Sintagma iz "Vratiće se rode", u nastavku ide-zida multifunkcionalne stanove od 27 do 35 kvadrata. U slengu se, ali stvarno, veđ koristi za sve vrste trange-frange privatnika. Ako izuzmemo očiti kriminal kao što je falsifikovanje potpisa i davanje lažnih informacija poveriocima na ovaj ili onaj način, u nastavku slede najčešće akcije koje novopečeni ili fiktivno novopečeni privatnik preduzima ne bi li se "zalebio".

Prvo, naziv firme, ko što neko reče, jeste veoma bitan. Pogledajte na primer, Cunami Power-agencija za čiščenje objekata, onda Dagi plus-ovo plus 100 posto znaci da je bilo i bez plusa ali je propalo i u dugovima je a da bi se zadržale mušterije doda se plus i teraj dalje. Inače svakom normalnom čoveku taj plus treba da znači "begaj dalje od njega i ne posluj sa takvim". Nazivi dalje mogu da budu slični sa poznatim brendovima pa da tako izazivaju privid "svetskosti". Koliko ima firmi koje imaju KNAUF u imenu a nemaju blage veze sa pravom fabrikom, inače u Surdulici.
Ima i naziva koji stvaraju privid "bogom datosti", npr kad privatnik, a pouzdano znam slučajeve, da firmi naziv DOO (društvo sa ograničenom odgovornošću) UNIJA POSLASTIČARA (pravi naziv jako sličan). Kako da ne pomislite da je to u stvari stvarno neko udruženje od renomea i značaja, kad ono, tašna, mašna, fikus i sekretarica i ete ti gu firma!

O nazivima firmi se može još mnogo pisati, ima stvarno bisera. Ono što je krucijalno je da kad jedna propadne, otvori se druga i to po drugom osnovu. Sistem se malo uozbiljio pa jedan čovek ne može otvoriti jednu firmu dok mu je račun druge blokiran ili dok nije izmirio poreske obaveze. Ali, niko nije rekao da nova firma ne može da bude na ženu, dete, sestru, taštu, deveričića, zaovičića ili već neku drugu svojtu. Tako u nedogled, dok se svi ne zaduže kod dobavljača ili banaka ili države. Reći će te kakve to ima veze sad sa mnom, ja kao običan čovek (pod uslovom da ne radim kod privatnika i direktno ne nadrljam) nemam nikakve veze s tim! E pa nije baš tako, neko to mora da plati a to si baš ti, kupac koji plaća veću cenu, radnk na budžetu koji prima manju platu jer nema da se naplati PDV i tako redom. Da se razumemo, nije ovo sve upereno protiv "normalnih" privatnika, svaka čast njima. Jer kad dodje do namiravanja rupa u budžetu oni su ti koji prvi plate sve, i glavno jelo, i meze a bogami i kafu i kiselu koju nisu popili.

Vrsta povrća, slična dinji i tikvi, mada je možda i jedno od njih, mada je možda i samo pečena verzija jedne od njih, ne razumem se mnogo u hortikulturu i enologiju, ali sigurno znam da je ovo najsmešniji izraz za označavanje neke glave. Bilo koje glave, osobina nebitna.

Izraz čuđenja ljudi srednje ili niže klase kada čuju koliko je nek dao para za najobičniju glupost ili stvar koja se mogla kupiti za manje para.

Deo ljudske svesti koji na sebi zadrzava sve dobre osobine 'necega' ili nekoga, sto dovodi do veoma negativnih stavova prema istim.

Najoptereceniji je pri govoru, pri davanju odgovora na pitanje o necemu.
Obrazuje se u pubertetu, a kako godine prolaze sve je redji, do starosti, kada iscezne. Tada od zivota ljudi beru samo najlepse plodove.

Poslednji pokušaj da se snizi cena u cenkaroškim dvobojima.
Fora izvaljena još davno od strane iskusnih cenkaroša.

Bukvalan prevod bi glasio "jeb'o te onaj ko te kvalifikov'o za taj pos'o" , ali u održavanju ugleda kojeg imamo i očuvanja kakvih-takvih prijateljskih odnosa sa osobom kojoj se obraćamo, moramo biti malo finiji. Doza sposobnosti kojom raspolaže naš dragi kolega dovoljna je samo za prelaznu ocenu, a najčešće ostavlja utisak potpune ravnodušnosti kod drugih ljudi, uz komplikaciju izliva besa.

Sumanut pokušaj opravdavanja svojih godina, koje su prepreka za upoznavanje sa enormno mlađom i lepšom devojkom. Svaki stariji i skusniji baja, kome je poslednji voz trideset neka, želi da rezerviše mlađe meso za svoje potrebe nemajući u vidu da kao takav nije preterano dopadljv klinkama na koje se nameračio.

Obično su u pitanju kritike na račun porno industrije u smislu kako bi on (matorac) to odradio mnogo bolje i kako su ti glumci amateri koji blage veze nemaju. Pokazao bi im deda svima kako se te stvari rade...

Izraz koji opisuje nešto što je lepo i korisno, ali nije savršeno i samim tim gubi na funkcionalnosti. Sve sve, al nije to to. Izraz nastao iz čuvenih priča naših očeva o njihovim bahanalijama sa razvratnim Čehinjama koje su ih prosto molile da ih rastave od kurca.

Prostonarodski iskazana multilateralna kontrola mišljenja i postupaka pojedinaca oslikana demokratskim principima komunizma. Ideja je da uvek treba da postoji neko iznad tebe ko može da te kontroliše, da promeni tvoje odluke i da te koriguje. Takođe, osnov komunizma nalaže da vlast treba da bude data i širokim narodnim masama,da i one mogu da kritikuju one na vrhu i da zajedno sa njima učestvuju u donošenju i menjanju odluke...Što će reći, izvorna Grčka demokratija preslikana i proširena na mnogo veći uzorak...Ništa drugačije nije ni danas, a vala neće biti ni sutra...

Svatovi su možda i poslednji bastion kurčvevitosti običnog srpskog građanina. Kad krene kolona po mladu kao da u svima nama prorade neki životinjski nagoni, duboko zatrpani iza kičmenog stuba u koji je prethodno zabodena šipka učtivosti i poniznosti. Osećaj slobode se širi svuda okolo dok sviraju trube i zastave se viore, a masa auta radosno štekće, poput kolone tenkova koja pobedonosno prolazi kroz razrušene gradove neprijatelja.

Iako naizgled deluje anarhično, ova družina sa sobom ipak nosi određena pravila ponašanja. Trubi ali ne previše, provuci se kroz šiber ali nemoj da ispadneš, ne gađaj prolaznike praznim flašama u glavu, gađaj ih punim, bar kad se osveste nek popiju štogod, ipak je ovo domaćinska kuća, i slično. Greške napravljene u svatovskoj koloni mogu nas skupo koštati.

Beo k'i prvi sneg. Toliko bled da ga se vampiri plaše a duhovi i ostale aveti traže zaklon trčeći što dalje od njega, često ispuštajući nerazumljive zvuke.
Nastalo od staromodnog prokuvavanja beloga veša u loncu velikom, jer je jedino nakon prokuvavanja veš bio čisto beo.

Reklama za najnoviju kafu iz grand korporacije. Uglavnom se konzumira ujutru radi brzog dizanja sistema. Već posle trećeg srka, kao nov si ili što bi gejmeri rekli rifrešovan.

Osoba s kojom ne možete progovoriti dvije normalne riječi kako treba. Kod njega je šala zakon broj 1.

Lik koji je možda najveći znalac među svim profesorima, siguran autoritet, ali i neko koji se iz dana u dan susreće sa totalnim nedostatkom zainteresovanosti kod svojih učenika i pri tom shvata da oni ništa ne žele da nauče. Zato on pribegava potpuno drugačijim metodama podučavanja svojih uspavanih sledbenika:
1) Apsolutno diže ruke od bilo kakvog podučavanja i sve okreće na suptilnu zajebanciju svojih sledbenika bez ikakvog osvrta na gradivo koje treba da im pruži.
2) I dalje podjebava učenike, ali ovog puta kroz gradivo, plus koristi svakakve plastične primere za buđenje pažnje svojih đaka.

Napomena: Jači intenzitet cinizma je prisutan na privatnim časovima, dok ako profesor pokazuje svoj cinizam pred većim grupama, onda možemo da zaključimo da je ovo najjači predstavnik svoje vrste.

Žbun cveća koji je samo malo uređen, prosto rečeno.
Dobro, za neke treba biti stručan, ne kažem. Nije da nije lepo, jeste lepo. Stvarno daje neku čar kada se postavi na sto.
Ili kao poklon. Ženski deo populacije otkida na takve stvari. To je znak da je muškarac sa manirima. Još ako se u toj kiti cveća nađe neka egzotična cvećka... možeš i seljak da budeš, jebaćeš!
Al' košta u pizdu materinu!

Izraz koji objašnjava nešto dijametralno suprotno, potpuni kontrast, nepremostivu razliku, drugu priču - poput Čede Jovanovića i Milorada Dodika. U principu znači isto što i "To je već drugi par opanaka". Ključna razlika je u profilu ljudi koji koriste ovu frazu.

Ono što dobijaš jednom mesečno, jako je mala a brzo se troši, a za nju se baš "narintaš" ko konjina (ili u narodu poznato kao "robijanje za sitan keš").
Traje 2-3 dana u zavisnosti od "štednje" može da potraje eventualno još jedan dan ali se zato moraš potruditi iz petnih žila, (ili po savetu mudrih ljudi dići platu par dana kasnije da bi ti potrajala koji dan duže, al to je izvodljivo samo ukoliko nisi u totalnoj finansijskoj katastrofi ili u prevodu da "nemaš ni za lebac").
Jako zavisi i od računa za režiju koje svakog meseca na čudan način "poskupljuju".
U rečenici je prepoznajemo pod izrazom "prošla je naša socijalna pomoć" (iliti u prevodu "platica je toliko mala da je od nje veća i socijala").
Kad krenete do banke da je dignete obavezno kažete "Idemo da podignemo našu veliku platu/platicu pa da budemo bogati dan-dva ili bar tih par sati dok se ne potroši".
U svakom smislu je "nerazumljiva" (primer za to je kad si na godišnjem, slobodnim danima ili na bolovanju pa dobiješ više para nego kada radiš, odnosno, crnčiš).
Ako imaš i "ne-daj-bože-kredit" onda je platica skoro nevidljiva i za njenu "vidljivost" ti treba lupa da bi njen iznos bolje uočio na obračunu.
Platicu na prvom mestu trošite na režije (da nebi bili u dugu jer kad ste državi dužni, neće Vam ni Bog pomoći da se iz pomenutih dugova, izvučete), pa na kupovinu klope (što se stvarno mora), za ličnu higijenu (ali samo za najpotrebnije).
Zaboravimo na odlazak u veći šoping za garderobu koju kupujemo po potrebi (kad se sve iscepa i to uglavnom po Second Hand-ovima jer su Kinezi skupi i roba je nekvalitetna, a "Buvljak" je u zadnje vreme "poskupeo").
Definitivno zaboravimo na odlazak na izlete (a s' kime bi to, moliću lepo, kad su svi većinom na poslu od jutra do mraka, nešto rade privatno ili su dostupni na "Facebook"-u na chatu, ili na "Skype"-u telefoniranje za džabe jer su društvene mreže "baš uzele maha???). More zaboravite jer je skupo, platica to ne može da "podrži" jer za to Vam treba "sastaviti" par platica iliti u prevodu crnčiti bar pola godine da bi se "nekako skrpilo" za put i smeštaj, a gde su klopa i suveniri???
U zadnje vreme lepe destinacije možete pogledati na "Youtube"-u ili možete i uživo preko "Google Earth"-a ako Vam platica "dozvoli" da uplatite internet!

P.S: Najbolje prođu oni koji imaju "Platu", a do toga se ređe dolazi kod nas, i ta "Plata" je za nas, sirotinju, ili da se malo lepše izrazimo "niži stalež", još "neistražena" u svakom smislu i obliku. To možemo zaraditi samo van granica države (poštenim radom), ali može i kod nas na više načina, a najviše "nepoštenim radom" , a najpoznatiji su: "na crno", koji uključuje prodaju kradenih stvari, mitom, i u narodu već poznatom po izrazu "desna ruka, levi džep" ili po uličarski rečeno, "đipi pa begaj dok te ne u'vate". Za žene je najlakše doći do "Plate" ukoliko se odluče na "muvanje šefova" ili mitom istih osoba na položaju "dizanjem suknje". Sponzoruše imaju bolje metode koje uključuju "nerad" sa forom "upecaj bogatog čiču sa deviznom penzijom" ili "uhvati nekog mladog taticinog sina koji će da te finansira". Muškarci se drugačije snalaze za "Platu" u najboljem slučaju, učlanjivanjima u stranke, ako znaju dobro da lažu i kradu samo za svoj džep. Preko tih stranki mogu garantovati da će naći najbolji posao - u kožnoj fotelji.
Ipak, mi "smrtnici" iliti "siromasi" koji nestrpljivo čekamo Platicu iz meseca u mesec smo bar poštenjaci u svakom smislu, imamo obraz i do te Platice dolazimo poštenim radom, iako smo uvek u nekoj finansijskoj katastrofalnoj situaciji i "šljakamo" tako bezveze ceo život, tipa "Kuća-poso-poso-kuća" i naš život sve više liči na izraz u engleskom poznato kao "Survivor" iliti kod nas "Ko preživi do sledeće "Platice"-pričaće"!!!

Česta pojava u zemljama takozvanog Trećeg sveta, a i mimo njih. Ona predstavlja potpunu ekstazu ka svemu što dolazi iz voljene nam Nemačke, bilo da su to automobili, elektrotehnika, lekovi i druga farmakološka sredstva, hrana i/ili pornići.
Počeci najverovatnije datiraju još od perioda posle Drugog svetskog rata, a, prema nekim mišljenjima, možda i pre.
Na ovim prostorima germanofilija je uvezena od prve armije gastarbajtera koji su sa potpunim odeševljenjem prihvatili sve radne, društvene, higijenske i druge navike s ciljem da maskiriju (ne baš sakriju) genetski implementirane obrasce ponašanja. Danas je za te iste standard "Made in Germany" mnogo bitniji od onih ISO300 i ISO600 standarda, kojima se drugi vode.

Krenuo Tulumbac sinoć u grad da se nadje sa Fernandom. Nešto se smorio na Vuki, nema više ni novih Cigana na you JuTjubu, psovački monopol u igraonici preuzeli ponovo "oni ludaci sto puše Malboro", pa je konačno pristao na Fernandovo svakodnevno ubedjivanje da odu malo do diskoteke i ,,vataju neke pičke za sise,,.'Ajde nisam bio dugo. Da malo 'vatamo neke picke za sise. Ne zvuči loše...Ajd..Na Vuki opet kriza inspiracije, sve isti likovi...,,
Dogovore se da se nadju na Slaviji, taj deo grada Fernando najbolje poznaje. Picnuo se Tulum, šuljka, jebozovna aroma, brijanje, sve po protokolu pravih monopolista nad sexy ribama ove hemisfere. Izadje iz stana tiho, na prstima, da ga ne saleti neki ortak, pa onda mora i njega da vodi. Taman kad se uhvati za...lift, naravno, kad ono – medjutim. Vrata ni da maknu. U, koji baksuz!Fernando ne čeka, Fernando radi. Iz mraka izlete poznati lik, jedan od boljih psovača iz igraonice, koji ume čak i da sastavi inventar za Kentaura, a i provereno je jebao ćerku Zidanu.
,,Šta radis, Tulume?,,
,,Evo ništa. Istovaram neki ugalj...,,
,,Haha. Treba pomoć,vidim...,,
Udruženim snagama otvore lift i Tulum uskače unutra. Dok se vrata za njim zatvaraju čuje poznate reči: ,,Ej, brate, svrši jednom i za mene...,, Samo se nasmeje svom odrazu u ogledalu i nastavi put ka Fernandu, Slaviji, diskoteci, pičkama i sisama...
Na Slaviju je stigao pre vremena. Uf, baš sam poranio, ali kakva je ono frka...Po kružnom toku trči student sa tri knjige u nekoj providnoj kesici. Za njim, sva zapenila i obnevidela, juri oklembešena sisurda, u mrežastim čarapama, a jedna joj se veštačka trepavica zalepila za obraz, kao neki dlakavi dedež.
,,Džimi, brate, ovamo, Džimi!,, Džimi se malo okrene, tek da ne zastane u trku, ali ipak prepozna poznatog lika sa Vuke. No, sisurda se ne predaje, izašla je u večernji lov na studente. Već pruža desnicu ruku ka ramenu čemernog studenta, kad se odnekuda začu poznata pesma sa grčkih muzičkih prostora ,,Είμαι πολύ αφελής ,aaa, ime polu afelis, aaa..,,Artemido, boginjo lova, kćeri Zevsova, pomagaj!,, Artemida otvara vrata svoga četvorotočkaša namenjenog isključivo za lov na retke zverčice ovoga grada, u doba prelaska iz papuča u čizme. Tulum i Džimi upadaju unutra, a Arte utiša muziku kako bi mogla da sagleda njihov problem i da im pomogne ili da ih banuje i završi sa njima jednom za svagda.
,,Kuda, vas dvojica?,,
,,Malo blejimo po Slaviji, ovaj beži od sisurde i tako, ništa, onako...Ti?,,
,,Ma, ništa, mentalna promaja.. Nego, dokle idete?,,
,,Mene izbaci ovde“, kaže Džimi i već izleće iz auta, osvrćući se oko sebe...;,Ćao, vidimo se na Vuki!,,
,,I mene izbaci ovde, treba da se nadjem sa nekim likom.“
,,S kojim likom? Znam li ga? ,,
,,Ma, jok! Neki lokalac čisti. Ništa vredno pomena.“
,,Ok, onda svrši jednom i za mene...Ma, zezam seee...Znam da te to nervira...samo se čuvaj butikača i to je to...Ćaooo,,
,,Ćao...,,
I taman kada je mislio da je sve konačno u redu iza ugla izlete sisurda i ustremi se na njega. Beži, Tulumeeeeee....
Negde kod ,,Agore,, u trku nalete na Liju. ,,Beži, brate, juri me sisurda!,,
,,Koja sisurda?..
..Perverzna babetina što juri studente...,,
,,Pa, ja sam svršeni....,,
,,Svršio ti ili ne, dok joj objasniš ko si ima da te brankuje, ko Ladjara...“
,,Begaj, nabutam joj rogove kroz guzicu...,,
Kada im se već činilo da nemaju snage i da će ih sisurina stići, otvoriše se vrata jedinog elitnog restorana u gradu, jedna ruka se promoli napolje, i uvuče ih unutra.
,,Kuvajlija, gospodine i brate! Hvala ti ko gospodinu i bratu!,,
Kuvajlija im natoči po jednog orošenog jelenka i polako počeše da dolaze sebi.
,,Jao, brate, Lijo, pa ja tek sad vidim da ti trčiš sa povezom preko očiju i bos. Koja tebe muka stigla?!,,
,,Ma, krenuo da se nadjem sa Inso i Elennom, pa da me lakše prepoznaju...“
„A, u patikama ceo dan i taj rad...“ Haha!
,,Šta sve čovek ne radi zbog žena!,,
,,Nego, samo ti je Inso ovde. Elenna već odmaglila. Eno pije kafu sa Ladjarom. Spasila ga zicer brankovanja, pa je on iz zahvalnosti pozvao na kafu, koju on inače u ovo doba pije sa Djavolicom...Vuka je čudo, moj Lijo....Drži se ti Inso, pa ona je, bre, u stanju da ti u dahu izrecituje ,,The History of One Tough Motherfucker“, a neće te smarati ni sa Eliotom, to ti ja garantujem. Nego, nešto se mislim, koji bi ti bio lik u latino seriji...“
„Fernando, naravno!“
,,E, nemoj se vredjamo, nemoj se prozivamo...“
,,Neko me zvao...“ Iz polutame izroni u svom svom sjaju, niko drugi nego Fernando, car, šmeker, frajer, apsolutni kralj u muvanju u dalj.
,,Gde si, tebraaaa....“ Izljubiše se svi.
Baš je dobar, ovoga bi i ja jeb... Pomisli Kuvajlija, ali ne reče ništa. Naučio je da mudro ćuti kad treba i samo beleži pluseve u tefterče.
U kafanu upadoše Inso, Edit, Gospodža, Djavolica, Artemida....Van sebe od straha...
,,Šta vam je, sestre?“ Uglas ih upitaše Tulum i Lija.
,,Ma, juri nas manijak obučen u avatar Homo Serbijusa, ali bez listića....“
,,Šta se sekirate, to je samo jedan obični normalni manijak...“
,,A,dobro je, a mi mislile...Nema veze, trčanje je zdravlje, što bi rekao Gvozden, a možda i nije Govozden, možda je Jelen TU...Ma, sve mi se smutilo..Mentalna promajaaa...“
Otvoriše se vrata kafane i u već zadimljen prostor ušeta Kurd. Onda je legenda nastavila da se piše sama...