Ultra zajebana spravica iz Nindža kornjača. Verovatno i najkulja ili je barem imala najkulje ime. Jeste, postojao je tamo i portal prema Dimenziji X i kornjo-komunikator i generator interdimenzionalnog fluksa (kakogod), ali generator retromutogenih zraka je ipak nenadjebiv. Jeste da klinci koji su gledali ovaj crtać nisu imali blage veze šta bi to uopšte moglo da znači (meni ni danas nije sasvom jasno), jer je zvučalo podjednako besmisleno-genijalno kao i šklombocna curi kod ispravljača, ali je zvučalo zajebano i moćno, a to je bilo dovoljno. Ovo sokoćalo je poništavalo dejstvo mutogena, drugim rečima, moglo je da mutanta ponovo pretvori u normalno ljudsko biće. Ali jebiga, Sekač je hteo da pomoću njega vrati kornjače u staklenu teglu, pa je Donatelo morao da ga uništi. Šteta, bila bi to korisna sprava.

Narodsko objašnjenje za medicinsku pojavu zvonjave u ušima. Usled čini mi se povišenog krvnog pritiska, javi se osećaj da jedno uvo zvoni.
Onda pitaš nekog od prisutnih ''koje mi uvo zvoni?'' i ako pogodi, kažeš mu da će čuti glas.
Kakav glas, pojma nemam.

Izraz za nevjerovatno vještu i sposobnu osobu, koja se može snaći u svakoj situaciji. Ber Grilsa možda možete izbaciti iz aviona usred Afrike i on će preživjeti pijući vodu iz slonovske balege i jedući crne mambe, ali čovjek sa sposobnostima iz naslova će ušetati među milion muslimanskih hodočasnika u Meki noseći krst i Bibliju, a odšetaće sa milion svježe konvertovanih hrišćana. Što se kaže, za sve ga Bog dao i u svemu pobjeđuje.

Podvik lukavih srpskih muzičara na svadbama i krštenjima, kad se kao lešinari skupe oko kuma i kume, koji hteli ili ne hteli moraju da daju i zadnji dinar iz džepa, jer im srpski ponos ne dozvoljava da budu zadžaba isprozivani pred par stotina duša. Ako muzikanti nanjuše da su kum i kuma gastarbajteri, dotični će pri povratku u Švabiju instantno da apliciraju za sozialhilfe.

Lokalni budzovan je resio da ulozi "posteno" zaradjenu kintu u klub iz svog sela, koji se takmici u srpskoj ligi, i konacno ispuni nedosanjani san mestana-druga liga! Angazovao je pojacanja, novog trenera, kupio dresove i nove kopacke, i poslao ekipu na pripreme u neko drugo selo, sa druge strane brda.
Naravno, usput poznaje nekog iz SOS kanala, i pozvao ih je da naprave zivopisnu pricu o tome kako se i van Beograda igra dobar fudbal.
Na put u selo "negde u Srbiji" krecu : riba-voditeljka, snimatelj i Nebojsa Stefanovic, naravno.
Tokom dvocasovne reportaze koja se emituje u udarnom terminu u pola 3 ujutro, moze se videti kako ekipa trci po stadionu koji se previja na centru, tako da se sa jednog gola ne vidi drugi. Ali, zato su tu krave, koje pasu, pa sisanje trave nije ni potrebno. Dok buduci drugoligasi trckaraju i rade sklekove, Nebojsa Petrovic nas uverava kako se medju ovim momcima sigurno nalaze novi Dzaja i Bobek, samo ni jedna stanica sem SOS kanala nema muda da to objavi.
Na kraju reportaze, riba-voditeljka povede najvecu facu ekipe u setnju, gde ce mu postavljati razna zajebana pitanja, a snimatelj ce sve to zabeleziti.
Tokom razgovora, saznacemo svakojake zanimljive stvari od buduceg Dzaje: omiljeni kreator mu je Armani, Ceca mu je mnogo gotivnija od Seke, u horoskopu je Jarac, i veoma je uporan, podznak jos nije izracunao, ali planira da nazove Milana Tarota da to ucini umesto njega, pravi je Srbin, omiljeni svetac mu je Sveti DJordje, i obozava da ide na slave, sujeveran je i plasi se grmljavine....i jos mnogo toga je hteo da kaze, medjutim, snimatelj se sapleo o kamen i upao u kravlju balegu, pa su prekinuli intervju.

1.) Riba zagorela k'o ciganski tiganj, u fazi u kojoj bi dala i krezubom, poluraspalom radniku gradske čistoće u Najrobiju.
2.) Precvetala i otromboljena milfača, do skora predmet mašte i priča brojnih trsitelja i Milfhauzena, a sada vlasnica naborane face i sisa koje se polako predaju čarima sile teže.

Pored hokeja još jedan od zimskih sportova kojima se intenzivno bave pripadnici najstarije generacije. Pognuti u ramenima, nagnuti naprijed, sa rukama na leđima, neodoljivo podjećaju na Matija Nikenena u rijetkim trenucima kada je bio trijezan.

Opšte je poznato da se u fudbalu sa gostujućeg terena bodovi teže osvajaju nego kad igrate kući.
Ista stvar je i kod seksa.Muškarci gostujuće terene u ovoj disciplini dele po težini u 4 kategorije:Easy,normal,hard i very hard.
Easy:Najlakša gostovanja,kad kad Zvezda ili Partizan igraju protiv FK "Stočar" iz Gornje Lukovine.To su obično gostovanja kod "devojaka lakog morala" ili kako se kod nas popularno nazivaju-kurvi.Bodovi se podrazumevaju bez obzira dali ste frajer svetskih razmera ili pak slučajni prolaznik sa dva zuba u glavi i mirisom kao lav u sezoni parenja.
Normal:Takodje jedno od lakših gostovanja,obično se gostuje svojoj devojci ili pak seks šemi,mada bodovi sa ovakvih gostovanja nisu baš toliko sigurni jer nju ume da "zaboli glava" i da dodje do još nekih izgovora.
Hard:Ovo je već ozbiljnija prepreka.Tvoj protivnik nije baš kaludjerica,ali se nećka.Obično su to devojke koje si tek upoznao i muvaš ih,ali one neće odma bum-tras već da te upoznaju,dugu vezu...procenat uspešnosti sa ovih gostovanja je nekih 30%.
Very Hard:Liga Šampiona,gostovanje Zvezde ili Partizana Barseloni! To su nevine devojke,čiji otac,inače ratni veteran,ima fobiju od njenih udvarača,nosi kalašnjikov sa sobom i spreman je na sve,tako da je ovde teško živ i ući na stadion,a kamoli uzeti bodove.

Preporuka doce za invalidsku.

Vanserijski jebač. Za njega je Čarli Šin hodajuća pička sa dve leve noge.

Zabijeni otisak kopačke na laganim karbonskim štitnicima od teških 500 eura. 'Ko voli, nek' izvoli.

Situacija u kojoj svi sede sa jedne strane stola, jer je druga strana iz nekog razloga nepovoljna.
Apostoli najčešće nemaju mesta i stalno se laktaju, ali niko neće da popusti i da prvi i to još sam sedne za anatemisanu stranu.
Uslov za uspešan apostolski raspored sedenja je svadbarska klupa i dugačak sto. Stolice jednostavno ne dopuštaju takvu slobodu razmeštanja.

Polica za TV i DVD.

Makovnjača u pojedinim pekarama. Izaziva ultra brzi porast šećera u krvi a slatko se oseća na jeziku čak i na mestima predviđenim za nadražaje kiselog i gorkog ukusa.

Jebiga, da bi uspeo kažu treba ti 5% talenta, 5%sreće i 90% rada, to ti je opštepoznata stvar. E, sad samo retki je slede i zato od njih nastaju veličine.

Dok mnogi bleje, trućaju, oni veliki rade, nerviraju se, ali zato sve to dolazi na naplatu, tako odjednom, ali sa razlogom kao posledica onoga što su činili u prošlosti. Oni postaju lavovi, zvezde, mnogi im se dive iskreno ili lažno, nije bitno, mnogi ih vole, jer su oni zvezda vodilja...

Sa popucalog betona, možda nekog seoskog druma stigli su do cilja, ali i dalje guraju napred, ne znaju za strah, uzimaju sve što se uzeti može... oni su pobednici koji ne znaju za poraz, reč luzer nije im poznata!

I onda u tom pobedničkom nizu desi se slučajna greška koja ništa ne znači, neće ih izgurati sa tog puta...ali ne lezi vraže...frustrirana, neostvarena masa koja im se lažno divila time sada zadovoljava svoju sujetu...Naravno veliki nastavljaju dalje jer njima taj jedan pad ništa ne znači, dok oni neostvareni takođe nastavljaju dalje zadovoljni što je i onaj kome zavide i lažno se dive pao bar jednom!

Kao da je Bog želeo da zadovolji sve, da svima pomogne...pobedniku je dao sve, a onima koji nisu uspeli dao je bar mrvicu o kojoj će da pričaju narednih xyz godina.

Kulminacija velikog odmora u gotovo svim a naročito tehničkim školama. Trenutak u kojem atmosfera dostiže tačku usijanja.
U nedostatku vatrenog oružja čijim bi se pucnjevima u vazduh demonstriralo prisutnima u kakvom su trenutno raspoloženju, srednjoškolci u te svrhe koriste upaljač koji proizvodi koliko toliko sličan zvuk kada se razbije o čvrsto tlo.
Ponekad se upaljač razbija i kada je atmosfera smorna kako bi se ista podigla na viši nivo, što bi se reklo da ima o čemu da se priča.

Kaže se za nekadašnju ljepoticu, želju svih momaka kojoj u mladosti nijedan nije bio dovoljno dobar ( ovaj šepa, onaj škiljav, onaj siroma') koja se nakon što su joj prošli svi vozovi udala za rugobu koja u jednom obuhvata sve "mane" nekadašnjih prosaca.

Dosipanje soli na ranu osobi koja se oprašta od neke sebi omiljene aktivnosti.

Dani kladioničarskog posta. Tim danima se klade samo oni koji su već izgubili kola, nameštajstan, gajbu i veru u Boga, pa nemaju razloga da poste.

a) Dok se tvoji drugari napijaju u subotnjem izlasku prilaze ribama i ispadaju budale, ti napola pijan (napola trezan) stojiš naslonjen na šank, pušiš cigaru, cediš pivo i prilazi ti devojka i kaže: ''Ti mi deluješ baš ok, za razliku od ovih tvojih drugova, hvala bogu da u tom društvu ima neko normalan.'' Osmehuješ se i već znaš da je tvoja, i započinješ neku neobaveznu temu.

b) Bleja za 1. maj, umalo kobaja parti ali ima jedno žensko, koje ceo dan i celu noć muvaju svi, osim tebe naravno. To počinje opasno da je smara, i svi joj deluju isto, osim tebe. Primećuješ da je zafalilo mesa, pića, cigara, nebitno čega i pitaš ko će do grada sa tobom da kupiš, ona je javlja prva i ustaje jer je jedva dočekala da se reši ovih navalentih, a i interesuje je šta se krije iza te tvoje mističnosti i zašto je ti, baš ti nisi muvao a svi ostali jesu. Vozite se prema gradu, ona ti baca neku spiku i smeška se. I ti se smeškaš, opet si uspeo.

c) Fudbalska utakmica beton lige, tvoj tim napada, svi se kreću napred, ali ne i ti, jer igraš u sredini. Šalješ loptu desno, krilo centrira, štoper izbija glavom i ti primaš tu loptu na 18 metara od gola, raspaljuješ poluvolej i GOOOL. Zadovoljno se smešiš dok kapiten viče: TAKOOJE OPET OVAJ IZ DRUGOG PLANA!!1