Obično označava početak baronisanja...

Priče o strašilima, grobljem, žiletom, bradatim komšijom, mačkama, pripadnicima romske populacije i tome slično. Pripovjedač je obično baba, ali u dosta slučajeva najstariji ortak iz društva može isto da pripovjeda. Nepisano pravilo je da se takve priče ne kazuju po danu, osim kad baba prolupa pa ne zna koji je period dana u toku, nego po noći. Dok okupljeni klinci bez daha slušaju pripovjedača, poredani u krugu oko vatre, na vrhu najbližeg brda, on se trudi maksimalno da prenese i najmanju dozu straha u okupljene.
Neizbježno je da se baterijom osvjetljava lice onog ko priča, dok neki gutaju pljuvačku, a oni najslabiji farbaju gaće u žuto a bogami i u smeđe.
Te epove iz djetinjstva vučemo do kasne starosti, pa je vrlo teško objasniti ženi, ili čak djetetu zašto gasite televizor kad se Groka pojavi pred kućom Mumijeva, zašto ne želite mačku za kućnog ljubimca, ili zašto izbjegavate brijanje. Neobjašnjivo je to zašto vam se priviđaju drakuline duge gaće kako trče preko groblja, kao i to što nosite bijeli luk oko vrata, mjesto lančića.

Najveći izum čovečanstva po mišljenju Anštajna. Nosiš vatru u džepu. Moćno. Zamisli, da moraš da upališ vatru bez nje. A nekada se i to mora.

Dan koji krene po zlu, i obično se po zlu završi. Astrolozi bi to pokušali objasniti lošim aspektima i uticajem Marsa na treću kuću Venere, ali to je jednostavno splet okolnosti na koji obično ne možemo da utičemo i da ga izbegnemo.
Neko bi i mogao, pod uslovom da ga je svestan, i da ga prepozna.

Preopteretiti koštano-mišićni sistem napornim fizičkim radom. Baldisati.

Sredovecna zena koja je, prema svojoj prici, prelezala i prezivela sve sto coveka moze da snadje. Po mojoj slobodnoj proceni, za to treba najmanje sto godina.

Novi hit u fudbalskom savezu. Ako hoćeš da pevaš, plati.

Ko god da osvoji titulu Zvezda ili Partizan, proćiće kao političari. Dve opcije, jedan pobednik, a u Evropi stereo šamaranje. No, u tom brlogu od lige pozitivna stvar su navijači. Ne oni nabijači na baklje, pesnice i leptiriće. Oni drugi. I oni pevaju. Decenijama prozivaju jedni druge. Normalna stvar. Mi njih, oni nas.

Ljudima iz saveza zafalilo novca za malterisanje taštine kuće u Meljaku i obnovu svastikinog arteškog bunara u Mrčajevcima pa su došli na ideju novog modnog hita. Ko peva ode mu kita. Milsim, kinta. Jebe se njima što je to samo navijačka euforija, ko će platiti veštačku oplodnju komšijine krmače? Gps na njihovim novim mercedesima je od 2011. Bruka. Euro skače, pa i cene nameštanja utakmica, a i izbori se bliže. Treba odštampati zaokružene listiće. I naručiti pragnjetinu za proslavu. A vi navijači, pevajte o ljubičicama, proleću i slično.

Dešava se da žene koje su rodile dete a beba plave kose (jer ipak smo mi sloveni) ubrzo ofarbaju kosu da ne bi neko pomislio da je tu umalo udela plavog komšije iako su i ona i muž crnokosi.

To se dešava dok su deca mala jer im kasnije kosa potamni.

Pitanje majke koja u tom trenutku pere samo belu robu. No, ovo moze biti krajnje neprijatno ukoliko vam je dete narkoman..

Recenica koja ce vas izvuci iz neprijatne situacije tokom strajka,ukoliko vas novinari pitaju zasto strajkujete,a vi naravno ne znate.

Krucijalni argument kvaziintelektualca u kafanskoj raspravi. Iako niko sa sigurnošću ne zna šta to znači, zajebano zvuči i samim tim zbunjuje protivnika. Ukoliko je ova rečenica dodatno propraćena i floskulama stranog porekla, pobeda u raspravi je neminovna.

Zvučni talas, visoke frekvencije, koji se prostire u svim ravnima referentnog sistema posmatrača. Jačina zvuka varira od blago nepodnošljvog do isticanja krvi iz uva.
Što je veća frekvencija i ugaoni pomeraj glave oscilatora to je i emitovanje efikasnije. Ako prijemnik-roditelj nije u ravnoteži i stoji normalno na pravac prostiranja, pojava rezonancije je neminovna. U zavisnosti od specifičnog otpora prijemnika i električnoj provodljivosti nerava zavisiće i vreme oporavka sistema.

Horor u noći. Sablasno po okolinu. Uštip za srce i levo plućno krilo. Bič u kori velikog mozga. Smrt za čekić, sloboda za nakovanj i uzengiju.

Šta ga izaziva? Pa, dokaza nema a mišljenja je mnogo. I jesu i nisu u pravu. Može a i ne mora da bude. Čak ni oni decxaci sa Masačusetsa, koji ga šiljkaju po ceo dan i primaju velike plate, oni nisu znali ni kako da ga definišu ili uporede sa nečim. A kamoli šta ga uzrokuje.
Dečiji psixolozi kažu da je vapaj za pažnjom ili nasleđen temperament jednog od roditelja... patronažna, dete želi kontakt a i mogli ste da se pretrgnete malo za one kapi... pedijatri, to je normalno, muče ih grčići... tašte, nisi stavio beli luk i nož ispod jastuka, oprem zete... moja baba, sinko,ako je nahranjeno, okupano, onda su živci...
Naravno, svaka tvrdnja je dokazana primerom iz komšiluka, rodbine, dalje tetke itd...

Rariteti od roditelja i znanstvenici nemuštog jezika imaju ceo šifrarnik plača poređan po talasnim dužinama i boji zvuka ali ih niko ne koristi... kažu, nelogično i bezveze.

Neki Turčin koji radi vremensku prognozu, ali naš čovek, odomaćio se, jede sad i prasetinu ide na slave i pokazuje domaćicama kako se prave originalne baklave, bitan je prstohvat smirne i da u rerni sviraju zurle dok se peče, bubnjevi i bosfor na frižideru nad zalivom pada turska noć, ljubazni turski kez dok naulji hendarluke.

Po njemu se i sajt zove hidrometerološkog zavoda. Istoimeni košarkaš, Hidmet Turkoglu, pet slova.

Ludo i brzo se spremaš za svirku. Izlaziš iz kuće i sedaš u wartburg limuzinu. Prolaziš pored čudne šume. Pretiču te motori. Došlo je vreme paklenih vozača. Voziš prema gradu 120 na sat. Primećuješ da se sprema oluja. Zbog nevezanog pojasa te zaustavlja murija. Pandur kaže:,, Stoj, Džoni, stoj!'' na šta odgovaraš :,,Ostaću slobodan, neću se vezati!'' Daješ gas i postaješ divlja mašina.
Priključuješ se hipnotisanoj gomili koja čeka u redu za ulaz. Čini ti se da čekaš već 1000 godina. Kada konačno uđeš, vidiš da su gramzivi i pohlepni već zauzeli prve redove. Napolju tamna je noć. Nailaziš na krug ortaka. Sa njima sediš i ispijaš piva. Bend izlazi. Let na drugi svijet može da počne. Posle šutke, držeći se za rebra, kažeš ortaku :,,Vadi me odavde!''
Odlazite u pab. Osećaš se kao da si ušao u harem. Negde iz daleka čuju se daire. Za prvi stolom sedi tvoj profesor. Krećeš sa alkoholom. Dok stojiš za šankom, delimično pijan, primećuješ mesečevu kći. Spremaš se na daleki put. Ono ćeš pokušati, neki neće za čitav život. Krećeš prema njoj. Posle nekog vremena shvataš da je ona tvoja od zlata jabuka. Pitaš se gde da pobegneš sa njom?
Osvanuli ste više puta, pripijeni na vrhuncu. A što dalje? Prsten ili pušku bacićeš u reku. Sa neba beli prah ti donosi san. Ali ona odlazi dok svi drugi spavaju. Bude te nečiji koraci. U magnovenju vidiš slike prošlog dana. Osećaš se prokleto sam, jer duša kad izneveri sve teže je i teže...

Rendžer / kornjača / super-klinac / fudbaler / košarkaš / ubaci po želji. Pitanje koje je samo po sebi smrdelo na svađu u svakoj većoj grupaciji dece i izazivalo netrpeljivost.

Ne tako omiljeni preformans ali kranje nužan geg zakivanja matorog ljubimca vam. Iako je bežični prenos izumljen još onomad, ima i dalje onih koji smatraju da je zaključavanje kola na daljinu oblik poltergeista (ma šta god to značilo) pa su tarzanski odlučili da se odupru trendu beta mužjakizma i ostanu dosledni svojim precima koji su zakivali vrata jako kurcom u pičku da je ona uobičajna '''oćeš čekić'' izlišna, često čak i smešna.

Elem(hehe), tačka ide ovako:
Lik robusne ''radnička klasa al dobro je'm, zato sam ovol'ki'' građe levim majgerijem otvara suvozačeva vrata, dizađe damče, naravno, zatim kratkim trzajem ''iz kuka'' oslobađa i sebe iz dveri neovozemaljskih. Zadihane i prilično izmorene al u istu ruku odlučne pojave gorostas se probija kroz otvor koji vlasnici srećnijih verzija automobila nazivaju ''vrata''.
Srećan, izašao je, i dama je tu, sve kul. Ipak ne! On zna da nije gotovo, tek počinje! Spušta levu obrvu Klint Istvud zon, namešta kajš, uvlači stomak, izbacuje grudi, kolena blago povija, triceps održava tenziju, zamah i ... BUM!

Okolna publika ustaje, stresa prašinu sa svojih uzdrhtelih kolena i u neverici se vraća u tminu sopstvenih žalosnih života očarani nedavnim volšebnim performansom.

Još uvek dobrostojeća tetkica-kucxkica na domaćoj sceni i estradi.

Plavookosa veštica, u očima mališana, koja jaše mikrofon i vrišti k'o da joj neko nabija beli luk u dupe.
Dobrodržeča gilfača koju bi svaki penzos i deka otkinuo od kurca još od onda kad se pojavila a oni bili mladići.
Bila ovakva ili onakva, ona žari i pali po inostranstvu. Zarađuje pare. Eeeej bre rođaci! Pa, hahahahahahahahaha, impasibl... Nju bre vole! Njene pesme prožimaju svaki deo srca i međunožja. Na MEGAHIT Šta ti moja bluza smeta ne zove se hitna već Anlave.
Ona kao ona, kao žena, paaa, i ne izgleda toliko loše, šaznam. Ima neku lepotu i vidi se da je jako negovana. To što ona izgleda idiotsku ne umanjuje njenu popularnost. Naprotiv, nekad kad toliko lupi nešto da i ona shvati kolko je glupa k'o kurac to bude toliko glupo da jednostavno nema sile da se nasmeješ. A, da njen osmeh... Osmeh koji tera i muve i komarce i ostalu krupnu i sitnu gamad. Seksi pogled koji će i starca naterati da pomahnitalo ode u kupatilo i istučka jazavca.
Kolege kao što su Era Ojdanić, Keba, Kemiš, Rade Jorović i ostali, uvek imaju samo reči hvale za svoju jebozovnu koleginicu. Sa druge strane, koleginicama je trn u oku zato što im uzima posao.... Sve u svemu, vesela i uvek duhovita pevačica, uzvraćala je lavinom šarma i bujicom smeha.

Za one koji su je videli par puta reći će da je to Nada Topčagić.

Primenjuje se kada neki predlog, savet, lek, itd. ne daje željene rezultate. Niti se desi bilo kakvo primetno poboljšanje, iako je tvrđeno da će ti bezmalo "izrasti krila" ako probaš.

Naočare za sunce, "specijalno adaptirane" za noćne žurke. Bez obzira što su to naj običnije naočare za sunce, SA ZATAMLJENIM STAKLIMA, uvek će se naći neki selja koji ce ih staviti kad podje u diskoteku, ( splav ) , bez obzira što je u kafiću mrkli mrak i jedinu orijentaciju predstavljaju blicevi digitalnih aparata.

Radnik PTT-a prema kojem se niste poneli onako kako bi on želeo.Možda ste nekad bili u žurbi, a on je zazvonio dva puta, doneo poštu, očekivao kafu, možda i rakiju, ali je bio odjeban zbog vaše žurbe.Možda mu se niste javili na ulici jer ga niste videli zbog dubokog razmišljanja o uticaju snega na razvoj gljiva u podrumu.Svejedno, duboko je povređen i sledeći put vam neće zazvoniti nijednom, poštu ćete naći u dvorištu, u bari, neka čestitka koju ste željno iščekivali biće samo bačena pored sandučeta i išutirana od strane ljudi koji se groze bacanja papira na pod.Zato, volite svog poštara, pa će i on voleti vas.