Rođeni brat pevačice Šate Gabri. U pitanju je fudbaler veznog reda, igra za Partizane iz Tirane.
On je opušten čovek, faca u društvu, osoba koja ne želi da upada ni u kakve probleme niti da ih pravi. On ne mari ni za šta, jednostavno igra fudbal zato što voli, a ne zbog jevreja ili drugih poganih novaca.
-Oooo, šmekereee, pa đe si, ljenštino, š'a se radi?
-Ma ništa, kuljiram uz maljo narodnjaka.
-Si čuo da se Ljara oženila onim Ljukom iz Srbije? Kaže on je mnogo dobar i ljep čovek, pa ajde da joj verujemo...
-Ma gako gabri, ona ima svoj život, i ima pravo da ga živi svojim stiljom...
Narod koji u velikom broju naseljava područje Hercegovine i Crne Gore. Međutim, oni nemaju nikakve veze sa istoimenim plemenom koje je naseljavalo Evropu tokom srednjeg vijeka. Naime, oni su svoj naziv dobili zbog toga što u velikoj mjeri koriste kletvu "Ostroga mi!" kao uzrečicu, pa su po njoj i prozvani. Pored ove uzrečice, Ostrogote karakteriše i šabansko ponašanje, kao i neizbježno čoporativno izlaženje u grad, uz traženje kavge i teško alkoholisanje.
Normalna osoba (N.O.): Ej brate, šta ima, šta radiš?
Ostrogot: Đe si braćala, evo ništa, bili malo do diska, ponapijali se, ono, znaš, u fullu, spičkali neke majmune, i sad polako vožnja i kući... Kapiraš?
N.O. : Ma 'ajde, nemoj mi tu priču, koga ste vi spičkali.....
Ostrogot: Ma šta pričaš to?!?! Ostroga mi, razvalili smo ih! A nemoj i tebe da izbijem, jeste da se znamo, ali nemoj meni da sereš, ščuo?!?! Još jednom ti se ovo ponovi, i mrtav si, Ostroga mi!
Dvojako značenje ove reči, često zbunjuje ljude.
Zove Mujo Fatu na mobilni...
Mujo: Halo Fato đe si?
Fata: Evo me Mujo u Zvorniku na Savi
Mujo: pa nije bona Fato Zvornik na Savi, Zvornik je na Drini.
Fata će: Ne znam ti ja ništa, evo tebi Savo pa se ti s' njim dogovori.
Nećeš jebati, samo u drugom smeru. Jasna opomena i upozorenje mladim djevojkama diskutabilnih stavova i ponašanja, da će se možda jednog dana kada budu imale šezdeset i kusur godina gorko pokajati što nisu davale dok su ih hteli.
- Šta ti je ćero, što si se umusila?
- Joj tata pusti me, sve je zbog Nikole, neće ni da me pogleda!
- Sine spuštaj kriterijume, Nikola igra košarku za juniorsku reprezentaciju, izgleda kao Apolon, ima para ko blata, na njega bi i Šarliz Teron ovlažila. Mani se ćorava posla, nećeš biti prcana........
- Znam da tamo negde postoji onaj pravi, koji je u stanju da me voli i razume, spreman je da zajedno ispunjavamo snove i učini me ponosnom i srećnom jer sam živa. Sudbina mora biti pravedna, on će me naći i usrećiti, paziti i voleti me takvu kakva sam.
- Sve je to u redu, ali sidji malo na zemlju, čekaš ga već trideset dve godine a on ne dolazi, nećeš biti prcana........
- Ne dam ti da ideš na ekskurziju u toj suknji, prekratka je, izgledaš u njoj kao kurva.
- Ali mama..
- Slavice pusti dete na miru, ima devetnaest godina, hoćeš da ti se dete vrati iz Španije neprcano?.......
- Što si nenašminkana? Jebote subota je, a ti se još nisi spremila!
- E idi ti bez mene, nešto me danas sve mrzi..
- Dobro, samo ti sedi za tim monitorom, ja odoh.
- Nego nešto sam razmišljala - šta kažeš da krenemo na tai či, kažu da opušta duh i jača volju?
- Kažem da nećeš biti prcana, aj zdravo.
Odalamiti nešto velikom silinom, tako da od predmeta kojim je to nešto odalamljeno nastane kalup.
- Jebem li ti sunac žarki, pa šta si ovo uradio?
- Smiri se stari, šta, samo malo far otiš'o...
- Ma šta far otišo, nema pola maske, ladnjak puko... Joooj, sad kad te ukalupim u tu haubu, ima da se jasno vidi đe ti je šta na faci, taman da ti naprave rezervnu kad ti koske polomim!
Seljački izraz.Obično se koristi kad neko nekom pravi zazubicu, ide mu voda na usta (pljuvačka kako oćeš).
M: Oooooo, đe si Đuroslave.
Đ: Ma evo me malo da navratim.Vidim vi žderete jagnjetinje.
M: Ma evo malom rođendan, pa reko red je.Izvini ako ti pišaju zubi, al nevjerujem da ti možeš ovo imaš gastritis.
Đ: Ma još bolje što pišaju ! Kad budem lizo pičku one moje, ima da ide sve ko podmazano.
Kad sa nekim razgovarate i kažete mu odakle dolazite, a On vas odmah pita poznajete li nekog njegovog poznanika iz vašeg mjesta. Ovo pitanje ima smisla samo ako dolazite iz mjesta sa tri kuće. U suprotnom totalno je besmisleno ali se ovo pitanje konstantno ponavlja. Još ako njegov poznanik ima učestalo ime onda ste nagrabusili.
X : A vi ste iz ?
O : Sarajevo
X : Ma nemoj , znate li možda Alena iz Sarajeva? (pitanje se naglašava kao da se otkriva Amerika)
O : Gospodine , u Sarajevu je milion Alena , šta radi , đe izlazi?
X : Ama ide u gimnaziju , vjerovatno ga znate,plav visok?
O : Gospodine u Sarajevu ima deset gimnazija , znate li gdje živi?
X : Ama na velikoj onoj raskrsnici (velika raskrsnica!!!!) pa lijevo pa..(onda gubite volju za životom.)
Najčešće opravdanje za izbjegavanje smaračkih aktivnosti. Kao i opravdanje za sopstvenu lijenost pri odbijanju posla ili sličnih rabota. Jedan od najprovidnijih ali i najdjelotvornijih fazona, jer se u privatnost ipak ne dira.
-Šef: Drugari! U subotu roštilj kod meneee! Možda bude i nekog crijepa za presložiti, ali šta je to za takve momke!?! Hahah!
Dok se pogledavaš sa radnim kolegama ko će prvi naći smislen razlog za izbjegavanje te usiljene egzibicije...
-Šefe, ja nikako neću moći. Iz privatnih razloga.
-Što jel imaš nekih problema da rješavamo hahaha, govori dok te tapše šapom po ubogom ramenu radničkom.
-Ma iz privatnih razloga, samo toliko mogu reći.
...............................................
-Jeli Aco, jel ti ono ne radiš?
-Jok.
-Evo ti broj, liku treba radnik. Počinješ odmah sutra. Ipak si ti te neke škole završio a ne radiš već duže vrijeme, greotae.
- Nakon dogovorenog posla, SMS u 23h: bla, bla, truć... iz privatnih razloga sam odlučio da ipak odbijem posao...
Mada što jes jes, zna da bude jebeno nakon duže pauze, da se počne ponovo.
Nedovršen izraz čiji se nastavak može zaključiti iz konteksta rečenice u kojoj je upotrijebljen.
Uglavnom se koristi kada se govori o nekoj radnji koja je odrađena krajnje profesionalno a pritom njen izvršitelj nema nema nikakve kvalifikacije a često ni prethodna iskustva u vršenju iste.
A: Znaš kako smo se trkali sa policajcima nekim sinoć. Znači onim Markovim stojadinom smo im bježali uzbrdo mrtvi pijani a oni u golfu petici.
B: Pa jeste li im utekli?
A: Pa misliš li da bi sad pričali ođe da nijesmo? Utekli smo im ka' pravi!-------------------------------------
A: Đe ste momci!
B: Opa Šomi, pošao u jebačinu? Kravata 'vo-'no. Skockao si se k'o pravi.
Razmjena odjeće ljubavnog para nakon raskida.
Ona njemu vraća usrane gaće, smrdljive dukseve, a on njoj tange, brushaltere, pidžamu itd.
- Đe su mi Miki Maus gaće, je li kurvo?
- Bacila, ima više govana na njima nego u javnom klonji.
- I tvoje tange su ostale kod mene, njima podvezujem jaja dok ti jebem najbolju drugaricu, opaaaa!!!
- Dobro dušo, onda traži Miki Maus gaće od kuma, kod njega su. PRC!
- :traži nož: O, jebem li ti krvavu majku!
Birtija na gradskoj periferiji, eventualno u nekom od obližnjih sela. Svojevrsna lična karta ovakvog ugostiteljskog objekta su karirani stolnjaci, aluminijumske pepeljare i matora brkata konobarica u borosanama.
Šarolika struktura gostiju daje posebnu čar ovakvom mjestu. Ima tu svega, od seoskih đilkoša do poštenih zemljoradnika, zanatlija, bajatih mladoženja i običnih alkosa. Zanimljivo je da su svi do jednog uvijek spremni za dobru kafansku makljažu i što je još zanimljivije uvijek se drže zajedno, naročito ako su nasuprot njima kojekakvi gradski fićfirići koji su nekim slučajem tu zalutali i prema kojima domaćini gaje određenu dozu netrpeljivosti. Rekviziti koji se koriste u tim makljažama su sve što im dođe pod ruku, od nezaobilaznih stolica do čiviluka, a u ekstremnim slučajevima od nekud se pojave i mačete, oglodane praseće ili jagnjeće kosti i slično. Milicija vrlo rijetko posjećuje ovakva mjesta (čitaj: samo kad mora), a legenda kaže da veseli domaćini, ako već nema problema sa strane, često znaju da razbiju monotoniju bijući se međusobno, čisto da bi se nešto dešavalo.
- Ej matori, doš'o mi je brat od strica iz Švedske u goste. Biće tu desetak dana i izrazio je želju da ga odvedem na tamburaše. Jel ima to ovde negdje u blizini uopšte?
- Naravno da ima burazeru, otiđite u Potočare u "Osmicu" i čim uđete recite naglas "Đe ste pičke jebem li vam majku seljačku!" - ima da vas ljudi istamburaju samo tako!
Najava jamba sa stilom.
Prorok Isaija je istegao prste i sprema se da počne. A, pogađa - au što pogađa!
Direktor: Izvinite što kasnim. Okupio sam vas na ovom sastanku kako bi vam najavio... bla, bla... situacija je teška... truć, bla.... ekonomska kriza... nepovoljan ambijent za privređivanje... (15 minuta kasnije) ... i zbog svega toga i na preporuku Njegovog Veličanstva PEVE-a odlučio sam se na kresanje plate za 10%. Svima. Od portira, do direktora, tojes' - mene.
Računovođa (šapatom): E, referentu, gledaj sad ovo. Portir Boro u epizodi "Minimalac". Boro... šššš... Boro!
Portir Boro: Šta je, koji moj, šta me budiš, sad sam iz noćne, a znaš da volim da kuntam dok ovaj tupi.
Računovođa: Diša dijeli povišice, proziva te, a ti spavaš!
Portir Boro: GOSN DIREKTORE, MOREL MENI DVAJES POSTO?
Direktor: MORE, BORO, NIE PROBLEM! Sjedi i nemoj da se dereš.
Uništiti nešto skroz. Iscijediti ko Marko drenovinu. Poderati ko Turčin hlače.
Izraz nastao kao posljedica stare devize djece da ne treba ništa raditi dok ti je otac živ, a koju su roditelji vremenom prihvatili pa se došlo do te faze da je sramota izbaciti dijete prije njegove pedesete iz kuće.
- E kako si prošao juče u sječi?
- Ma sinko, slomio sam kičmu, đe bio onaj Memedović da ono snimi pa da narod vidi stvarno kako je u šumi raditi... Majku im lopovsku, oni stari 'ajduci me sjebali ko Srbin ćaću...
- Pa kad si budala, pa se uhvatio capina...
- Jes' vala, odvalio mi je rame, al idem večeras u grad, da nađem neke da me zaliječe...
Arheolog privržen poslu.
Skeletdžija.
- Cole, Cole, vidi kost. Po veličini bih rekao da je mamutova prednja desna potkoljenica. A po vremenu... Hmmm paneneoazoik.
- Bole, Bole, vidim. Po veličini bih rekao da je deda Perina butna kost. Po vremenu bih rekao da je prošlo pola godine. Vrati đe si našao i zatrpaj, da nas ne pobije Žile što mu skrnavimo dedu.
Kad nakon duge seksualne apstinencije i trpljenja velike nejebice, uhvatiš nekog kuronju koji ti objasni stvari i izbambusa te k'o nezdrav.
- Đes ti ženo nestade sinoć i ostavi me samu u kafani?!
- Ma joj, navatala sam sinoć onog izbacivača Matka, do jutros sam bila na njemu. Napokon sam skinula mrak izazvan višemjesečnom teškom nejebicom.
- Auuu, pa đe Matka nađe, pa gluplje muško nisam upoznala u životu.
- Ma šta me briga za njegov IQ, čovjek ima dva'es' centi u gaćama, to je sve što sam trebala.
- DVADESET CENTIMETARA?! O, pa ti postiš, postiš pa ispečeš vola.
Način na koji počinje rečenica u kojem će se popljuvati najveći krivac za poraze srpskih sportista, od dana kad je lopta zamijenila naduvani kravlji želudac do danas.
Na stranu činjenica što su nas naguzili 4:0,ili smo izgubili 40 razlike, sudija je Kazahstanac i krade.
- Pu mater ti jebem Kazahstansku, kad ste vi naučili košarku da igrate. jeb'o li te onaj ko te dovede da sudiš! Koraci? Đeca ti korake pravila dabogda! Đe ne izgiboste kad je Černobilj bio, majku ti rahitičnu!
- Čekaj Dejo, bili su koraci, a i sudija je iz Belgije.
- Ista su to govna.Oni su pederi nadrogirani! Tražiće azil sad oca mu jebem očina!
Neelegantno popunjena izraslina odrpanog, predratnog kauča, obraslog njegovom mašću, na koju autorska prava potpisuju Matijević i Koka kola. Alava svinja koja guta sve pred sobom. Jede ko na potpis. Kao da sutra ne postoji. Dane u nedelji deli prema hrani koju nekontrolisano trpa. Čini se da u svom tom salu negde krije grbu koju puni užinom između užina. Njegovim teleskopima, iza kojih se kriju dva urokljiva oka, od kojih jednim gleda gde ide, a drugim odakle je došao, prosto proždire pogledom i duboko analizira sve što može da se natovari u stomačnu duplju. Jednom je pošao na dijetu, ali nikada nije stigao. Tako je i kosu pustio. Pa je otišla i nije se više vraćala.
Završiti u krevetu, ovom sledbeniku Venea T. Bogoslavova, čiju sliku drži iznad kreveta, ne znači zbariti neku sisatu, jedva punoletnu učenicu frizerske sa tri sise, ne. To je za njega, doručak, ručak i večera u krevetu. I još po koja užina. Pošto se vuče kao ženi pijani muž , koji je ostavio platu u kafani, ako mu neko donese jelo, doživljava orgazam. Višestruki. Poslednji put se prošetao kad su mu se ruke slepile od preteranog gledanja šimejl pornića albanske produkcije i turskih serija. Pošto, jelte, ne jebe, ima žuljeve na obe strane šake. Inovativan čovek.
Najveći životni problem ovog džangrizavog matorca, ljubitelja Minele, i đuskanja uz njene pesme u znojavoj potkošulji do pupka, je šta raditi kada mu se komšija zbog toga načestitita nove godine i kada vreme ne provodi u kujni. Tako je nabasao na Vukajliju. I uzeo da piše sleng. Pitanje je odakle poznaje sleng, jer je poslednji put izašao iz stana kad je komšija otišao na letovanje i ugasio net pa je pao u depresiju i pravio pizdarije u pošti sa omladincima prve proleterske brigade. Ali piskara, čisto da ubije vreme i dobro raspoloženje drugih, Iako ne kapira ono đe huči, tu je i plitko ili to primenjuje samo na frižider, sa kojim provodi besane dane i noći. Diskutujući šta ujutru doručkovati, pre i posle užine.
Zagor. Stalno u modu suvog kurca. Ima neku bizu, ali mu više služi da slaže drva nego za jebanje.
- Mali, đe ti je to ona tvoja? Jebeš li ti to?
- Garant ne silazi s nje k'o dijete s trešnje.
- On?! Kakav on, njemu drugi namještaju kurac dok jebe.
- Pa ne. Neću još. Fina cura, neću da je požurujem.
- Jesam ti rek'o. Suv ti je on k'o pečenica.
OVO JE KRATKA BIOGRAFIJA I OPIS GRUPE LJUDI KOJI SU NEKADA BITISALI NA PROSTORU KOJI SE ZVA' -Titograd.
Što je ovo sa današnjom đecom? Mi kad smo u njine godine bili, oćasmo se fino javit’ komšijama, profesorima i ostalima… Viđ’ nji’ danas? Sve pečatno! Ka’ da su starali… „Dobar dan“ ne umiju nazvat’ na ulaz… A mi? Ajde ja'an… Ne daj bože da nas je profesor iz Gimnazije vidio na ulicu posle dese’ sati, odma’ bi nas iz škole išćera’… Mada ni jedna kafana nije radila posle dese’ ura… Jedino ona na „autobusku“, đe se ronci kupljahu! Mada mi tamo nijesmo dosađivali. Izađemo na „štraftu“ da šetamo uveče. Gledamo đevojke i „zaustavljamo“ ih. Svačije se mjesto na „korzo“ znavalo. Svi su nas znali u grad. I dan danas znam ko se s kim zabavlja’ u to pero. Ni da’ ti ga Bog da „zaustaviš“ nečiju đevojku… Odma „na fer“. Tad nije bilo ovija, nečesovih noževa i pištolja, no kad se išlo „na fer“ skidali smo satove i prstenje da ko slučajno ne posječe nekoga… E, moja đeco, drugo je to vrijeme bilo…Kunem ti se da si moga’ na klupu zaspat’ da ti niko ništa ne učini. Eto toliko ti je sigurno vrijeme bilo. Ne daj Bože da se danas razboliš u Sloveniju… A tad? Moga’ si da se liječiš za „Dž“ đeg goj si htio u staru Jugoslaviju. Da vam ne pominjem kakve su nam plate bile. Od plate si moga’ kupit šporet i frižider i da ti pretekne da živiš ka’ grof. Oćasmo u Italiju dva puta godišnje odit’ da se oblačimo. A sa pasošem si moga’ đe goj si htio… Voljka te Italija, voljka te Rusija. Svuđe smo išli. Šćaše pokojni Ljalje po tri put godišnje ić’ u Poljsku kod jedne njegove pičke. Ovo ka’ što vi danas pijete kafu po ulici Slobode, mi smo odili u Dubrovnik. Aj ti pođi danas u Dubrovnik na kafu? Jesi li uopšte kad bio u Dubrovnik? Ma ništa vi ne znate!A da tek znate kakve su vam babe bile gospođe… Ja gledam ove današnje đevojke. To ne valja, „one rabote“. Ove vaše babe su bile žene „mimo“… „Mimo“! Kad ti velim. A ovo danas… Golog pupka i guzice, te nabada’u ovudijen… To ne valja ništa. Ima li ta mala brata, oca, majke… Da joj reknu: „Obuči se dijete, obraz ni okide!“ . Ni da’ ti ga Bog da je koja od moija drugarica izašla gole guzice na džadu. Jad bi je naša’ od braće i stričeva. Da ti ne pričam za tetovaže… To su samo gurbetke i kurve imale. A danas, medicinska sestra ima tetovažu! Zamisli to? Bruka đeco moja!Reka bi vam pokojni Goro… Eh, kakva je to „peča“ bila. Oćaše se sa desetericom pobit’ „bara-bar“. Kako je jednom u „hotel“ Crnu Goru razbuca dvojicu iz Maslina. A on, gradsko dijete… Sin prvoborca… Gospoče! Ali fitilj? Kratak… Ne mogasmo mu ništa. Viđi kako pogibe… Na najgluplji mogući način… Povuče ga ona kurva za gatnjik u aljine, teke on, brže bolje, razbuči dimije i načinje joj dijete… Posle ga je ostavila… On se propi… Uđe ljan u auto i pogibe. Što ti je sudbina? Čudo! Jedne rede, ja i on na bilijar u „Klub privrednika“, popismo po jedno po’ gajbe piva i pobismo se između sebe… Kran ne nije moga’ razdvojit kako smo se pojakali. Posle, onako pjani, kod njega doma odosmo, da popijemo po koju, te mu ona majka, fina žena, poče činjet’ dževap oko nas… Nikad nijesam vidio ljepše lencune i tavaje no u Gorovu kuću. Jedne prilike, ojdosmo ja i Dudo da pitamo ajtar za kuma Gljigovom babom… Popismo po koju, teke ti mi, ne budi lijeni i ostadosmo da je dvorimo do sa’rane… Baba bijaše stara, pa i nije bila neka žalos’. Popljanismo se ka’ guzice… Ašek se učinje tun. Kako smo mi bili jedna zdrava generacija… A viđ’ vas? Mobilni i matare… Muč’ tamo!“ Mora da vam je bilo dobro kad ste imali po dva’es godina! Priznajem! Ali ima li smisla da se pljuje po onima koji danas imaju onoliko godina koliko ste vi imali u neko srećnije vrijeme? Jesu li vas razumjeli oni što su imali po dva’es godina za vrijeme rata? Pretpostavljam da nisu! Nema veze… Možda je ovima koji sad slave punoljetstvo po parkovima, upravo tako zbog toga što ste se vi oblačili dva puta godišnje u Italiju… Može li bit’?
Gore od "Čuvaj se psa". Znak stroge opasnosti.
Legla penzija, navalile babe ko neslane po pare. Trglo im na nos!
-Baba, ne guraj se, đe ti se žuri?
-Sinko, mora baba uzeti pare, lijekove kupiti, ostarilo se!
-Baba, ne guraj se, sve ti jebem!
-Ama klinac jedan jedan, pušti babu, nemaš kulture ni zere.
Baba, dirni me još jednom, proću krozate!
