A sad se pripoveda.
Bilo je to kad su bila bolja vremena, a sad se sve to promenilo, da više ništa nije kao pre, kažu da su se ljudi su se promenili. Valjda sve to ide sa ovim vekom u kom sad živimo. Ko će to da zna?

Sigurno ste upoznali lika koji kad vam kaže nešto, to ne da nije bilo tako, negooo, nije bilo ni stoti deo od toga. Ono, kad vam kaže da je pala kometa na selo, a ono padao grad. Lik koji ne da sere, nego preteruje. Ali, šta ćete, mora se trpeti, boles' je to, a boles' ne bira.

A što je još gore, lik ne priznaje ni glavu s ramena da mu otkineš da nije u pravu. On nikad ne laže. He is a fuckin' saint!

E, onda Brusjani primenjuju taktiku magične rečenice iz naslova. Jer ko bolje od Višnjića ume da činjenicu da je neko mahinalno zveknuo Kulin-kapetana uglavu pretvori u veliko junačko delo. Dakle, za gusle se očekuje da lažu, pa je onda lepše uhu za slušati.

Izraz kojim se opisuju neverovatno kretenski i potpuno nelogični postupci.

Isključivo tamo gdje je životni standard veći i državno političko uređenje bolje.

Prvo moraš da budeš već obrijan, gladak kao bebina guza.Dalje, skineš se do pola. Nikako siledžijka, bade mantil ili ne dao Bog majica. Podrazumeva se da si nabildovan kao Statam između dva Transportera. Ogledalo mora da bude dimenzija 3 puta 3 i da se u odrazu vidi spavaća soba. Nanosiš gel (pena je za Turke) rukom, s takvom preciznošću ko da Džejmi Oliver maže kajmak na lebac. Bez gromuljica. Pristupaš aktu brijanja. Jednim brzim potezom odozgo na dole skidaš nepostojeće dlake. U pravom životu tom brzinom bi potkačio jugularku i iskrvario za tren oka, ali ovo je reklama. Složi facu kao da Severnokorejci bombarduju Seul. I tada...tada dolazi ribetina koja te 'vata za nabreklu sisu. Ono što bi u real life-u bilo: 'Goni se bre u kurac zakla' se ko Misirac' pretvara se u pogled pun razumevanja. Jebaćeš. Ali tek kasnije. Prvo mora da te pipne za obraz da vidi kako si gladak. Lice ti nije kao predgrađe Bejruta. I ne skvičiš kad staviš afteršejv.

Међ' народом небеским, помало смарачки пандан речци елем, који као и ова потоња служи за да се науљи језик пред почетак-наставак не обавезно, али најчешће, подуже приче. Флоскула која означава повратак говорног субјекта са насумичне дигресије на главну тему, мада не треба искључивати ни евентуалност у којој иза исте следи питање "Шта сам оно беше прич'о...?".

Било како било - срдачан и грејте се на гас.

Obavezan fenomen prilikom povratka među svoje bližnje sa bilo kog puta. Bilo da se radi o porodici ili prijateljima, onoga trenutka kada kročite preko praga neki od njih će da vas salete da im onako s nogu prepričate svoje putešestvije, a drugi će da odu da vam spreme neko posluženje i osveženje, pa da se vrate da i njima ispričate istu priču, dok oni prvi za to vreme zovu ostale da se sjate iz komšiluka da biste i njima prepričavali po treći put.
A tebi trulo da im kažeš "e, 'ajde se vi prvo lepo svi skupite, pa da vas odjednom sve skinem s dnevnog reda".

Završno likovanje nakon nekog iscrpnog objašnjenja, profesionalno obavljenog posla, bilo koje aktivnosti kojom se demonstriralo znanje, veština, nadmoć nad drugom stranom. Sama težina problema bude različita, nekada i jako komplikovana situacija ali je suština predstaviti je u obliku šećerne vodice ili mačjeg kašlja, očekujući onaj ponizni :Pa nije!: odgovor i zahvalnost.

Iz drugog ugla može biti i manifestacija frustracije prema nubari nakon detaljnog crtanja a bogami nekome i bojenja aktivnosti koju moja baba rešava jednom rukom.

izjava svojstvena starijoj populaciji. Vrati mi osmeh na lice kad se setim kako je moja prabaka znala reći :" U moje vreme 'vake kurveštine nije bilo. Jes' da poneka curom djete rodila al' vake kurveštine sakloni Boze."

Univerzalan odgovor na mnoga pitanja koja počinju sa -zašto-.

Prošlo.
Ne vraća se ni kad se priziva oživljenom uspomenom.
Ni kad se potrudiš da napraviš reprizu.

Pitanje koje postavlja jedan učesnik tuče u pokušaju, drugom.
Okršaj najčešće počinje zajebom: jedan je drugom slučajno razbio ogledalce, il’ ogrebao kutijicu s puderom.
Odgovor na pitanje po pravilu je: “Šta ti meni šta je bilo?!”.
Slijedi reset, i tako u krug par puta.

Priznamo sebi kada zagrizemo preveliki zalogaj. Nešto čemu jednostavno nismo dorasli. Prosto, nismo dovoljno dobri. I tu nema ničeg lošeg. Valja raščistiti sa sobom.

Pitanje koje se postavlja širem društvu nakon neke žurke, izlaska, rođendana ili Nove Godine, na koje se dobija jedan od tipičnih, dole ponuđenih odgovora...
Neki ljudi će isto napisati na statusu na facebook-u iako ih niko ništa nije pitao...
Odgovor zavisi i od karaktera osobe...

Stih iz čuvene pesme Elvisa J. Kurtovića Folk reping (džej ispravno, ali je on taj inicijal vazda izgovarao kao dži, verovatno jer mu šištalo jajo da bude ispravno) kojom je predstavljao članove svog benda. U vreme Nju primitivs pokreta bilo je veoma bitno da svaki bend ima pesmu kojom publici predstavlja članove iz prostog razloga što su se često menjali i rotirali, a ponekad čak i osnivali svoje bendove.

Naravno, kao što to često biva, ove pesme nisu preterano umetnički važne pa je i Elvis preuzeo narodnu poskočicu dubrovačkog kraja zvanu Linđo i prebacio u novi muzički format, time popularišući lascivne stihove na mnogo višem nivou nego što su to uspevali svirači linđoa. Sam Elvis nije mnogo prezao od direktnog govora i prostosrdačnog umetničkog izražaja, naročito dobro opevanog u pesmi posvećenoj bivšoj ljubavi - Ko te kara nek' ti piše pjesme.

Ono što je u celoj priči važno jeste kasniji razvoj ovog izraza u lagano upozorenje sagovorniku/sagovornicima da su preterali sa sranjem i da je vreme da nagaze loptu i pogledaju gde su im ostali saigrači.

Poslednji trzaj pri opravdavanju za prolazak kroz crveno.

Izjava svojstvena svima onima koji su doživeli čari stare Juge. Njima je sve bilo lepo, svi su bili napojeni, u'ranjeni, srećni, javljali su se komšijama, a vrhunac prilikom psovanja je bila reč... Ček, ček - pa, oni nisu psovali. Kako li su njihova deca i unuci naučili tol'ke ružne reči? Od komšija, naravno.

Elem, da se vratimo na glavni kolosek pruge "Beograd - Bar". U nji'ovo vreme nije ničega izvitoperenog bilo. Svi su oni živeli u zemlji Dembeliji i niko nije pokazivao nikakve znake bilo kakve nastranosti. Samo misionarska poza, persiranje tokom prve 3 godine braka, nobles. Ništa stiskavac na igrankama, ništa alkohol, samo "Kokta", nobles. Sve fino, sve kulturno. Nobles, jebote!

Ako se i načuje nešto što nije potaman uhu tog finog građanstva, odma' se sklanja pod tepih. Dođe narodna milicija i nauči te kako da ne čuješ, kako da ne vidiš, kako da ne govoriš. Pendrek! Sve što može da škodi razvoju i prosperitetu radničkog, samoupravljajućeg, socijalističkog, bratstvo-jedinstvenog naroda, sve se sklanja daleko od očiju, daleko od srca. Pusti se, neko vreme, da narod ispira usta, tiho doduše, takvim pričama, sve dok se neko ne zamršti u njihovom pravcu. "Hajde, deco - slikanje", što bi rekla učiteljica iz "Lepih sela, što lepo gore". Svi srećni i nasmejani, licemerni, keze se u objektiv, a horor film im se odvija u glavama. Ton film.

E, baš zato što u nji'ovo vreme nije bilo svega toga čega danas ima, danas svega toga ima na pretek. Sve to čega tada nije bilo možemo nazvati jednom rečju - besom. Jer, njima i njihovima su tada svi bili "besni", bilo da traže proje preko hleba, sladoled u sred januara ili čaja usred avgusta. Kada ih neko nešto upita, na primer - zašto komšijin mali jede malter i zašto ga zovu degenerikom, oni odgovore da ćuti i ne pita ništa, jer nije to njegovo da pita i da zna. Posle im je kriv đavo kada taj degenerik koji jede malter sjebava domaću kinematografiju.

Opis događaja (rođendana, svadbe, žurke...) na kom ste se toliko napili da se gotovo ničeg ne sećate.

Да су се кинези раније пустили у економију света, и да су раније кренули са масовном производњом производа сигурно да би и цела историја човечанства била другачија.. Њихови ниско квалитетни производи би изменили велика дешавања и битке на овом свету, то је сигурно..

Izraz se koristi da opiše do koje mere ste zajebali stvar.