De si brate kako je na faksu?
Ma nikako, ispit mi u proseku 800 strana, ne pitaj. Kod tebe?
Ja sam upisao Megatrend, pa sad ladim jaja. Jebiga brate nekom je život majka, a nekom Jamajka.

Ustaješ ujutro i režiš na alarm: Pu jebem ti telefon, joj da mi je još samo sat da odspavam.

Dolaziš na posao i režiš na kolege, a povremeno i zalaješ, ali i podviješ rep: Koji si kurac prebacio one palete tamo, lepo sam ti rekao da ih prebaciš u drugi magacin! Hjoj, sa kim ja radim, pa jebemu gde je sad onaj novi, jel opet kasni? - u međuvremenu se pojavljuje šef - Dobro jutro šefe? Kako ste?

Na poslu ima jedna prelepa sekretarica oko koje svi obleću, između ostalog i vi. Režite na svakoga ko priđe toj kancelariji.

Vraćate se kući sa posla,osuđeni na GSP i režite na sve okolo i njuškate ih: Ja sam prvi video prazno mesto, marš otale!!! Joj je se ova namirisala! Gospođo, alo, probija vam znoj ispod tog parfema! Neki se ne kupaju u ovom autobusu! -neko iz mase dobacuje- Ćuti tamo, ni ti ne mirišeš bolje! Pored vas stoji čovek koji se oseti kao da ima govno u džepu.

Napokon bežite iz gradskog prevoza i dolazite kući. Sa vrata njuškate da osetite šta vam je voljena osoba spremila za ručak. Ulazite u stan i počinjete ritualno mahanje repom: Draga, daj ručak. Šta si mi pravila? Tada vidite da je za ručak pirinač sa nekim pilećim leđima i trticom, pogledate u vreću sa briketima i one silne konzerve hrane za pse koje vas je naterala supruga da kupite za njenu Čivavu, jer "fifi" mora da jede najskuplju hranu, i pitate se: Koliko to malo čudovište može da pojede? Shvatite da da ta mala aždaja jede bolje od vas, i daleko skuplju hranu nego vi.

Pokušavate da se odmorite posle posla, i tada ponovo lajanje. Neki od komšija u zgradi je baš tada odlučio da buši nešto: Jebo majku svoju, koji kurac sad postavlja?!?!?!

Za večeru njuškate onu istu šerpu što je bila za ručak na stolu. Deca su pojela i ono malo mesa što je bilo, a vama su ostavili koske.

Napokon veče, slinite i njuškate oko supruge, koja vam lagano govori da nema snage, ili da je boli glava. Objašnjavate da je nećete u glavu, i pitate je da ona samo legne da ćete vi sve da odradite.

Ne pomaže, ostaje samo da zavijate na mesec.

Pasji život, nema šta...

ortak: brate sta ima novo sa Tamarom?
ortak2: cuti brate ostavila me...
ortak: sta te briga prosla je kroz tvoj zivot kao krava kroz kukuruz...

Giga: "Majke vam ga bezobrazne"

Uhvatila mladog čoveka kriza samopouzdanja, a strahovito mu se svidela neka curica, poludeo je za njom. Kud će, šta će, ne sme da napravi prvi korak, pa se savetuje sa drugarom šta da radi. Drugar ga savetuje da spopadne njene drugarice i da se prvo raspita kod njih da li ima šanse. Kaže da je kod njega to upalilo. Uradi zaljubljenik tako, a njene predusretljive drugarice mu kažu da nisu sigurne u vezi njega, ali da su čitale u kosmopolitenu kako je glavni problem današnje komunikacije među mladima, u tome što su muškarci previše nesigurni kada prilaze devojkama. Trebalo bi da budu neposredniji, samouvereniji, da imaju agresivnji nastup u kome će se očitovati njihova muževnost. Drugarice kažu da žene to vole. Kako bi se što bolje opskrbio savetima, konsultuje mladić i svog oca, koji je po sopstvenim rečima imao žena koliko drveća nema u Tašmajdanskom parku. Otac mu kaže da mora promeniti što više žena, da mora postati otporan na njih, da im ne sme prepuštati olako srce, da mora vladati njima. U tome je ključ kaže otac, pa još zabetonira savet jednom dubokoumnom pozajmljenicom - "najbolje na kraj sa ženama izlaze oni, koji dobro na kraj izlaze i bez njih." Smrtni je greh reći to jednom zaljubljenom srcu. I tako mladić, sa košmarom u glavi i knedlom u grlu, jedva i u grču priđe devojci, počne da muca pred njom, da nevešto primenjuje savete koji su mu ostali u glavi, da imitira nešto što nije on i na njegovu žalost, uspe da ostavi utisak koji devojku učini ravnodušnom, te ga ona hladno odbije. Sve je palo u vodu. Jedino što je iz čitave situacije i iz svih saveta mogao da izvuče kao pouku, jeste utisak da se uzalud savetovao. Ali taj pad, to bolno iskustvo, itekakav će mu nauk doneti. Čovek u život treba da kroči sam i bez srtaha, a greške, ma koliko bile neugodne i surove, biće jedini njegovi učitelji.

Izbrisati iz sećanja sve pročitano !

Ma hajde, samo ti puši... Neće ovo izaći na netu, majke mi...

Sledeći korak je vaš prvi poljubac i seks na ekskurziji, ona ostaje u drugom stanju, venčavate se uz roditeljski blagoslov, podižete decu, rintate neke bezvezne poslove ceo život da bi na kraju oboje završili u staračkom domu...

ja:3 iz pismenog!! :)
glavni streber u razredu : kako 3 ja sam 5 sa dve zvezdice u gornjem desnom uglu i cvetic
ja(ma nabi taj cvetic sebi u dupe...ali spazim nastavnicu na vreme..):eh,pa nekom je zivot majka a nekom maceha...

EDIT : Potpuno sam zaboravio da odam omaž heroju niškog zdravstva kom je nesrećni mladić izdahnuo bukvalno na rukama, a koji je, zahvaljujući nedovoljnom interesovanju zle hunte koja gospodari čelom države, ostao nepravedno zapostavljen. Govori se da je medicinski ratnik, inače veteran, ispustio jedno glasno NEEEEEE u pravcu plafona, koje je slomilo nekoliko prozorskih krila i jednu keramičku vazu na crvene tufne, i oštetio slušni aparat baba Djudje u sobi broj 103. Postoji pak priča da je grupa gradjana, u utorak četrnaestog aprila, nešto jače i duže tapšala sa terasa baš u njegovu čast, ali ta tvrdnja je, nažalost, teško dokaziva.

Хоћеш да изађеш на терасу и на миру запалиш цигару, уживајући у првим данима прољећа и погледу на препун трг, али не можеш.... Како се појавиш на балкону, тако сви они људи одоздо почну да блену у тебе к`о теле у шарена врата, јер си им због нечега, ваљда, интересантан.
"Најбољи" кафићи у граду су удаљени неколико корака, но то само може да значи како те чека сијасет непроспаваних ноћи и "роштиљања" у кревету у ритму пјесама Жељка Самарџића, Јелене Карлеуше и Цеце.
Хаустор ти је сваког викенда запишан јер, као што је познато, данашњој омладини је лакше нужду обавити у оближњим мрачним рупама, него чекати у реду за пребукирани кафански WC.
Како који избори, тако и страначки митинзи. Наравно, под твојим прозором.
Уз таква окупљања неизоставно иду и концерти "популарних извођача" због чије музике (горе већ речено) викендом не можеш да спаваш.
На буку аутомобила се временом навикнеш, али зато чим одеш у природу звони ти нешто у ушима, немам појма што.

Јебем ти тај живот.

1: Au brate, odvalio sam te u pesu. Nemaš ti pojma. 5-0. Ubij se.
2: Nisam bio ozbiljan ovaj put. Da jesam bilo bi obrnuto.

1: Popio sam bre duplo više od tebe, a ti pričaš okolo kako popiješ gajbu laganica.
2: Nisam bio ozbiljan kad sam pio sinoć. Da jesam, dve gajbe bih popio.

1: Brate jebo sam ti ribu, kaže da sam duplo bolji od tebe.
2: Nisam bio ozbiljan kad sam je jeb... Ma mrš u pičku materinu.

Dva popodne, ćale otvara treću kutiju monte karla. Pali cigaru, hvata ga kašalj, ustaje, odlazi u kupatilo i tamo iskašljava levo plućno krilo, uspomene na rano detinjstvo i vojsku, truleks krpu što ju je greškom pojeo pre neku noć kad se teškom mukom dogegao iz kafane. Vraća se u dnevnu, suznih očiju i čela na kom je niklo još nekoliko svežih bora. U kožu mu se vratila prirodna pepeljasto - zelena nijansa.

- Mogao bi malo da smanjiš, mislim, ako nameravaš da živiš.
- Šta da smanjim?
- Cigare.
- Ne lupetaj tu, nije to od cigara (sledi priča o nazebu pokupljenom sa pecanju - na poslu - svinjokolji - od jebenog bicikla -zavisi od toga gde je bio i šta je radio).

Mrzi me sad dalje da definišem, uglavnom - neko ga i dalje smara za cigare, poteže priču o ovom čovek - mitu što ga svako selo - grad ima, u krajnjem slučaju šta - prestanem da pušim, danas - sutra izadjem na ulicu i zgaze me kola na pešačkom.

EDIT : Potpuno sam zaboravio da uvrstim i hiljade stogodišnjaka koji su od pete pušili i tukli rakiju od trske, spavali na ladnom betonu, radili u rudnicima i opet dogurali do stodvaesosme, nadživeli unuke, i danas vitalni, hodaju bez štaka, tresu tepihe, penju se na merdevine da nameste crep kad ga pomeri vetar i, po potrebi, pomognu komšiji da unese orman u stan, i to pešaka, stepenicama, iz prizemlja na osmi. Da ne pominjem onu babu iz doba Jure - zaboravio sam doduše kako se zove - što je u 125oj (godini, ne epizodi) iskočila iz kuće kad je bilo baš gusto i, dograbivši sekiru, pomogla nindža kornjačama da pošalju tehnodrom natrag u dimenziju iks.

-Ovaj gleda u pikslu celo veče, šta misliš, da li će da je hipnotiše?
-Ma pusti ga, ona njegova mu je prošla kroz život k'o krava kroz kukuruz, već treće veče pati k'o patika, strah me da ne napravi neku glupost.
-Hoćeš da se kladimo da li će da se obesi?