Uz dužno poštovanje ljudima koji poznaju i vole umetničku fotografiju, ovo pre jeste dijagnoza psihičkog stanja i opis karakterne osobine fensera koji želi biti zapažen, nego definicija hobija. Ono što je neophodno da bi se postali utripovani umetnički fotograf jeste neki jako skup fotoaparat (ako ošineš odokativnu maksimu svojstvenu nama ljudima Balkancima - "što skuplje to bolje", nećeš promašiti u ovom slučaju), šta je apsolutni mast hev ajtem - fini braon šalčić/arafatka (ako nema arafatke, može i karirani crno-beli stolnjak) koji u kombinaciji sa nekom frenč-stajl kapicom služi kako bi se istakla prirodna istančana finoća umetnikove duše.

Kad se prvi element zadovoljio, se može da krenuti u potragu za subjektima: starim otpadom, koji svako normalan baca, a ne fotografiše; romskom populacijom, kao veoma kusturično-umetničkom-socijalno-inspirativnom temom (samo pazi, tu nekad mogu i batine pasti ako se naleti na Rome koji nisu raspoloženi da služe "umetnosti"); maslačci, ulični kerovi lutalice i slične stvari...

Sad je kad je sve spremno, utripovani umetnik vadi aparatčinu od čije vrednosti mogu tri porodice na Kosmetu živeti brat-bratu bar dva meseca, i iz raznih uglova fotografiše svoje subjekte. Čuči, uvrće-okreće aparat, kao moj komšija majstor Cile kad obleće oko motora rasklopljene stodvajstosmice u svojoj garaži.

Kad se fotografije prikupe i izrade, onda se konačno može da nastupi psiho-masturbativni mega-svrš na sebe kao umetnika.

Rezervna lokacija za ubijanje od alkohola kad je primarna iz nekog razloga nedostupna.

Najpraktičniji način za rešavanje teških kriminalnih slučajeva, ako je verovati američkoj filmskoj industriji. Jedna kamera, od verovatno tri miliona megapiksela, je sasvim dovoljna da se reši slučaj ubistva, otmice ili teške pljačke...

Iliti, samo bogati uzimaju sve što je ponuđeno. U starija vremena, gazde, to jest, bogati ljudi u selu, su, da ne bi svoju čeljad zamarali cijepanjem drva, naručivali drva već iscijepana, pa ih kasnije samo poslagali, što i nije bio neki veliki problem. Ostala raja je morala da usiječe, iscijepa i posloži ta drva, kojima su se kasnije, kad zavije snijeg i napolju vjetar fijuče, grijali.

Bez obzira koji sport je u pitanju, srpski gledalac uvek odredi da su jedni naši a drugi njihovi, jer, ne bi drugačije mogao navijati za nekoga i nervirati se.

Kenjator elitnog reda usera u okvirima srpskog nacionalnog sporta - tenisa. Kaže se za pojedinca koji frustrira protivnike višestrukim overavanjem linija koje ograničavaju teren, a sve to u seriji, ponekad i u jednoj razmeni udaraca.

Izraz je nastao na zemljanim igralištima, kada kontakt loptice sa linijom rasprši nanose šljake i bukvalno je očisti, ali genijalni komentatori, kako oni u studiju, tako i ovi pokraj malih ekrana, praktikuju ga i kada se igra na betonu.

Kada te pozovu na posao, obaviš razgovor i češće nego obično počinješ Boga da pominješ u pozitivnom kontekstu, ne bi li te primili. Postoji nada.

Kaže se za osobu čiji ukus teži nuli ili je već dostigao nulu ili je otišao u minus.

Nekada često upražnjivana, a i danas ponegde aktuelna, vožnja fijakerom ulicama grada pod romantičnim osvetljenjem žutih uličnih sijalica, ponajbolje u svežini letnjih večeri nakon duge dnevne žege.
Karakteristična za manje gradove u kojima saobraćajna gužva jenjava sa večernjim satima pa parovi mogu nesmetano uživati u kloparanju potkovica praporcima okićenog lipicanera koji vuče lakovani fijaker dok kočijaš tiho priča sam sa sobom i povremeno švićne švigarom biča tek da razbije monotoniju.
Ljubavna priča na vrhunskom nivou, dostojnom francuskih scenarista.

Devojka mešavina latino-slovenske lepote. Nju su izvajali Zevs, Eros, Apolon, Atina i Afrodita zajedno, ali zbog nedostatka dokaza za to ćaletu i kevi idu sve zasluge. Keva joj je malo bolja riba od Lise Ann.
Kupidon je ne gadja strelama jer smatra da je to greh.
Ona nema mane, ide u wc samo da se okupa, nužde ne vrši. Nit' njoke nit' šapi. Pasulje, graškove i ostale buranije ne jede. Jede ambroziju i pije nektar, normalno. Ne da nikad nije prdnula nego čak nije ni bila blizu nekog ko je pustio goluba. Zube pere čisto iz dosade, pošto su joj zubi zauvek beli i čisti. Blam nije doživela u životu. Modu ne prati, moda prati nju. Retko ima dečka, a nikad joj nije prišao neko prvi, jer se ne može naći dovoljno hrabri Herkules da to i uradi. Nije ona nafurana, naprotiv. Pričala bi i sa prosjacima po ulici ako joj priđu, naravno jela bi (jede) i pasulj i ostale buranije (posle tih đakonija naravno i ona pusti po kojeg goluba), brije se čak i ispod pazuha, ali jednostavno ni jedan mužjak na svetu ne može i neće da zamisli i prihvati tu sliku! Poseduje i magije, ne radi to namerno, ali kad god komunicira sa nekim ona ima baš onakvo ponašanje kakvo druga osoba poželi. Od muzike sluša sve naravno, od svih žanrova samo najbolje, ali sumnja se da joj Apolon svira na uvce kada to poželi...

Poznati pevač plačipičkastih pesama, bugarskog porekla na kog žene i metorseksualci puštaju vlagu.

Odlikuje ga vrlo lep i melodičan glas, mrvicu hrapav taman toliko da bi se razlikovao od neke pevačice, jer kada bi se slušale samo reči pesme, prosečan čovek bi došao do zaključka da pesmu peva neka lezbejka.

Poseban fetiš su mu spotovi koje obično radi Dejan Milićević, a podeljeni su na dva segmenta, crno beli, gde plače na nekoj steni, poljani, parkiću ili u svom fensi stanu i kolor gde đuska zavodljivo i anđeoski se smeši.

Tematika je uvek ista, riba ga je ostavila jer je bio đubre, mada i dalje mi nije jasno šta je on tako pičkast mogao da uradi loše, osim ako nije možda propustio da usisa kuću ili izbaci smeće, zato što je hteo da pogleda ko je prošao dalje u "Ja imam talenat". Dobro, možda se okretao i za suknjama, al' u Škotskoj ili tako nešto slično.

Inače poznat je i po tome da ne jebe, već vodi ljubav na laticama ruža, nikad ne penetrirajući skroz, nikada ne traži da joj oskrnavi dvojku i nikada to ne ide bez njegove muzike u pozadini ili muzike nekog Željka.

Inače, u svim anketama za najpoželjnijeg geja pobeđuje uvek za dva koplja ispred svih, a na bilo kakvo pitanje vezano za bilo šta, on će odgovoriti kako ga motiviše ljubav.

Prodao si kukuruz, kupio janje, natovio ga, uzgojio, šišao si tu ovcu, dobio si vunu, ispleo čarape, obukao opanke preko njih, krenuo u selo, isprosio Maru, doveo je u kuću, spavao sa njom, dobio sina, voleo ga, podizao, hranio, pustio ga u beli svet i čekao. Vratio se neko nepoznat, priča tuđim jezikom. Jedva možeš da razabereš reči koje izgovara, a glas mu je toliko poznat. Grliš ga, pitaš ga, razgovaraš se s njim ili bar pokušavaš, uzimaš najbolju ovcu i kolješ, hoćeš ženiti sina. Vuna koju si postrizao sa ovce poslužiće kao dobro punjenje za pokrivače za postelju u kojoj će on spavati. Radost je to velika biti ponosan na sina. Već ti je teško kretati se i jedva se teturaš do kapije koju zatvaraš za njim koji odlazi automobilom. Besna neka kola, sa stranim tablama. Već pada mrak, a stado treba uterati u obor. Znaš da nećeš moći još dugo tako životariti, ali dok se hoda dobro je. U krevetu razmišljaš o svojoj mladosti, o pokojnoj Mari i o snazi koju si imao. Nadaš se da će sin doći dogodine, barem na dan ili dva ko i sad. Žao ti je što se još nije oženio niti planira imati poroda, a vreme nije na njegovoj strani, a ni na tvojoj. Čuješ u daljini tiho beketanje dok polako toneš u san...

Ženska osoba koja je namirisana, nosi prozračnu odeću i spremna je da igra uloge koje joj se dodeljuju.

U prenesenom smislu osećati se dobro zbog toga što ste jestivi i totalno hot.

Najgora osobina koju jedno drustvo moze da poseduje u celini i odlikuje se time sto stimulise gomilu pojedinaca da se ponasa onako kako oni zele,sto na kraju proizvodi teske posledice.Svedoci smo kako se ljudi svakodnevno bahato ponasaju u saobracaju,gde pojedinci daju sebi za pravo da voze kako oni hoce i pri tome ne mare za druge ucesnike saobracaja,ne koriste zmigavce,ne postuju ogranicenja,itd.Takodje smo svedoci poplava i materijalne stete koje se dogadjaju ovih dana na jugu Srbije.Slusajuci ljude ,koji su pretrpeli stetu izazvanu poplavom,zakljucije se da su za nju krivi zapuseni kanali za odvodjenje vode.Niko od intervjuisanih ljudi ,nije okrivio sebe za to sto su kanali zapuseni ,vec drzavu,lokalno rukovodstvo,boga,djavola,marsovce,mudzahedine,hopi indijance.....a niko se nije setio da kaze da su krivi svi oni koji te kanale redovno zapusavaju,tako sto u njih bacaju djubre,a i kad neko pomene to kao razlog i pita ih zasto bacaju djubre u kanale,svi se brane cuvenom recenicom "Pa,svi to rade"!
Slicno je i sa politicarima,koji su ,nazalost,deo naseg drustva,koji daju sebi zapravo da oni,nihovi soferi i svalerke,gaze narod sa sluzbenim kolima i da za to ne odgovaraju,da bahato otimaju drzavni novac i trose ga na licne potrebe i da pri tome budu zasticeni ,kao beli medvedi!

Drkula je ortak koji je klasični nemač devojke (hronični), tako da se zadovoljava manuelno (metodom drkanja, zato je i drkula). Ima žešći nedostatak pigmenta, tako da izbegava Sunce koliko god je to moguće. Iz kuće izlazi samo noću, ili eventualno u sumrak da bi izbegao opekotine trećeg stepena. Pored svega navedenog, takođe ima i neki sablasni, ali opet nekako grofovski nastup u komunikaciji, tako da ga se devojke uglavnom plaše, i izbegavaju ga u širokom luku.
Za razliku od Drakule, Drkula nije mitsko biće.

Može ih biti od dve pa na više, mada u glavnom su tri ili četiri. One babe iz komšiluka koje konstantno piju kafu i sede na terasi/ispred zgrade/na krovu k'o ortaci... Izađeš u 7 - one su tu. Vratiš se u 3 - one su i dalje tu. Jebeš - lupaju da se stišaš, itd.
Posebna vrsta koja živi od kafe. Ne jede, ne pije, ne spava. Nikad nisu bolesne, sve skupa su stare kol'ko piramide, i znaju sve. Od toga šta je in, šta aut, preko kvantne fizike do toga šta su danas Etiopljani radili.

Ideal svim alkosima,najgrlatiji u kafani.
Čvrst oslonac svakog lokala koji drži do sebe,na njega i njegovu ekipu otpada 50% pazara.
Sa gazdom su na prst u dupe,imaju svoju rubriku u knjigi šanka,njima ne sme da manjka.
Pije i s parama i bez para,zavrće ture za celu kafanu,povod mu ne treba,ali isto tako i prima čast od običnog sveta.Ako je slučajno gladan,gazda trči u mesaru da se naseče nešto za nabosti,da bolje klizi.
Njegovi politički stavovi se poklapaju sa stavovima bratije koja se skuplja kod trule kobile(šanka),pod fenjerom.Ne čita novine,jer pederi lažu,na teveu gleda samo prenose kad igra reprezentacija,informiše se na izvoru,ima svog čoveka u svakoj stranci u gradu.Može da ti završi šta god poželiš u opštini,sudu,inspekciji,ima drugare iz gimnazije(nije se dalje školovao) na položajima.
Potiče iz bogate građanske porodice sa pedigreom boema.Žene voli,nekoliko puta se tragično zaljubljivao,al su ga ostavljale i obavezno se sve udavale u beli svet,za neke mudonje koji nam kroje kapu.
Ima bar jednu jebaljku iz mladosti,koja je opšte poznata(glumica,pevačica..)a koju je on probijao na početku karijere.Uzor mladim kafanskim pripravnicima.Kada umre u lokalnim novinama do 40.dana izlaze čitulje sa njegovom slikom.Najveću šitulju daje gazda kafane u kojoj je obitavao,uramljuje je i stavlja iznad šanka na mestu gde je Šank majstor proveo radni vek.
Jednom rečju jednog dana kad porastem,oću da budem šank majstor,da se i meni dive!

Osobina, bilo fizička ili duhovna, koju neka jedinka poseduje i zbog koje smo u stanju da pređemo preko svega negativnog u njenoj ličnosti ili izgledu. Ono nešto čime taj ili ta postižu da su popularni, voljeni, bitni iako su na prvi pogled potpuno suprotni tome.

Obavezno televizor sa nekim kvarom, ostavljen na tavan ili podrum, kojeg je student doneo od kuće, komšije ili zatekao kao podstanar.

Svijet je ovaj tiran tiraninu a kamoli duši blagorodnoj, a naš ti je čovjek goluždravi tužna tica iskrivljena lika i poklonik sjaja svakakvoga, u vekovnoj borbi bednik: gura jadnik da uniđe u prvi kanal i jarugu pakla, da oseti miro original parfijuma svežeg mongolskoga, al stalno bi vraćan od profesionalnih izbacivača što ga prezru, nemilog pogleda, bez ozlijeda, ne udostojivši ga, ni objašnjenja ni razloga, pa se na kraju mučenik i preda:

Pređe u drugi kolosek, odijel za sirotinju, traka za spora vozila, traka zaustavna, zabrana prilaska Leni Kovačević, ukrajinski zejtin, estonski riblji ćevapi, sardele Beograd Rijeka Crnojevića, Narodna kuhinja je ok stvar, mandarine s neba pale naša vrata zatrpale.

I uvide naš junak, baš na dan svetoga Ivana L. Lalića, da korak ne može održati sa svim tim belosvetskim sjajem i šljaštanjem svuda okolo, sa potražnjom i ponudom, da redovno gubi, ispada smiješan, neprilagođen i nedostojan preliva sjajnih pogleda koji ga potvrđuju kao člana čopora. Uviđajući dakle svoj poraz, pritešnjen, on rešenje konačno nađe u preziranju svih tih carskih mrvica lažne kinske krune, baca izbledelu od pranja porfiru i zaključava se na Mansardu, pali tv lampaš crno beli, pušta Drugi, zaglavljuje dugme na daljinskom i frlja ga negde na tavan.

I od toga dana blagosloveno gasi dotadašnji godinama sklapani nakaradni razum i polako se budi ono iskonsko kulturno siortinjsko u njemu – period inkubacije nekoliko nedelja – čisti se kulturom ko kefirom i semenjem lana, kenja zavijutke skočkova, skida sve naslage visokorezolutne pohotnosti žudnje koja nikad nije mogla, uvek gladna, da se ispuni.