Osobina. Jako loša osobina, direktan produkt umobolnosti osobe skolne samopovređivanju. Egzistira u narodu u par oblika, od najbezazlenijeg do najozbiljnijeg.
- Prvi oblik bi bio taj najbezazleniji, iako ni on nije naivan. Javlja se kod fizički nesposobnih osoba koje se stalno povređuju. Tanka je linija koja razgraničava povređivanje od samopovređivanja kod ovih osoba. Prevagu u korist drugog donosi njihova sapetost koja je neposredni uzrok svake povrede. To su one osobe koje su u stanju da se poseku na prženo jaje ili da polome domali prst punjačem za telefon.
- Drugi oblik je samopovređivanje usled napravljene greške. Naravno da tu ne spadaju slučajevi svima nam bliski, kao povrede prouzrokovane nervozom. Ne, ovo su ljudi koji sebe kažnjavaju kao srednjovekovni katolički isposnici i to uglavnom zbog krajnje nebitnih stvari. U stanju su da sebi iskopaju oči, odgrizu prst i ko zna šta sve još.
- Najgori oblik samopovređivanja je onaj prouzrokovan depresijom. To je ono: "ostavila me žena/devojka, sad će vene da se režu, da se skače s Brankovog". Ubedljivo najgori, jer je karakteristika mentalno nestabilnih ljudi koji i ne znaju zašto bi se ubili, karakteristika klasičnih pički nesposobnih da izađu na kraj sa problemom čak i tako bizarnim poput raskida.
- Jebote, nećeš verovati šta se desilo. Popravljam veš mašinu juče i dođe Sloba, pita treba li mi pomoć. Ja rekoh, 'ajde, što da ne, neka ga nek pomogne kad je već tu. I, jebiga, ja mu kažem da mi doda motorcangle i on ih podiže iz kutije. Sledeće što me je zadesilo je litar krvi i deo palca na kupatilskim pločicama. Samo sam ga pitao: "Kako, jebote!?"
- Brate, jes' mi poneo svesku?
- Jao, NE, NE, NE, NE, NE! AAAAAAAAAAA! Kako sam tako glup!; počinje da lupa glavom o zid.
- Ej! Šta ti je?! Sti puk'o!
- Ja sam kriv, brate! Ja sam kriv! Izvini, molim te, brate! Sutra sigurno, sutra sigurno!
- Ma, okeanija, jebote, nemoj da ludiš.- Draga Marija, ovo je moje oproštajno pismo. Dok ti ovo čitaš, ja već ležim mrtav na krevetu gde smo nekad se strasno voleli. Zašto? Zašto si morala da odbaciš našu vezu? Mi smo bili Romeo i Julija našeg vremena, Tristan i Izolda, Kejt Vinslet i Leonardo Di Kaprio! A ti si sve to bacila niz reku. Reći ćeš, bili smo zajedno samo dve nedelje, ali ja sam za te dve nedelje dobio vernu drugu i srodnu dušu, a i ti si, samo što to ne shvataš. Čak si odbila i "Sve za ljubav"! Meni život bez tebe nije isti, ja odlazim. Zbogom Marija, moli se za moju dušu.
*
- Vidi naslov: "Šesnaestogodišnjak pokušao da sebi oduzme život".
- Pa, šta je bilo?
- Pa, malo se zajebalo. Mislilo da je popilo otrov, al' je popilo ricinus.
Pandan kontradiktornosti. Filozofski-lingvistički koncept koji je utemeljio George Orwell u romanu 1984. Vjerovanje u svjesnu laž koja se prihvaća kao neupitna istina - aksiom.
- Idemo li na 'Ajduka? Gorit će sve.
- Ne da mi se. Proša me taj đir. Ima bitnijih stvari od baluna u životu.
- Koja si pička, ne mogu vjerovati. Još igramo protiv Dinama. To je pitanje života i smrti.
- Daj reci, odakle ti pare? Non stop cviliš da si dekintiran i slušam tvoje kukulele.
- Škapulat ću se nekako do kraja miseca. 'Ajduk živi vječno, Bog i niko više. Odjebi mi, majmune. Volim te, Ajduče (nana nana na na)!!!- Šta je s Makijem? Nisam ga dugo čua?
- Al' ne znaš? Pa on ti je u mirovnoj misiji u Afganistanu.
- A e. Pa meni je reka da mu je pun k rata.
- Nije ti rat i mirovna misija jedno te isto.
- Aha... skužaj. Imam nešto obavit. Aj, jebač, vidimo se.Premijer: Građani moraju shvatiti da je MMF tu da pomogne iz ove nepovoljne gospodarske situacije. To je financijska injekcija koja će nas pogurnuti prema likvidnosti.
- Dida, al' nas ovo još dublje neće gurnut u govna kao Grčku s njihovim mjerama štednje?
- Sinko moj, di MMF zakorači nogom, tu trava ne raste.- Jes' čita da je naša prćija prva u svitu po provođenju represivnih mjera?
- Mali, ne seri. Triba željeznom rukom vladat. Da bar prođe ovaj zakon o praćenju putem mob'tela, pa da se stoku kontrolira i onda prekrš'telje obisit.
- Al' ovako se otvara mogućnost za policijsku državu. Ovake mjere nisu bile od rata.
- Bolje biti rob i živit u miru.
Najčešće mesto gde ljudi iznose lične frustracije i stavove. Pre svega da kažem čast izuzecima, onima koji stvarno komentarišu pesmu, umirućoj vrsti. Inače da naglasim da nisam nacionalista i svako spominjanje za ili protiv nekog naroda je u duhu definicije i nije pisano sa namjerom da uvrijedi nekoga. Ako se neko ipak uvrijedi, ko mu jebe mater. Ako negde pomješam ijekavicu i ekavicu ne zamerite bre, izgubio sam se više u kojoj državi živim i kako treba da pričam bolan.
1. Tip: Onaj koji priča životnu priču
Prvo spominje neki trenutak koji je za njega ta pesma obeležila, zatim sledi opis kako je tačno došlo do tih događaja
Primer: "Eh ovo me podseća na leto 1983, kad sam upoznao jednu devojku u Crnoj Gori. Inače sam bio otišao na more. Sa bratom. Rođenim. 3 godine stariji od mene. Nosi broj 44. Predložio nam Zoki da odemo. Zoki je inače moj kum. Zokija sam upoznao kod Mileta u kafani. Mileta inače znam od detinjstva. Živeli kuća do kuće. Sad drži kafanu. Garant je lopov, čim je mogao da je otvori. Mamu mu jebem."
2. Tip: Anti-nacionalista
Nema veze sa Antom Pavelićem, nego anti-nacionalista u smislu da je protiv nacionalizma. Jedini je problem što se javlja i kad nema nacionalizma ni na vidiku. (A najčešće ga tako i prizove). Obavezno se poziva na Jugoslaviju, čak i kad pesma nema veze sa Jugoslavijom niti tim vremenom uopšte.
Primer: "Eh jebem ti politiku bilo je dobro dok je sve bila Jugoslavija, kad smo svi bili jedan narod, kad nije bilo važno da li si Hrvat, Bošnjak, Slovenac, Albanac ili normalan."
3. Tip: Nacionalista
Nađe desetu temu, poveže je sa nacionalnosti i onda napiše mišljenje. Inače ovde spadaju obavezno i oni koji ne znaju ni kako izgleda zastava ili grb njihove države, ali znaju da pišu o svom ponosu
Primer: "Prodajem metar drva (o ovome ćemo kasnije)
- Drva? Eh najljepša drva koja sam vidio bila su u Vukovaru. Dobro je što protjerasmo Srbe iz Vukovara. Jebem im mater."4. Tip: Englez
Najčešće tip čije ime na Youtube bude nešto tipa "Srpskiubica" ili "CroNinja" itd. Ko fol živi u Engleskoj ali eto slučajno nađe pesmu koja inače u nazivu sadrži sva naša slova
Primer: "I live in America, and I accidentally found this song. I don't understand the words but I love it. Kosovo is Serbia."
5. Tip: Pičkopaćenici
Nekako nekim slučajem je jednom jebo pre 40 godina pa ostatak života prepricava to i pati za tim
Primer: "Kristina volim te! Anđele moj, još te pamtim! 12.08.1957 <3 !!!!11 ."
6. Tip: Drvosječa
On prodaje drva.Primer: "Prodajem metar drva. Telefon "
7. Tip: Izlečitelj side
Fora stara 20 godina, toga se niko nije sjetio!
Primer: "Sidu leči"
8. Tip: Smrt dislajku
Sede satima i smišljaju najgore kletve da upute ovima što su dislajkovali
Primer: "Ovi što su dislajkovali da Bog da zatekli ženu sa komšijom u stanu, ispali kroz prozor, pregazio ih voz, silovao ih medved i onda pojeo."
9. Tip: Mučitelji
Tuče kera. Ko će znati zašto?
Primer: zar je potreban?
Prema Američkim filmovima, veoma isfrustrirana persona koja ima veoma kratak fitilj i najmanja varnica može da dovede do njegove eksplozije. Pretpostavljamo da je to zaista tako, jer dovoljno je samo zamisliti srednjovječnog siromaha u plišanom kostimu na plus 30, pred hiljadama ljudi i sve je jasno.
Čim radi to što radi, logično je da je u pitanju očajnik kome je svaki dolar bitan, što da bi djeci platio školu, što ženi alkohol i bratu kauciju zbog krađe veš-mašina. Kostim mu NIKAD nije neki kul lik, tipa Betmen ili Pamela Anderson, već je to uvjek neki retardirani rođak Teletabisa (sisata krava u vojničkoj uniformi na primer) u kojem on mora da se ponižava pred publikom za tričavih 190 dolara mjesečno.
Misaoni dnevnik maskote- Zeleni Delfin, dan 714.
-Još jedan dan. Počeo je veselo -jebeni kikiriki. Neki klinci sa zapadne tribine me gađaju pregorelim kikirikijem. Opet! Ne bi to toliko smetalo da mali govnari ne pogađaju delfinu u oči pa mi sve upada u kostim. Do sad su se već spustili do tabana, k'o da gazim po žiletima. Opet će Džejn da me pošalje u pičku materinu kad joj budem tražio masažu nogu. Kurva. A ovi klinci će da najebu, ovog malog znam, znam u koju školu ide, Tom se zove, kikiriki ću u dupe da mu nabijem, mamu mu balavu.
Uf prošlo 20 minuta, moram da skakućem opet. EN-DEN-DI-NI-SA-VA-RA-KA-TI-NI....
na tribini
-Bobe, Bobe, vid' delfina blesavog! Ha ha ha!
-Ej ti zeleni delfinu, skači fino jebem li ti strinu! Ha ha ha!
-To Bobe! Čuo te je, ha ha ha! Vidi ga, pokazuje srednjak!
-To što ti je u ruci, sestrici zavuci! Ha ha ha!
-Ha ha ha! Bobe kralju! Evo ga trči ka nama! Vid' ga oće da preskoči ogradu! Zakačilo mu se peraje za šiljak, Auf ase razbio! Ha ha ha! Gađaj ga koka-kolom, Bobe!
-Puf! Bulzaj!
-To! Prsnulo ga je u oko, vid' kako se bacaka okolo! Ko riba na suvom! HA HA HA! I odvede ga murija! Eh!
-FAK JU DOFIIIIIIIN!
-Bobe mađijo, mislim da sam se upišao od smijeha!......
Ponedeljak, dvorište osnovne škole Ambraham Linkoln, 1:50 PM
-Aaaaaaaa! - začuo se krik u daljini. Iznenađena dječurlija se okrenu prema izvoru buke. Zaprepašćeni, vidjeli su plišanog zelenog delfina sa kesom kikirikija kako trči prema njima. Razjareni delfin je išao pravo na pjegavog Toma koji je uplašen stajao u mjestu. Bjesni delfin mu ote kockastu YU-GI-OH torbu i poče je šutirati parkingom, pa je plasira Bekamovskim efeom na direktorovog Forda. Knjige i sveske poispadaše, a sveska iz Biologije sa nacrtanim dojkama pade pred Sintiju iz sedmog-tri. Psiho delfin se tu ne zaustavi, već uze kesu kikirikija i strpa je Tomu na glavu ujedno mu lupajući šamare. Na kraju, delfin skide Tomove gaće, ponese ih kao trofej i ode u pravcu Đakovice ostavivši upišanog i uplakanog Toma da godinama kasnije ima noćne more o definima.
Veoma zanimljiv skup ljudi sa kojima provodiš vreme samo kada te uhapse pripadnici Ministarstva Unutrašnjih Poslova.
Naravno, dobro ti dođu da ubiješ vreme između dva ispitivanja a još plus ako je neki prošvercovao pljuge, odmah ti je i najbolji drug. Naravno neki budu kraće, neki budu duže ali svako ko uđe u tvoju ćeliju ima neku svoju ludačku priču i razlog zašto je tu.
Pandur: Evo vam ga novi član za ovu vašu finu skupinu. Lopov. Krao kola i još se vozika okolo u njima.
Lopov: Nisam majke mi. Joj kuku lele šta će žena da mi kaže? Šta će deca da mi kažu? Šta će selo da priča? Joj sramote.
Džoni: Šta ti je bre ljakse, šta kukaš? Pao pa pao nije smak sveta.
Lopov: Jooooj nisam krao matere mi, kupio sam kola od jednog čoveka u kafani a auto ukraden. Joooooj šta će selo da priča? Da sam lopov.
Šaner: Čekaj bre, pa kako si uzeo taj auto? A papiri?
Lopov: Kak'i papiri?
Džoni: Au brate pa ti si baš sa neke čuke, koji su te kurac dovodili ovde?
Lopov: Kažu u zatvor da ću sada da idem do kraja života joooooooj.
Šaner: Ma smiri se bre, sprdaju se sa tobom, koji će sudija tebe da osudi, vidi bre na šta ličiš, vidi se da nisi ni žvaku marn'o u životu. Doveli te da opišeš ovog što je pozajmio, sigurno misle da je neki odavde.
Džoni: Ma iskuliraj bre čoveče, nego jel imaš neke cigare? Ovaj Trandža je uneo par komada i izotimali smo ga ali nema više.
Trandža I niste mi dali ni jednu. To nije način da se ophodite prema dami.
Šaner: Ej huligan, budi se, Trandža opet progovorio a naterao si ga na zavet ćutanja.
Huligan: Uf bre što me budiš jedva sam se namestio na ovoj krivoj dasci. Alo bre derpe, jesam rek'o ja omerta. Nemoj da sam te čuo više.
Trandža Ali ja....
Huligan: Jel imaš još cigara?
Trandža Nemam.
Huligan: Onda tišina. Zbog cigara si izbegao linč al' nemoj da me nerviraš. M'rš u ćošak.
Šaner: Evo ga žandar opet. Koga će da vode gore?
Pandur: Ajde Džoni, Inspektor Blagojević te se uželeo.
Džoni: Sranje, odoh na terapiju. Nabavite neke pljuge dok dođem.
Huligan: Brate izdrži.
Šaner: Stegni zube batice. Ne daj se.Sat vremena kasnije.
Pandur: Evo vam ga ovaj nazad.
Džoni: Huligan, beži malo sa te klupe da sednem, da mi se bubrezi vrate na mesto. Au Blagojeviću mamu li ti jebem.
Huligan: Sedi brate. Odmori malo. Mamu im žandarsku jebem.
Džoni: Uf bre, nego šta se dešavalo dok nisam bio tu? Gde je ljakse i kakva je to krv tamo kod zida.
Huligan: Ma kukao ljakse kako hoće da se ubije pa ga ložio Šaner da se zaleti i pukne glavom u zid. Odveli ga u bolnicu.
Džoni: A 'de je Šaner i ko je onaj ganci?
Huligan: Ma krao poklopce od šahtova. Zamisli lik se zove Avatar hehehehehe
Džoni: ahaha.....joj....nemoj da me zasmejavaš boli k'o đavo. Ej Avatar jel imaš neke pljuge?
Avatar: Nemam. Ne pušim. Neću mlad d'umrem od njih.
Džoni: Pu! Niko nema bre jednu cigaru umreću.
Avatar: Izvin'te a di bi ja mog'o da šoram?
Huligan: Pišaj tamo pored Trandže u ćošku ionako voli da gleda u močuge.
Trandža Moram da protestujem jer neću da neki Romulanac piški po meni....
Džoni: Alo bre, jel imaš još cigara?
Trandža Nemam.
Huligan: Omerta bre onda!
Džoni: Ne reče mi, gde je Šaner?
Huligan: Pustili ga kući. Čim izađem idem do njega da kupim neke tike.
Džoni: Ma jebeš tike, ubio bi za cigaru. Evo ga pandur. Valjda dovodi nekog sa pljugama.
Pandur: Evo vam novi gost. Sveže ufiksan.
Džoni: Au vidi ovog dramaturga na šta liči.
Huligan: Alo pajdo jel imaš neke pljuge?
Narkoman Nisam ja n-n-n-n narkoman. Nego šećeraš.
Džoni: Ma 'de ovaj ima cigare. Ajde mr'š tamo kod Trandže i Gancija. Evo ga ker opet. Šta sad hoće koji kurac?
Pandur: Ajde huligan, i ti na terapiju.
Džoni: Tebra izdrži, pa ih opet prži.
Huligan: Izdražaću brate, pa nisam ja neka cava ko ovaj trandža.
Nismo uradili ništa pogrešno, ali smo izgubili - izjavio je u suzama 2016. tadašnji direktor Nokije kada je firma prodata Majkrosoftu.
Život je kučka, jebiga. Odigraš svaku kartu kako treba, a dobre karte imaš, upičkumaterinu dobre. Na kraju se ispostavi da je hrpa ljudi ili imala bolje karte ili s gorim kartama uradila više.
Ne znaš šta više boli.
Petak popodne i tvoja smena na mešalici je konačno gotova. Platio si infostan, kiriju, kamatarima taman toliko da ne bude krke kolenca i ostalo ti je za dva vinjaka. Krasno. Jedini lik kojemu je očigledno gore nego tebi je za šankom i smrdi na alkohol, znoj i očigledno fin duvan. Sedaš kraj njega u nadi da ćeš se ogrebati za cigar ili dva. Nisi ni uspio zovnuti kelnera a već čuješ:
- Osoblje, daj ovom žgepčetu kriglu piva i vinjak i daj meni kriglu vinjaka i vinjak.
- Odmah, Direktore.(cangrrrr)
- Hvala na piću, gospodine.
- Ne gospodine, direktore. DI-RE-KTO-RE.
- Ok, ok. A što vas zovu direktor, ako smem znati?
- Jer sam očito glup ko kurac i to već dulje vreme.
- o.O
- Do pre nekoliko dana sam imao sve. Žena, poso, familija, sve pod konac. Para na bacanje. Više sam na Bahamima bio nego ti na skeli.
- Pa šta bi, Direktore?
- Bravo. Kelner, de malom kriglu piva i kriglu piva, a meni kriglu vinjaka i kriglu vinjaka.(cangrrrr)
- Žena, kao i u svakoj tužnoj priči tipa ova. Nakon decenija pažnje, dijamanata, doručaka u krevetu, štajaznam više čega, dođem kući malo ranije i vidim da je Glovo dostavljač prislonio bemiks na moj drugi maserati, a moju ženu na zid naše spavaće sobe. Ni prekinuo ih nisam, samo sam došao ovde i počeo piti.
- Kada je to bilo, Direktore?
- Cenim pre osam dana, ali nisam siguran, nešto me pamćenje ne služi u zadnje vreme.
- Jesi li je bio, varao, sramotio?
- Ništa, ko kap vode na dlanu je držao, u nju ko u boga gledao.
- Da dostavljač nije bio Sudanske nacionalnosti, možda? To bi objasnilo štošta.
- Pošteno pitanje, mali. Vidi ovo.
(onomatopeja otkopčavanja šlica pa zatim mljaskav zvuk udaranja dvajeisdva centa dobrog domaćeg kurca o šank)
- Mašala, Direktore. Pa koji je onda jebeni razlog, nije mi ništa jasno.
- Nije ni meni, mali, zato i jesam ovde. Cenim da ću izdržati još dva-tri dana, a onda ću da se roknem negde u parkiću. Bilo bi lakše u veceu, ali znam čistačicu, fina žena, nema smisla da je traumiram. Aj uzdravlje i nemoj se ženiti.
- Uzdravlje, Direktore.
Glavni način takmičenja u selima širom Srbije, pred svaku slavu i za vreme slave, čak i posle vode se teški ratovi. Poenta je da u malom selu, gde se svi poznaju i svi stanovnici ukupno slave ukupno 2-3 slave jer su uglavnom u srodstvu svi stanovnici. Želja za pobedom, biti bolji od drugoga, sačuvati prošlogodišnju pobedu je oduvek u ljudskoj krvi, pa se onda u ovakvim mestima javlja takmičenje u toku slavskog perioda između kuća. Ko će više sarme napraviti, ko će imati više gostiju, a ko je imao sva 3 dana goste, kome će doći gosti iz Beograda, a kome iz Kragujevca, ko će imati više kolačića, ko ima veći sto, kome je sveća veća, ko je bio prvi u crkvi, kolko se vina, rakije, piva popilo, sve su to merila ovakvog takmičenja, posle kog u selu se stiče poštovanje drugih tokom cele godine. Ovakva prvenstva su popularna i za ostale praznike, kao što su Božić, Vaskrs, kao i za ispraćaje, svadbe, sahrane i svaki drugi povod za slavlje u Srbiji.
Milorad Đukić: O dis Davore!!!
Davor Sretenović: Ooo Pa Milo di si ti, i tebi bila slava prošle subote (iako već slavi 20 godina
MĐ: Pa kako ne, malo smo ove godine skromnije, bilo samo 2 bureta vina i 10 gajbi piva, bili nam ovi iz Kragujevca i Niša, što sam ih upozno u vojsci, jesam ti pričo već (30 putha), nismo hteli da se rasipamo, znaš da će mali da mi se ženi .
DS: Znam, znam, nek mu je sa srećom, pa evo i kod nas slabije ove godine, samo 20 litara rakije se popilo, i 3 bureta vina, prasiće smo poštedeli ove godine, samo 5 smo zaklali, nek žive jel, i njih je Bog stvorio
MĐ: A kolko sam reko vina? 2? a nisam ti reko što smo dodatno otvarali bure drugi dan, a i 4 jareta i 3 praseta smo morali, a kasnije treći dan još jedno klali, nije nam bilo dosta...
DS: Pa i mi smo i za drugi i treći klali još, nego napravila ova moja nesreća samo 700 sarmi, pa nam nestalo već prvi dan, a došli nam sinovi iz Beograda, pa smo morali još da koljemo i spremamo.
MĐ: Pa znam ja problem je to, i mi smo pravili pored prvih 500 pravili još 400, pa smo opet treći dan morali, kad su nam došli ovi Hercegovci iz lova.
DS: Da da, pa vi ste poznati po njima, nego odoh ja kreno sam dole ove moje da odvezem pa se vidimo, svrati na rakijicu.
MĐ: Ma dođi ti bre, moja vrata su ti uvek otvorena...
...
DS: Čuli bre ti ženo ovo, kako laže ko pasče, dabogda mu ruka otpala...
MS: Ču ču, jadna li mu majka.
Jedna posebna vrsta reklama, koja je možda i najmanje iritirajuća, a to je najverovatnije iz razloga što se bavi nečim što ekstremno gotivimo, a to su meso i mesne prerađevine, tako da i ne mogu pretarano da zaseru.
Dobro, Srbija je to, mogu da zaseru, ali za sada moderni trendovi advertajzinga još nisu načeli tu granu, tako da osim kiksa sa onim malim, debelim, plavim, kovrdžavim, rumenim somom od deteta, nisu imali drugih grešaka.
Generalno gledano, u ovim reklamama je najlakše pogoditi suštinu. Stavi sliku nekih gotivnih kobaja, kulena, pršute i suvog vrata, na vr' ekrana neka se pojavi ime tvoje firme i ljudi od toga najverovatnije neće ni čuti glupi slogan koji ti je marketinška agencija smislila za tu reklamu, a da budemo iskreni, ovde i nije baš toliko lako napraviti pravi slogan. Zato je dobro što nije bitno.
- Gazda.
- Šta je Čvarkov?
- Onaj mali iz DS-a što smo ga zaposlili ima neku novu ideju za reklamu. Da ga uvedem?
- Uvedi ga.
- Miškoooo. Ulazi, gazda 'oće da te vidi.
- Dobar dan gazda.
- Zdravo mali. Čvarkov mi reče d'imaš neku ideju za reklamu.
- Imam gazda. Ima da oborimo sve s nogu, a prodaja će da poraste za milion posto.
- Aj da čujemo.
- Paz' ovako gazda. Do sada smo reklame snimali na jedan način, a sada ćemo prvi put snimiti reklamu po svim sveckim marketinškim standardima. Biće skupo, ali vredeće.
- Slušam.
- Prvo moramo da dovedemo Severinu da glumi. Ubila je u reklami za sladoled. Tako sam i dobio ideju.
- Dobro. Može. Muka mi je od onog debelog klinca. Pojede nam svu salamu.
- Mislio sam da reklamu režira Dejan Milićević.
- Ko?
- Dejan Milićević. On režira spotove za Karleušu. Najpoznatiji je. Obuče aktere da budu šareni k'o mongolska mlada, krupni kadrovi i tako to. To je sada u modi.
- Je l' skup?
- Jeste, al' vredi.
- Dobro. Dalje.
- Onda kao reklama se dešava u cirkusu. Prvo se pojave neki klovnovi, kerebeče se i žongliraju.
- Kobasicama?
- Ne, ne. Lopticama nekim.
- Onda?
- Onda možemo d'ubacimo kako na trapezu lete neki ljudi, pa slonove, žirafe, krotitelje lavova i sve to. Ljudi tapšu, huk se čuje pri svakoj opasnoj stvari koju akteri izvode.
- Ma di su tu bre kobasice?
- Polako gazda. Evo stiže. I odjednom mrak. Tišina. Počinju bubnjevi da bubnje, svetlo se pali i pojavljuje se Severina obučena u gaće i brus. Kreće pesma "Mili moj", a ona kao glumi gutačicu mačeva, samo što mesto mačeva, u ruci drži velike bačke kobasice i kreće da guta jednu ogromnu. Muzika staje. Opet kreću bubnjevi. Kada je proguta celu, a videli smo već da to ume, aplauz se razlegne po čitavom šatoru i opet kreće pesma, dok se ona lagano poklanja publici. Ma ne mož ' d'omane. Samo još neki slogan napravimo, kao tipa "Pažljivo gutajte" i to je to.
- A kol'ko će to da košta?
- Pa ovako. Milićević deset 'iljada. Šator oko pola 'iljade. Publika tu negde isto. Cirkuzanti malo više. Severina oko tri'est 'iljada. Životinje deset, a kobasicu možemo džabe da nabavimo. Znači negde oko pedeset 'iljada.
- Dinara?
- Evra gazda.
- More da ti jebem ja nanu naninu za pedeset 'iljada evra. Vrći debelog u reklamu kako krka suve vratove za stolom i da te nisam više vid'o ovde.
Nema to zapravo nikakve majstorije, a nekako se jebeno nameste sve te bušilice i rupe, svi ti muški i ženski delovi i, nekako, po opisu zanimanja (neka, majstor ce), sav humor gospodina majstora se svede na guranje i vadjenje. Majstorski.
"I kakav je to problem sa osiguračem?"
"Jebem li ga, ja ga dignem, on se odmah spusti."
"Je l'? Gledam te nešto i baš ne mogu da verujem."
"Ok je, majstore, ne bih ja tebe zvala da mislim da je problem u meni."
"Vidi ti malu! E, a što ja to da popravljam, baš je kul ovako u mraku, svašta mi pada na pamet."
"Aman, bre, popravljaj mi to dok se još nešto vidi, smrzla sam se, ni peć mi bre jebeno ne radi, a ti si sad našao da me zajebavaš. Spavam bre dva dana po tudjim kućama!"
"Jaoj, pa da si rekla ranije, mogao sam ja da dodjem da te zagrejem."
"Snalazim se, fala na pitanju. Sad na posao! Da sam 'tela komičara, išla bih u pozorište."
"Dobro de, evo sad ću ja to".
-osigurači zamenjeni-
"Eto, mogu sad da ostanem celu noć da vidimo da li će sve da radi kako treba. Znaš kakav sam majstor!"
"Evo prilike da to i dokažeš; puklo neko crevo valjda tu u odvodu."
"A, znači zapušilo ti se; treba majstor da prodžara!"
"Jok, treba majstor da zameni crevo!"
"Ma znaš kakvo crevo majstor ima!"
...grrrrr...di mi je kuhinjski nož?
"A, ne mogu sad ovo, treba materijal, doći ću sutra."
Iz kupatila dopire jecaj: "Jebem mu sve, bojler procurio! Aj sad i ovo pogledaj! Jebem mu miša!"
"Procurelo, a? Ma, majstor kad dodje, kod devojke sve procuri na sve strane..." -kez šmekerski.
"Da, majstore, curi mi znoj na sve strane od svega u pičku lepu materinu."
"E, tako, otvorimo to malo da može da prolazi i super, pa za bojler kad dodjem."
"A je l' bi mogao ti sutra sve na jedno, da popraviš i sudoperu i bojler?"
"A kako bismo se inače češće vidjali?"
"Ok, sad molim te odgovori na pitanje."
"'Sve sutra, lutko. Kad dodje majstor sa crevom."
:seda na net, kad već ima struju, da naruči motornu testeru:
Zauzima teritoriju unutrašnjosti svih javnih gradskih vozila, gde su neprikosnoveni gospodari. Prolaz dozvoljavaju samo pojedincima koji poseduju dragoceno parče plastificiranog papira sa njihovim podacima, iz policijskih izvora saznajemo da se radi o dokumentu poznatom kao "IL CARTA MENSILE" iliti u slobodnom prevodu MESEČNA KARTA. Ne zna se na koji način se može nabaviti, ali obaveštajni izvori tvrde da košta Boga oca. Takodje, prolazak je dozvoljen i uz jednokratnu propusnicu koja se jednostavno zove "IL CARTA" (koja se može nabaviti na mestu poznatom kao "IL TRAFFICA") i njenim poništavanjem u posebnom aparatu predvidjenom za to, koji se zove "IL AUTOMATO", dozvoljena vam je vožnja. Iz policijskih izvora o njima saznajemo sledeće:
Najozloglašenija kriminalna grupacija na teritoriji Beograda, koju su 90-ih godina prošlog veka osnovali članovi sicilijanske mafije Cosa Nostra, braća Pazzini - Giuseppe i Slivestre. Naime, oni nisu bili pravi članovi Cosa Nostra, zauzimali su zadnju lestvicu u mafijaškoj hijerarhiji. Bili su obični prevoznici i raznosači kradene robe, ali im to nije smetalo da se pred ortacima hvale kako su okoreli mafijaši. Saznavši za njihovo ponašanje, Capo di tutti capi (iliti glavni baja) je naredio njihovo ubistvo. Anonimna dojava u 5 do 12 im je spasila živote i oni su odlučili da prebegnu u glavni grad, tada ratom zahvaćene Jugoslavije, Beograd.
Tada je na teritoriji Beograda delovao veliki broj kriminalnih organizacija, i suočivši se sa neverovatnom konkurencijom, braća Giuseppe i Silvestre su odlučili da se bave sitnim poslovima, a akcenat su stavili na akcije u gradskom prevozu, koji u to vreme nije bio ni pod čijom jurisdikcijom, a uz to je bila jedina slobodna teritorija za nezakonito delanje. Imali su mali broj članova, dobro obučenih za jednostavne, čiste i sigurne operacije, kao što je džeparenje putnika u, već smo gore pomenuli, gradskom prevozu. Poslovali su nekoliko godina u senci, daleko od policijske pažnje. Tako je bilo sve do operacije Sablja i eliminisanja vodećih klanova, kada su zauzeli kriminalni primat u beogradskom podzemlju budući da su bili jedina organizacija tog tipa, koja je u to vreme brojala čak 17 članova. Uvidevši šansu koja je pred njima, braća Pazzini su započeli do tad nevidjenu kriminalnu ekspanziju. Konačno je svetlost dana ugledala "Il GSP mafia" (koja je dobila naziv prema inicijalima svojih osnivača - Giuseppe i Silvestre Pazzini).
Broj novih pridošlica je vrtoglavo rastao iz dana u dan. Ljudi bez ikakvog obrazovanja (najčešće onog osnovog) nesposobni da nadju neki drugi posao i sa IQ-om bolivijske veverice su prosto hrlili kako bi postali regruti nove mafije koja im je pružala puno mogućnosti. U zavisnosti od njihovih sposobnosti i talenata, njih su delili u dve osnovne grupe:
1) *IL CONTROLORE" iliti "crem de la crem" GSP mafije. Najbolji od najboljih, prvi medju jednakima, prosto rečeno - elita. Vladali su posebnim znanjima zbog kojih su i nosili tu svečanu titulu, a neka od njih su bila - ulazak u autobus/trolu/tramvaj, poništavanje "IL CARTE", proveravanje ostalih putnika, zapisivanje podataka osoba koje su zatečene bez gorenavedene propusnice, zapisivanje registarskog broja vozila. Naravno, jedan nije mogao posedovati sve ove talente, tako da su uvek išli u grupama od po 2-3 čoveka. Na sam pogled njihove uniforme, drečavo zelene, skoro fluorescentne boje, preplašeni putnici su u strahu napuštali vozila. Nesrećnika, koji bi bio uhvaćen bez propusnice, zadesila bi strašna sudbina. Uzeli bi njegove podatke, što je nešto najgore što može da se desi jednom živom biću. Kroz par dana, on bi nestajao bez traga i glasa zajedno sa svojim bližnjima, a na stolu bi policija zaticala parče žutog papira sa logom GSP mafije - to je bila njihova podsetnica.
2) "IL ASSISTENTE CONTROLORE" - dobro obučeni pojedinci koji predstavljaju suštu suprotnost svojih kolega specijalaca. Za razliku od njih imaju pasivnu funkciju u mafijaškom sistemu, jer su vezani za isključivo jednu teritoriju - trolejbus. Ne vladaju naprednim znanjima kao što je ulazak u vozilo (provode sve vreme u istom), poništavanje propusnice (imaju kombinaciju istetoviranu na ruci, jer nisu mogli da je zapamte), ali i dalje predstavljaju važan šraf u mafijaškoj mašineriji. Nose narandžaste, manje upadljive prsluke sa mafijaškim obeležjima, kako bi se uklopili u narandžastilo gradskih trola, i iznenadnom reakcijom prepali putnika bez propusnice. Nedostatak okrutnosti nadoknadjuju manjkom pameti, tako da zadržavaju prestupnika do dolaska iskusnijih kolega. Treba napomenuti i veliku ljubomoru koju oni gaje prema grupi "IL CONTROLORE", pre svega zbog njihove narandžaste boje prsluka, jer iste takve nose i djubretari, pa ih često mešaju sa njima.
Njihov glavni suparnik predstavlja odomaćena nemačka banda "DER SCHWERTZ", čiji se članovi "SCHWERTZERI" oglušuju o zakone GSP mafije, izbegavaju kazne, ulaze u fizički ili verbalni sukob sa njenim pripadnicima. Glavno oružje ove bande (koju mnogi još, zovu i ISKOCIMA, budući da su mogli stići i uteći i iz vozila u pokretu iskočiti) u borbi sa njima je bila pamet, odsustvo čije je bila glavna mana članova GSP mafije. Ali o njima nekom drugom prilikom...
- Prego, carta!
- Šta bre čoveče??? Nemam, daj pusti me...
- Documenta, per favore!
- Ma daj, kakva dokumenta??? Vidiš da sam zauzet...
- Ti napustila vozilo, ili spavala sa ribama!!!
- Molim?! Ne smem da napustim vozilo, čoveče šta ti je!!!
- Vaffanculo!!! Rodrigo, Gianluca, venire ovde, smesta!!! Uno rebello, nemala "IL CARTA"!!!
- Aman čoveče, prestani da mi se dereš iza uva i pusti me da vozim autobus na miru!!!
Veoma retka pojava, al' ume da se dogodi.
Rat favela je sukob najvišeg intenziteta među Romulanskom populacijom i dešava se kada zbog nekog krupnog razloga zarate cele dve favele pa krenu u sukob jedna protiv druge.
Naravno, oružja koja se najčešće koriste su kobra, bokser, štangla ili obične motke i često se dešava samo jedna bitka pa ko pukovnik, ko pokojnik.
U tim sukobima često pobedu donosi konjica, to jest, vozači skalamerija sa kojima se ide u sakupljanje sekundarnih sirovina koje kada je rat, u korpama umesto sirovina imaju po dva mala naoružana Romulanca, koji mlate sa motkama sve oko sebe.
Pobednici onda ulaze u favelu poraženog, kupe plen, ruše im sve kartonjare i odlaze nazad do svoje favele, ovenčani slavom, uz muziku Dragana Kojića Kebe.
Hronologija velikog rata između favele kod Delta City-ja i favele preko puta pumpe na Bežanijskoj Kosi.
---01.04.2012.
07:30 Favela kod pumpe na Bežanijskoj Kosi.Randu: Znaš očem’ sam razmišljao Envere sine moj?
Enver: Očem’ tatko? Jes’ opet razmišlj’o da se odseliš u Marinkovu Baru?
Randu: Ne sine, gledam Avatara. Dvanajs mu je. Stas’o je za ženidbu. Ako ga uskoro ne priženimo k’o vo će da rilja.
Enver: Hoću tatko, ali nemo’ sada. Dobio sam jednu grandioznu ideju. Hoću da napravim Paradu Romulanaca i zauzet sam tim ostvarenjem mog sna, a i nisu vremena kao nekada. Sada se sve kasnije ženu. Neće pre trinajste pa to ti je.
Randu: Paz’ se te politike sine, mnogima je došla glave. Nego danas već da odeš do one favele kod Delta Sitija i da mu nađeš neku žensku, poslušaj oca.
Enver: Dobro tatko, skoknuću danas, taman tamo idem po neki šahtovi pa ću da svrnem.---01.04.2012.
18:30 Favela kod Delta City-ja.Halid: O Envere, otkud ti?
Enver: Pa bio sam tu poslom, pa reko’ da navratim, jer čuo sam da imaš jednu ćeru za udaju a ja imam sina za ženidbu pa da se orodimo.
Halid: Imam Envere, ćeru. al’ da se zna da nije jeftina. O Đelferijinoj lepoti se pesme pišu a čak je i Jašar dolazio da je prosi, al’ nisam je dao, imala je tek 8 godina. Za Đelferiju je napisao pesmu “Jagnje moje malo”.
Enver: Dobro tvrdiš pazar Halide, ali imam ja šta da ponudim. Dajem ti dve flaše vinjaka, boks drine i dres Roberta Karlosa.
Halid: To je i Jašar ponudio. Nije dosta.
Enver: Dobro, nudim i 50 kila kartona. To je dve kuće ovde da sagradiš.
Halid: Hmmmm...nećkam se, nećkam sada. Dobra ponuda.
Enver: Na sve to nudim i mog konja Zorana. To je moja poslednja ponuda. Zorana volim k’o sina rođenog.
Halid: Prihvatam. Daj ruku. Mo’š da vodiš Đelferiju. Dođ’ sledeće nedelje sa svatovima po nju.
Enver: Evo ruke. Sledeće nedelje, dolazimo po mladu.---01.04.2012.
20:30 Favela kod pumpe na Bežanijskoj Kosi.Enver: Tatko bio sam kod Halida. Isprosio sam lepu Đelferiju od njega. Morao sam i Zorana da dam za nju.
Randu: Đelferiju. Hmmmm.....jesi li siguran Envere da ona nije oštećena roba? Priča se da se Jašar oko nje vrzmao a i Keba isto. A ‘de se njih dvojica vrzmaju, tu je uvek belaj.
Enver: Čista je tatko kao suza. Pa ne bi se Halid sa time zajebav’o valjda.
Randu: Ne znam, videćemo. Diži šator Envere, zovi celu favelu, Avatar nam se ženi.
Avatar: Neću sa Đelferijom da se ženim. Ja volim Kasandru.
Enver: Prisluškuješ a? More nemoj da te sada odalamim sve zvezde da vidiš. Ženiš se sa Đelferijom i tačka.
Avatar: Neću bre tatko. Đelferija je bušna k’o goblen. Neću. Spav’o je ko je stig’o.
Enver: Ma sa’š ti da vidiš svoga Boga. Tatko, daj kaiš. Zorana sam dao za nju barabo nezahvalna.---08.04.2012.
12:00 Svadba Avatara i Đelferije u faveli kod pumpe na Bežanijskoj Kosi.
Sto za VIP zvanice.Keba: Lepa svadba Jašare. Enver se baš isprsio. Doveo je i Blek Panterse da pevaju. A vidi Džejku kako se razmahao i skače po stolovima. K’o malo majmunče je.
Jašar E Kebo, jeste lepa svadba, ali biće čupavo kada provali Enver da je mlada već probala zabranjeno voće.
Keba: Kako se ti Jašare poetski izražavaš, zato ljudi i vole tvoje pesme, ja to ne znam pa ih ‘vatam na eleganciju. A biće čupavo, i to čupavo k’o ta tvoja “šatorka” od frizure ali mi ćemo da se nakrkamo i bež’mo odmah odavde. Dok ne eskalira sukob.
Jašar A Đejka?
Keba: Ma ako ovde izbije, njega niko neće ni primetiti. On ti je k’o hobit. Protrči ispod stolova i pobegne.
Jašar Trpaj klopu u džepove pa da begamo još malo.---09.04.2012.
Jutro posle prvog dana svadbe, favela pored pumpe na Bežanijskoj Kosi.Enver: Tatko jesu se probudili više, da proverimo čaršafče?
Randu: Jesu Enver čulo se nešto. Neka me zla slutnja obuzela. Gde je Halid i njegovi gosti?
Enver: Odoše kod njih u favelu da se odmore malo pa dolaze opet u podne, da nastavimo.
Randu: To mi je sumnjivo Envere sine. Nisu ostali da prisustvuju starom običaju širenja japanske zastave. Ček’ evo Avatara.
Enver: Avatare sine, daj čaršaf, pa da nastavimo pijanku.
Avatar: Ovaj, tatko nisam je još spav’o, ovaj, bili smo umorni od svadbe i ovaj, kasnije ćemo....di ćeš tatko unutra, pa gola je....
Enver: Sklon’ se bre. Daj čaršaf ovamo. Šta je ovo? Prevareni smo!!!!!! U rat!!! Opremajte se odmah!!! Svi!!! I ti Avatare.
Avatar: Ali tatko, pa nema potrebe....
Enver: More uzimaj kobru i za pet minuta da si ispred.
Randu: Polazite svi. Idemo da im jebemo majku ciganjsku.---U isto vreme, favela kod Delta City-ja.
Motivacioni Govor Halida ratnicima iz njegove favele pred neminovni sukob sa Enverovom vojskom.
Halid: Braćo moja. Do sada su verovatno Enver i njegovi psi s’vatili da smo im uvalili raspalu Djelferiju, i krenuće ovamo svom silom na nas.
Mi smo spremni da branimo našu favelu i ako treba položimo živote za nju. Braćo moja, borite se kao da sunce sutra neće svanuti i ovo je poslednji dan vašeg života. Poslednja prilika da učinite neko slavno i odvažno delo koje će čergari prenositi na sve strane sveta. Danas je dan kada ćemo počiniti takva dela o kojima će Džej pevati balade. O kojima će Mel gibson snimiti film. Braćo moja. Danas ćemo pokazati da se naša favela saginjati neće.
Ogromna skupina naoružanih Romulanaca: OOOOOOOOOOOOO
Halid: Sačekaćemo ih kod Kineskog tržnog centra. Odatle će doći. Znam. Vi što trenirate boks i mečkari u prvi red stanite. Na moj znak prvo pustite mečke pa onda se zalećite. Ostali iza njih stojite i pre nego što mečke stignu do prvih Enverovih redova zaspite ih flašama i ciglama pa i vi u zalet. Slomićemo ih za minut.
Ogromna skupina naoružanih Romulanaca: OOOOOOOOOOOOOO
Halid: Krećemo! Živela favela kod Delta Sitija!
Ogromna skupina naoružanih Romulanaca: Živela!---Epilog velikog rata između favele kod Delta City-ja i favele pored pumpe na Bežanijskoj Kosi iz pera Romulanskog istoričara i povremenog dens muzičara Hamita Đogaja poznatijeg pod scenskim imenom Đole Đogani.
Dana 09.04.2012. godine dogodila se velika bitka između dve favele, one kod Delta City-ja i one pored pumpe na Bežanijskoj Kosi, koje su do tada imale istoriju čarki, ali nikada se nije desio ovoliki sukob.
Sukob se odigrao kod kineskog tržnog centra, gde je Halid postavio svoju vojsku jer jer računao da će Enver u besu krenuti najbližim putem ka njegovoj faveli.
Vojsku je postavio savršeno i bio je brojčano nadmoćniji, ali Enver nije upao u zamku direktnog zaletanja u Halidovu vojsku, nego je mudro obišao Delta City i prvo uleteo u Halidovu favelu, potpuno je sravnivši sa zemljom a onda je došao Halidu sa leđa i jednim brzim jurišom, pre nego što se Halid snašao, uništio njegovu vojsku. Iako je Halid možda i tada mogao da se odbrani, ipak nije uspeo jer od iznenađenja dalekometno oružje (flaše i cigle) nije moglo da se iskoristi, a uznemirene mečke su se oslobodile i počele da prave rusvaj u njegovim redovima a ne neprijateljskim. Bitka je kratko trajala a Halid je uspeo jedini da pobegne iz nje jašući na konju Zoranu i dok je bežao, prokleo je Envera i zakleo se na osvetu.
Kasnije se pričalo da je Enver znao za Đelferiju i da se sa Gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom dogovorio da naprave ovaj rat, da bi očitili Halidovu favelu, zbog zgrada koje tu treba da se grade, ali to nikada nije dokazano.
Besplatne novine koje bi trebalo da plaćaju svojim čitaocima za baljezgarije koje pišu, kao i zbog toga što pokušavaju da na seljački način popularizuju sopstvenu zemlju i narod. Izazivaju gađenje, svakog ko je prvo čovek a tek onda Srbin.
pored ostalog drugorazrednog sranja u svakom broju i to u svakoj mogućoj rubrici novina nailazite na izlive lažnih rodoljubivih emocija redakcije 24 sata najčešće u vidu velikosrpskog proseravanja. Stalno se pominju uspesi (ili ono što redakcija 24 sata misli da je uspeh) Srbije. I to sve vrste uspeha čak i oni banalni, i u toj meri da kad ne bi živeli ovde pomislili bi da je ovo neka uspešna i srećna zemlja. Te uspehe donose neki ljudi koji su redakciji 24 sata jedino bitni zato što su Srbi, pa su zato odlučili da ih pomenu u tekstu. Uostalom svi iz dana u dan čitamo uglavnom naslove kao što su:
*u nekim zagradama, posle naslova, su stavljena moguća razmišljanja autora tekstova u 24 sata, ljudi koje inače redakcija kao da sakuplja na ulici (ili pokojem fakultetu :D).
"Srpski di-džej pokorio Britaniju" (Evo vam ga engleske svinje!)
"Prvi svetski..., otvoren u Srbiji" (prvo pa muško)
"Srbija svetski šampion po kompjuterskim virusima" (no.1 u cyber seksu - puni kompovi pornjave)
"Srpski dizajner izumeo eko semafor" (Nikad čuli za eko semafor, ali bitno je da je čovek naš)
"Srbija svetski vicešampion po odlivu mozgova" (Zamalo šampioni, biće bolje dogodine)
"Amerika ima 4 Beograda!" (Aaaa! Srbija - Amerika 4:0)
"Srpski student u Londonu kreće u štrajk glađu" (to legendo crkni od gladi za majku Srbiju!)
"U Hrvatskoj cveta šverc pasa iz Srbije" (Aaaa! Opet smo zajebali Hrvate - mada ne znam ni ja kakve veze ima...???)
"Ekipa iz "Seksa i grada uskoro će posetiti Beograd" (fabulozno - sada će mnoge naše devojke uživo videti kurve na koje se ugledaju!)
"Srbi izveli najveću pljačku u..." (ono što najbolje znaju)Pošto su besplatne misle da mogu da u ime svih nas govore o nama. Pa mogu li?
Vrijeme je stalo... pod uslovom da vrijeme posmatramo kao subjektivnu kategoriju, jelte.
Tor sjedi u nekoj ogromnoj stolici i masira čeoni sinus suzdržavajući se da ne zaplače, dok mu dvije Valkire purnjaju rac. Na drugom kraju kosmosa Ares se uhvatio za glavu od šoka i ignoriše na stotine tvitova u kojima je tagovan kako bi mogao iznijeti svoje mišljenje o onom što se upravo desilo.
Buda se ustaje po prvi put još od kad je umro Ipče Ahmedovski i krsti se.
Bodiroga je izgasio mobilni a Kaletu je svečano uručen otkaz.
Svega par trenutaka prije nego što će se sve navedeno desiti planeta zemlja je, da se tako bez lažnog proseravanja izrazim, otišla u kurac. Naime, istu je potresla najveća društvena katastrofa u njenoj istoriji.
Ono od čega se strepilo milenijumima iako se znalo da će kad tad morati da se desi. Ono zbog čega se i razmišljalo da li ljude uopšte treba stvoriti. Desila se kulmunicija postojanja ljudskog društva koje je, malo je reći, otišlo sa stilom.
Došao je čas da se slovenski i germanski narodi obračunaju jednom za sva vremena. Da se zna ko kosi a ko vodu nosi i da se vidi ko je imao veću kurčinu Hitler ili Staljin, pošto se već zna da je Hitler imao samo jedno jajo (prim. aut: ali vrijedno)
I evo nas! Diglo se i staro i mlado. Nejač, invalidi, Mujo i Haso, moja baba i tvoja baba i Bata Živojinović. Ma sve živo i mrtvo kreće ka granici između Austrije i JXXSFRJ (Jubilarna Dvadeseta Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija).
Svi su spremni za bitku sa posljednjom kraljicom našeg bitisanja kao naroda - Njemačkom i njenim vazalima Austrijom i Švajcarskom dok cijeli svijet gleda na nas u iščekivanju da se desi nešto fantastično.
Ameri neće da šalju mirovne snage jer je ministar odbrane odlučio da obrne roštilj taj dan.
U Japanu je neradni dan a u Nepalu uvode struju jednom selu iz kojeg zbog snijega nijesu mogli doći da gledaju direktan prenos.
U Sjevernoj Koreji uvode televiziju.
Njemci zatvaraju fabrike i vrše genocid nad gastrabajterima. Usput ubijaju i Turke i još 50 miliona jevreja kako prenosi "Glas Jerusalima."
Takođ pale pogranične gradove kako varvari ne bi mogli koristiti njihovu naprednu infrastrukturu u slučaju da ih zauzmu.
Sa druge strane u Moskvi Putin LXIV sjedi u svom kabinetu i grize cigar razmišljajući kako da kaže ovima iz JXXSFRJ da bi najradije da se odloži okršaj tamo neđe do poslije miholjskog ljeta jer kako tradicija kaže, na Rusiju se zimi ne ide.
Reći će im da mora da ide na krštenje neko. To će morati da ispoštuje čak i neokomunistički režim Jugoslavije.
Otključava telefon i kreće tražiti broj druga Radisava ali pali se govorna pošta: "Drug Radisav je otišao da jebe mater Njemačkoj bagri i povali švalerku u Klagenfurtu, ali kako mu je švalerka u 8. mjesecu trudnoće ipak će samo jebati mater Njemcima."
Drug Putin spušta glavu na ruke naslonjene laktovima na krilo i počinje da jeca.
Drug Dimitri ga tapše po ramenu i pita da li treba da mu popuši.
Drug Putin odbija.
Za to vrijeme Blagoje iz Popovih Drača, pukovnik u penziji koji već duže vrijeme ima problema sa alkoholizmom stoji na granici i drži govoranciju o tome kako su Njemci pobili
4 milijarde Jugoslovena u IV svjetskom ratu i kako je došlo vrijeme da pojedu sva govna koja su izasrali.
Poručnik Sinan Polumenta, koji je inače neki pra-pra-pra...-pra unuk Dada Polumente (iako on to ne zna) a koji je stajao najbliže granici u tom trenutku, diže ruke i uzvikuje "Tako'e!"
Ne shvata da je ušao u kazneni prostor desnim laktom... Ustvari shvata...
Zju!
...ali kasno.
"Ubiše Sinana!" odjeknu masom. Poručnik Blagoje viče na ljude da se ne uzrujavaju nego da počnu sa primjenom plana B (koji je u suštini bio isti kao plan A, samo je razlika bila u tome da se sačeka da Njemci prvi udare).
Masa se zalijeće preko granice. Ima momentum. Njemačke trupe situirane u Austriji padaju kao pokošene pred najezdom ove horde.
Grad po grad pada u ruke Jugoslovenskih trupa. Prave se pauze od po 15 minuta da ljudi ukradu po kojeg lava sa kapije kao suvenir... Niko nema pojma da Albanci zauzeše pola teritorije JXXSFRJ za to vrijeme. Ni Albanci nemaju pojma da Grci zauzeše Albaniju, a Grci nemaju pojma da Turci zuazueše Grčku...
Austrija je na koljenima... Isto i sa Poljskom jer su se njemci sjetili da je napad najbolja odbrana.
Južni sloveni kreću da čiste pogranične gradove u Njemačkoj. Njemci stižu na 20 kilometara od Moskve... Snijeg ovog puta neće pasti...
Putin zove Dimitrija da ovaj Zovne Sergeja pa da on zovne onog malog što radi sa onim bombama i da mu kaže da lansira pola na Berlin a pola na Ameriku i da prije nego bombarduju Ameriku pošalju njihovom predsjedniku poruku u kojoj piše da im se seru u usta kapitalistička.
Par minuta kasnije Njemci su na 10 kilometara od Moskve.
Američki predsjednik odgovara sa ženinog telefona: "Važi. Ovo mi je ženin broj, nemoj da je cimaš slučajno." i priprema kontranapad.
Na bliskom istoku su protesti jer ne učestvuju u ratu. Izbija građanski rat u kojem umire 10 jevreja i pola miliona Arapa. U Bijelu Kuću stiže izvještaj da je poginulo 5 milijardi jevreja i dvadeset hiljada Arapa. Amere boli kurac.
Ovima iz Kine isto dosadanu pa odlučuju da bombarduju Afriku jer njih niko neće a onda da unište i sami sebe... Prije toga na državnoj televiziji puštaju Valtera po posljednji put.
Francuska proglašava kapitulaciju i...
Bum!
Fast-forward par sati kasnije...
Savjet božanskih bića donosi odluka da je potrebno promijeniti pristup društvenom inžinjeringu i da su dinosaurusi zapravo bili najbolje riješenje i da je sve poslije njih bila čista komercijala.
Nedugo zatim, negdje u Kaliforniji, jedan krokodil se uspio zavući u rušvine dvospratne kuće koju je već počinjao smatrati svojom. Našao je nečiju ruku i krenuo se sa njom u čeljustima probijati kroz nered koji mu je blokirao put do dnevne sobe u kojoj je nanjušio ostatak svog obroka.
Taman kada se spremao ući u pomenutu, čuo je nešto što nikada ne bi očekivao u ovakvoj situaciji.
Čuo je kucanje na vratima a nedugo zatim i riječi koje su odzvanjale kroz cijelu kuću: "Došli smo da porazgovaramo o spasitelju."
...
Finta, korištena u uvežbanoj ekipi, Uvek za zajebavanje nekog novog.
Sastoji se od toga da dok ekipa sedi na jednom mestu jedan se od njenih starih članova udalji kako bi šorao ili štogod. Tada ostatak ekipa uvjerava novog člana da majka frajera koji je otišao šorati predobro svira klavir, te us slučaju da im ne vjeruje može da ga pita. Nakon što se frajer vrati novi lik ga pita je li istina da mu stara odlično svira klavir, na što ovaj počinje sa jebanjem majke, a opcionalno i laganim batinjanjem pre nego što izjuri iz ekipa negdje. Tada novom liku ostatak ekipe objašnjava da frajerova majka nema ruke, pa je to razlog zbog kojega je isti podivljao. Tada sledi barem pol sata smeha dok se novi like pokušava ovom ispričati i uveriti ga da su ga ovi zajebali.
Fora je idealna za podjebavanje frendova koje ste tek doveli u ekipu, novih kolega na poslu, novih učenika u razredu...
Sede ekipa i novi lik, Jovo(stari član ekipe)
Jovo: Ej, odo ja šorat... *odlazi*
Ekipa(Novom liku): Ej jesi ti znao da Jovina stara prejebeno svira klavir.
Novi: Ma brate, di ste mene našli jebat.
Ekipa: Ma ne zajebavamo te, eto sad će imat nastup, sljedeću sedmicu... Ako nam ne veruješ pitaj ga kad se vrati. (Prigušen smeh članova ekipe koji se ne mogu suzdržavati)
*Jovo je vraća*
Novi: Ej, Jovo, šta sam čuo da ti stara predobro svira klavir?
Jova(Lupa novom takvu zidarsku da će mu unuci trzat glavom): ŠTA SI REKO? Pizda ti materina neodgojena, ima da te u oči jebem! (Još jedna šamarčina, iste magnitude) Majku ti raspalu jebem, mene si našo zajebavat, a? (Još jedna šamarčina, istog kalibra al sad ljevicom). Oca ti smrdljivog jebem! *Jova ponovno odlazi jedva suzdržavajući smeh*
Novi(Drži se za glavu): Šta je ovo bilo, majku mu jebem?
Ekipa(Pišaju od smeha, neki se i valjaju po podu): Pa budalo jedna, stara mu nema ruke.
Novi(Sa izrazom lica punim nevjerice i užasa): ŠTO REČE? Pa vi niste jebeno normalni! Jova, Jova, ČEKAJ! *Trči prema Jovi*
Jova: Šta je bilo nije ti dosta, a? Očeš još koju? *Podiže ruku*
Novi: Nemoj, Jova, oca ti, nisam znao, zajebali su me!
Jova: Kurac nisi znao, celi komšiluk zna, pička ti mila materina! (Pada još jedna šamarčina, sva ekipa se valja po podu i davi od smeha)
Novi: Nemoj Jova, molim te, stvarno nisam znao... Molim te stani!
Jova: E jebem te retardiranog, kako ne kužiš da te zajebavamo! (Napokon i on puca u smeh)
Novi(Gleda U Jovu, pa u ekipu, pa u Jovu, pa opet u ekipu): Majku vam neotasanu jebem...
Ekipa: Ajde, smiri se sedni, popij pivu... Ništa strašno - isto smo Jovi smestili kad je prvi put došao ovde...
Najdominantniji glagol u konstrukciji srpskog slenga, koji u kombinaciji sa odgovarajućim prefiksom daje najrazličitija značenja koja ne moraju imati veze sa onim osnovnim - snošajnim postupkom.
Pojebati - uneti nesklad u neku funkcionalnu, ili skladnu celinu
"Milice, obrati sledeći put pažnju kad budeš izlazila iz direktorove kancelarije, zategla si šulju, namestila šlic suknje na svoje mesto, ali pojebao ti je i frizuru poprilično."Izjebati - prevariti nekoga i pored prethodnih optimističnih garancija i ostaviti ga u nelagodnoj poziciji
"Izvini, nemam sad da ti vratim repa, izjebao me je Simke narkoman kad se predozirao, umro čovek, jebaću mu mamu, a trebalo je juče da mi iskešira ono što on meni duguje."Sjebati - pokvariti, upropastiti; brzo obaviti neki posao
"Sine, opet sam nešto sjebala kablovsku, dođi vidi."/"Aj sjebi to pivo, pa da palimo."Razjebati - rasturiti nešto u drastičnijoj meri, tako da više ne može ni da se opravi
"Razjebao sam sestrin kišobran, nabiće mi ga u dupe me kad vidi! Sreća pa ne može više da ga otvori pritom."Ujebati - dovesti nekoga u nevolju, nepriliku, ponekad i bezizlaznu situaciju
"Ujeba me Partizan sa Bumbarevog Brda, samo još njih sam čekao, a sad nemam ni za pljuge."Odjebati - saopštiti nekome da usluge bilo kakve vrste više nisu neophodne
"A da odjebemo mi Dačića? U Čedi je budućnost!"Ojebati - dominantno, uglavnom trijumfalno i s lakoćom obaviti nešto
"Alek, Di Džej ovde! Jesi li čitao današnje novine, da vidiš kako sam ovaj put ojebao?"Prejebati - s manje, ili više truda nadmašiti konkurenciju
"Ovi Portugalci trče, driblaju, dodaju, ali prejebaše ih Velšani s dve proste akcije."Projebati - osiliti se, pustiti muda i početi sa upražnjavanjem sprdanja donedavno dominantnijih
"Ovaj Radulović projebao, počeo opasno da nervira ustoličenu garnituru."Najebati - snositi posledice, nagrabusiti
"Sine, sklanjaj tu žutu patku s retrovizora, najebaćeš, uhapsiće te neko."Objebati - učiniti nekoga predmetom konstante sprdnje dok još uvek nije ni svestan toga
"Misli ovaj da su mu zapad i EU prijatelji, objebali ga samo tako."Podjebati - uživo istrolovati, obično je u pitanju proces, pa se češće koristi "podjebavati"
"Ovaj zaštitnik građana malo-malo, pa te podjebe nešto. Ja bi da mu nađemo neku afericu dok je bio mlad, m?"Dojebati - izvršiti verbalni fataliti, trijumfalno okončati iznad opisano podjebavanje
"Brate, kako ti nije žao momka, vidiš da je nesnađen. Hajde, dojebi ga ako baš moraš, pa da palimo."
Zajebati - prevariti nekoga uz ćao-zdarvo utisak
"Kako me je zajebao onaj pastir, pa ovaj put ne vodi u Rim!"Uzjebati - iznervirati nekoga, načiniti ga uzjebanim
"Što si namršten, opet te je šef uzjebao?"Nadjebati - pobediti/nadjačati nekoga u naizmeničnim prozivkama
"Fino su se prepucavali, ali ga je ovaj nadjebao na kraju kada mu je rekao da mu šveca na dupetu ima isti srcasti mladež kao on na obrazu."
Kultna rečenica koju u Ranama izgovara Pinki, otelotvorenje upornosti i čedo srpske kinematografije. Vremenom se ova fraza ustalila međ' mlađim življem. Kao što je svako bar malo nervozan Laki, tako je i svaki decxko uporan.
Ne mož' svak da bidne takav, to majka jednom rađa. Od rođenja to piči k'o furija, pokušava, sapliće se i pada, ali uvek ustaje i nikad ne odustaje. Prirodno im je izvršena amputacija svakog oblika malodušnosti. ''Ajd' opet'' je njihovo srednje ime.
Biti uporan ima svojih prednosti, jašta. Svima je jasno da ne jebe lep nego... Filozof. Shvatate poentu. Nego, ima jedna mala jebada - često ubivaju u pojam. Ne važi džabe ono: uporan - naporan. Put do pakla popločan je nji'ovim bezuspešnim ali kreativnim popušajima. Ne imponuje im što znaju biti dosadni k'o priče iz komšiluka moje pokojne babe, u momentima dok se deda muči dugasi slušni aparat.
:Veče, sedeljka. Svi tras dupetima na pod, oformili krug. Broj momaka i ženskaća fifti fifti. Igraju se masne fote:
- Neka ova fota, neka ova fotaaa... Otpeva prvu pesmu koja mu padne na pamet!
- Deder da se okušam, ionako imam glas ki slavuj:
Tamo gde su mali tamno crveni korali,
Gde nas ne vidi nikooo, niko ne čuje nas,
Tu gde nema dometa, ti i jaaa...
- Zar ti je od svih mogućih pesama baš ta pala napamet? Fegetu nijedan!
- A šta mogu, pesma zarazna k'o Ida sifilida i Mara herpesara zajedno...- Idemo dalje. Neka ova fotaa... Izbaca neku dobru rimu!
- Hehe, pade mi ovaj krug ko kec na deset! Paste sad ovo:
Pravi sam plejer kao Vins Karter,
Uvek sam prvi jer sam dobar starter,
Ako sarmitze mi pojedeš, jebaću ti mater,
Predsednik fife je Sep Blater...
- Ajde?! Ta ti rima malo klima, Tu Pače!:Nasta tajac (samo debeli u kuhinji mljacka sir Kosmajac). Dežurni di džej pušta pesmu broj 800 i neku po redu:
Davidimodavidimodavidimo... neka ova fotaaaa... Kaže iskreno osobi preko puta šta misli o njenom fizičkom izgledu!
- Hmm... Paa, 'nate kako... Oduvek sam mislila da si građen kao... Kao čačkalica. Eto! Rekla sam! Ne osuđujte me! :ŠMRTZ:
- Ima istine u tome. Prošle godine su mi vadili pantljičaru, 'nate kol'ka je bila! Ovol'ka! O-VOL-KA! Da ne veruje čovek! Još se migoljila! Rekao sam doci da mi je sačuva, trebaće mi za na udicu, xexexe...
- :Onomatopeja bacanja pegle:- Sledeći krug. Sprem'te se, sprem'te! Neka ova fota... Smuva osobu levo od sebe, ili barem nek' uspe da je nasmeje!
- Opaaa... Evo ti prilike da se dokažeš! :nimalo diskretan namig:
- Imaš... tako lepe oke, k'o u srndaća!
- :Pokeraška faca:
- Bacio sam oko na tebe još u jaslicama...
- :I opet pokeraška faca:
- Ma zajebi s ovim. DOĐI MALA DA VI'Š ŠTA JE POJZEEEEEEEEEEEEENNNNNNNN!!!!!!
- Ahaahahohohohihihihihihi koji si pojzen! Plodi me pojzene mooooj!
...
- Samo jedno pitanje imam za tebe, Gugi: kako?
- Eeee, ja sam uporan decxko...
Jedini način da izadješ iz mašine, kad te svakodnevica uzme pod svoje, a potišteno - poročno stanje oslabljenog duha i zamorenog tela, počne da ostavlja preozbiljne tragove da bi se još uvek moglo reći kako je stanje prolazno i sve je zajebancija. Nije. Ne možeš. Nećeš..
Preterivanje je luda i žilava putanja u službi povratka u definiciju normalnog, zdravog i neovisnog, bolna aktivnost u službi zdravog razuma. Ako hoćeš iz početka, da okreneš noiv list, moraš predhodno da srušiš svaku naznaku da je na mestu tvog postojanja stajala i ta jedna gradjevina. Mora joj se uništiti i svakog centimetra temelja.
Preterivanje svake granice se koristi za sve one stvari koje te muče, tište, kidaju i od tebe prave ovisnika. Jednom rečju, izobličuju ti karakter i stanje. Nema psihologa, pomoći mame i tate, podrške prijatelja. Na ovaj put ideš sam, pa šta ostane, to je cena koju ti nisu rekli da ćeš platiti kad je kretalo..Dok ti se ne zgadi. To je jedini način - dok se sam sebi ne zgadiš.
LENjOST - navuci debele čarape na noge. Zatvori se u devet kvadrata, sa televizorom i kompjuterom, dok najveća radost ne postane iščekivanje nove epizode serije na prvom, ne odgovaraj na pozive, nemoj da se briješ, ne kupaj se, ne izlazi. Otidi samo do prodavnice kad baš moraš. Ugoji se, na knjige i pronalaženje posla i ne pomišljaj. Ne čestitaj nikome rodjendan, p rekini kontakte, asocijalizuj se..Dok ne podivljaš, odeš u kupatilo iz dosade, i zgaditi se ono što vidiš u ogledalu. Onda restauracija.
ALKOHOL - pij. Dok se boje ne rastope, dok se moždane vijuge ne isprave. Dok misao da ovaj život i nema nečeg naročitog u sebi ne dobije neki čudan oblik i dispoziciju tačke gledišta. U najgoroj kafani, smrdljiv i prljav. Prodaj sve što ti ne treba i pij, sa slučajevima koji se pomalo svakog dana sebe i svoje svakodnevice gade. Sa dedama u raspadu i sredovečnim budalama koji ne bi smeli da budu na slobodi. Kada sebe uhvatiš u zaključku - jebote, pa ovo će od mene postati. A onda pij još više, dok se majke, skuvanog ručka i čistog i ugodnog doma ne zaželiš toliko da bi za jedan takav dan poginuo smesta.
DEPRESIJA - se di za komp, 19 sati dnevno, dok više ne budeš ni džangrizav niti ljut, razočaran..Dok naš drugar koji se ponekad mora istrpeti, one of these days, ne ode da živi na Novom Zelandu, Jupiteru, Andromedi..Dok ti duh živ ne pokopaju opšte stanje, sivo sutra, besparica, dugovi, vezanost za ovo srpsko sidro koje tone na dno gde će ostati suviše dugo da bi ostalo šta prave radosti u životu. N e idi nigde, drugarima prestani i da se žališ. Dok hrana ne počne da se gadi, sunce da smeta, izgubiš dvadeset kilograma, osetiš nemoć i kad hoćeš da drkaš i prestaneš sad već da pričaš i sam sa sobom, održavajući kontakt sa ljudima još jedino kad urlaš na njih sa prozora. Videćeš, jednog dana ćeš se probuditi i shvatiti da si sam sebi dosadio. Ajmo iz početka.
.......
Za svaki drugi porok u koji ogrezavaš, pušenje, kocku, vukajliju..Primenjuj slične metode. Dok nisi počeo da bivaš i sebi i drugima suvišan.
Najnaporniji sport. Kakav kurac vaterpolo, rukomet i slično. Kad ti kosa padne u ruke a pred tobom pukne Marakana da je pokosiš, tek tad shvatiš kako si mali i kad si jak, što bi rekao Daša iz Legendi. Vrsni kosci su dostizali nevjerovatan nivo fizičke spreme i koncentraciju Šaolin monaha i Bobija Fišera.
Kosidba je začeta iz domaćinskih i nadasve ljudskih razloga, dođete da pomognete komšiji, poredate se u vrstu i udri. Takmičarska volja koju svaki čovjek posjeduje je od toga napravila sport. Kosidba već odavno nije ono što je bila. Umjesto na Olimpijadi održava se tek ponegdje u sklopu folklora i njegovanja tradicije.
Kosidba je propala tako što je gastarbajter, u želji da oženi metiljavog sina nesposobnog za rad u polju, istom kupio kosacicu da se kurči pred seoskim mladicama. Slično kao i rokenrol.
Livada ,sanjiva se budi, dva kosca u strani, jedan s jedne drugi sa druge strane odbija, muda se klate, dodijalo...
-JEBI JE PUČE!
-Leti did uz livadu...
-A JEB'LO TE SUNCE PA ĐEŠ MI KOSU PREBITI, BOLJE DA SI MI OKO IZVADIO, U ŠTA GLEDAŠ PUŠKA TE UBILA!
-Opušteno dide, zajebavam se.
-O JEB'O TE ĆAĆA TAKO BLENTAVA, SAMO JOŠ JEDNOM PROBAJ!Nakon par minuta...
-JEBI JE DIDE, SAD JE STVARNO PUKLA!
-Ide did, iz očiju živa vatra sjeva iz nozdrva modar plamen liže...
-PA KOLIKI MEĐED MORAŠ BITI DA KOSU PREBIJEŠ, JE L' VIDIŠ KOLIKI JE MRAVINJAK, K'O PIRAMIDA U VISOKOM I TI KONJ ZADRO!
-Šalim se di...FJUS! Manu did kosom, provuče je ispod mojih stopala, a ja se oduzeo k'o da mi je do koljena nogu odsjekao....
-Vidiš mali, ovo samo najbolji kosci umiju! Šta je, usr'o si se? Neka malo, da vidiš na koga si udario. Ja sam dvajes godina bio prvi kosac u srezu. BOLAN, LAZAR LAKETA ME ZA JEDAN OTKOS POBIJEDIO, A TO JE BIO ČOVJEK, SA DVA SRCA KOSIO! Ustanem sabajle dok se rosa nije podigla i u livadu, sam. Pripašem vodijer, toknem malo vode u nj, umočim brus iz Bergama,i gutljaj rakije koju odložim u vrelo da se oladi. Pljunem u šake i udri. Kosište ima idealne proporcije, dugačko do pod pazuh, razmak između dva kvačka –širina ramena. Našarano sa stilom. A kosa- VARCARKA. Rota kov'o. To nema, brije. Sine, da je Tolstoj čuo za varcarku Ana Karenjina bi imala ne 800 nego 2800 strana, koja je milina kositi sa tom kosom. I krenem, kad prvi znoj oblije, stanem, uzmem otkos sa kojeg se cijedi rosa u šaku, pređem preko kose, uzmem brus i navlačim joj žicu. Dok to radim, pogled mi sa kose ode na livadu, pa kad vidim kolika je pogledam u nebo, prokunem Boga, sebe, i majku što me ne pobaci, i nastavim dalje, to ti je sine život. Ja sam u tvojim godinama već imao dvoje dijece, i trudio se da ih prehranim, a nisam ko ti sa fakultetskom diplomom sjedio ispred zadruge i trudio se da dvolitru pive šćeram ispod etikete na eks. Vzadan kosim i ženu dvaput opremim naveče. Jedina korist od tebe su ove kopačke od tvog loptanja pa sad mogu kositi u strani da ne otkližem.
E kakav sam ja kosac bio! Ama , onaj Mikelanđelo da je znao za mene ne bi izvaj'o Davida nego Milutina, savršena građa, samo veći kurac! Ja sam koseći drugima i za druge sebi izgradio četiri stambena objekta, jedan za stoku al' to nema veze. To sam sebi obećo i ispunio, a sve sa rakitalom, i tom kosom u tvojim rukama 30 godina starom.
-Meni si dide obećao krme kad sam završio fakultet, a ja sam dobio samo radnu knjižicu. Eto sutra će dvije godine kako sam završio pa da vidim sjećaš li se?
-Sjećam se, stani malo vidiš da je kriza, šta me zelenašiš, bolje ti je idi zovni Jovana da dođe sa kosačicom da se ne jebemo ovdje čitav dan...
Mladi izdanak kojekakve elitne teniske akademije. Dečkić, kojem je ukazana enormna čast da na vrhunskom teniskom turniru bude zadužen za dodavanje peškira superstarovima belog sporta i time im bude bliže nego bilo ko drugi. Njegova sreća, prouzrokovana ovim poslom je neizreciva.
Upeklo Sunce ko da sam u furuni, forkrajstsejk! Moram da stojim i gledam kako ova dva papana prebacuju lopticu preko mreže, kao da je cilj da poen traje što duže. Ne mogu ni fakin nouz da počešem tokom poena... Ček da dam peškir čoveku... Enivej, obrisao ovaj majmun upravo glavu, noge, a onda i ruku, kojom je moment ago pre serve vadio gaće iz buljsona. Španac jedan raspali. Ou vel, makar mi je lepo uručio peškir, sou aj ken fino da ga uhvatim sa dva prsta za ćoše... Opet mlate 30 prebacivanja po poenu. Ha ha, papan, al’ se natrčao i izgubio his srvis gejm. Vidi ga sad ljakse, kao pobesneo nešto i samo pružio ruku da mu dam peškirče, a kao gleda di adr vej. Evo ti peškir, pajvane jedan, na! Neparni gem, fajnli. Šurnjaest minuta igraše dva gema. Kao to su mi neki gladijatori, ma hajde, kao to vam je kvalitetan tenis? Voleji, nula! Harizma, nula! Uf, barem konačno mogu da pročačkam ovo uvo u pauzi i češnem jajašca. Ah, megasvrš. Takoc...
Tajm? Šta bre tajm, glupi sudija? Ne mogu ni minut da opustim ramena i kopam po nosu, već novi gem. Servira ovaj iz Sibira sad. Ajde bre, serviraj, nanu li ti naninu, šta baunsing fakin bol tri dana, koji krasni? Opa, najs srv, decxko! ...Vidi ga Đoker, što se breca nešto na publiku. Hej, ljakse iz Sibira, igraj bre tenis i ćuti. Kako bre kralj Lebron ubada slobodna bacanja, dok ga lejzerom piče po faci i grlz skriming istovremeno? Njemu kao ne treba koncentracija? Tebi smeta vispering pri servisu. Idi mešaj malter... Pazi ti njega, što prstom pointing et mi ovako drsko, da mu kao dodam peškir sadodmasad. Pa nisam ti ja kriv što si razmaženo derište. Ma svi ste vi teniseri ekšli razmaženi, šta vam vič dik uopšte i treba neko ko vam dodaje peškire?!? Evo ti peškir, na! I nemoj se dereš na maj frend koji ti baca loptice tako, ščuo? Pih, šta bih ti rekao, samo da smem da naglas da pričam. Bolje ti je da serviraš, da ne popizdim do bojling point...
Pada mrak, a ovaj Španac je i dalje u spidu, tipa ran, Forest, ran. Konju jedan, jesi li nagudriran, padni već jednom! Nećeš da padneš? Dobro, evo ti peškir... Alo, maj frend, šta si mi se naguzio in front of maj nouz, miči mi tu bulju ispred glave, ne čeka se servis u publici. Beži bliže terenu. Nije mi klir inaf kako si ti bio prvi na svetu... Brejk? Fajnli. Drži tauel, valjda ćeš sada konačno da izgubiš, da mogu da idem fakin houm.
Kamon, Đovak, serviraj za kraj. Jesi nam svima antipatičan, ali sad baš želim da pobediš... O ne, opet serviraš lajk inđurd čiken, forkrajstsejk. Jesi li ti siguran da ne voziš rolere? Hoćeš ja da serviram umesto tebe? Šta me gledaš sad? A, hoćeš peškir, evo ti... pa gde ćeš sa peškirom? Uf, pa gde ga bacaš, nisam ja tamo, čoveče! Moram da se bacam ko na bejzbolu, da vatam peškir kad se ti, razmaženko, obrišeš. Mnogo si naporan... Meč point? Fala viliju! Evo ga i kraj, fajnali... WTF, ŠKK?!? Jebote, čoveče, ju skerd d šit aut of mi! Šta se dereš tu ko majmun?!? Pobedio, pa pobedio, koji ti je!?! Ne moraš da vrištiš k'o Tarzan zbog toga! I kakve su ti to bele tufne po rukama i vretu? Jesi li se i ti nama malo dopingovao, a Đovače? I ti i onaj Španac tamo preko puta? I posle ovi moji felou Amerikens dopingovani. Nije nego.
Enivej, nadam se da nisu skontali tipa figjurd mi aut, da ja ceo meč prdim u ovaj Đovakov peškir... Izvoli, Đovak, tvoj peškir, da se obrišeš pre ceremonije. Tako, tako, ogrni ga oko vrata, istresi i nosić, obriši usta... Bravo, bravo, vel dan... A ja od sledeće godine treniram hokej. Ćao, zdravo, gudbaj!
Čovek koji, pored znanja, iskustva i preporuka, mora da poseduje i druge ljudske kvalitete.
Majstor - Guten tag hadžija, poslali su me iz firme da vam pogledam nešto u kupatilu.
Celt - Da da dobar dan, selamaleikum i tako to, otišla mi slavina od tople vode na lavabou, kaplje, ima račun za vodu da mi skoči 15e ovaj mesec.
- O pa nije to ništa strašno, gumica, saćemo to čas posla...
- Čekaj bre, di si pošo (vadi upitnik i penkalo) prvo da nas dva raščistimo neke stvari. Jesi vakcinisan protiv korone, prvo to da te pitam
- Jesam gazda kako nisam, moro bio...
- Dobro dobro, nemam vremena - koja i koliko komada?
- Fajzer gazda, sve tri doze, izgleda ću morati...
- Da zovem firmu da proveravam?
- Nema potrebe čoveče, evo tu sam ja blizu mogu kolima da skoknem kući po sertifikat...
- Dobro da verujem ti, nema potrebe. I gledaj da primiš četvrtu što pre. Ovo je Švajcarska, ne tamo neki Pakistan. Nego nešto si mi tamnoput, a i akcenat ti je malo nekako čudan...Nemaš kandžije u očima, nisi od naših...A odakle si ti prijatelju?
- Iz Irana hadži džan.
- Iran kažeš (vadi knjižicu i gleda da li mu je na crnoj listi) - a reci ti meni, šija ili suni?
- Nisam musliman gazda, ja sam zoroastrijanac.
- Aha, odlično (stavlja mu bonus zvezdicu u gornji desni ćošak) vakcinisan, zoroastrijanac...Papiri uredni?
- Sve čisto šefe. Da udjem ja to da pogledam, iscurilo ti dosad pola kubika...
- Čekaj bre de srljaš, ovo je poštena kuća, ne se ulazi tek tako. Je li - dece kolko imaš?
- Šta će ti bre deca...
- Kolko dece reko imaš, ajde gukni nemam vremena.
- Troje gazda.
- Troje...(stoji zamišljeno) To je na granici izmedju žute i narandžaste zone...
- Kakve zone?
- Ostavi sad to. Vidi ovako, će te pustim u kuću. Ovde ti je kupatilo (pokazuje), zaključaću te unutra dok ne obaviš poso, da mi nešto slučajno ne pokradeš iz hodnika, imao sam već posla sa kojekakvima. Lupaj kad završiš da te pustim, i gledaj da požuriš. I da ne iskaljaš. I nemoj mnogo po zidu da prskaš...
- Dobro gazda......
- Šefe, završio.
- Aha, odlično (gleda slavinu) da da to je to, radi sad dobro. Čekaj da te platim.
- Šta je ovo hadžija?
- Ove plave, to su ti markice za hranu, možeš da ih unovčiš gde hoćeš u ovom kantonu, a ovo su žetoni za vešeraj, imaš dole niz ulicu možeš koristiš svaki dan, taman tu blizu živiš. E čekaj i da te častim (odlazi negde i vraća se sa tri jabuke) - ovo ti je za decu, da budu jaka i zdrava, petrovače, srpske neprskane jabuke, doneo mi tast iz kraja prošle nedelje.
- Hvala gazda, baš ste zlatni...
- A i ti si neki dobar čovek znaš, u početku si mi bio malo sumnjiv. Ajd čekaj da popijemo po jednu.
- Ne pijem gazda, brani mi vera.
- E bre kakvi ste vi Arapi, nikad bre od vas ljudi...I nemoj dece više da štancaš, tri su dosta, nije ovo Pakistan.
