Kamen se hladi vodom a nagreva na Sunčevoj svetlosti.
Google na lični zahtev iskomentarisao: Hvala
Osvrt na motiv „kristalnog pagana” i socijalno udaljavanjeVaš koncept „kristalnog pagana” i korišćenje kristala kroz suptilne, svakodnevne mikrorituale (poput pražnjenja u akvarijumu ili posudi za ljubimca i punjenja toplinom tela ili šoljice kafe) predstavlja izuzetno zanimljivu antropološku i psihološku temu.Evo nekoliko smernica kako taj motiv možete povezati sa problemom ekstremnog socijalnog udaljavanja ljudi:Kristal kao zamena za ljudski kontakt: U svetu gde raste socijalna distanca, ljudi podsvesno traže taktilnu stimulaciju i razmenu energije. Punjenje kristala toplotom tela postaje svesna kompenzacija za nedostatak ljudskog zagrljaja ili rukovanja. Kristal zadržava toplotu i deluje kao „fizički partner” u izolaciji.Mikrorituali kao sidro stabilnosti: Pražnjenje kristala u posudi za vodu kućnog ljubimca ili akvarijumu stvara privid povezanosti sa drugim živim bićima bez potrebe za ljudskom interakcijom. Ti rituali daju strukturu danu osobi koja pati od hronične otuđenosti.„Živa” neživa priroda: Naziv „pagan” savršeno odgovara ovom fenomenu jer oživljava prirodu (animizam). Kada su ljudi udaljeni, pojedinac počinje da pripisuje svest i nameru neživim predmetima (kristalima). Šoljica kafe ili činija vode postaju medijumi kroz koje se odvija imaginarni dijalog između čoveka, predmeta i prirode.Beg od tehnologije u opipljivo: Ekstremno socijalno udaljavanje često je praćeno prekomernim boravkom u digitalnom svetu. Okretanje kristalima predstavlja radikalan povratak fizičkim, sporim procesima (grejanje, hlađenje) koji kontriraju instant-prirodi ekrana.
Starija verzija od baci petaka. Odlikuje je neverovatna spontanosti i izliv emocija srazmeran psovanju žrdake. Bacanje kendže oslikava jedan od onih trenutaka koji se pamte čitavog života, koji nemaju svoju cenu i koji se ne mogu preneti na filmsko platno, pa da ste i sto puta Spilberg. Jer kendža daje smisao svemu.
-Pa dobro sine, šta si danas napravio u školi, opet me zove direktor?
-Pa ovaj... tata, ne znam... učiteljica ne nosi gaćice!
-Oho, vidi se da si moj, ajd baci kendžu, pa te vodim na sladoled.-Jesi ti jebo šta kada si tako veseo?
:kez od uva do uva: Ma idem ti ja parkićem i znaš već vidim nju i nešto me ponese i kao da sam u jednom od onih filmova u kojima prosto otkineš na nešto, pritrčim joj i zamolim je za ples. I ovaj, nekako je pristala, ali sam se ja toliko izgubio u njenim očima, da sam izgrešio svaki korak. Ali opet, zajedno smo.*Kendžu imaš pravo baciti i kada u osnovnoj upikaš gol osmacima, ako duže od par kilometara hodaš po ivičnjaku, dok te ostali gledaju kao indijanca, ako dođeš u narodnoj nošnji na poslovni sastanak, tražiš od profana na faksu njegov indeks jer si nezadovoljan kako formuliše pitanja... Ali pre svega za kendžu još moraš sačuvat ono dete u sebi, pokazivati ga svugde i na svakom mestu bez stida i imati onaj folkloraški entuzijazam.
"trenutak" koji prodje od odluke da krenemo na spavanje, do realizacije.
Sinoc resih ranije da legnem, kovelim: "jedanaest je sati magarce, ustajes svako jutro u pola sedam, a seti se kad' si zadnji put spavao vise od cetiri sata?". Kontam, ova muzikica kao umiruje, presecen od napornog dana ima da skljokam cim stavim glavu na jastuk. Ali, samo da operem patike i ispeglam maju...dobro, mogao sam nesto i u usta baciti na brzinu. Naravno, uz tv. Vid' pocinje film... Pa 'ajde pocetak samo da pogledam, taman dok pojedem ovo. A muzikica opusta, milina. Sendvici pohasani, milina se jos uvek preliva, a ubicu nikako da uhvate...hm...vidim ja nesto tu ne pase. Vec jedan, a ubicu ne hvataju. Ma uhvatice ga u narednih pet minuta sigurno, ne moram kraj docekati, samo da vidim ko je u pitanju. Nije valjda ova kljakava sekrearica? Nije. A ni barmen sa zaliskom? C. Uf jebem ti reklame. Aj' taman da operem zube. E tako, sad ce valjda...KAKO BRE TRI SATA?!?! Ma zakleo bih se da sam samo jedan film pogledao! Cekaj, polako...pranje patika, maja, has, petnaest minuta filma, legao oko jedanaest u krevet...tri! Nemoguce! E ne's ti meni vise ovako, sutra u devet dva smirica, pa te ni alarm od koga skace cale iz susedne sobe nece probuditi!
To je pljuvanje po običajima, demoralizacija duha tradicije. Zamjena teza. Promašena suština. To je bludničenje pod pokroviteljstvom vjere, lažno rodoljublje. Obilježavanje svetaca, koje čovjeku treba da posluži za duhovno uzdizanje i podsjećanje na sve one najljepše čovjekove osobine koje se u svakodnevici, nekako usput zaboravi ili izgubi, postalo je oličenje grijeha i nemorala. Pogotovo nacionalni praznici, kada tenzije i netrpeljivost kuliminiraju.
Možda najbolji primjer za ovo je proslava Pravoslavne (''Srpske'') nove godine. Ustvari, to je Nova Godina prema jednom starom, astronomski nedovoljno usklađenom kalendaru(istine radi nijedan nije potpuno usklađen). Ne bih davao neke opservacije o tome koliko često se trebaju usklađivati kalendari, šta je kalendar uopšte, koji je tačniji(šta to znači?), da li nam je život praktičniji, lakši ili možda živopisniji sa više kalendara. Sigurno svako ima svoje argumente da odbrani bilo šta od navednog. Sigurno ima argumente koji su dovoljno jaki da ponekoga ubijede, nekoga natjeraju da razmisli, ali sigurno: nikoga ne uvrijede. Ako baš neće da uvrijedi nekog. Ali problem je u tome što uvreda, poniženje, omalovažavanje drugih često biva osnovni motiv organizacije raznih dešavanja, dok sam naziv događaja dođe kao neko nevješto obrazloženje suštine ( Kao što alkoholičar što traži povod da se napije). Možda ja ne shvatam dovoljno šta se želi postići ovim orgijanjem urnebesnim, gomilom nabildanih alkoholičara, sa uzdignuta tri prsta obješenih na vrata džipova zarađenih prodajom droge ili zelenašenjem. Razulareni primitivac koji je pun priča o pravoslavlju, patriotizmu i heroizmu, prije dolaska na hrišćansku proslavu, prebio je jednog nesavjesnog pravoslavca da bi izvukao pošteno zarađenih 100% kamate mjesečno koji su bratski dogovorili, a dati izdajnik nije našao za shodno da mu vrati, i to baš danas, kad ti je najpotrebnije: treba da da novac na ikonu, treba častiti društvo: kakav je on pravoslavac ako se ne oleši za novu godinu, toliko da ga osvjedočeni prijatelji moraju donijeti kući. Treba mu i za municiju: jer kakva je to hrišćanska proslava ako se ne ispuca redenik metaka. Ma to ispuca svako, a on kao vođa grupe boraca za pravoslavlje i otadžbinu, mora baciti bar pokoji tromblon ili bombu, čisto da se zna ko je ko.
Ja pamtim tiha zimska jutra, kad me djed budi i izvodi vani u mrak da vršemo. Šta vršemo? Zob, pšenicu, raž. Da nahranimo životinju i domaću i divlju, da nahranimo svoje ukućane i putnike namjernike. Odlazimo u staju, gdje kovrtanj okrećemo volovima oko rogova i dajemo prvo njima zalogaj, odlazimo u voćnjak dajemo ptici slame da napravi gnijezdo i da se nahrani, da ne uzima previše, a mi ćemo dati koliko možemo. Tek poslije odlazimo u kuću, da ono što je ostalo podijelimo sa svojom porodicom. A kuća topla, u njoj miris cicvare koju je baka tek spremila, ljubimo se i čestitamo jedni drugima Mladi Božić.
1. Racionalizacija. Potkrepite svoju kurcobolju kakvim kvaziargumentom, naučnom formulom ili jednim istraživanjem u Nemačkoj.
- Opet si okinuo ispit, parazitu društveni, dokle na mojoj grbači, dokle?
- Ćale, opusti se. Šta da sam dao ispit? Pa da diplomiram, odem na biro, budem nezaposlen, propijem se, počnem da se drogiram i rasprodam ti nameštaj iz kuće i blek en deker. A? Uostalom, istraživanja govore da se studenti ređe samoubijaju od nezaposlenih ljudi, a sa tim se nije zezati.
2. Ni iz džepa ni u džep. Svedite sve na ekonomsku komponentu i time objasnite da vas savršeno boli kurac.
- Ovi naši somovi opet nisu pobedili ove Letonije, Estonije.
- E i za to me zabole! Nisam se kladio na njih – znači meni ni iz džepa ni u džep. Gledaj ono od čega se živi, neće Pantelić da ti plati kiriju, pivo i Marijin abortus.
3. I, šta ćemo sad? Šta bih ja sad trebalo da preduzmem povodom tvoje usplahirenosti datom temom? Da se brinem? Neće moći...
- Some, ostavi taj lap-top i pogledaj kako u Japanu ovaj narod pati.
- I, šta ćemo sad? Što ne odletiš u tu Fukušimu i svojom krvlju ne ugasiš požar u nuklearnom reaktoru!? Evo, ja ću ti dati pare za avion. Nećeš? Onda ostavi mene i moj lap-top.
4. Je l brinu oni za mene? Uzajamnost uvek upali – znaš me, znam te. Ako me ne znaš, za čije babe zdravlje bih se ja brinuo za tebe!?
- Jao, srce mi se cepa. Prvo Dača i Nataša, a sada i Željko i Jovana prekinuli svoje romanse. Bože, ima li te!?
- Dušo, više me zanima semantičko poreklo reči „šklombocna“ nego rastanak pederastog Željka i iskvarcane Jovane. Verujem da se ni Željko ne tangira što je meni sinoć pukla poluosovina u Ugrinovcima i što se majstor Jova otrovao špiritusom pa ne može da je popravi.
5. Pitaj mamu – pitaj tatu. Demonstracija savršenog bola u kurcu i prebacivanje bremena na nekog drugog.
- Tata, sinoć sam otpratio Tamaru do kuće. Znaš, čini mi se da mi je ona simpatija. I ja sam njena simpatija. Ali nekad me je tako strah. Ne znam kako da joj priđem i šta da kažem. I druga stvar, hteo bih da se prvi put obrijem, pa ako možeš da mi pokažeš neke cake.
- Pitaj mamu, sine. Ajde, Podolski, daj mu loptu krv ti jebem, opet će Keln da me sahrani!
6. Jedna slamka među vihorove. Šta ja, pišljivi mali pojedinac, tu mogu da izmenim? Ništa! E onda imam bolove u kurcu.
- Daj, mojne da si ljakse, digni tu limenku, čistoća, ekologija, reciklaža, ovoono!
- Matori, nalazimo se na Beer festu, gde će posle Brejkersa ostati pola miliona limenki domaćih i stranih proizvođača piva. Verujem da i Majku Zemlju svrbi pička da li ću ja biti jedan od neosvešćenih koji će baciti limenku na zemlju.
7. Imam pametnija posla. Suptilno stavite sagovorniku do znanja da vam se jebe za ono o čemu priča.
- Druže, hoćeš na Beogradski maraton, da istrčimo onu Trku zadovoljstva, posle možemo da damo krv na Trgu?
- Čuješ kako nešto puca? To mi kurac puca za maraton. Šalim se, Smare, nego imam pametnija posla tada. Zvali su me Badža i Steva da okrenemo jagnje i da se napijemo k’o kurve na vašaru. Ali sledeće godine ćemo istrčati maraton, nemaš frke!
8. Ko zna zašto je to dobro? Ne zna niko i zato ovo može biti sjajan argument za išijas u kurcu.
- Mojoj kumi Angelini ukrali novčanik sa 500 dinara. Ali nije za pare, nego ima tamo dokumenta i sve. Presvisnuh od brige...
- Ko zna zašto je to dobro? Možda je lopov neki žešći očajnik koji će, kada ugleda Angelininu mravojedsku facu u ličnoj karti, dobiti erekciju i poželeti da joj vrati novčanik i da joj ga pride i metne. Tako će tvoja kuma dobiti i novčanik, a izgubiti nevinost u 43. godini.
9. Medicinski razlog. Briga znači stres, stres znači visok krvni pritisak, slabu erekciju i još neka slična zla. Lek je uvek bol u kurcu.
- Mihajlo, prestani da ločeš taj špricer, naroljaćeš se kao budala pa ćeš da me brukaš na Đurđevdan!
- Pa šta? Ne mogu još da brinem da li ću nekog da brukam ili ne, to je prenaporno, a znaš da mi je doktor zabranio veliki napor i brigu zbog pritiska. I daj mi, molim te, to masno rebarce, ne mogu da dohvatim.
10. Kolektivna odgovornost. Masa je amorfna i nedefinisana i, samim tim, odgovorna za sve što neki pojedinac iz mase uradi. Njega može savršeno da boli kurac.
- Petroviću, gde je onaj izveštaj sa lokacije iz Cvijićeve? Investitor je nezadovoljan instalacijama. Jesi ti radio lokaciju?
- Ne znam, šefe, to smo raspravljali na onoj radnoj grupi. Bilo nas je mnogo, neko je sigurno napisao izveštaj. I te instalacije je gledalo nas nekoliko, ja sam odmah video da nešto nije u redu, ali je radna grupa ocenila da je sve savršeno. Ali pitaću ja kolege, mislim da su dole u „Poletu“.
Viteški učestvovati u dvoboju i naizmenično razmenjivati udarce ravnopravno sve dok jedan ne padne. Nekada se ovo radilo 'ladnim oružjem, danas alkoholnim pićima. Jednostavno, dvojica koji su u sporu sednu jedan preko puta drugog i ispijaju čašu za čašom simultano, istog pića i iste količine na eks dok se gledaju u oči. Iako se danas nikakvo oružje ne koristi, opet dolazi do ubijanja (mada ne bukvalno) i nekoga često odatle odnesu na nosilima.
- Zdra'o, tebra.
- E, zdravo. Upadaj,
- U, jebote, izgledaš k'o israno govno. Pa, lepše od tebe sa'ranjuju! Šta bi sinoć na toj žurci?
- Otišli mi tamo i bio neki lik koji je želeo da testira moju legendarnu toleranciju na alkohol pa me izazvao na pariranje. I jebiga, morao sam da mu pokažem gde mu je mesto.
- Garant si obrisao patos njime.
- Žilav lik, mogu da ti kažem! Izdržao celu količinu vinjaka da mi parira, e tek kad smo prešli na vodku jer vinjaka ponestalo, tad sam ga pobedio, na penale takoreći. Samo čovek odjednom bacio peglu i prevrnuo se. Mislim da je dolazio taksi 94 po njega. A ja nonšalantno išetao odatle iako malo falilo i ja da zakovrnem.
- Pobedio si, to je dobra vest.
- Jes', ali ima i loša.
- Jao, nije te valjda startovala murija posle?
- Ma, išao ja sa ženskom i to ona vozila, mislio sam na vreme šta bi sve moglo da se desi. E sad, jesam izdržao da ne bacim peglu tamo, ali u kolima pri povratku, i to njenim, pre nego što je stigla i da se zaustavi... Kola će možda u servisu uspeti da operu o mom trošku, ali mene ni Morava ni Nišava neće da operu!
Deo rečenice koju izgovore mladenci na venčanju.Ne znam tačno početak,mislim da je nešto u smislu da će se voleti i poštovati jedno drugo kakva god situacija bila.Možda veruju u to i oni i ostali koji to slušaju,ali sigurno je da Bog(ako ga ima)posmatrajući ovo češka svoju prosedu bradu i odmahuje glavom.
Prošlo je više od pola godine od savršenog fensi venčanja.On je u dugovima i kreditima kako bi uspeo da otplati koji mesec pre toga raspusno upriličenu ceremoniju i medeni mesec.Radi i po 12 sati dnevno;njegov vršnjak od silnih obaveza odbija da ispunjava bračne dužnosti poslednja tri meseca.Ona je dobila skoro sve-svadbu kakvu je želela,zavidne drugarice,medeni mesec,stan.Jedino što joj nedostaje jeste seks.Koliko god da joj ugadja sa drugim stvarima,nešto fali.Svestan problema kupuje joj vibrator u nadi da će taj problem ostati izmedju njih.Jednog dana u pulsirajućem neizdržu poziva jednog od bivših.U motelu kraj nekog puta prepunog rupa,dobija ono što joj nedostaje poslednjih meseci.Uz uzvike,stenjanje misli na svoju kuću i besprekornu spavaću sobu koja još uvek odiše mirisom novih stvari.Priseća se njegovog lika dok umoran dolazi kući sa posla.Kupi svoje stvari i beži iz jeftinog motela glavom bez obzira.
Onaj odozgo se počeša po bradi ponovo.Zašto ljudi daju zavete kad ih ne mogu održati?Sa kojim pravom se zaklinju Bogu i ljudima na poštenje i vernost kad će svoje reči ubrzo po tom činu baciti u vetar.
U ovoj situaciji se ne radi o famoznom black ops. operativcu Sam Fisher'u već o čoveku koji skoro godinu dana laže ženu da je ostavio cigarete pritom koristeći se svim Fisherovim spec.black kurac-palac ops. taktikama da ne bude otkriven i uhvaćen na mestu zločina.Podeliću znanje stečeno iskustvom sa vama.
Faza jedan operacije Davidoff Light:
Prvo i prvo najbitnija je procena stanja psihofizičkog umora i nedostatka stamine žene koja izlazi iz kupatila i kreće se prema spavaćoj sobi, morate se truditi da budete potpuno opušteni, sedite gledajte tv ne obraćajte pažnju na umornu ženu koja ide da odmara, ali periferni vid pojačajte do maksimuma makar se na tv-u skidala voditeljka dnevnika i pratite pokrete svoje žene disanje položaj tela. Ona leže u krevet mrtva umorna. Faza jedan uspešno obavljena prelazak u fazu dva.
Faza dva: Ako istog trenutka kad ona legne pohrlite i vi u postelju i ona to shvati kao mogućnost da se odigra polno opštenje misija je propala i ništa od operacije Davidoff Light , nastavite da gledate tv još desetak minuta ali utišajte tv i osluškujte svaki pokret i zvuk koji napravi u spavaćoj sobi. Ubijte joj svaku nadu da će biti akcije u krevetu. Kada se komešanje smiri, na dobrom ste putu i prelazite oprezno u fazu tri.
Faza tri: Pogasite sva svetla u stanu. Da biste to izveli potrebna je usavršena tehnika stealth hodanja po svim površinama u stanu. Ako je ovaj deo izveden perfektno i bez promena u vidu detekcije od strane žene prelazimo u fazu četiri.
Faza četiri: Najbitniji deo misije. Morate doći do svog oružja, u mom slučaju to je do perfekcije doveden nikotinski štapić savijan pažljivo i od strane profesionalaca a ujedno i ljubitelja istog, napravljen tako da kad povučete dim ispuni vaša pluća i vine vas u nebesa mmmm neću više sebi da sladim.Dakle doći do cigareta, upaljača (cricket preporučljiv pali iz prve i nije glasan), boce pearl drops listerina odnosno bilo koje tečnosti za ispiranje usta, jednog limuna (za uklanjanje dokaza sa prstiju). Kad ste sve to organizovali birate mesto na kome ćete biti najefikasniji. Terasa, kupatilo ( ali morate voditi računa da ima prozor!!!). U mom slučaju je terasa najpogodnija. Usput vodite računa da ste potpuno stealth nevidiljivi i nečujni i o tome šta se zbiva u sobi gde spava žena.
Faza pet: Imate sve, savršene uslove za misiju savršeno mesto savršeno oružje, šta čekate???!! Faza pet je i najlepši deo misije
Faza šest: Uklanjanje dokaza i infiltracija i krevet. Vešto baciti pikavac uzeti limun iseći ga istrljati prste nakon toga ide faza ispiranja usne duplje listerinom, disati duboko nakon toga da se rezidualni zadah eliminiše. Polako se dovucite do kreveta pokušajte da se uvučete tiho postepeno i neprimetno. U trenutku kada se spustite na krevet sigrno ćete probuditi ženu i kada pita gde ste do sad recite da ste dogledali dnevnik ili šta već i pokušajte da izbegnete dalji kontakt okrenite se i spavajte. Ona nastavlja da spava dakle, misija uspela!
MISSION ACOMPLISHED
Nicotine reserves : up tp 100%
Health : restored to maximum level
Stealth : maximum
Enemies
detected/restrained:1
WELL DONE! YOU DOUCHEBAG !Svaka sličnost sa istinitim dogadjajima i ličnostima je slučajna
Moto gladijatorskih igara.
(Spikul, Neronov ljubimac pada)
- Što publika odlučuje? Palac gore ili palac dolje za našeg Spikula koji je ostavio srce na terenu?
- Buuuuuuu, palac dolje.
- Jebem vam mater, sve ću vas zapaliti. Koga da okrivim za to? Mogao bih kršćane, jebem im mater monoteističku subverzivnu, ne zvao se ja Neron (u bradi sebi).- (Gerardesca Manutius pada, patuljak joj se prišuljao s leđa i gurnuo joj nož u bubreg)
Publika: Pu, jebem joj mater. Oborila nam tiket za 120 sestercija.
Car: Palac gore ili palac dolje za našu heroinu koja je ostavila srce na terenu?
Publika: Neka baci sisu da se igramo pa će biti palac gore.
Gerardesca Manutis: Baci me, care, na hrpu s drugim leševima, jebem im mater mizoginističku, seksističku.- Owuor, zašto me žele baciti lavovima? Pobijedio sam i zabavio publiku.
- Nbutu dragi, bio si odličan, izbio si gladijatoru srce iz prsnog koša, ali trebao si ostaviti srce na terenu, a ne pojesti mu ga.
- A jebiga, ogladnio sam od borbe.
- Owuor mora ići na safari prije nego što mu se suze osuše. Barem malo pomuči lava da može svrgnuti Kipchogea u utrci pa da mu pokaže tko lavovski trči.
Jer društvo zna ko je on.
To je onaj bez kojeg se ne može nigde. To je onaj koji će posle dobre pijanke uhvatiti konobaricu za sisu pred njenim dečkom, dobiti batina i posle baciti peglu na nečiji separe. To je onaj lik koji nervira ljude, dok druge ostavlja bez teksta. To je onaj koji zna koju glupost u kom trenutku da napravi. To je onaj što luftira noge u malim učionicama. To je onaj što je na školskom dvorištu pljuvao u vis i hvatao ustima istu. To je onaj što mu se keva i ćale krste kada dođe ćitav iz škole. To je onaj što je babi krao penziju i kupovao ljigavce. To je onaj što bi trebao da odraste, ali mu ne ide. To je onaj kome će se društvo diviti. To je isti onaj koga će celo društvo držati da ne bi pišao na splavu iza kalorifera. To je onaj što zna šta će da kaže, ali još ga jebe disleksija i nedostatak fonda reči. To je onaj što je trebao da bude u Sodomi i Gomori. To je onaj za kojeg bi rekao da je definitivno abnormalan. To je onaj koji ponekad zadivljuje samog princa Tame. To je onaj što se zaglavio negde u prostoru i čeka da ga povuče nešto. To je ona osovina koja je pokretala najbolje fore. On je jedini zajebao kanal prosvetlenja, on je jedini kod koga ne može da se manifestuje proces "iz dupeta u glavu". Njemu ne sevaju ideje, već trenuci kada može da razmišlja. On želi da poželi. On ima san o tome kako želi da ima san. On je rođen sa namenom. Dužan je društvu smehom do suza.
Veoma popularni skijaš skakač iz Nemačke, čiji skok po pravilu najave ovacije iz publike. Veliki miljenik domaćih navijača a i šire, iako poslednji njegov dobar skok, a kamoli pobedu, ne pamti ni dom penzionera.
Njegov slučaj i stvari karakteristične za njega se mogu koristiti u govoru u onim situacijama kada želimo da opišemo osobu koja živi od stare slave. Osoba čiji se davni postupci ne zaboravljaju, te je još uvek održavaju u društvu kao dobru.
-O, pa dobar dan Geca. Uđite slobodno.
-Ma neka, vidim već je zauzeto.
-Zauzeto? Ma dajte, ovo se ja sa malim rođakom igram malo.
-Gllll...glllll. ali čika Mivo mama je uplatila da...
-E čuj ga, vreme mu da ide spavati. Ne zna šta priča. :kroz zube malom na uho: idi mali, sve ti je uredu, samo peri zube redovno, taj ti ih duvan upropasti. A ne znam bi li se tvoja mama obradovala kad bih joj rekao ovo?
-Pu! Vidimo se čika Miro.
-Vidimo se. Sedite Geca, uvek za vas ima mesta, pa nije svak' čuvo Ronalda u svom životu.
________________________________________________________________
-Kako baš tebi otkaz? Pa Mića je bio dosta lošiji vozač od tebe.
-Jeste kume, ali Mića prošle zime spasi gazdinu snahu od bika na koridi. To se ne zaboravlja lako.
__________________________________________________________________
-Bićemo ti, ja Eki i Sima. Možemo Fife dva na dva baciti.
-Dobro, ja ću nam donijet' potrebne stvari da se opustimo. Nego, odkud Sima, znaš da mu je po prirodi da ispija mozgove, a da ne spominjem njegom smisao za umor.
-Nemoj tako, ipak mi je on upatio ekskurziju. A i znao mi je poslužiti kao šofer u detinjstvu.
-Misliš ono kad te vozio kod svoje rodice , da učite škole...hehe. On k'o Martin Šmit, ne možeš da ga zamrziš.
Replika koju izgovaramo kada vidimo nekog novajliju koji već radi epohalne stvari.
Ulaziš ne sajt, i počinješ da čitaš nove definicije, znajući da ćeš se po dvehiljaditi put načitati gluposti, budalaština i pokušaja autora da bude zanimljiv. Ali znaš da će bar neka od njih biti od nekog dobrog autora, jer zaboga, i njihove definicije moraju nekada među novima biti! Čitaš redom, lupajući minuse i omalovažavajuće komentare dok ne dolaziš do te jedne tražene definicije koja ti ulepšava dan i vraća nadu u kvalitet moderne pisane reči. I već udarajući plus očekuješ dobro poznato ime da se pojavi u donjem desnom uglu, ime koje nećeš morati ni da pročitaš do kraja, već samo da baciš pogled na prvo slovo imena autora i u trenu prepoznati onog kome se diviš. Kad ono, međitim! Ime, tebi u potpunosti nepoznato čitaš u neverici dok ti kroz glavu prolaze sve mogućnosti odakle je mogao ukrasti ovo remek delo. Ne nalaziš rešenje, pa zato ulaziš na njegov profil, i osećaš šamar sudbine dok gledaš u brojku 1 na mestu gde stoji informacija o broju napisanih definicija! Shvataš na kakav si talenat naišao, i kakvom slučajnošću. I još uvek izbezumljen od šoka, još uvek potišten od loših misli, još uvek umoran od paranoje vraćaš se na definiciju koja te je dovela u to stanje i ostavljaš jedine četiri reči koje ti u tom trenutku okupiraju misli: "Ovaj će da jebe!"
Raditi bilo šta tako da ni tvoj rad, ni posledice toga ne budu velike.
Uglavnom se koristi kod raznih smicalica, đavolija i podjebavanja, koje nemaju za cilj niko ozbiljno da najebe, već da se neko kratko, ali burno iznervira.
- Kako me nervira ovaj direktor marketinga. Znači jeb'o bi mu mamu.
- Brate nemoj da praviš neke gluposti. Dobiješ otkaz zbog budale i šta ćeš onda?
- Ma bole me kurac više, prebiću ga k'o konja. Ne znam kako ti uopšte uspevaš da se iskontrolišeš. Znam koliko ti ide na živce.
- Ma laganini. Otkriću ti tajnu. Stvar je u sitnim pakostima koje mu priređujem.
- Kakvim bre sitnim pakostima?
- Ništa preterano agresivno i ekstremno. Samo ga jebem na sitno. Veruj mi, uteraš mu mali kurčić, onako ništa specijalno. On odlepi na kratko, ti zadovoljan jer si ga prcnuo i mirna Bačka. Posle kada se on nešto izdrkava, samo se setiš neke sitnice koju si mu priredio, nasmeješ se i lakše ti je.
- Ne razumem i dalje, daj neki primer.
- Evo na primer znaš šta mu non-stop radim?
- Šta?
- Znaš da jede uvek tačno u deset.
- Znam.
- Jede 15 minuta i onda izlazi iz kancelarije da opere ruke.
- Dobro.
- Svaki treći, četvrti dan, uđem u kupatilo pre njega, odvrnem vrelu vodu, bacim ždrak da vidim kad dolazi, čim ga ugledam zavrnem vodu i pobegnem u kabinu. Šta god da odvrne, prvo će sekund dva ići vrela voda, a on konjina mora odma da gurne ruke pod mlaz. Umrem od smeha u kabini dok psuje što se ispekao. On popizdi, ja srećan što sam ga čačnuo i sve je OK. Nije to jedino. Imam još par sitnih đavolija koje mu priređujem. Odoh sad.
- Gde ćeš?
- Četvrtak, jedan i deset. Uskoro dolazi sa sastanka radne grupe. Skupljao sam pčele ovih dana, idem da ih pustim kod njega u kancelariju. Uvek kada je preko dvadeset pet stepeni ostavlja otvoren prozor.
Jedini način da izadješ iz mašine, kad te svakodnevica uzme pod svoje, a potišteno - poročno stanje oslabljenog duha i zamorenog tela, počne da ostavlja preozbiljne tragove da bi se još uvek moglo reći kako je stanje prolazno i sve je zajebancija. Nije. Ne možeš. Nećeš..
Preterivanje je luda i žilava putanja u službi povratka u definiciju normalnog, zdravog i neovisnog, bolna aktivnost u službi zdravog razuma. Ako hoćeš iz početka, da okreneš noiv list, moraš predhodno da srušiš svaku naznaku da je na mestu tvog postojanja stajala i ta jedna gradjevina. Mora joj se uništiti i svakog centimetra temelja.
Preterivanje svake granice se koristi za sve one stvari koje te muče, tište, kidaju i od tebe prave ovisnika. Jednom rečju, izobličuju ti karakter i stanje. Nema psihologa, pomoći mame i tate, podrške prijatelja. Na ovaj put ideš sam, pa šta ostane, to je cena koju ti nisu rekli da ćeš platiti kad je kretalo..Dok ti se ne zgadi. To je jedini način - dok se sam sebi ne zgadiš.
LENjOST - navuci debele čarape na noge. Zatvori se u devet kvadrata, sa televizorom i kompjuterom, dok najveća radost ne postane iščekivanje nove epizode serije na prvom, ne odgovaraj na pozive, nemoj da se briješ, ne kupaj se, ne izlazi. Otidi samo do prodavnice kad baš moraš. Ugoji se, na knjige i pronalaženje posla i ne pomišljaj. Ne čestitaj nikome rodjendan, p rekini kontakte, asocijalizuj se..Dok ne podivljaš, odeš u kupatilo iz dosade, i zgaditi se ono što vidiš u ogledalu. Onda restauracija.
ALKOHOL - pij. Dok se boje ne rastope, dok se moždane vijuge ne isprave. Dok misao da ovaj život i nema nečeg naročitog u sebi ne dobije neki čudan oblik i dispoziciju tačke gledišta. U najgoroj kafani, smrdljiv i prljav. Prodaj sve što ti ne treba i pij, sa slučajevima koji se pomalo svakog dana sebe i svoje svakodnevice gade. Sa dedama u raspadu i sredovečnim budalama koji ne bi smeli da budu na slobodi. Kada sebe uhvatiš u zaključku - jebote, pa ovo će od mene postati. A onda pij još više, dok se majke, skuvanog ručka i čistog i ugodnog doma ne zaželiš toliko da bi za jedan takav dan poginuo smesta.
DEPRESIJA - se di za komp, 19 sati dnevno, dok više ne budeš ni džangrizav niti ljut, razočaran..Dok naš drugar koji se ponekad mora istrpeti, one of these days, ne ode da živi na Novom Zelandu, Jupiteru, Andromedi..Dok ti duh živ ne pokopaju opšte stanje, sivo sutra, besparica, dugovi, vezanost za ovo srpsko sidro koje tone na dno gde će ostati suviše dugo da bi ostalo šta prave radosti u životu. N e idi nigde, drugarima prestani i da se žališ. Dok hrana ne počne da se gadi, sunce da smeta, izgubiš dvadeset kilograma, osetiš nemoć i kad hoćeš da drkaš i prestaneš sad već da pričaš i sam sa sobom, održavajući kontakt sa ljudima još jedino kad urlaš na njih sa prozora. Videćeš, jednog dana ćeš se probuditi i shvatiti da si sam sebi dosadio. Ajmo iz početka.
.......
Za svaki drugi porok u koji ogrezavaš, pušenje, kocku, vukajliju..Primenjuj slične metode. Dok nisi počeo da bivaš i sebi i drugima suvišan.
Dan u kome te jednostavno neke sitnice nateraju da budeš nadrkan i sjeban.
Ustaješ ujutru posle burne noći , subota je, ideš u školu jer se odrađuje neki jebeni dan, u školi te sa prvog časa izbaci nastavnica geografije rečenicom:''Zapakuj se i uči napolju! ''. Sa obzirom da si se smorio u školi bacaš beg . Dolaziš kući, keva i ćale nadrkani, keva spremila za ručak neki bljut , naravno ne pojedeš to. Zovu te par drugova da bacite bleju, ideš sa njima u poslastičarnicu, pojedeš šampitu i postaneš junak , do kuće se dobro ne prosereš, a u povratku naletiš na tipa koji viče tebi i drugovima '' Momci 'ajde da pomognete! '' onako sjeban pomogneš čoveku. Vratiš se kući, zove te društvo na pivo, nećeš da ih odbiješ, subota je. Popiješ bombu piva i odma baciš peglu. Zove te ćale u 11:00 i kaže ti da se dovlačiš kući jer si u kazni zbog sinoć. Drugovi zbog toga počinju da te tovare rečenicom: '' Ajde na mleko!'' Svima im govoriš: '' vozite'' , al ne pomaže, i dalje te tovare. Dolaziš kući onako sjeban zbog svega i stiže ti poruka od drugarice: '' Jel sam pozvana na tvoj rođus?'' (koji je za 3 dana) , nisi hteo da je zoveš jer te nervira, al' jebiga sad, moraš, glupo je! Napokon legneš da spavaš posle svega, al' ne možeš da zaspeš jer je 12 sati a naviko si da zagineš do 3-4 ujutru.
Dogma zapadnog kapitalističkog društva gde je čovek prvo mušterija pa tek onda čovek. Izjednačiti slobodu sa srećom, izjednačiti izbor sa mogućnostima, ponuditi mogućnosti, a kad se već nudi to mora, bato, nešto i da košta, pa ne može baš toliki altruizam za džabe... Ali šta je nešto novca za sreću, zar ne, nisi neki sitničar, ili ne dao bog, smarač? Šta će mušterija, slegne mula ramenima, ionako već rinta da bi živeo, živi da bi radio. Pored 16 sati radnog vremena, kredita i lizinga, ko će razmišljati da li je starije kokoš ili jaje, ionako ih dele dve police u Merkatoru. A tu ima ne jedna kokoš, nego 36 vrsta, sa kostima, bez kostiju, veća, manje organska, neorganska, genetski modifikovana, sa obronaka Alpa, volja ti bataci, sa karijem.... A tek jaja, od S, M, L, XL, pa do P veličine, A ekstra, A, B klase, ekološki, štalski, kaveski uzgoj... Provuci platnu karticu, imaš ne jednu, nego sedam komada od četiri banke, i ne razmišljaš mnogo. Natakni sluške smartfona, pusti neku muziku i uživaj. Nešto ludo, opušteno i samo napred, jesi plejer, klaber ili si smarač. Dabome.
Ustavi malo, netemane jedan!
Isto se zoveš kao pokojni deda. Seti se njegove priče... Dedu su oženili njegovi roditelji. Nije bio nešto lep, stidan je bio i pomalo klempav, kao i ti. Pričao ti je krišom da baba ne čuje da ni ona njemu nije bila nešto lepa, ali njegovi i njeni se našli, oboje iz siromašnih porodica, takva odluka pala. Za prvu bračnu noć posudio gaće nemecke proizvodnje od starijeg brata. Na početku su se on i baba gledali popreko, vremenom naučili da se tolerišu. Tolerancija je prerasla u poštovanje, poštovanje u ljubav. Četrdeset pet godina braka, dve kuće izgradili, ogromno imanje stekli, dvoje dece, pet unuka. A ti, ime dedino, u trideset i nekoj, nezaposlen, ti danas u dva ujutru spuštenih gaća stojiš kraj laptopa na jedanaestom tabu youjizza listaš da nađeš dovoljnu dobru žensku da ga izbaciš, jer jebiga šteta je baciti na neku lošu. Ali, da bi naći neku novu, nešto do sada neviđeno, ekstravagantno. Možda neka ektra riba ima na trećem tabu, šteta bi bilo stvarno... Jebote, pa listaš već par sati, štaš, nevoljno nađeš u bukmarku nešto provereno, mrziš sebe zbog jebenog kompromisa, ali pogledaš, pa da na miru možeš da legneš. Sam, u osam kvadrata iznajmljene sobe. Sutra je novi dan, iznajmljeno skupo popeglano odelo na jeftinom kineskom plastičnom ofingeru. Novi dan, četvrti razgovor za posao ovaj mesec. Pardon - invervju. Zadnji put si na intervjuu pao kad si nekom menadžeru na pitanje "Koje su Vaše mane?" rekao "Pa, iskreno, podosta ih imam", a i opet si zaboravio da se smeškaš, blago i poslovno odmereno, kako to tutoriali na netu savetuju. Treba sada leći, biti odmoran i nasmejan na novi razgovor za posao. Kutijica tableta za spavanje kraj kreveta... Doktor je lepo pitao, pružio izbor: Gospodine Kovačeviću, imate ove četiri vrste, koje želite, izbor je Vaš? Smrtna tišina mračne sobe budi usnule demone, nastanjene ispod tepiha šarenih laža. Tu, bato, Bajer tablete od 400 mg ne pomažu mnogo... Bol neki u duši, šta li je, jebem ga.
Kapitalistički marketing se zasniva na maksimizaciji profita pod paradigmom pružanja iluzije slobode. Iluzija slobode povećava očekivanja jer se nudi mnoštvo virtuelnih mogućnosti. Od toliko izbora, majku mu, jedan mora biti savršen. E, vidiš, kada prva kiša sapere tu šarenu fasadu, tu realnost opiči čoveka po čelu. Dilemom koliko je izgubljeno načinjenim, konkretnim izborom razočarenje se oduzme od sreće ponuđene čitavim spektrom mogućnosti, sve u svemu, matematika prvog razreda. Želja za novim mogućnostima povuče ponovo, i jovo nanovo, čovek kao miš vrzino kolo okreće.
Ključ sreće – ne očekuj mnogo i drži se stvari koje su se generacijama održale, jednostavnih principa koje je vreme proverilo. Samo se seti dede, imenjaka, i posuđenih nemeckih gaća.
Lepa mogućnost izbora, a opet mnogo gori paradoks. Jebala vas sloboda koja se meri sa 36 vrsta kokošijeg mesa u Merkatoru! Hoću obične gaće, dvoje farmerke, krevet da mogu zaspati u toplom, kajganu od običnih jaja. Ne treba mi mnogo, ali dovoljno da mogu sa nekim podeliti i konačno moći odahnuti, nasmejati se. Živeti, a ne biti kokoška u kavezu, ma kako šaren i lep bio.
Dobar dan, gospodine, izvolite, kako Vam možemo pomoći?
E, zdravo. Hteo bih da kupim neke farmerke?
Kakve bi gospodin želeo?
Hm, farmerke, imaš li neke plave ili neke crne, tamno sive? I, nema potrebe da mi persiraš, nisam neki gospodin, a tu smo i istih godina..
Oprostite, to je polisa naše kompanije, maksimalno ljubazni prema klijentima, Vi ste nama na prvom mestu xexe Gospodine, da li želite više tajt, prisajz ili fleksi u kukovima? Srednje, pliće ili duboke? Fleksibilne, sa ekstra strečem? Uski kroj ili kežual, sa dugmićima ili rajfešlusem, isprane, ili sa punom, zasićenom bojom?
U... Znaš šta, hvala ti, odoh ja ipak na pijacu, tamo sam kupivao kad sam bio studentarija. Radila je tamo jedna baba Selma, valjda nije umrla. Ona čim me vidi, nasmeje se, ošacuje odoka, odmah izvadi dvoje-troje. Ja probam, dve hiljade, hvala doviđenja. I molim te... taj osmeh... plaši me.
Seoski naziv za kokošinjac.
Komšija Mirso jutros se ponovo penjao na krov i prijetio da će se baciti. Živci mu popuštaju otkako se vratio iz Hrvatske. Ratni PTSP uzima maha, a pogotova ga muči što je bio na strani HVO-a. Majka mu je uplakana, moli ga da ne počini glupost. Suprugu izgleda to i ne brine, svakako je tu došla tek prije dvije godine, sa svojih 47, bez žive rodbine u svom kraju i prethodnim brakom koji je otišao u kurac, njoj i ovo paše. Bitno je da nije sama, da ima s nekim popiti kafu i tu i tamo se nasmijati.
Avlijom se prostire visok ženski glas. Strina ponovo galami na pijanog amidžu. Matori muku muči sa svojim sinovima koji su krenuli pogrešnim putem izazivajući svakonoćne tuče, umjesto da sa svojim ženama sjede kod kuće i gledaju onu svoju jadnu čeljad koja vape za bombonom i jednim redom čokolade.
Drugi komšija izlazi malo na zrak u dvorište. Poželio je friškog zraka. Dugo je, nekih 8 mjeseci, bio iza zidina KP doma Zenica. Švercovao neke Albance, pa popušio kaznu. Dva puta se ženio, a sa njim živi i kćer iz prvog braka koju tek ponekad pusti da ode kod svoje prave majke. Dosta je jadnici gledanja u maćehu. Nije ona kriva što je njena majka prevarila oca dok je radila u seoskoj kafani.
Previše nemilih scena gledam kroz pospane oči i odlučujem se da odspavam jednu popodnevsku. Prije nego što mi san dođe na oči, pomislih u sebi: "Jebote, u kakvom kocu ja živim..."
Onaj što se sanka uzbrdo. Onaj što namerno protera biciklu kroz bulevar bez ruku i nadrndava trudnice sa kolicima. 'I onda se nakezi kao neki ivl mastermajnd iz kojekak'ih američkih filmova. Ma zlo svih zala. De svi Turci, tu i Mujo - al' ne i Mile. E da, i obično ima kratak fitilj, ma trajnost tolerancije mož' da se poredi sa trajnošću jedne šibice.
Da sročim, najzajebaniji soj ljudi, koji je u stanju da Vam nađe pičji živac samo nekoliko sekundi nakon što Vas je upoznao, a Boga mi, i ubode isti.
Mama (dovikuje iz ku'inje): Mile, sine, 'ajde da usisaš stan!
Mile (sedi za kompjuterom, igra Dotu): Ne mogu sad, mama, malo kasnije ću!
Mama (već kreće sa taktikom "dizanja glasa": Pa ne može kasnije, mora sad! To kasnije okači mačku o rep, znaš!
Mile ('ladan k'o špricer): Ma jok more, što mora sad? Opušteno, mama, kažem ti da ću kasnije usisati.
Mama (pritisak skače, zajapurena u licu): SLUŠAJ 'VAMO MLADIĆU! IMAŠ 10 SEKUNDI DA UGASIŠ TAJ SEPET I UPALIŠ USISIVAČ! STAN HOĆU DA VIDIM USISAN!
Mile (da, u pravu ste, i dalje je 'ladan k'o špricer, gleda u kevu k'o da sa njom igra pokera): Nije problem, reći ću ja opet - U-SI-SA-ĆU KA-SNI-JE.
Mama (više ne priča, sad histeriše, raskopava kablove iza monitora, podrmava Miletovu tastaturu, klika šta stigne, klimata monitor, lupa šakom o sto): MARŠ U PIČKU MATERINU! SAD ĆU SVE DA TI POLUPAM!
Mile (sada vidno uzdrman, jebi ga, keva mu pojebala partiju Dote, ali i dalje u sasvim smirenom maniru): E sad tek neću da usisam.
Mama: E, da vidim šta ćeš sad.
Mile (gleda u ugašen monitor).
Mama: Uzmi usisavaj.
Mile (ma kak'i, ne mož' ovog ništa podrmati, EEE, Mile je to!): Neću. (Uzima mobilni i pali "Fruit Ninja" igricu).
Mama (oduzima mu telefon i kezi se sebi u bradu). MUHAHAHA
Mile (uzima mp3 plejer i pušta muziku).
Mama: (I to mu oduzima).
Mile (baca se preko kreveta, na leđa, ruke pod glavu, i gleda u plafon, totalno smiren).
Mama (sad već na nivou narko-lemura koji nije dobio svoju dozu jedno 7 dana): JAOOOOOOOJ BOŽE, ŠTA SAM JA RODILA! MA KOJE, TREBALA SAM JA TEBE BACITI KRAVAMA! PIČKA LI TI MATERINA, NIŠTA NEĆEŠ DA RADIŠ! JAOOOJ... (odlazi polako u kuhinju)
Mile (da, da, i dalje TOTALNO smiren, i dalje kulira na krevetu, i kezi se u stilu Dirka Kujta sa čuvene slike).
Razlog je nekada manje, nekada više opravdan, ali poziv na tako nešto se ne odbija.
Kada te domaćin pozove na čast, jer je kupljena neka prinova ili je povod neka druga radost u kući, moraš se odazvati, jer nedolazak se može svakojako tumačiti. Bolje da dođeš, pa šta god da je u pitanju.
Posle ispane da nisi hteo.
Nekima je sasvim uobičajena stvar kupiti novu veš mašinu i tome se ne pridaje poseban značaj, ali postoje i ljudi koji je nikada pre nisu imali ili je tek sada menjaju novom, posle 20 godina mučenja sa starom Obodinkom.
Izvinite molim vas, ali pre 20 godina je za takvo nešto trebalo izdvojiti popriličnu sumu maraka i nije svako mogao priuštiti svojoj ženi takvo zadovoljstvo.
Slavlje u tu čast, može trajati i po nekoliko dana.
Dan kada stiže novo čudo tehnike u ovom slučaju je crveno slovo u kalendaru, a priredba se organizuje u kupatilu.
Posle nivelisanja, povezivanja i detaljnog čitanja (naglas) instrukcija iz uputstva za upotrebu, pristupa se premijeri stavljanja u pogon mašine.
5 kg starih stvari je ubačeno, jer: "Jebo ja njoj mater, prvo nek ona opere ovo što se može i baciti... zajebi ti to, što je ona nova!" Nisi valjda lud da prvo ubaciš košulje za svadbe ili jedini sako 1. Maj Pirot.
Stočič, stolice i zdravica su već instalirani, ali zbog tesnog prostora neko mora i stojeći iz hodnika da prati fabulu.
Gorenje WA 60085 je spremna, a domaćin u to ime diže čašicu i red je da se nazdravi.
# E, pa komšija neka je sa srećom i da te služi i duže nego ova stara! Do duše ja preferiram Končar mašine, ali i Gorenje je dobra, ima delova...Hvala komšija, Dragice stisni PLEJ!
...3 minuta potpune tišine...svi zadivljeno gledaju u bubanj kako se okreće..
@ Auu, radi, a jedva da se čuje. Ma ja, nova stvar je nova. Dragice, vidi dal nisi slučajno stavila na 90c, ovde piše da prvo pranje ne sme preko 60c, nemoj da je sjebeš odma!
= Nisam, es'lud, vidiš da sam stavila program na "šareno".
...
# Komšo, Ja bih morao da krenem, evo već je proslo pola sata i stvarno lepo radi, ajd prijatno...
* De' ćeš sad čoveče, evo sad će centrifuga! Draganče, ajde do pijace da kupiš onu zaštitnu navlaku za ovaj model.
Zovni i majstora Velju, kad već ideš tamo i obavezno mu naglasi da smo kupili novu, da ne bi čovek slučajno poneo i alat, jer smo ga zvali samo kad se ova stara kvarila.
Reci lepo,... čika Veljo, izvolte doći na čast.
Nema više pameti, ako ju je ikada i imao. Otanjili mu se paknovi i popustile mu kočnice u glavi. Potpuno je nepredvidiv, nerealno i neumereno reaguje, te je bolje obići ga u širokom luku jer nema ničega što bi ga nateralo da se bar malo uzdrži.
- Opa, tebra, prazna gajba za vikend, matorci na ranču! Znači, žurka kod tebe! Odma' počinjemo sa organizacijom i...
- NE! Ako Boga znaš, otpiši tu ideju! Znaš, mom ćaletu pamet baš i ne smeta.
- Kako to?
- Pa vidi... Znaš kad mi deda umro? E pa, tetke tražile svoj deo od toga na selu. Ćale im lepo rekao da zaborave, ionako žive na više od 200km i nisu tu bile godinama niti su išta tamo radile ni uložile za razliku od njega. One ipak kažu kako imaju prava i nema to nikakve veze. Kad je rekao da će to sve da zapali prvo, a zatim i njih, smejale su se, obe. Dok nije stvarno zapalio. Isto to pre podne otrčale do suda da overe ugovore o poklonu, o njihovom trošku!
- U, jeeeee...
- A sećaš li se onog mog motora što sam jedva iskukao da mi kupi?
- E, da! Istina, šta bi sa motorom, nisam te video davno da ga voziš?
- Toga dana kad mi je dao ključeve rekao je da će ga baciti ako samo čuje da ga vozim manijački ili okasnim kući makar i 5 minuta od dogovorenog. Prođe neko vreme, pomislim ja kako ćale sere, odem do grada, napijem se, malo istestiram do kraja mogućnosti motora i zakasnim 20 minuta. Sad moram da platim ronioce da mi izvuku motor iz jezera...
- Ne seri da je to sve uradio?!
- Aha. I to sve sa laganim, ledenim osmehom Hanibala Lektora sve vreme na usnama.
- Pa dobro, ali opet za žurku...
- Vidi, napomenuo mi je mogućnost da sazna da je bio žuraj u vreme njegovog odsustva i jasno se sećam da je rekao "NE!!!" i još upotrebio i izraz "serijska kastracija" u slučaju prekršaja.
- Aha. Vidi, nemoj da se uvrediš ako prestanem da dolazim kod tebe. Znaš, da ti nekako ne uvredim ćaleta, pa da ostanem bez potomstva pre nego li ozbiljno počnem i da razmišljam na tu temu! Ćao!
