Od Kara - crno
i Sevdah - zapadno balkanski slow core pokret zapochet pod Osmanlijama.
Karakterishu ga pesme o neuzvracenom alkoholu i metil ljubavi. Bitno je da je izvedba vrlo organska, tj. da se zvuci harmonike ili violine obavijaju oko zadule glave slusaoca, dijametralno proporcionalno od smera dima cigare ili vektora bljute.
Pokret, pretecha pasivne pobune protiv Zuluma i Kuluka Okupatora, pobuna koja pochinje u jetri, a zavrshava se u nekom blatnjavom Jendeku periferije Otomanske imperije.
Postoji adekvatan plagijat u anglosaksonskoj kulturi, pod imenom emo, s tim sto je od originalnih postavki ostala samo razbarushena frizura.
EmoDark

Misteriozni lik poznat iz narodnih epova. Navodno nastanjen u svijetlom edenskom vrtu, južno od Krajine, zapadno od Vojvodine.
Prema legendi, ovaj delija, koji je učio i Marka kraljevića ali i Splintera iz nindži kornjača borilačkim vještinama, samo svojim nedostišnim mentalnim moćima, i vrhunskom koordinacijom ruka-oči uspeo da izvede nemoguće...

Дати некоме до знања да је превршио сваку меру и да је најеб'о ако направи још само једну грешку. После те реченице, особа, којој је иста упућена, треба да зна да је време да сјаше и престане да нервира, али не само то. Пошто је превршио сваку меру, довољно је да направи и најмању грешку да га овај налупа к'о шабан крушку на вашару, све док жртву не рашири по патосу к'о баба тесто за питу.

Реченица потиче из легендарне сцене филма Балкански шпијун где се Илија Чворовић јавља на телефон. Одатле је преузета, само не у буквалном значењу, тако да зна бити неразумљива људима који нису гледали филм или нису упамтили ту сцену.

Možda čak i veća misterija od urbane legende, priča koja se takođe prenosi s' kolena na koleno i opisuje gotovo neobjašnjiv opstanak srpskog seljaka sistematski uništavanog od strane države godinama unazad.

Moto koji je zvezda vodilja nase vojske zadnjih 150 godina i jace.

Znak raspoznavanja Srba. To je u stvari takozvani ‚‚ugrađeni traking divajs" kojim Tomica zna gde smo u svakom trenutku.

Najveći Jevrejin yu filma. Stalno drži neke zlatare, nešto muti s parama, nešto gleda, neke zlatnike kroz lupu, podučava mesje Đošu i stalno nešto zaviruje pod suknje ženama pravi neki đavolak. Radi negde na ulazu pakla, ono, nije pravi onaj demon, nego tako neki isluženi lakej, šta znam neki kir janja, nešto tamo prčka i dahće na neke slike golih žena. Dočepa se nekako paklene verzije Gorice Popović i ne silazi sa nje i drži onu lupu na oku i viče MESJE Đoša ovo vam je pravi zlatnik MESJE MESJE to je prava žena mladiću!
Da, glumi Jevrejina i Francuza često i sve tako neku staru gardu, sitan onako i žgoljav neuhvatljiv, špijun neki, komarac, zuji, ima neku radnjicu stalno ima neku radnjicu Bata Paskaljević je čovek koji ima neku radnjicu i tamo sklapa nešto a dva čuperka mu vire sa strane sa prgave ćelave glavice.

Situacija u kojoj Glava Porodice stiže kući u kasne sate, veselo zagrejan od alkohola te insistira da sreću povodom svog stanja i dolaska podeli s ostatkom porodice koji se tom prilikom razdragano pridružuju majci kao "prvoj u vrsti".
Nakon čina postrojavanja sledi uobičajen ritual podnošenja detaljnog izveštaja šta je ko i zašto radio od ukućana koji Glava prati pomno i sa velikim zanimanjem a neretko je podnošenje izveštaja praćeno milovanjem svojih najbližih.
To što je Glavi ruka malo teža pa pretera u fizičkom kontaktu to je zato što je njegov život težak a za tolike nabildane mišiće(uključujući i mentalne) pobrinuli su se njegov posao i šef.
Postrojavanje je balkanski narodni običaj koji se otegne dugo u noć i neretko završi pozivanjem organa reda i mira da im se pridruže u činodejstvovanju istog.

Za razliku od građe po EU standardima đe je sve cakum-pakum balkanski standard je malo drugačiji.
Stopala i ruke moraju biti golemi, kad nekoga prolomiš šakom pro leđa da misli da ga je balvan udario, a tragovi od stopala u snijegu moraju praviti rupu đe će nastati omanja bara pri otapanju istog. Brada od 3 dana ili brkovi se moraju nositi, pa nisi žena majku mu stara!
Glava mora biti golema ... obje, jebi ga takav je red!
Moraš bit' visok, i sa malo većim stomakom, trbušnjaci nisu in, a ako ih imaš znači da nemoš da piješ, a jebeš momka koji ne mož' popit'!
A glas prodoran i gub, da zaustavi međeda u trku i otrese komšijine ... šljive.

"Boli me kurac za kesh, vazan je show..."

==============================================

Prti Bee Gee, beogradska rap grupa koja je rap fenomen sirih razmera.
Moje skromno misljenje je da bi se mogli tumaciti kao beogradski NWA, mada bi to bilo nepotrebno umanjivanje njihove neosporne autenticnosti.

Grupu su oko 2000-e formirali Davor Bobic (Mos-kri, preminuo u 2005.), Marko Jarnevic (Euffrat/Eufframe) i Mickrey Mouse.
Vrlo brzo su dostigli zavidnu reputaciju u beogradskim underground rap krugovima, a vrlo brzo su osvojili i publiku po okolnim zemljama, najvise Hrvatskoj i Bosni, medju tinejdzerima Zagreba i Sarajeva - koji su vrlo dobro razumeli o cemu Prti Bee Gee repuju.
Davor Bobic je neosporno covek cija je lucidnost, duhovitost i iskustvo sa gradskih ulica formirala ideologiju grupe Prti Bee Gee, koja je legitimisala njihov (za neke) vrlo kontroverzan pristup zivotu kroz maximu "heroin rap", koja ovu grupu stavlja daleko daleko ispred bilo cega sto je balkanski hip hop imao, ali i ne samo balkanski.

Pesma "Pajp" se prvi put zavrtela na radio SKCu oko 2001-e i najavila dolazak necega sto Beograd jos nije cuo do tada.
Grupa je izdala samo jedan pravi album ("Grejtest ThITS", 2003.), album koji se kao zaraza proneo Beogradom i svojom direktnoscu vrlo brzo obezbedio posebno mesto medju fanovima, ne samo hip-hopa. Uz Bad Copy, Prti Bee Gee su bili drugi deo (po meni, znatno autenticniji) beogradskog "smoked" undergrounda, u kojem su jos Bwana, Seven, Hejter Luca itd.
Koncerti Prti Bee Gee-a su bili kultni dogadjaji, prvi takav je bio na koncertu u SKCu (decembar 2003.) gde su bili predgrupa za koncert Bad Copy i promociju albuma "Sve sami hedovi" - gde su Prti Bee Gee zargonski "pokidali" u nekih 15 minuta i prakticno uzeli show naslovnoj grupi, koja to, ocigledno, nije zaboravila nikada. Kazem "ocigledno" jer je Bad Copy surovo okrenuo ledja Prti Bee Gee-u neposredno posle Moskrijeve smrti (vrlo sumorna prica i frapirajuca, uz to), zaboravljajuci da su "Pajp" svojevremeno izvodili na svojim koncertima kao autorsku, bez ikakvih problema. I zaista, mnogi ljudi su mislili da je "Pajp" pesma Bad Copy-a, iako je pesma originalno Prti Bee Gee-a, gde je Ajs Nigrutin samo gostovao.
Posthumno izdanje "Moskri" je izaslo 2006-e, na kojem su samo unapred stecene pozicije dalje utvrdjene; sjajnim matricama, autenticnim i konzistentnim tekstovima, neodoljivim humorom, velikim mikrofonskim umecem.

Jedina bosanska imena za koja stanovnici Srbije i Hrvatske znaju.

Endemska vrsta na beogradskom univerzitetu.

Karakteriše ga odisejski dugotrajan studentski staž i kicoški odnos prema srpskom življu. Iscrpno je izučio sve kafiće i kladionice u široj okolini bulevara i pošto se jednom uglavi na jedno mesto, ne možete ga isterati ni besedom o Ruški Jakić. Standardni znaci raspoznavanja su u majica dekorisana tribalima, indeksu već žućkasto-ciklama boje sa flekama od step soka.
Pored biznis prava, vrsni je poznavalac srodničke terminologije, pa se može reći da je ova vrsta ustanovila tzv. konekcionizam (odnosno ko je kome šta - ja tebi - ti meni - balkanski vid ophodjenja)
Prvi svoj silazak sa brda mu pada naročito teško, ali sve to shvata kao svoj put ka budućem menadžerstvu i foteljizmu.
Takodje, apsolventi su umnogome trajniji ukras Pravnog nego sama zgrada.

Široj publici ova pojava je poznata i kao "Rat Bendova" svodi se na par minuta žešće svirke (ima odličnih bendova,zaista) par minuta Fadla&Daria dok se 95% emisije svede na impresije najvećeg maga žičanog instrumenta.Kroz ciklus smo saznali:

-Ko šeta kera po Londonu
-U kojoj pekari (blizu Zela,naravno) doručkuje Leni Kravic
-Zašto Whitesnake "nije to to" izazov za dragog nam Zeleta
-Kako je Gobac balkanski Dilan
-Kako ne postoji bend koji ima bubnjara pevača (?ŠKK a Eagles?)
-Kako je on u stvari Immigrant song napisao u 6-om osnovne samo ga je neko pokrao

Čovek stiče utisak da onih 5% svetskih bendova svojski treba da se potrude da bi maakar na sekund odvukli pažnju Zeletu (Jer čoveče,on je gledao sve što valja "95% bendova uživo)

Dolazak sveukupne rodbine noć pred odlazak u inostranstvo, sa riječima da ćete im faliti. Balkanski alfa - mužjaci vam stisnu ruku čineći je neupotrebljivom naredna dva dana, i istapšu vas očinski po leđima tako brižno da vam ostane pečat od njih za uspomenu, koji će trajati taman tih mjesec - dva dok ste vani. Zatim tetke, strine, ujne i co. (sa babama na čelu), koje pohrle k vama svojim vlažnim, sočnim, mesnatim usnama da vam vakcinišu obraze, čelo, nos i usta(?!) od svih poznatih i nepoznatih virusa i bakterija. Posle svih intimnosti, na red dolaze savjeti puni ljubavi i topline o ponašanju u tuđini, uz ubačena lična iskustva njih kao svetskih putnika...Nakon svega toga vam otvore kofere i uvale 4 kila kajmaka i 5 litara rakije da ne idete praznih ruku.

Mamac,levat čovjek koji je tu da bi primio prvo nezadovoljstvo ili lošu stvar na sebe.Recimo spremam ja izvještaj i kad ga završim odnesem direktoru na potpis a pošto je to jutro direktor došao ljut ko Hitler u zlatnim vremenima ne pada mi na pamet da ga sam odnesem.Eh onda ja fino zovnem ovog jednog momka,pripravnika mlado i zeleno momče i fino pošaljem i njega i izvještaj direktoru.Tamo direktor onako ljudski,balkanski popljuje taj moj izvještaj,išara ga,nalijepi momka pokusnog kunića i pošalje ga u tri p*materine.
Momak to fino meni vrati sav crven,zelen,plav,bijel,blijed i ukaže mi na nedostatke koje mu je direktor kulturno prenio.Ja to fino ispravim i odnesem direktoru na potpis sam.
Poslije momku platim piće u birtiji..pošteno brate

Ovaj vid ljubavi medju nacijama (a bogami i unutar nacije) se najbolje ogleda na raznim snimcima na Youtube. Ukucajte u Youtube search bilo sta vezano za balkanski region i pogledajte u komentare. Tematika okacenog videa ne mora da bude nista vezano za politiku, moze da nastane iz cista mira na spotu neke pesme ili snimka neke utakmice (zvezda-partizan, Srbija-Albanija itd.) Tu se ne zna ko pije, a ko placa. Obicno neki trol pocne temu na fazon "srpska muzika je sranje" ili "srspki fudbal je sranje" (ili hrvatski, ili bosanski, svejedno), i onda se tu primi gomila besposlenih ljudi koji krenu da srdacno brane svoju naciju i da pisu referate o svojim misljenjima pritom psujuci celu familiju, zivu i mrtvu, onima koji se ne slazu sa njima.

Vrednosni koren zasnivanja domaćinluka nad tlom, stvarima i pojavama od Vardara do Triglava. Matrica po kojoj duh ovog naroda cupka plotom. Ujedno i prva bukva narodnih mudrosti na kojim su se Perica, Ivica i Mujica učili krasnopisu.

Kilavi engleski turista će podne provesti kraj bazena na sto metara od španskog mora, i biće do sumraka naliveni mamlaz, uglavnom jer je okot incestodulnih goveda, ali delom i jer mu stoji negde u zatiljku da “Britanija gazduje talasima”, pa ga živo pecka da bude učtiv gost.

Nemac i kada zapišan od kapucinera sere iza stejdža po tudje zemlje travi zna da je “Bog s njima”.

Balkanski princip se možda ne odlikuje vrlom elokvencijom latinskih cara, no princip je isti. Zašto to? tuda? tako? S kojim pravom? Našli pa zašli.

Veni, Vidi, Viki - al’ Miljković.

Nemati mobilni, a usput biti jako tražen.

Stari, dobri izraz nastao još u vreme davne savezne nam, federativne, družetitomitisekunemo, republike Jugoslavije.
U to lepo vreme cvata domaće industrije i preduzeća, cvetao je i nama dobro poznat Balkanski lopovluk. Znalo se da kontrole na kapijama preduzeća nema a i da ima, služila je samo kao još jedno radno mesto za one kojima srednja škola beše strana reč.
Upitna rečenica "jesi li pod teretom" upućena od strane jednog radnika drugome značila je samo jedno - imaš li štogod od imovine preduzeća zabodenog ispod jakne ili u dubini torbe.
Tu se nalazilo od cevki i delova mašina pa sve do kiselih krastavaca (ako je prehrambena industrija bila u pitanju). Potreba i pristup je diktirala sadržaj "tereta", domišljatost i umeće su određivali tehniku skrivanja i iznošenja.
U današnje vreme, kontrola ponekad radi svoj posao do kraja ali opet gubi bitku sa domišljatošću teretnjaka.

Duševna hrana za narode i narodnosti Balkana. Definiše se kao druženje dvoje ili više poznanika, sa namerom nabijanja kompleksa niže vrednosti i izbacivanja sopstvenih frustracija nagomilanih tokom dana.

Posebno treba naglasiti da je unutrašnji osećaj superiornosti posle svakog postignutog gola, veoma često propraćen gestikulacijama i zajedljivim komentarima (npr. ukoliko Milito da gol sledi rima "u Milita, velika je ....", ako je to Samuela Eto onda sledi"Eto ti ga meto", itd).

Poenta komentara, gestikulacija i sličnog je mentalna opstrukcija protivnika sa ciljem da vidno iznerviran prekine meč i demonstrativno napusti prostoriju.

Naravno, balkanski narod je naučen da trpi pa će proći sati pre gore navedene reakcije protivnika (napuštanja prostorije). Tom činu će prethoditi priča o tome kako je njegov tim loš, bacanje Joypad-a (narodno:Džojstik) na pod i slično.

Ukoliko želite da uživate u ponižavanju poznanika na duže staze, popustite s vremena na vreme i dozvolite mu da dobije jedan meč.