Osobina, bilo fizička ili duhovna, koju neka jedinka poseduje i zbog koje smo u stanju da pređemo preko svega negativnog u njenoj ličnosti ili izgledu. Ono nešto čime taj ili ta postižu da su popularni, voljeni, bitni iako su na prvi pogled potpuno suprotni tome.
- Kakva ti je ovo izgorena fleka na trosedu? Pala ti cigareta?
- Ma jok, tu moj muž sedi...
- Pa od čega izgoreno?
- Znaš kako on voli i crni i beli luk, a ne odbija ni pivo ni pasulj...
- Znam bre, kad podrigne spali trepavice...
- E, vidiš, ponekad podrigne, a ponekad pusti gas na drugi ventil, ako me razumeš...
- Jebote, smrde mu noge jer ih nikad ne pere, podriguje, prdi, ružan je i debeo, što ga uopšte trpiš?
- Ima on skriveni kvalitet...
- Kakav bre?
- Sećaš li se kad smo bili na moru pre dve godine zajedno?
- Sećam se, nosio one smešne kupaće do kolena kao pre dva veka... aaaaaa!
Svijet je ovaj tiran tiraninu a kamoli duši blagorodnoj, a naš ti je čovjek goluždravi tužna tica iskrivljena lika i poklonik sjaja svakakvoga, u vekovnoj borbi bednik: gura jadnik da uniđe u prvi kanal i jarugu pakla, da oseti miro original parfijuma svežeg mongolskoga, al stalno bi vraćan od profesionalnih izbacivača što ga prezru, nemilog pogleda, bez ozlijeda, ne udostojivši ga, ni objašnjenja ni razloga, pa se na kraju mučenik i preda:
Pređe u drugi kolosek, odijel za sirotinju, traka za spora vozila, traka zaustavna, zabrana prilaska Leni Kovačević, ukrajinski zejtin, estonski riblji ćevapi, sardele Beograd Rijeka Crnojevića, Narodna kuhinja je ok stvar, mandarine s neba pale naša vrata zatrpale.
I uvide naš junak, baš na dan svetoga Ivana L. Lalića, da korak ne može održati sa svim tim belosvetskim sjajem i šljaštanjem svuda okolo, sa potražnjom i ponudom, da redovno gubi, ispada smiješan, neprilagođen i nedostojan preliva sjajnih pogleda koji ga potvrđuju kao člana čopora. Uviđajući dakle svoj poraz, pritešnjen, on rešenje konačno nađe u preziranju svih tih carskih mrvica lažne kinske krune, baca izbledelu od pranja porfiru i zaključava se na Mansardu, pali tv lampaš crno beli, pušta Drugi, zaglavljuje dugme na daljinskom i frlja ga negde na tavan.
I od toga dana blagosloveno gasi dotadašnji godinama sklapani nakaradni razum i polako se budi ono iskonsko kulturno siortinjsko u njemu – period inkubacije nekoliko nedelja – čisti se kulturom ko kefirom i semenjem lana, kenja zavijutke skočkova, skida sve naslage visokorezolutne pohotnosti žudnje koja nikad nije mogla, uvek gladna, da se ispuni.
E eto me pijem 7 kafi na dan 28 cigareta i 19 votki, čuveno pravilo 7-28-19, koje ustvari označava 28. jul 1919. kad je Toša Manojlovič poručivši špircer poždrignuo u kafani, u Moskvi, u Beogradu, onda pustim Drugi i surfujem na kulturi: Trezor, manjine, oslobođene mečke, kulutra, hemijski eksperimetni, Branislav Radivojša Platiša, Vavilon, Tv mreža, Čitanje pozorišta, Kulturni dodatak, Metropolis, Izbor beloruske poezije na romskom, onda otvorim prozor da prhne iz ruke stvorena ofucana gugutka umazanih krila naftom i uđe snježna princeza Bojana Maljović da sredi po kući, isprazni pepeljare i zadovolji neke čisto ancilarne ljubavne potrebe, posle je otpremim mesecu nazad dok njen otac Branimir Brstina pomalo nervozno šilji brke u oblaku i govori ajde ajde.
Obavezno televizor sa nekim kvarom, ostavljen na tavan ili podrum, kojeg je student doneo od kuće, komšije ili zatekao kao podstanar.
Televizor koji nema sve boje, već jedna preovladava i slika treperi.
Televizor bez daljinskog, da bi student mogao da gleda reklame.
Televizor kojem treba da se upali oko sat vremena, pa ga student ni ne gasi naveče već samo smanji boju dok ne izgleda ugašen.
Televizor koji je jako malen.
Crno-Beli televizor.
Televizor koji kao antenu koristi viljušku, kašiku, žicu...
Pitanje od kojeg čoveku može da se digne kosa na glavi, ako ga preozbiljno shvati. Zapatilo se iz onih debilnih reklama za Orbit žvake, gde (uglavnom) devojka iz pakovanja redovno vadi dve dražeje (tako se beše to zove) i sa osmehom na licu trpa ona sranjca u usta. Jasno je da istog trenutka Orbit počinje da deluje, bakterije umiru, karijes se povlači, a zubi su vam beli kao da ste umesto žvake upotrebili Aće. Baš kao na reklami.
Vremenom se taj trenutak iz reklame u stvarni život preneo u formi pitanja i to najčešće kao dobra zajebancija u društvu. Razlog je jednostavan. Izvadili biste pakovanje žvaka pred društvom, željni svežeg daha. Kao i svaka lepo vaspitana individua ponudili biste i druge i tada bi vas dočekalo pitanje iz naslova definicije. Naravno, možda ste ih ponudili iz čiste kurtoazije nadajući se da niko neće uzeti, ali onda ste stvarno govno od čoveka. Ako su pak vaše namere časne, drugari će prihvatiti ponuđeno uz neizbežno pitanje ''Jel' daješ k'o na reklami''.
U globalu imate dva izbora. Ograničiti samo na jednu žvaku ili biti široke ruke. Ako su vam ortaci zajebanti po prirodi (a koji pa nisu), može se desiti da svi požele baš dve. Moguće je da to proizvede određeni otpor kod vas, ali ako se vodite maksimom kad je beg bio cicija prežalićete pakovanje i drage volje svima dati po dve dražeje, a pitanje će sačekati sledeću priliku i ''žrtvu''.
Cvele: E što mi je legao ovaj šiš, ko budali šamar. Sad još samo žvaku da tutnem u usta i ubijem malo ovaj luk. Hoće neko žvaku ljudi?
Žare, Paki i Kiza horski: Može.
Cvele: Evo uzmite.
Žare, Paki i Kiza: Jel' daješ k'o na reklami?
Cvele malo teška srca: Baš sva trojica hoćete po dve?
Žare: Naravno.
Paki: Mnogo sam luka nabio u ćevap druže, muči me gorušica.
Kiza: I mene isto.
Cvele kapitulira sa osmehom: 'Ajde jebi ga, kad je beg bio cicija. Evo vam po dve, zadavili se da bog da.
Priče o strašilima, grobljem, žiletom, bradatim komšijom, mačkama, pripadnicima romske populacije i tome slično. Pripovjedač je obično baba, ali u dosta slučajeva najstariji ortak iz društva može isto da pripovjeda. Nepisano pravilo je da se takve priče ne kazuju po danu, osim kad baba prolupa pa ne zna koji je period dana u toku, nego po noći. Dok okupljeni klinci bez daha slušaju pripovjedača, poredani u krugu oko vatre, na vrhu najbližeg brda, on se trudi maksimalno da prenese i najmanju dozu straha u okupljene.
Neizbježno je da se baterijom osvjetljava lice onog ko priča, dok neki gutaju pljuvačku, a oni najslabiji farbaju gaće u žuto a bogami i u smeđe.
Te epove iz djetinjstva vučemo do kasne starosti, pa je vrlo teško objasniti ženi, ili čak djetetu zašto gasite televizor kad se Groka pojavi pred kućom Mumijeva, zašto ne želite mačku za kućnog ljubimca, ili zašto izbjegavate brijanje. Neobjašnjivo je to zašto vam se priviđaju drakuline duge gaće kako trče preko groblja, kao i to što nosite bijeli luk oko vrata, mjesto lančića.
Obično označava početak baronisanja...
Juče u Braunu sedimo mi, ono sprdnja najlošija... I prilazi nam konobar, kaže, jel vaš onaj beli mercedes ispred? Ja reko, jeste, reci šta ti treba. Kaže on, nosi ga pauk. Ja izađem i vidim vozača pauka, kažem stani, on meni krene da kenja nešto kao šta se bahato parkiraš, ovo, ono i tu ga ja nabodem... On padne na kola, ja čuku o glavu...iii (nastavak baronije)
Dan koji krene po zlu, i obično se po zlu završi. Astrolozi bi to pokušali objasniti lošim aspektima i uticajem Marsa na treću kuću Venere, ali to je jednostavno splet okolnosti na koji obično ne možemo da utičemo i da ga izbegnemo.
Neko bi i mogao, pod uslovom da ga je svestan, i da ga prepozna.
-Dakle, da vidimo... Primljeni ste juče u polusvesnom stanju, a u krvi su vam registrovane velike količine alkohola i opijata.
-Tako kažu doktore...
-Na odelenju su mi rekli da su vas jedva savladali, jer ste se branili od napada belih miševa?
-Jeste doktore, al ja samo pijem, a te opijate, to mi neko sipao u piće, garant.
-A u vezi tih belih miševa, šta ste pili kritičnog dana?
-Doktore, ako ćemo po tome da gledamo, meni je svaki dan kritičan.
Najveći izum čovečanstva po mišljenju Anštajna. Nosiš vatru u džepu. Moćno. Zamisli, da moraš da upališ vatru bez nje. A nekada se i to mora.
Nekada su se šibice
pravile od belog fosfora na vrhu palidrvca. U dodiru sa vazduhom beli fosfor spontano sagoreva. Glavica palidrvca je bila presvučena zaštitnim filmom pa je bilo dovoljno oštetiti zašttni sloj. Zato su kauboji mogli paliti sa lakoćom šibicu o hosentreger negativca ili o štikli svojih kaubojki.
danas se šibice prave od crvenog fosfora ali on nije na palidrvcu već na kutiji u vidu "šmirglice"
Preopteretiti koštano-mišićni sistem napornim fizičkim radom. Baldisati.
-E, jedva sam utovario danas jedan beli, polukoncertni klavir, razglavio sam se! Svaka me koščica boli!
-Ostoja, čoveče, lepo sam ti rekla da pozoveš i Milojicu, daj mu koliko traži, omatoreo si, bre, nisi više za taj pos'o!
-Ko bre nije za taj pos'o? Teraš me da prekidam sad, kad imam monopol u gradu? Budibogsnama...
Sredovecna zena koja je, prema svojoj prici, prelezala i prezivela sve sto coveka moze da snadje. Po mojoj slobodnoj proceni, za to treba najmanje sto godina.
"Jaoj, boli me glava strasno..."
SZ: "Ja, i mene je isto tako stalno bolela glava...ma se mi puca tu nesto...'ocu dumrem!""Moram kd lekara...stasno me probada levi jajnik pslednjih dana."
SZ: "E, secam se ja kad sam imala upalu jajnika, to je bre mleko majcino da propisas kako je strasno. Jedva prezive!""Kao da imam nekih problema sa bubrezima..."
SZ: "E, i ja se prosle godine namuci sa ti bubrezi...jebase mi majku...ostalja to posledice za ceo zivot...""Imam collicae abdominalis."
SZ: "A?"
"Ti to nisi prelezala? Ma nemoguce..."
SZ: "Pa ne znam...nisam sigurna..."
"Boli me, stomak, zeno! Mozes slobodno i ti da dodas u svoju istoriju bolesti, kad se vec toliko hvalis!"
Novi hit u fudbalskom savezu. Ako hoćeš da pevaš, plati.
Ko god da osvoji titulu Zvezda ili Partizan, proćiće kao političari. Dve opcije, jedan pobednik, a u Evropi stereo šamaranje. No, u tom brlogu od lige pozitivna stvar su navijači. Ne oni nabijači na baklje, pesnice i leptiriće. Oni drugi. I oni pevaju. Decenijama prozivaju jedni druge. Normalna stvar. Mi njih, oni nas.
Ljudima iz saveza zafalilo novca za malterisanje taštine kuće u Meljaku i obnovu svastikinog arteškog bunara u Mrčajevcima pa su došli na ideju novog modnog hita. Ko peva ode mu kita. Milsim, kinta. Jebe se njima što je to samo navijačka euforija, ko će platiti veštačku oplodnju komšijine krmače? Gps na njihovim novim mercedesima je od 2011. Bruka. Euro skače, pa i cene nameštanja utakmica, a i izbori se bliže. Treba odštampati zaokružene listiće. I naručiti pragnjetinu za proslavu. A vi navijači, pevajte o ljubičicama, proleću i slično.
- Nema više navijačkih pesama!
- Samo one koje prozivaju?
- Ne! Svih u kojima se spominje: klub, suparnički klub, Tole, Toletova majka, Toletov golf klub, igrači, crni igrači, beli igrači, majke igrača, uža i šira familija igrača, ode radosti golu, promašaju i slično.
- Pa šta da pevamo?!
- Ima ona fina pesma jedna.
- Koja?!
- Šuma blista, šuma peva... Znate već. Za to ćemo vam progledati kroz prste jer se implicitno vređaju meda i zeka!
Dešava se da žene koje su rodile dete a beba plave kose (jer ipak smo mi sloveni) ubrzo ofarbaju kosu da ne bi neko pomislio da je tu umalo udela plavog komšije iako su i ona i muž crnokosi.
To se dešava dok su deca mala jer im kasnije kosa potamni.
- Porodila se Mileva
- Šta je dobila?
- Ćerku
- I kako je, šta je?
- Ma dete plavo pa se ona brže bolje ofarbala da ne pomisle ljudi da je imala nešto sa Belim pecarošem, jel znaš Belog?
- Znam Belog, Beli zna neku stvar što se tiče pecanja oće ga riba a evo sad i ova plava deca po komšiluku, jebi ga zna čovek radnju.
Pitanje majke koja u tom trenutku pere samo belu robu. No, ovo moze biti krajnje neprijatno ukoliko vam je dete narkoman..
Majka : Sine, ima li sta belo kod tebe?
Sin: Ššta?
Majka : Pa robe, jebote.
Sin : Izvini nisam te dobro ččuo ( Već se znoji paranoično, nada se da će dobiti samo šamar koji će ga vratiti u djetinjstvo )
Majka: Daj sine robu za pranje, jesi nenormalan ti?
Sin: aaaaa, evo odmah, daje robu.. Posle toga ostaje sam u sobi, majka pere to.. A on, gleda u svoj beli prašak, i raduje se sutrašnjim novim radnim promašajima....
Recenica koja ce vas izvuci iz neprijatne situacije tokom strajka,ukoliko vas novinari pitaju zasto strajkujete,a vi naravno ne znate.
Subota popodne,narod nema pametnija posla,nego izadje napolje,i strajkuje jer je britanski premijer dobio devojcicu umesto decaka,kako to red vec nalaze.Novinar prilazi okupljenoj masi,i pita jednog od strajkaca:
"Gospodine,a zasto vi strajkujete?"
Inteligentni strajkac u sebi:
"Sta bese ono,naftna mrlja,nije,beli medvedi,nije,gay parada,ne ne,to je prosle nedelje" "Gospodine,ja se osecam ugrozeno,to je sve sto cu reci,i mislim da je to sramota,pu!"
Krucijalni argument kvaziintelektualca u kafanskoj raspravi. Iako niko sa sigurnošću ne zna šta to znači, zajebano zvuči i samim tim zbunjuje protivnika. Ukoliko je ova rečenica dodatno propraćena i floskulama stranog porekla, pobeda u raspravi je neminovna.
- Grand je ruglo naše kulturne i muzičke scene. Sistem vrednovanja se poremetio i stvaraju se generacije koje streme prosečnosti.
- Dečko, menjaš teze. Upao si u zamku Aristotelovog logičkog silogizma. Mi ovde pričamo o jednoj kući koja nudi zaposlenje ljudima sa talentom i donosi profit državi, a samim tim i podstiče privredu. Dakle, nemamo slično definisane kriterijume da bismo debatovali na ovu temu.
- Seri, seri, moj golube beli.
Zvučni talas, visoke frekvencije, koji se prostire u svim ravnima referentnog sistema posmatrača. Jačina zvuka varira od blago nepodnošljvog do isticanja krvi iz uva.
Što je veća frekvencija i ugaoni pomeraj glave oscilatora to je i emitovanje efikasnije. Ako prijemnik-roditelj nije u ravnoteži i stoji normalno na pravac prostiranja, pojava rezonancije je neminovna. U zavisnosti od specifičnog otpora prijemnika i električnoj provodljivosti nerava zavisiće i vreme oporavka sistema.
Horor u noći. Sablasno po okolinu. Uštip za srce i levo plućno krilo. Bič u kori velikog mozga. Smrt za čekić, sloboda za nakovanj i uzengiju.
Šta ga izaziva? Pa, dokaza nema a mišljenja je mnogo. I jesu i nisu u pravu. Može a i ne mora da bude. Čak ni oni decxaci sa Masačusetsa, koji ga šiljkaju po ceo dan i primaju velike plate, oni nisu znali ni kako da ga definišu ili uporede sa nečim. A kamoli šta ga uzrokuje.
Dečiji psixolozi kažu da je vapaj za pažnjom ili nasleđen temperament jednog od roditelja... patronažna, dete želi kontakt a i mogli ste da se pretrgnete malo za one kapi... pedijatri, to je normalno, muče ih grčići... tašte, nisi stavio beli luk i nož ispod jastuka, oprem zete... moja baba, sinko,ako je nahranjeno, okupano, onda su živci...
Naravno, svaka tvrdnja je dokazana primerom iz komšiluka, rodbine, dalje tetke itd...
Rariteti od roditelja i znanstvenici nemuštog jezika imaju ceo šifrarnik plača poređan po talasnim dužinama i boji zvuka ali ih niko ne koristi... kažu, nelogično i bezveze.
- Polako bre, psss. Probudićeš je.
- Dobro, dobro, psss. E, ajmo malo u sobicu, a? Ajde malo.
- Si normalan bre. Daj mi portiklu, evo je pored tebe. I kad si već tu okreni mi praktičnu ženu, mislim da je počela.
- MA kakv...
- PSSSSSSST! Dragane, probudili se zaklaću te!
- Dobro, dobro, zaneo sam se. Ajmo malo u sobu. Pa vidiš da spava. A i tata bi mleka.
- Ma neću. Pusti me, nije mi do toga, ceo dan mi je na grudima. E, mislim da je malo otežala, od jutros mi trne cela desna ruka.
- Pa to ti pričam, hajmo u sobu da ti pokažem neke vežbe za šaku, hehehe.
- Nje, nje, njee, njeeee ...
- Jaoo neee... Aman bre Drag...
- Njeeeeeeee, njeeeeeeeeeeee...
- Nisam hteo. :ruke na oba uva: Ponudi je da jede.
- Ti ćeš večeras da dežuraš, jebe mi se što ideš na posao. Možda su gasovi?
- NJEEEEEE, NJEEEEEEEEEEE, NJEEEEEEEEEEEEEEEEEE...
- Daj joj sisu, gladna je.
- Ma malopre sam je dojila, nije.
- Ej, nema razloga da kuka, hoće još.
- Ma nije gladna.
- NJEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE...
- Stavi je na punjač ženska glavo!
- Da joj nije zima? Da je prekrijem još jednim peškirom, šta misliš?
- Ej, ona može ovako do ujutru.
- Pre 10 minuta je jela a pre toga je sisala bar pola sata. Eo sad će da viš. :stavlja bebu na grudi:
- Njee, nje, nje... njnj, ccccccccccccccc...
- Ha, šta sam rek'o.
- Ufff, to te sad usralo, inače nemaš poj... :ugriz za bradavicu: AAA, uf što me uštinu!
- TO ĆERO!!!!
Neki Turčin koji radi vremensku prognozu, ali naš čovek, odomaćio se, jede sad i prasetinu ide na slave i pokazuje domaćicama kako se prave originalne baklave, bitan je prstohvat smirne i da u rerni sviraju zurle dok se peče, bubnjevi i bosfor na frižideru nad zalivom pada turska noć, ljubazni turski kez dok naulji hendarluke.
Po njemu se i sajt zove hidrometerološkog zavoda. Istoimeni košarkaš, Hidmet Turkoglu, pet slova.
- Vidi Hidmet šta kaže za mesec dana, hoće li mraz uništiti kajsije, da li da pakujemo zimsku odeću, dal još metar drva da naručimo od lokalnog drvokradice, da li decu u šumu da odvedemo, biće li gladi, da li plavi Pek i Mlava, da li Beli Timok spava, šta kaže Hidmet milostivi?
*Draži mi je turski Hidmet makar kisele kiše najavljivo
nego evroatlantski vedr tu ambrela i kad lepo vreme obećava za šljivo
Ludo i brzo se spremaš za svirku. Izlaziš iz kuće i sedaš u wartburg limuzinu. Prolaziš pored čudne šume. Pretiču te motori. Došlo je vreme paklenih vozača. Voziš prema gradu 120 na sat. Primećuješ da se sprema oluja. Zbog nevezanog pojasa te zaustavlja murija. Pandur kaže:,, Stoj, Džoni, stoj!'' na šta odgovaraš :,,Ostaću slobodan, neću se vezati!'' Daješ gas i postaješ divlja mašina.
Priključuješ se hipnotisanoj gomili koja čeka u redu za ulaz. Čini ti se da čekaš već 1000 godina. Kada konačno uđeš, vidiš da su gramzivi i pohlepni već zauzeli prve redove. Napolju tamna je noć. Nailaziš na krug ortaka. Sa njima sediš i ispijaš piva. Bend izlazi. Let na drugi svijet može da počne. Posle šutke, držeći se za rebra, kažeš ortaku :,,Vadi me odavde!''
Odlazite u pab. Osećaš se kao da si ušao u harem. Negde iz daleka čuju se daire. Za prvi stolom sedi tvoj profesor. Krećeš sa alkoholom. Dok stojiš za šankom, delimično pijan, primećuješ mesečevu kći. Spremaš se na daleki put. Ono ćeš pokušati, neki neće za čitav život. Krećeš prema njoj. Posle nekog vremena shvataš da je ona tvoja od zlata jabuka. Pitaš se gde da pobegneš sa njom?
Osvanuli ste više puta, pripijeni na vrhuncu. A što dalje? Prsten ili pušku bacićeš u reku. Sa neba beli prah ti donosi san. Ali ona odlazi dok svi drugi spavaju. Bude te nečiji koraci. U magnovenju vidiš slike prošlog dana. Osećaš se prokleto sam, jer duša kad izneveri sve teže je i teže...
Rendžer / kornjača / super-klinac / fudbaler / košarkaš / ubaci po želji. Pitanje koje je samo po sebi smrdelo na svađu u svakoj većoj grupaciji dece i izazivalo netrpeljivost.
Darko: E! 'Ajde da se igramo rendžeraaaaa!!!
Klinci: (u glas) 'Ajdeeeee!!!
Darko: 'Ajde, Marko, koji si ti?!
Marko: Ja sam beli!
Darko: Dobro, može. A ti Pero?
Pero: Ja sam crveni!
Darko: Može! A ti Janko?
Janko: Ja sam plavi!
Darko: E ne može! Ja sam plavi!
Janko: E ne može! Ja sam!
etc. etc.
Ne tako omiljeni preformans ali kranje nužan geg zakivanja matorog ljubimca vam. Iako je bežični prenos izumljen još onomad, ima i dalje onih koji smatraju da je zaključavanje kola na daljinu oblik poltergeista (ma šta god to značilo) pa su tarzanski odlučili da se odupru trendu beta mužjakizma i ostanu dosledni svojim precima koji su zakivali vrata jako kurcom u pičku da je ona uobičajna '''oćeš čekić'' izlišna, često čak i smešna.
Elem(hehe), tačka ide ovako:
Lik robusne ''radnička klasa al dobro je'm, zato sam ovol'ki'' građe levim majgerijem otvara suvozačeva vrata, dizađe damče, naravno, zatim kratkim trzajem ''iz kuka'' oslobađa i sebe iz dveri neovozemaljskih. Zadihane i prilično izmorene al u istu ruku odlučne pojave gorostas se probija kroz otvor koji vlasnici srećnijih verzija automobila nazivaju ''vrata''.
Srećan, izašao je, i dama je tu, sve kul. Ipak ne! On zna da nije gotovo, tek počinje! Spušta levu obrvu Klint Istvud zon, namešta kajš, uvlači stomak, izbacuje grudi, kolena blago povija, triceps održava tenziju, zamah i ... BUM!
Okolna publika ustaje, stresa prašinu sa svojih uzdrhtelih kolena i u neverici se vraća u tminu sopstvenih žalosnih života očarani nedavnim volšebnim performansom.
-Šefe, skratila nam produkcija budžet, ne možemo da radimo onaj završni deo po scenariju. Ono kad Brus nonšalantno aktivira tovar C4 iza sebe i ide ka kameri dok u pozadini suklja ogroman plamen, a Megan mu skače u zagrljaj u onom pocepanom trikou...
-Nemamo ške za jednu pišljivu eksploziju praćenu omanjim zemljotresom?!
-Bojim se da je tako...
-Ma nećeš ga majci! Mali, doteraj onaj trabant što nam bleji u magacinu, iz Crna mačka beli mačor, i daj onom pišljivom Brusu da proba da zatvori vrata...
