"trenutak" koji prodje od odluke da krenemo na spavanje, do realizacije.

To je pljuvanje po običajima, demoralizacija duha tradicije. Zamjena teza. Promašena suština. To je bludničenje pod pokroviteljstvom vjere, lažno rodoljublje. Obilježavanje svetaca, koje čovjeku treba da posluži za duhovno uzdizanje i podsjećanje na sve one najljepše čovjekove osobine koje se u svakodnevici, nekako usput zaboravi ili izgubi, postalo je oličenje grijeha i nemorala. Pogotovo nacionalni praznici, kada tenzije i netrpeljivost kuliminiraju.

Možda najbolji primjer za ovo je proslava Pravoslavne (''Srpske'') nove godine. Ustvari, to je Nova Godina prema jednom starom, astronomski nedovoljno usklađenom kalendaru(istine radi nijedan nije potpuno usklađen). Ne bih davao neke opservacije o tome koliko često se trebaju usklađivati kalendari, šta je kalendar uopšte, koji je tačniji(šta to znači?), da li nam je život praktičniji, lakši ili možda živopisniji sa više kalendara. Sigurno svako ima svoje argumente da odbrani bilo šta od navednog. Sigurno ima argumente koji su dovoljno jaki da ponekoga ubijede, nekoga natjeraju da razmisli, ali sigurno: nikoga ne uvrijede. Ako baš neće da uvrijedi nekog. Ali problem je u tome što uvreda, poniženje, omalovažavanje drugih često biva osnovni motiv organizacije raznih dešavanja, dok sam naziv događaja dođe kao neko nevješto obrazloženje suštine ( Kao što alkoholičar što traži povod da se napije). Možda ja ne shvatam dovoljno šta se želi postići ovim orgijanjem urnebesnim, gomilom nabildanih alkoholičara, sa uzdignuta tri prsta obješenih na vrata džipova zarađenih prodajom droge ili zelenašenjem. Razulareni primitivac koji je pun priča o pravoslavlju, patriotizmu i heroizmu, prije dolaska na hrišćansku proslavu, prebio je jednog nesavjesnog pravoslavca da bi izvukao pošteno zarađenih 100% kamate mjesečno koji su bratski dogovorili, a dati izdajnik nije našao za shodno da mu vrati, i to baš danas, kad ti je najpotrebnije: treba da da novac na ikonu, treba častiti društvo: kakav je on pravoslavac ako se ne oleši za novu godinu, toliko da ga osvjedočeni prijatelji moraju donijeti kući. Treba mu i za municiju: jer kakva je to hrišćanska proslava ako se ne ispuca redenik metaka. Ma to ispuca svako, a on kao vođa grupe boraca za pravoslavlje i otadžbinu, mora baciti bar pokoji tromblon ili bombu, čisto da se zna ko je ko.

Ja pamtim tiha zimska jutra, kad me djed budi i izvodi vani u mrak da vršemo. Šta vršemo? Zob, pšenicu, raž. Da nahranimo životinju i domaću i divlju, da nahranimo svoje ukućane i putnike namjernike. Odlazimo u staju, gdje kovrtanj okrećemo volovima oko rogova i dajemo prvo njima zalogaj, odlazimo u voćnjak dajemo ptici slame da napravi gnijezdo i da se nahrani, da ne uzima previše, a mi ćemo dati koliko možemo. Tek poslije odlazimo u kuću, da ono što je ostalo podijelimo sa svojom porodicom. A kuća topla, u njoj miris cicvare koju je baka tek spremila, ljubimo se i čestitamo jedni drugima Mladi Božić.

1. Racionalizacija. Potkrepite svoju kurcobolju kakvim kvaziargumentom, naučnom formulom ili jednim istraživanjem u Nemačkoj.

- Opet si okinuo ispit, parazitu društveni, dokle na mojoj grbači, dokle?
- Ćale, opusti se. Šta da sam dao ispit? Pa da diplomiram, odem na biro, budem nezaposlen, propijem se, počnem da se drogiram i rasprodam ti nameštaj iz kuće i blek en deker. A? Uostalom, istraživanja govore da se studenti ređe samoubijaju od nezaposlenih ljudi, a sa tim se nije zezati.

2. Ni iz džepa ni u džep. Svedite sve na ekonomsku komponentu i time objasnite da vas savršeno boli kurac.

- Ovi naši somovi opet nisu pobedili ove Letonije, Estonije.
- E i za to me zabole! Nisam se kladio na njih – znači meni ni iz džepa ni u džep. Gledaj ono od čega se živi, neće Pantelić da ti plati kiriju, pivo i Marijin abortus.

3. I, šta ćemo sad? Šta bih ja sad trebalo da preduzmem povodom tvoje usplahirenosti datom temom? Da se brinem? Neće moći...

- Some, ostavi taj lap-top i pogledaj kako u Japanu ovaj narod pati.
- I, šta ćemo sad? Što ne odletiš u tu Fukušimu i svojom krvlju ne ugasiš požar u nuklearnom reaktoru!? Evo, ja ću ti dati pare za avion. Nećeš? Onda ostavi mene i moj lap-top.

4. Je l brinu oni za mene? Uzajamnost uvek upali – znaš me, znam te. Ako me ne znaš, za čije babe zdravlje bih se ja brinuo za tebe!?

- Jao, srce mi se cepa. Prvo Dača i Nataša, a sada i Željko i Jovana prekinuli svoje romanse. Bože, ima li te!?
- Dušo, više me zanima semantičko poreklo reči „šklombocna“ nego rastanak pederastog Željka i iskvarcane Jovane. Verujem da se ni Željko ne tangira što je meni sinoć pukla poluosovina u Ugrinovcima i što se majstor Jova otrovao špiritusom pa ne može da je popravi.

5. Pitaj mamu – pitaj tatu. Demonstracija savršenog bola u kurcu i prebacivanje bremena na nekog drugog.

- Tata, sinoć sam otpratio Tamaru do kuće. Znaš, čini mi se da mi je ona simpatija. I ja sam njena simpatija. Ali nekad me je tako strah. Ne znam kako da joj priđem i šta da kažem. I druga stvar, hteo bih da se prvi put obrijem, pa ako možeš da mi pokažeš neke cake.
- Pitaj mamu, sine. Ajde, Podolski, daj mu loptu krv ti jebem, opet će Keln da me sahrani!

6. Jedna slamka među vihorove. Šta ja, pišljivi mali pojedinac, tu mogu da izmenim? Ništa! E onda imam bolove u kurcu.

- Daj, mojne da si ljakse, digni tu limenku, čistoća, ekologija, reciklaža, ovoono!
- Matori, nalazimo se na Beer festu, gde će posle Brejkersa ostati pola miliona limenki domaćih i stranih proizvođača piva. Verujem da i Majku Zemlju svrbi pička da li ću ja biti jedan od neosvešćenih koji će baciti limenku na zemlju.

7. Imam pametnija posla. Suptilno stavite sagovorniku do znanja da vam se jebe za ono o čemu priča.

- Druže, hoćeš na Beogradski maraton, da istrčimo onu Trku zadovoljstva, posle možemo da damo krv na Trgu?
- Čuješ kako nešto puca? To mi kurac puca za maraton. Šalim se, Smare, nego imam pametnija posla tada. Zvali su me Badža i Steva da okrenemo jagnje i da se napijemo k’o kurve na vašaru. Ali sledeće godine ćemo istrčati maraton, nemaš frke!

8. Ko zna zašto je to dobro? Ne zna niko i zato ovo može biti sjajan argument za išijas u kurcu.

- Mojoj kumi Angelini ukrali novčanik sa 500 dinara. Ali nije za pare, nego ima tamo dokumenta i sve. Presvisnuh od brige...
- Ko zna zašto je to dobro? Možda je lopov neki žešći očajnik koji će, kada ugleda Angelininu mravojedsku facu u ličnoj karti, dobiti erekciju i poželeti da joj vrati novčanik i da joj ga pride i metne. Tako će tvoja kuma dobiti i novčanik, a izgubiti nevinost u 43. godini.

9. Medicinski razlog. Briga znači stres, stres znači visok krvni pritisak, slabu erekciju i još neka slična zla. Lek je uvek bol u kurcu.

- Mihajlo, prestani da ločeš taj špricer, naroljaćeš se kao budala pa ćeš da me brukaš na Đurđevdan!
- Pa šta? Ne mogu još da brinem da li ću nekog da brukam ili ne, to je prenaporno, a znaš da mi je doktor zabranio veliki napor i brigu zbog pritiska. I daj mi, molim te, to masno rebarce, ne mogu da dohvatim.

10. Kolektivna odgovornost. Masa je amorfna i nedefinisana i, samim tim, odgovorna za sve što neki pojedinac iz mase uradi. Njega može savršeno da boli kurac.

- Petroviću, gde je onaj izveštaj sa lokacije iz Cvijićeve? Investitor je nezadovoljan instalacijama. Jesi ti radio lokaciju?
- Ne znam, šefe, to smo raspravljali na onoj radnoj grupi. Bilo nas je mnogo, neko je sigurno napisao izveštaj. I te instalacije je gledalo nas nekoliko, ja sam odmah video da nešto nije u redu, ali je radna grupa ocenila da je sve savršeno. Ali pitaću ja kolege, mislim da su dole u „Poletu“.

Viteški učestvovati u dvoboju i naizmenično razmenjivati udarce ravnopravno sve dok jedan ne padne. Nekada se ovo radilo 'ladnim oružjem, danas alkoholnim pićima. Jednostavno, dvojica koji su u sporu sednu jedan preko puta drugog i ispijaju čašu za čašom simultano, istog pića i iste količine na eks dok se gledaju u oči. Iako se danas nikakvo oružje ne koristi, opet dolazi do ubijanja (mada ne bukvalno) i nekoga često odatle odnesu na nosilima.

Deo rečenice koju izgovore mladenci na venčanju.Ne znam tačno početak,mislim da je nešto u smislu da će se voleti i poštovati jedno drugo kakva god situacija bila.Možda veruju u to i oni i ostali koji to slušaju,ali sigurno je da Bog(ako ga ima)posmatrajući ovo češka svoju prosedu bradu i odmahuje glavom.

U ovoj situaciji se ne radi o famoznom black ops. operativcu Sam Fisher'u već o čoveku koji skoro godinu dana laže ženu da je ostavio cigarete pritom koristeći se svim Fisherovim spec.black kurac-palac ops. taktikama da ne bude otkriven i uhvaćen na mestu zločina.Podeliću znanje stečeno iskustvom sa vama.
Faza jedan operacije Davidoff Light:
Prvo i prvo najbitnija je procena stanja psihofizičkog umora i nedostatka stamine žene koja izlazi iz kupatila i kreće se prema spavaćoj sobi, morate se truditi da budete potpuno opušteni, sedite gledajte tv ne obraćajte pažnju na umornu ženu koja ide da odmara, ali periferni vid pojačajte do maksimuma makar se na tv-u skidala voditeljka dnevnika i pratite pokrete svoje žene disanje položaj tela. Ona leže u krevet mrtva umorna. Faza jedan uspešno obavljena prelazak u fazu dva.
Faza dva: Ako istog trenutka kad ona legne pohrlite i vi u postelju i ona to shvati kao mogućnost da se odigra polno opštenje misija je propala i ništa od operacije Davidoff Light , nastavite da gledate tv još desetak minuta ali utišajte tv i osluškujte svaki pokret i zvuk koji napravi u spavaćoj sobi. Ubijte joj svaku nadu da će biti akcije u krevetu. Kada se komešanje smiri, na dobrom ste putu i prelazite oprezno u fazu tri.
Faza tri: Pogasite sva svetla u stanu. Da biste to izveli potrebna je usavršena tehnika stealth hodanja po svim površinama u stanu. Ako je ovaj deo izveden perfektno i bez promena u vidu detekcije od strane žene prelazimo u fazu četiri.
Faza četiri: Najbitniji deo misije. Morate doći do svog oružja, u mom slučaju to je do perfekcije doveden nikotinski štapić savijan pažljivo i od strane profesionalaca a ujedno i ljubitelja istog, napravljen tako da kad povučete dim ispuni vaša pluća i vine vas u nebesa mmmm neću više sebi da sladim.Dakle doći do cigareta, upaljača (cricket preporučljiv pali iz prve i nije glasan), boce pearl drops listerina odnosno bilo koje tečnosti za ispiranje usta, jednog limuna (za uklanjanje dokaza sa prstiju). Kad ste sve to organizovali birate mesto na kome ćete biti najefikasniji. Terasa, kupatilo ( ali morate voditi računa da ima prozor!!!). U mom slučaju je terasa najpogodnija. Usput vodite računa da ste potpuno stealth nevidiljivi i nečujni i o tome šta se zbiva u sobi gde spava žena.
Faza pet: Imate sve, savršene uslove za misiju savršeno mesto savršeno oružje, šta čekate???!! Faza pet je i najlepši deo misije
Faza šest: Uklanjanje dokaza i infiltracija i krevet. Vešto baciti pikavac uzeti limun iseći ga istrljati prste nakon toga ide faza ispiranja usne duplje listerinom, disati duboko nakon toga da se rezidualni zadah eliminiše. Polako se dovucite do kreveta pokušajte da se uvučete tiho postepeno i neprimetno. U trenutku kada se spustite na krevet sigrno ćete probuditi ženu i kada pita gde ste do sad recite da ste dogledali dnevnik ili šta već i pokušajte da izbegnete dalji kontakt okrenite se i spavajte. Ona nastavlja da spava dakle, misija uspela!

Moto gladijatorskih igara.

Jer društvo zna ko je on.

Veoma popularni skijaš skakač iz Nemačke, čiji skok po pravilu najave ovacije iz publike. Veliki miljenik domaćih navijača a i šire, iako poslednji njegov dobar skok, a kamoli pobedu, ne pamti ni dom penzionera.
Njegov slučaj i stvari karakteristične za njega se mogu koristiti u govoru u onim situacijama kada želimo da opišemo osobu koja živi od stare slave. Osoba čiji se davni postupci ne zaboravljaju, te je još uvek održavaju u društvu kao dobru.

Replika koju izgovaramo kada vidimo nekog novajliju koji već radi epohalne stvari.

Raditi bilo šta tako da ni tvoj rad, ni posledice toga ne budu velike.
Uglavnom se koristi kod raznih smicalica, đavolija i podjebavanja, koje nemaju za cilj niko ozbiljno da najebe, već da se neko kratko, ali burno iznervira.

Jedini način da izadješ iz mašine, kad te svakodnevica uzme pod svoje, a potišteno - poročno stanje oslabljenog duha i zamorenog tela, počne da ostavlja preozbiljne tragove da bi se još uvek moglo reći kako je stanje prolazno i sve je zajebancija. Nije. Ne možeš. Nećeš..

Preterivanje je luda i žilava putanja u službi povratka u definiciju normalnog, zdravog i neovisnog, bolna aktivnost u službi zdravog razuma. Ako hoćeš iz početka, da okreneš noiv list, moraš predhodno da srušiš svaku naznaku da je na mestu tvog postojanja stajala i ta jedna gradjevina. Mora joj se uništiti i svakog centimetra temelja.

Preterivanje svake granice se koristi za sve one stvari koje te muče, tište, kidaju i od tebe prave ovisnika. Jednom rečju, izobličuju ti karakter i stanje. Nema psihologa, pomoći mame i tate, podrške prijatelja. Na ovaj put ideš sam, pa šta ostane, to je cena koju ti nisu rekli da ćeš platiti kad je kretalo..Dok ti se ne zgadi. To je jedini način - dok se sam sebi ne zgadiš.

Дан у коме те једноставно неке ситнице натерају да будеш надркан и сјебан.

Dogma zapadnog kapitalističkog društva gde je čovek prvo mušterija pa tek onda čovek. Izjednačiti slobodu sa srećom, izjednačiti izbor sa mogućnostima, ponuditi mogućnosti, a kad se već nudi to mora, bato, nešto i da košta, pa ne može baš toliki altruizam za džabe... Ali šta je nešto novca za sreću, zar ne, nisi neki sitničar, ili ne dao bog, smarač? Šta će mušterija, slegne mula ramenima, ionako već rinta da bi živeo, živi da bi radio. Pored 16 sati radnog vremena, kredita i lizinga, ko će razmišljati da li je starije kokoš ili jaje, ionako ih dele dve police u Merkatoru. A tu ima ne jedna kokoš, nego 36 vrsta, sa kostima, bez kostiju, veća, manje organska, neorganska, genetski modifikovana, sa obronaka Alpa, volja ti bataci, sa karijem.... A tek jaja, od S, M, L, XL, pa do P veličine, A ekstra, A, B klase, ekološki, štalski, kaveski uzgoj... Provuci platnu karticu, imaš ne jednu, nego sedam komada od četiri banke, i ne razmišljaš mnogo. Natakni sluške smartfona, pusti neku muziku i uživaj. Nešto ludo, opušteno i samo napred, jesi plejer, klaber ili si smarač. Dabome.

Ustavi malo, netemane jedan!

Isto se zoveš kao pokojni deda. Seti se njegove priče... Dedu su oženili njegovi roditelji. Nije bio nešto lep, stidan je bio i pomalo klempav, kao i ti. Pričao ti je krišom da baba ne čuje da ni ona njemu nije bila nešto lepa, ali njegovi i njeni se našli, oboje iz siromašnih porodica, takva odluka pala. Za prvu bračnu noć posudio gaće nemecke proizvodnje od starijeg brata. Na početku su se on i baba gledali popreko, vremenom naučili da se tolerišu. Tolerancija je prerasla u poštovanje, poštovanje u ljubav. Četrdeset pet godina braka, dve kuće izgradili, ogromno imanje stekli, dvoje dece, pet unuka. A ti, ime dedino, u trideset i nekoj, nezaposlen, ti danas u dva ujutru spuštenih gaća stojiš kraj laptopa na jedanaestom tabu youjizza listaš da nađeš dovoljnu dobru žensku da ga izbaciš, jer jebiga šteta je baciti na neku lošu. Ali, da bi naći neku novu, nešto do sada neviđeno, ekstravagantno. Možda neka ektra riba ima na trećem tabu, šteta bi bilo stvarno... Jebote, pa listaš već par sati, štaš, nevoljno nađeš u bukmarku nešto provereno, mrziš sebe zbog jebenog kompromisa, ali pogledaš, pa da na miru možeš da legneš. Sam, u osam kvadrata iznajmljene sobe. Sutra je novi dan, iznajmljeno skupo popeglano odelo na jeftinom kineskom plastičnom ofingeru. Novi dan, četvrti razgovor za posao ovaj mesec. Pardon - invervju. Zadnji put si na intervjuu pao kad si nekom menadžeru na pitanje "Koje su Vaše mane?" rekao "Pa, iskreno, podosta ih imam", a i opet si zaboravio da se smeškaš, blago i poslovno odmereno, kako to tutoriali na netu savetuju. Treba sada leći, biti odmoran i nasmejan na novi razgovor za posao. Kutijica tableta za spavanje kraj kreveta... Doktor je lepo pitao, pružio izbor: Gospodine Kovačeviću, imate ove četiri vrste, koje želite, izbor je Vaš? Smrtna tišina mračne sobe budi usnule demone, nastanjene ispod tepiha šarenih laža. Tu, bato, Bajer tablete od 400 mg ne pomažu mnogo... Bol neki u duši, šta li je, jebem ga.

Kapitalistički marketing se zasniva na maksimizaciji profita pod paradigmom pružanja iluzije slobode. Iluzija slobode povećava očekivanja jer se nudi mnoštvo virtuelnih mogućnosti. Od toliko izbora, majku mu, jedan mora biti savršen. E, vidiš, kada prva kiša sapere tu šarenu fasadu, tu realnost opiči čoveka po čelu. Dilemom koliko je izgubljeno načinjenim, konkretnim izborom razočarenje se oduzme od sreće ponuđene čitavim spektrom mogućnosti, sve u svemu, matematika prvog razreda. Želja za novim mogućnostima povuče ponovo, i jovo nanovo, čovek kao miš vrzino kolo okreće.

Ključ sreće – ne očekuj mnogo i drži se stvari koje su se generacijama održale, jednostavnih principa koje je vreme proverilo. Samo se seti dede, imenjaka, i posuđenih nemeckih gaća.

Lepa mogućnost izbora, a opet mnogo gori paradoks. Jebala vas sloboda koja se meri sa 36 vrsta kokošijeg mesa u Merkatoru! Hoću obične gaće, dvoje farmerke, krevet da mogu zaspati u toplom, kajganu od običnih jaja. Ne treba mi mnogo, ali dovoljno da mogu sa nekim podeliti i konačno moći odahnuti, nasmejati se. Živeti, a ne biti kokoška u kavezu, ma kako šaren i lep bio.

Seoski naziv za kokošinjac.

Onaj što se sanka uzbrdo. Onaj što namerno protera biciklu kroz bulevar bez ruku i nadrndava trudnice sa kolicima. 'I onda se nakezi kao neki ivl mastermajnd iz kojekak'ih američkih filmova. Ma zlo svih zala. De svi Turci, tu i Mujo - al' ne i Mile. E da, i obično ima kratak fitilj, ma trajnost tolerancije mož' da se poredi sa trajnošću jedne šibice.

Da sročim, najzajebaniji soj ljudi, koji je u stanju da Vam nađe pičji živac samo nekoliko sekundi nakon što Vas je upoznao, a Boga mi, i ubode isti.

Razlog je nekada manje, nekada više opravdan, ali poziv na tako nešto se ne odbija.
Kada te domaćin pozove na čast, jer je kupljena neka prinova ili je povod neka druga radost u kući, moraš se odazvati, jer nedolazak se može svakojako tumačiti. Bolje da dođeš, pa šta god da je u pitanju.
Posle ispane da nisi hteo.

Nekima je sasvim uobičajena stvar kupiti novu veš mašinu i tome se ne pridaje poseban značaj, ali postoje i ljudi koji je nikada pre nisu imali ili je tek sada menjaju novom, posle 20 godina mučenja sa starom Obodinkom.
Izvinite molim vas, ali pre 20 godina je za takvo nešto trebalo izdvojiti popriličnu sumu maraka i nije svako mogao priuštiti svojoj ženi takvo zadovoljstvo.
Slavlje u tu čast, može trajati i po nekoliko dana.

Nema više pameti, ako ju je ikada i imao. Otanjili mu se paknovi i popustile mu kočnice u glavi. Potpuno je nepredvidiv, nerealno i neumereno reaguje, te je bolje obići ga u širokom luku jer nema ničega što bi ga nateralo da se bar malo uzdrži.

Za sve koji nisu procitali prvi deo, savetujem da prvo njega vide
http://vukajlija.com/komsin-stojadin/133256
A evo nastavka naseg milog komsije i njegovog dugogodisnjeg vernog i odanog mezimca.

Taman ste dosli iz skole, doneli na uvid novu kuku, naravno ne iz muzickog ili iz likovnog, nego iz matematike, ili ako ste neki dunster za jezike, onda tako otprilike iz nemackog, sto ni angela merkel licno ne bi popravila kod debele, guzate profesorice.
Ali nije ni to najveci problem...samo vam je krevet u glavi... jos od jutros, na jedno oko spavate, najradije bi se samo najeli kao izbeglica, nekog nadrkanog rucka,koji zamisljate jos od jutros, i strovalili u krevet na popodnevnu dremku, od cirka 3 sata... puna dva tanjira pasulja sa kolenicom(onako slanom, pa socnom) smirena, na to casa hladne kisele vode i polako se gegate do sobe, i samo zamisljate kako padate u dubok san... sve ide po planu... lezete... i opet dolaze one dve pomenute gospodjice iz prvog dela...samo sto sada nemaju lepeze, nego odma krecu na stvar....
kad odjednom.... kao da nazirete nesto sa pocetka ulice da se priblizava ne nekom velikom brzinom... a zvuk sve jaci.... jos jaci....grrrrrrrrrrr.....
nije moguce....
GRRRRRRRRRRRRR........ auto staje.... muk nekoliko trenutaka... ma cini vam se sigurno...halucinirate od jutros....
GRU vratima! ! trgnuli ste se i pomalo uspravili... cujete starog,vazda dobrog Radojka..... hrrrrrrrrrr ....PU!!!! (pljuje zelenu tvorevinu nejgove usne duplje pored svog mezimca...
ma jos halucinirate sigurno....
SLAVICEEEEE....(komada 3 do 4 puta...) slavica se odaziva....
donesi mi gedore dole, nesto hladnjak kao da je produvao....
koje geeeedore??? (frekvencija, ovaj put poslepodnevna od 200000mhz)
one sa police, jebem te ja, koliko ih imas u kuci !!!
NEMOOOOOJ SE DEERRRATI cujem te!!!
u tom trenutku se osecate kao da pocinje da vas zvace prezivar neki i cekate da vas sazvace, proguta pa vrati... na ponovnu terapiju...
evo ih radojko...jel' ove??
te, te, daj ovamo!
(radojko,uzima gedore, podmece staro satorsko krilo pod prednji deo svog mezimca, na blizi retrovizor kaci tranzistor, a bas krece pesma od silvane, dusa je boli... mene boli i dusa i glava, pa se ne derem kao ona, nabijem je na antenu, i njega i kineze sto su mu prodali taj tranzistor, jace od ciganskih kola sto perije prodaju.
prepoznatljiv zvuk.... CUK CUK CUK... nocas me dusa boli(radojka pogadja pesma izmedju leve i desne komore srca)....CUK CUK teeeeeesko je....CUK CUK
SLAVICEEEEEEE!!!
polako odustajete od svega, i pomisljate da dignete ruku na sebe, jer vidite da od spavanja nema nista,razmisljate da prodate mladju sestru za neke pare, i pobegnete na island...
sta je sad?????
donesi mi onu rakiju, nesto me zgaravica stegla !!
i ti i rakija... evo sa'cu !
Stize rakija, taman u trenutku kad je silvana zavrsila svoje izlaganje... pocinju gruzanke devojke...
"leeepe li su nano, gruzanke deeeevojke...(CUK CUK.... pa ubrzano...cuk-cuk-cuk-cuk-cuk...struze po mozgu...)deeeevojke iz gruze lepe su ko ruze...
nateze pristiglu velikomucenicu, i cuje se ono cuveno....uuuuuuuhhhaaaaa...dooooooobra!!! ala sam je udesio, najbolja je ove godine....par sekundi tajac... uuuuuuuh... ODLICNA!!
u tom trenutku, skacete iz kreveta, uzimate patike i loptu, i zamisljate da ste roberto karlos i da mozete radojka da pogodite medju rogove, pa nek onda popravlja stojca, ako hoce do mile volje... od tog svega vam ostaje samo lopta, naravno, pa je uzimate i idete na obliznji teren, u nadi da makar malo popraviti ovo posle podne...
"oooo, mali, kako je?? jel' slusa tata??"
"zdravo komsija! (u sebi besni, a ne smete nista da mu kazete, jer je caletu namestao antenu prosli cetvrtak, i pomagao je kad ste topili cvake zimus, pa znate da ce vas cale izribati ko kupus, ako budete srali nesto)
slusa, slusa...
"a... jel' jebes nesto?? a? A? eee...ja sam u tvojim godinama gurao macora gde sam hteo...dok nisam ovu slavicu nasao... posle mi je macor promjaukao.... (seretski smeh)...al' nije radojko jos za baciti...
a ova mala sa treceg sprata?? (sad bi ga najradije onog gedorom udarili po sred cela, samo da mozete, ali jbg, zivot nije prava linija) a?? A? vidim ja kako ti nju gledas...aaaaa....svaler si ti stari...e da znas kako smo tvoj tata i ja...(he he he, kao bolje da ne znam, da razmisljam, jebe mi se bas,imali jednu kafanu, i kao sve ribe su samo njih dvojicu arbajtera gledale, jesu ali juce)samo napadaj, ne jebu lepi nego uporni(vazda dobijete neki mudar savet...)
idem ja komsija...
ajde, ajde...i nemoj samo da ja dodjem, a ti iza zgrade da si uvatio komsinicu Lidiju....(opet seretski smeh)
i nastavlja... sit kaaaafano....cuk cuk cuk.... da Bog da se... CUK CUK...

Doček'o si i to, maturiraš boktejeb'o. Pun ti je više škole i svega, nećeš više gledati iste debine face svaki dan. Kupio si odijelo, platio masno, ali i dalje, na tebi je k'o na ofingeru. Koga briga, znaš da ćeš se napiti ta sve pare to veče. Za sve pare, koje su jedva skupili da ti daju. Salijeću te da se slikaju, a ti se samo smiješkaš, grliš i ljubiš sa svima, kao programiran, dok u sebi pizdiš jer se znojiš u odijelu, jer je prevelika gužva oko tebe, a i cipele te žuljaju. A onda, šlag na tortu, najsporija šetnja kroz grad u tvom životu. Staješ svakih 3 koraka, jer je nekoga ispred tebe došla baba iz Lijevča da isprati, a i tutne mu koju marku u džep. Nakon 5 stajanja pizdiš jer tebe tako ne zaustavljaju, bar da imaš više za piće. Ulaziš u hotel, sjedaš za sto, naravno uredno numerisano po razredima, i na tanjiru vidiš otužan prizor: Par komada kulena, čajne, nešto malo suvog mesa, sve tako tanko, a tako složeno, kad sve vidiš, rekao bi da ćeš se najesti. Pošto ti to inače staje u oko, suzdržavaš se, jedeš "gospocki", lagano, viljuškom i nožem, jer tu su pike iz druge smjene, pa ne bi li pale na džentlmena sa manirima (tu se moliš da se sjetiš epizode o bontonu one debilne emisije kad si bio klinac). Onda shvataš da si žedan, i da je konobar krenuo u obilazak, pa zašto da ne iskoristiš priliku, da otvoriš veče nečim laganim, tipa soka.
-Izvini!
Izvolite?
-Može Koka-k... u stvari, daj mi Nektar, veliki ako ima.
Naravno.
Srčeš taj Nektar, lagano iz čaše, jer zaboga džentlmen si, još bar sat vremena, dok se i one ne ponapijaju. Popio si već 3-4, žene su već izuvene i na podiju gdje vrište uz Nadu Topčagić i slične bezvremenske stvari. Pališ cigaretu, onako šmekerski, gledajući naizgled u prazno prema podijumu, a u stvari tek sad si skont'o kakvu šupu Maja iz šestice ima. Ni ne primjećuješ u tom zanosu da ti se cigareta ugasila u ruci, i da ti je sav pepeo po butinama pao. Tržeš se, shvataš to, a onda poluglasno pominješ svece, majke, pa čak i djecu, nikom posebnom, ali morao si. Da se smiriš, naručuješ još nešto, ovaj put jače. Sjetio se kad ti je matori pričao o onom Bogartu, što 'e neviđen smeker bio, a samo viski pio. Ne voliš viski, i znaš da ćeš vrlo vjerovatno baciti peglu, ali avaj, šta se sve za cupi radi.
Odolijevaš i dalje potrebi da izađeš na podijum, uđeš u kolo i pokažeš svoje vještine, jer to nije u stilu Džemsa Bonda i kompanije, čekaš sentiše, da pozoveš Maju iz šestice (da, onu sa prespremnom šupom) na ples, i moliš boga da je ne izgaziš.
Stiže sentiš, tvoja prilika da blistaš. Ustaješ, prilaziš joj, moliš se da te se sjeti sa ekskurzije, i najmuževnijim glasom progovaraš:
-Majo, jesi li za ples?
Čuka probija skalu, probija te znoj, sve u tih par stotinki dok ona ne odgovori.
Imaš sreće, nema metka u burencetu, pristala je. Čuka opet lupa, ovaj put od sreće. Hvataš ju za ruku, lagano, vodiš do podijuma. Zadivljen si svojom spretnošću izbjegavanja gaženja njenih bosih stopala, kao i njenim plesanjem.
Ona se vidno potrudila oko svog izgleda, i ovaj put primjećuješ više od 'paka, dok je gledaš, shvataš kako je sve i jedna iz tvog razreda mizerna prema njoj, i osjećaš neku vrstu ljubomore, jer ti nisi bio taj koji je ovakvo nešto 4 godine gledao. Ples se završava, i vodiš je do njenog mjesta, ali tada, krah, stiže joj poruka, i u 2 rečenice, kratke, sruši ti sve.
- Joj, moja ljubav me se sjetila.
Momak, ili?
- Momak. A ljubav moja.
Srušen si. Ništa gubiš nadu o nekom umakanju večeras, čak ni za krljanje nemaš energije više.
Sjedaš opet na svoje mjesto, uz neki jadni izgovor kako ideš, naručuješ piće, i odlučuješ da se napiješ, kao deva, pa makar i sa debeom Ninom iz četvorke završio, nije te briga, sve ti je postalo blase.
Što je više gledaš, sve ti je ljepša, a moral sve više i više opada, i ponovo psuješ kurevu sreću, "ubijaš lagano, konjak, cigarete".
Veče ti se vrti oko paklice, čaše i repertoara muzike, koji se nekako promijenio, pa sve više pronalaziš svoju jad u tekstovima Tome Zdravkovića i vjerne ekipe.

Budiš se u obližnjoj kafani, sa još 3 propaliteta iz tvog razreda i naravno, debelom Ninom (ona iz četvorke), koja ti se objesila oko vrata, i starim konobarom, koji se budi za šankom, i pita te za kafu. Onda shvataš da si dekintiran, i da ćeš kući tabanovića fijakerom, sa 2 cigarete, rasparene marke, koje si koznakako našao u unutrašnjem džepu sakoa.