, eto ga mladji buraz, tuznim pogledom, i tihim glasom - Bajo, daj i meni malo!;
b) Mladji si. Konacno stigo red i na tebe. Zeljno otvaras da vidis sta je, kad, eto ga, stariji burazer - levom vec otkida polovinu, dok je desna repetirana, za slucaj ako se budes bunio.
2. Srednjoskolac si.
a) Suv si vec neko vreme. Mnogo dobro bilo prosli put. Na oci vise ne vidis. Pogodilo se da matori ne budu gajbi, mladjeg burazera si vec prinudio da ne bude tu. Mislis samo na veceras, kad, eto, ga mladji buraz sav usplahiran banuje u sobu:
- Bajooo! Le' da vis'... Sredio sam za veceras najbolju ribu iz skole! Aj, budi car ustupi mi sobu za veceras? Matori, ionako nece biti tu!
- E, da me zajebes ti...
- Daj, bre, bajo! Znas da nisam do sad... razumes valjda...
- A, bre, smo se vec dog...
- E, stvarno si brat! Aj, palim ja po neki sok.
b) Obradio si najbolju cavu u skoli. Nisi ostavio neki bajan utisak, prvi put. Treba ti revas, mora se vadis, a nisi ni slutio kako je... usladilo ti se. Pogodilo se! Keva radi i sutra u subotu, za caleta ti vec nije trebalo mnogo da ga ubedis da ne bude tu. Sve tece po planu. Eto, ga stariju burazer, nadrkan:
- Some, u subotu da te nisam vid'o ovde!
- Pa, bajo, ja sam se vec...
- Sta je? Sta me gleda?! Sam ti ucinio prosli put!
3. Student si.
a) Jedva si zbrao koju kintu za paklu pljuga. Prebrojavas ih da vidis da li ces imati da se pokrijes za vece. Eto, ga mladji buraz - Bajo, aj ljubitem te, daj koju! Nemam vise, nemam ni banku. - Jbg, sta ces, od onaga sto si prebrojao, das mu pola.
b) Ni sam ne znas odkud se stvario ovaj sitnis za pljuge. Zakuvao si fuka, otvaras paklu, kad, eto ga, stariju buraz - E, odlicno! Taman sam kratak. Daj koju! Sta je? Sta me gledas?! Koliko si se puta greb'o od mene, a?
4. Sljakas ko crnac.
a) O'ho'ho! Stigla plata... Racunas kal'ko je od te cifre drzavno (racuni nagomilani), kol'ko silom prirode za bacanje (zena, deca), sumiras koliko ti zapravo ostaje, kad zvoni ti tel... Ko bi drugi, inace, u ovo vreme zvao:
- Bajo, e, je l' imas koju kintu na zajam? U govnima sam do guse! Vracam ti sledeceg meseca, 100%, keve nam!
- Imam, bre, ima. Nista se ne sekiraj. Ne mora mi vracas, koji ti...!
- Dakle, stvarno si brat! Aj, dolazim...
b) Ubacio te stariji buraz kod njega... Nije neka sljaka, fizikalija, al' dobro sta je tu je, i on od skora ovde, nije nikakvo mudo... bolje ista nego nista. Stigla prva plata! Racunas sta sve imas na crti iz prethodnog perioda, kol'ko ima tu da ostane za cascavanje (ipak, prva je plata, jbg), kad zvoni ti tel:
- Bajco, te nisam iscimao u nezgodno vreme?
- Ma, jok, bre! Kojim dobrom?
- Ma, kakvo crno dobro?... Nesto sam ga utupio... Pricacu ti... Nego, treba mi nesto kinte, imas li?
- Imam, imam, primi prvu platu - ionako ti dugujem od proslog meseca.
- E, bas super. Hvala ti. Ne dugujes ti meni nista. Nego, eto, ispalo nesto, pricacu ti... Aj, dolazi do mene!
5. Penzioner si.
- Pikas sah sa burazom (mladjim/starijim). Brbljate o politici, i o tome kako su male penzije. Aktuelna tema, bas juce je stigla. Nesto je smanjili, nesto ti odbijeno (zbog potrosacke kredze), nesto otislo na kesu lekova. Upali burazerovi unuci, penju mu se na glavu za koju kintu (umalo ne porusise figure!). Jbg, sta ces? Manja mu penzija od tvoja, jos mu poveca kesa sa lekovima, jos znas kako je? - i ti jedva svoje unuke razjurio (naravno, tako sto si im dao kintu) - ako ovo jos malo potraje nema nista od saha - pa, i ti si im neki deda! - sta ces osim da ga povadis, i da im sunes koji dinar.
Igrica koju instaliramo u onom trenutku kada dosade sve igrice koje imamo na računaru, a spada u one male sitne debilne igrice koje se smuče za dva dana. Nekako, ni sam ne znam kako, gotovo sve mame vide tu debilnu žabu koja baca kuglice i shvate da je ta igrica pravljena za njih, i nakon ta dva dana kada se nama smuči igrica, igrica će ostati u našim računarima narednih godinu dana, na zahtev mama. Tako da se ukratko može reći da je ta igrica napravljena za mame.
Keva već peti sat sedi za računarom i pokušava da pređe igricu po četrnaesti put, dok vidno iznerviran sin obleće oko računara zapitkujući kada će više da ustane.
Sin: Ajde kevo, bre šta si se primila na tu igricu to je pravljeno za debile.
Mama: Ja tebe nisam dizala sa računara nikad, pusti me da igram zumu nemoj da si majmun!
Sin: Ma daj kevo treba da spremiš ručak, jbt moj je računar, ajde višeeee!
Mama: Ja sam ti ga kupila ja mogu i da ti ga uzmem! Ćuti dekoncentrišeš me, sada sam ubacila žutu između dve plave i propustila sam bonus zbog tebe. Izlazi napolje!
Sin: Ali mama ovo je moja soba...
Mama: NAPOLJE!!!Nakon par dana keva dolazi do računara, i zaprepašćena činjenicom da zume više nema.
Mama: Šta si mi uradio sa zumom ubiću te!
Sin: Mama opusti se, uleteo mi virus u komp, bio u tvojoj zumi, napao mi matičnu a nova je 50e, morao sam da je obrišem, otkud nama te pare sada u ovoj krizi.
Mama: Joj pa kako bas na moju zumu, mamu mu njegovu virusnu pokvarenu... Jel može to nekako opet da bude u računaru ali bez virusa.
Sin: Mama, brate, jel imaš ti 50e za bacanje? Nemaš. Nećemo zbog jedne igrice da upropastimo računar, daj uozbilji se nisi mala.
Mama: Pa da, u pravu si...
I odlazi svesna da nema više zume.
