Prosecan "online" Srbin ne bi mogao da zivi bez ovoga. Pored Fejsbuka prva sledeca stvar koju ce ti ortak pokazati da koristis posle ugradnje interneta. Prosto receno, jedna divna, divna, divna stvar (ne znam kome da se zahvalim na tako divnom izumu) koja ti omogucava da zaobices ulicne prodavce i "legalno" ukrades zasticenu multimedijalnu svojinu. I sto je najdivnije od svega, DZABE JE!

U današnje vreme kada postajemo sve otuđeniji jedni od drugih, kada nestaju neke tradicionalne vrednosti i nameću nam se nove čovek je i dalje čovek sa svojim malim željama među kojima je najveća da se ne oseća usamljeno.
U teškim trenucima najviše prija čašica neobaveznog razgovora sa prijateljima. Nekada je i neznanac prijatelj u najavi. Prepoznaju se slične energije i za tren oka više nisi sam.
U ime starih, novih i budućih prijateljstava dižem ovu čašicu razgovora. Živeli.

Iliti druželjubiv, onaj koji kroz interakciju stiže do interferencije, što bi značilo da je čovek rođen kao društveno biće i svojim kvalitetima, dobrim ili lošim, utiče na svet oko sebe. Najčešće se dešava da od najranije mladosti ljudi interferiraju sa osobama sličnih talasnih dužina istog pola, da bi se kasnije ovaj princip uzdigao na viši nivo gde se poklapanje u talasnim dužinama traži kod pripadnika/ca suprotnog pola.

Toliko čest i upadljiv, a jednostavno suptilan. Može se pronaći u svakom američkom filmu.
Zamah nastaje nakon što glavni lik dobije napad izazvan ljutnjom, nervozom .. ili možda primi lošu vijest. U tom trenutku, uvijek je u blizini stola.
Tren nakon, on zamahuje sa dvije ruke, te sa lijeve prema desnoj strani obara sve sa stola, pokazujući tako da je on ljut, nervozan i zajeban.
Nerijetke su i scene, gdje obara sa desne na lijevu stranu.

Imati seksualno... kako li se zove.... karanje.

svaki razred ima bar po jednog. To je osoba koja je uvek online i koja se "razume" u kompjutere. Na najprostija pitanja odgovara najslozenije moguce, a i kad prica trudi se da ga bas niko ne razume . U skolu dolazi bled sa podocnjacima do kolena, i naravno hvali se da uopste nije spavao , vec da je radio neki projekat na kompu. Obicno umisli da je normalan i da je omiljen u drustvu...

Čeka dušu da otekne i da se prepusti Svetom Petru na suđenje.

Najčešće kada se mlada i lepa sponzoruša uda za matorog, debelog, ružnog, (stavite po želji)..,ali bogatog čoveka. Naravno jeste neugodno biti sa matorcem, ali pare su pare.

Mož biti i kad naš čo'ek, pošten seljak, koji ne može da prehrani porodicu ode u Švabiju da čisti kolzete ili radi slične rabote da bi zaradio i poslao njegovim u Srbiju...Naravno još više je ''koristi'' kad dođe u BMW na kredit kupljenom u selo, a komšije da crknu od muke.

Matrix. Svet u kome živimo dok se naše telo snabdeva hranljivim materijama iz realnog sveta.

U ovom svetu, hrana je na slikama oficijelnih sajtova restorana ukusnija, kakva god ukus imala u stvarnosti. Poslovi koji se čitaju u online oglasima izgledaju lako i primamljivo. Fizičke aktivnosti u PES-u nikada nisu bile manje umarajuće, a opet sa tolikom dozom adrenalina. „Ljubav“ nikad nije bilo lakše naći nego na popularnim sajtovima za upoznavanje. Novine se udobnije čitaju online – ne prljaš ruke grafitom. Televiziju je interesantnije pratiti na youtube-u – izbacuju tačno one stvari koje vredi pogledati. Socijalizacija sa ljudima putem chatovanja ili popularnih socijalnih mreža čini da se osetiš kao Bog dok kreiraš sopstvenu sliku po sopstvenoj želji. Filmovi – imdb ruku pod ruku s torentom. Seks nikad nije bio dostupniji – jeste da je dvodimenzionalan, ali opet, izbor devojaka/momaka, situacija i okolnosti, nikad nije bio veći i na dohvat ruke. Škola je nepotrebna – tu je Wikipedia. Žurke su prevaziđene - uši sada stradaju od slušalica pod ”volumenom“ podešenim na MAX, a inače nezamenjivo dejstvo alkohola se kompenzuje psihičkom otupelošću zbog svesti da fizički, ipak, pripadaš svetu koji ti se ne sviđa i od koga uporno bežiš.

Radnja bez smisla, slicno latinskom Fluctus numerare: Brojanje talasa. Nije pravilno presipanje iz šupljeg u prazno! Zamislite da u onom šupljem ima još vode. Pa logična je radnja presuti ga u prazno da ne iscuri. Zato presuti iz praznog u šuplje nema ama baš nikakvog smisla! Zamislite da u praznom ima bar i kapljica vode... Pa ona ima da iscuri u onoj supljoj za tren oka.

Nesuđeni pisac ili stidljivi lik koji svoje frustracije svakodnevnog života iskaljuje na blogovima, društvenim mrežama ili ne dao bog, Vukajliji. Nešto kao propali intelektualac, pošto poseduje dva grama mozga potrebna da sklopi dva i dva, ali proces primene naučene jednačine u stvarnom životu ne funkcioniše, jer dotičnom jednostavno nedostaje kako da sklopljeno znanje iskaže i tako ostaje u zapećku društva kao fin čo'ek al' nesposoban da kaže šta želi. Nešto kao nelord na kraju, al' u blažem obliku.

To je onaj lik u ekipi čiji te entuzijazam iznova i neumorno začuđuje koliko i inspiriše.

Poseduje izgled kakvog se mnogi postide, pa se prepuste online-dating čarima, ali ne i on... Lovi nekonvencionalnim metodama. Ne kamuflira se (ne može), ne krije se (ne vredi), ne imitira zov parenja nišanjene vrste (jer osim što izgleda, čak i zvuči kao poderana foka) i žrtvi pristupa na frku.

Na kraju subotnje večeri, semafor pokazuje odnos ostvarenih pokušaja i uspeha:

Iako većina Srba ima grozan internet protok i sve pesme koje slušaju u kompjuteru, uveć će slušati pesmu na jutjubu, a ne preko Winampa. Pesma, pogotovu ako je neki spot, koči dvadeset puta, kvalitet pesme mnogo lošiji nego na winampu, međutim opet volimo da slušamo pesme ''online'' pa makar živcirali se što nam sve ostale stranice koče, a pesmu koja traje 3 minuta odslušamo za 5.

Ako vam vaša nepca mogu dočarati božanstveni okus poslastice koju sam nazvao ORKAČOZLA onda imate sve predispozicije za vrhunskog degustatora.

Zašto ORKAČOZLA. Zbog kombinacije već gotovih poslastica koje se mogu nabaviti na tržištu.

Dakle ovako:

OR = šnite(štangle) orašnica
KA = krem sa okusom kave
ČO = čokoladni preliv
ZLA = zlatne niti koje diskretno prožimaju čokoladni preliv

ORKAČOZLA je sendvič kolačič sastavljen od dve šnite(štangle)orašnice, sastavljen kave kremom, preliven čokoladnim prelivom protkanim zlatnim nitima.

Osoba koja je stručnjak iz oblasti grmljavine i ako se desi ista uspeće za tren oka da vam isključi sve električne uredjaje po kući počevsi od sijalica do mobilnih telefona i TV-a na kome gledate utakmicu (i to bez pardona i objašnjenja). Isto tako u hodu zatvara sve prozore na kući i unosi cveće sa terase (valjda zato sto i ono privlači gromove..). Takođe poznaje sve osobe koje su imale loše iskustvo sa udarom groma i pregorevanjem nekih od kućnih aparata od posledica istog.

Nema veze sa osvajačem Beogom, niti je dobio ime po svojim belim zidinama koje su se mogle opaziti izdaleka.

"Bel Grad" (iako spisi upućuju na to da je prvo ime grada nadenuto mu od Južnih Slovena glasilo "Beligrad" (ca. 828)) na staroslovenskom znači "Velik Bog". L je prešlo u O, a da li se grad u startu zove Beligrad jer je staroslovenski jezik prepoznavao rodove kao promenljive, to ne znam i ne uspevam da saznam...

Ekstra, ekskluzivne, promotivne cene sa decimalama za koje ni ne postoje novčanica ili novčić. Ali svi nasedamo:
-Dragi čitači, letači, sanjalice i noćne ptice, kupite novu VIP karticu i pričajte za samo 0,99 po minuti!
- Prodajem isceđen paradajz. Cena samo 99, 99 dinara po kafenoj kašičici.
-Armani torba na akciji ! 50 % popusta. Samo 7432754329584328543, 99 din!
... Najgore od svega je što to rade i Žutaći:
-Koliko su ove minđuše? -Kupic tli ca 89, 99.

Sinonim za najveći mogući stadijum prolupavanja, koji možda i nosi neku mudrost.

Zašto lonče? Jer je to rekvizita koja se najlakše baca a da najbolje odzvanja.
Zašto niz stepenište? Jer je to najduži mogući put odzvanjanja.
Zašto kinesko? Zato što oni imaju najduže stepenice koje vode nebu pod oblake u one špicaste četvrtaste kućice sa krovom na spratove, gde neki deka Kinez sedi i svirka frulu. Oni bace dakle malu zvonjavu rekvizitu niz stepenice i osluškuju pažljivo svaki tonić zvuka dok ne odmakne kilometar, na pola puta do zemlje. Nakon konstatacije svake frekvencije zvuka, novorođenče dobija ime. Ping Tin Čing Bimpi Li Pup. Melodičan kineski jezik sa pahuljičastim pismom, ne menja svoje običaje od pamtiveka.

Nama ta tradicija nije baš poznata, sa našim slabo-frekventnim, siromašnim pismom od samo 30 slovca, jadne oznake. Nama to dakle zvuči kao čisto lupetanje!

Iako većina stanovnika Srbije ni po čemu dobrom ne pamti devedesete, na određene pojave iz ovog perioda danas se gleda sa simpatijama ili nostalgijom. Veliki udeo u tome ima vremenska distanca od dvadesetak godina, ali i mozak koji je određene loše informacije skladištio duboko u podsvest u nadi da će biti zaboravljene. Upravo među ovim "uskadištenim" pojavama postoji par njih, u suštini malih i beznačajnih, na čiji se pomen oseća mučnina ili jeza koja nas vraća u to "divno" vreme.

Omiljen "fataliti" određene grupacije učesnika foruma i svih vrsti online rasprava koji u nedostatku bilo kakvog argumenta udaraju po pismenosti sagovornika.Na taj način hrane svoj ego i u sebi stvaraju laznu sliku da je njihov sagovornik u najmanju ruku jeti ili čubaka koji od skole ima samo razglednicu sa letovanja u Canju iz 4-og razreda. U toku kucanja odgovora ovog tipa preovladava mišljenje "Oh Gospode kakav bednik, ni pravopis ne poznaje!"