Inteligencija zena prilikom izbora muskarca.
Marko, lep i uspesan muskarac, studirao na Berkliju, dobio stipendiju, sa 19 godina zaradio svoj stan, visok, lepo obucen, pomalo namazan i arogantan, sat od 2500 dolara, samopouzdano prilazi i upoznaje Natasu. On je saslusao, nasmejao, napalio na sebe, ucinio da vristi od smeha i da crveni, igro malo tesko dostiznog, poljubili se, on se napalio, ona videla da je obdaren. Mislila da je on savrsen. Nakon ugovorenog sledeceg sastanka, oni se rastanu. Ona ode kod Pere, koji ima 35 godina, stomacinu od piva i lezanja,upoznala ga kad je on pijan u kafani mislio da je pevaljka i tutno joj 200 dinara medju sise, zivi sa roditeljima, kitu od 12cm, prdi i podriguje. Poje*e se s njim, sto je naravno trajalo ukupno 3 minuta, i otkaze sastanak s Markom, porukom, " nemam sad puno vremena, javicu ti kad budem bila slobodna." Zali se drugaricama, kako nema dobrih muskaraca na ovom svetu. Marko tako ceo zivot ostaje suva ku*ca, iako vredno radi, i zasluzio je pravu devojku, i stalan sex, dok ne nadje Anu koja se uda za njega, daje mu sex na kasicicu i vara ga s Perom. Pera ceo zivot jebe i pije pivo.
Još jedna u nizu improvizacija karakterističnih za Srbiju. Ovo je vrsta pice na koju se, radi pokušaja ekskluziviteta, stavljaju SVI sastojci koji idu na ostale pice.
Gazda Pera: lokal-iznajmljen, kredit za pokretanje malog i srednjeg biznisa-podignut, zajebano ime koje zvuči italijanski-registrovano u APR... Samo da smislimo jelovnik i možemo da krenemo....
Dragica: Pa imaćemo onu kaprićozu, margaritu, kvatro stađone, fruti di mare, mađaricu, možemo i neku posnu, vegetarijansku.... i uz to recimo da služimo špagete i palačinke.... biće dosta.
P: Ne, čekaj... kao da nešto fali..... ZNAM!!!! Ponudićemo pizzu na koju ćemo staviti sve vrste nadeva koje imamo u ponudi, i nazvaćemo je po našem malom restoranu! Toga se sigurno niko nikad ranije nije setio!
D: Ti si genije!----------------------------------------------------------
U nekom društvu se poveo razgovor o picama:
Žika: Ma OK je sve to, ali nikad neću zaboraviti kad sam jeo "Al Capone" pizzu.
Mile: Kakva je ta, ščime je?
Ž: Pavlaka, kečap, šunka, slanina, suvi vrat, kulen, jaje, morski plodovi, feferone, 4 vrste sira, masline, i nutela
M: Da, dobra je ta, samo se ne zove tako, nego "Omerta"
Bole, koji sve sluša iz prikrajka: I pretpostavljam da si je jeo u istoimenoj piceriji.
M i Ž, istovremeno: KAKO ZNAŠ!?
Svi tinejdzeri ga koriste kada zele da ispadnu face a uglavnom se svodi na laganje.
Djak 1: E sto juce nisi bio u skoli brate?
Djak 2: Ma bre isao sam da se bijem sa jednim likom iz onog sela tamo sto mi je dirao devojku.
Djak 1: Ne seri imas devojku? I jos si isao da se bijes zbog nje?
Djak 2: Ma da bre, govno joj nesto pricao o meni.
Djak 1: Au pa jel si zato plav malo oko oka?
Djak 2: Pa zakacio me malo ali jebao sam ja njemu mater.
Djak 1: Ako ako KRALJU i treba da branis devojku.
Djak 2: Pa ko je najbolji bre???
Djak 1: PA TIIIIIIIIII !!!!!!! Nego sta ti je rekao otac ca kecova iz matisa?
Djak 2: Ma nista brate, cestitao mi na prvoj oceni u skolskoj godini i castio me PIVOM !!!
Djak 1: Auuuu e stvarno si KRALJ najveci, divim ti se.
(Drug odlazi jer dolazi profesorka).
Razredna: Sto ti juce nisi bio u skoli?
Djak 2: A razredna imao sam proliv i stomak me je mnogo boleo, cak me i danas bolji.
Razredna: A to plavilo oko oka od cega ti je to?
Djak 2: To mi je otac ocitao lekciju zbog onoga keca juce iz matematike.
Za razliku od ''davanja straže'' ili ''stražarenja'' koji su čisto vojni termini, ''čuvati stražu'' se više koristi u kriminalnom miljeu.
Tačnije rečeno, učestvovati u nekoj kriminalnoj aktivnosti u svojstvu stražara, a koji će upozoriti izvršioce na dolazak nepoželjnih osoba.
-Slušaj dobro šta prićam bando jedna! Izgubili smo dve deponije od ovi ludi kosovari, a Džilas je stavio nove poklopce na šahtove.
-Većeras idemo u akciju?
-Ali tata, sugurno če da postavu miliciju da ćuva!
-Što si bre dilou? Ima tata novu taktiku.
-Kakvu tata?
-Jedan če da čuva stražu dok ostali radidu.
-Di da čuva stražu?
-Na banderu. To češ ti Elvise. Ti se ne plašiš od visinu. Gledaj dobro, i kad vidiš da panduri dolazu, ti nam javi sa koju stranu idu, a mi da begamo na kontru. Jel jasno?
-Jeste!
-Pokret!
-negde oko ponoći, ekipa radi sve u 16, dok Elvis čuči na banderi i pomno prati šta se dešava u okolini. Kad odjednom...
-TATA!
-Šta je Elvise?
-Aktale panduri!
-Skoju stranu sine?
-Sobadvu tata!
Ovo poznaje svaki sportski fanatik čija je radna etika puno izraženija nego talent koji posjeduje. Disciplina, rad i klupa. Vječita klupa. Treniram - ne igram - treniram. I tako u začarani krug u potrazi za začaranim kruhom koji non stop izmiče.
Svaka okolina ima ovakve primjerke. Što je razina bliža prema beton ligama, to je i izostanak talenta vidljiviji. Ali primjerci ustraju. Naporan rad i stega se isplati. Kad ono - jokara.
(antitalent je skockan, fokusiran, finale Lige prvaka, kosa na mjestu, štucne i klupa)
- Evo Kristijana iz Mrduše Donje. Nijedna klupa nije ostala nepokorena.
- Ulazin ja u drugom poluvrimenu, trener me dozira, ima san blažu povredu.(89 minuti, njegova ekipa gubi 3:0, Kristijano stoji zapet ko puška, ostala još jedna promjena, pojačavava zagrijavanje)
- Dolazi ovamo Kristijano.
- Zna san treneru da cijenite moje otvaranje prostora, kretanje bez lopte. A di je tabla?
- Kakva tabla?
- Pa da mi objasnite taktičke zamisli.
- Slušaj, Kristijano, cijenim ja tvoje otvaranje prostora kao i kretanje bez lopte. Balun je otiša kod onog nervoznog susjeda iza branke. Lažnim kretanjem ćeš odvući kera od baluna, a kako si smotan i kretat ćeš se bez lopte, ali doživotno, eunuhu jedan.
Nekada davno (ne, nije ovo još jedna bajka) dok su domaće mangulice po zemlji hodile, bejaše jedan običaj raširen međ narodom serbskim da popovi bejahu cenjeni i poštovani ljudi. Znalo se ko kosi, a ko kosu nosi...A ko što prepodobna narodna dobrota i nepisana pravila srpskog seljačkog dobročinstva nalažu, cenjene i poštovane ljude u Srba treba i pošteno nagrađivati i darivati za dela nepresušna. Popovi su vavjek vjekova bili sam krem Serbskoga socajetija, ne zato što su oni tako hteli već zato što je narod tako želeo. A ko su oni da protivuureče željama sužnja svojega, i zbog toga su morali da se ponašaju u skladu sa tim. Vavjek su bili prvi ispred svih, darivani samo najboljim. Ako se turšija spremala, za popa uvek ide najboljie povrće, ako je džem, onda samo onaj od najlepših šljiva, nedo bog da meteš neku crvljivu, bog sve vidi i bog sve zna. Kad se rakija pekla, popovima ide prvenac naravno (doduše u njega ode i malo onog metil-alkohola, ko iz popularne zozovače, al dobro, neće ništa valjda da im fali od toga, neće grom u koprive kano ono kažu...). Pa onda naravno, i glavna stvar u serbskoga kmeta, zimsko krme u narodu od milošte zvano pastrma. Nebi bilo u redu da se tako uvaženoj osobi uvali neko parče mesa sa buta ili nedaj bože sa malo slaninice. Za našego čika popu samo najbolje, jer on tako i zaslužuje, za njeg ide samo suva i dimljena pečenica , koja je zbog toga u narodu od milošte zvana popovnjača...
Tata i sin, vade taze dimljeno meso iz pušnice...
-Evo ti sine malo da se zasladiš, uzmi ovo parče od rebara, to ti je mlogo lepo...
-Jao tata, što je lepo ovo suvo meso sa rebara, ma zube da pokidaš kolko je dobro i kolko ne mog da stanem da oštrim zube na njemu...a jel mogu da probam malo od tog crvenkastog parčeta, to tu duguljasto što držiš u ruci...
-Ma di ćeš to sine, to je popovnjača, mi to ne jedemo, to ti je najgore meso... Mi to uvalimo ustvari popovima kad dodju, kao poklon, nemoj ti to molim te više da mi tražiš, to se ne jede ustvari, da nije pope, mi bi to bacili našem avlijaneru inače...
Jedan od retkih likova serije Porodicno blago, koju po hiljadustosezdesetsedami put rekordno pratimo na rts-u, koji je bio/jeste/bice i sledece sezone zanimljiv. Najbolje da iseku ostale gluposti i ostave samo Bisu...ionako znamo sta biva sa ostalima
-tetka ti si skoro lekar, daj vidi sta mu je...ne moze da se probudi, udaren je u glavu
-Cime?
-ovim *dodaje joj razbijenu figuricu*
-Ovo moze da se zalepi...ne, ovo stvarno MOZE da se zalepi...............................................................
telefonski razgovor
-Kokaneeeee
-ko je to?
-Kako ko? Pa tvoja Bisa, BISA kokane
-baka biiiisooooo!!!-Samo cu jednu stvar reci...poslednji put...zbogom, zbogom, zbogom kokane zaboravi meeEEeEeeEeeeeeeeEeeEEeeeeEEEEeEEEeeee
...............................................................
-pa to sam ja mi-ca! biso...meco...biso...MECO!
biso nemoj da me plasis...to sam ja, meca, tvoj cuko, cuko-ceko-peko
-MRS! *samracina*
-Biso...sta ti je?!
-Bez' od mene!
-meco?!?!
-NISTARIJO, CRVE CRVASTI CRVULJANSKI kako si se usunjao u moj stan?
-meco pa ti si mi dala kljuc
-Ja ti dala kljuc....PA BOLJE DA SAM RUKU SEBI NA DVA TRI MESTA POLOMILA kad sam ti dala kljuc
-pa jeste meco...jos kazala ovo je nas zajednicki stancic
-Ja to kazala? Ja to kazala!?!? BOLJE DA SAM JEZIK NA PET SEST MESTA PREGRIZLA KAD SAM TO REKLAitd
Ima se može se.
Fraza koja obično opisuje veličinu nekog prostora gde ljudi provode vreme inače, a niko da pita koj kurac je to moralo baš toliko biti napravljeno.
Ali nekako se mora zadovoljiti ličnost čoveka koji je u švabiji proveo 30 godina, i ne ume drugačije da pokaže i dokaže šta je sve steko nego mora ovako, materijalno.
Jer jebeš čoveka koji ode van a ne vrati se sa njemačkim autom i ne sazida čardak koji para oblake svojim špicevima od prirodne bukovine i makar dva gipsana lava ispred kuće.
Sramota bre, selo će te ogovara.
Ding dong
-Oooooooooo. Willkommene gäste, willkommen.
-De si Žiko KUĆO STARA! Šta ti to meni reče sad?
-Oh. Entschuldigung. Eto ja einige naški einige njihovi, pardon.
-Asi napravio ovo lep ti jebem. Fiiiijjjjjjuuuu Jel koj ti ovo kurac?
-Automatische maschinen za kafu, ustaneš i uz frühstück sačekaš da skuva sama.
-AU LEBA TI! A ja se jebavam sa moj smederevac, moram duzmem i ja jedan.
Je li aj pre nego što popijemo nešto di ti je kenjara?
-Bitte. Druga vrata richtig. Ovaj pardon, desno.
10 minuta posle*
-Jebote KRU! Al si napravio kenjaru možeš kolo da igraš boktejebo! Ali što je ne završi?
-Pa arbajt kaput! Kako najn gotovo?
-Pa šolja ti nema ni dasku ni kotlić, a i pušta se voda sa česme neke malečke, jedva govno ode jebote.
-Oh nein! Mein bide!
Neprestano zanovetanje, prigovaranje, često propraćeno cinizmom i opštom sumornošću. Jedan od proizvoda nezadovoljstva sobom/svojim životom. Alternativa je da je ta osoba drkadžija ili smarač po karakteru. ili prosto - okružena takvima. Često prisutna osobina kod srednjovečnih žena-domaćica, koje bi (po sopstvenim rečima) "postigle mnogo šta u životu da su okolnosti bile drugačije".
- Di si nam ti u kafani Gorane? Nema te ni za lek, standardna ekipa se već zabrinula...
- Ma, pusti me. Ona moja opet... Samo panjka i zanovjeta po cijeli božiji dan, ubi me u pojam žena. Ne može se čovjek ni opustiti zera, a kamol napuniti baterije.
- Znači, nema te više. xexe Mislim, nema te kod nas u gostioni.
- Doću i ja na svoje opet, samo polako. Ja sam ti stara čekalica. Vidjeće ona još svoje, ne može uvek po njenom. Ne'š koleginice!
- Dobro de, odo ja da naše mile kafane, da vidim kakvo je stanje. Aj uzdravlje!
- Mlitavo mahnu rukom, pa promrlja sebi u bradu: PU! Ženo, platićes mi za ovo! Dovraga iti i tvoje panjkanje!
Nevoljno izgovorena rečenica prilikom susreta sa situacijom gde smo zamoljeni za mišljenje o nečemu iako naše mišljenje u daljem toku neće imati nikakav uticaj na razvoj događaja. Potpuno je nebitno šta ćemo odgovortiti, jer ni u najmanjoj meri nećemo doprineti menjanju stava osobe sa kojoj vodimo dijalog.
-Da odigram dvojku na Espanjol? Igra sa Hetafeom, a treba mu za opstanak...
-Jes ti lud, pa vidiš da Hetafe nema poraz kući, a odigr'o svega tri nerešene....
-A's ti prs'o... Brate dvojka k'o kuća...
-Pa šta me pitaš onda koji moj? Štikliraj dvojku i ćao...
----------------------------------------
-Šta misliš dal' da uzmem ove plave cipele uz rozu tašnu, a ljubavi?
-Jes' ti pukla, treba takva da ideš ulicom.... Di'š ovu cipeletinu obuti, štikla od po' metra, kad staneš pored mene da izgledaš k'o Jao Ming naspram Saše Popovića... Uostalom kući imaš bar deset pari istih tak'ih... A i ova tašna k'o za kupleraj...
-Ma šta se ti razumeš u modu... Ima da uzmem ove i kraj..
-Ma radi šta o'š nabijem te na kurac, šta me pitaš onda?
Mladi ljudi koji sebe zarobe poslovno i unište svaku šansu da se ikad provedu uveče. Razlog je što ležu kad i moja baba, koja je još davno stekla naviku da legne čim Kamenko Katić završi emisiju, te je to prešlo u uslovni refleks lezanja pre zalaska sunca. E voditelji ne gledaju Kamenka, nego moraju da rane, otprilike kad se njihovi vršnjaci vraćaju iz porvoda ili se peglaju posle tog provoda, kako bi stigli da se upicane i srede da izgledaju vedri, nasmejani i lepi, a i moraju da sipaju u sebe litaru nes kafe 3 u 1. Naporan je to zanat, tako rano glumiti da si srećan što si morao da se mrzneš u kolima do posla, u 4 sata ujutru, i sa montiranim kezom praviš reportaže o tome koje su ulice oprali, a koje će tek da operu tog jutra.
-Jebem ti ovaj posao, kad sam polednji put spavala ni sama ne znam. Ma skloni mi tu šminku, boli me kurac kako izgledam, ko da neko gleda ovo u šest ujutru. Dolazi mi neki propali umetnici u goste, hvale se ljudi izložbom ukrasnih tikvica. Narkomani obični, puca mi za njih. A posle...
-Idemo Sanja, 30 sekudni!
-...dolazi neko derle da svira ''Ide mali meca'' na flauti. Ma kome se jebe to da gleda! Ko..
-15 sekundi.
-...uopšte gleda tv danas. Lepo sam mogla da napravim neki talk šou...
10 još i...
-...i da pričam sa nekim kurčevim gostima popodne, ali neee! Ja hoću jutranji...
-5,4..
-...program! Jebao me dan u sto pizd...
-3,2,1..Idemo!
-...di materi...Dobro jutro dragi sugrađani. Još jedno divno jurto, a mi smo tu da uz kafu delimo osmeh sa vama.
Ekskurzije kod svih nas izazivaju lepa osećanja, to je onaj period u životu kad si najopušteniji i kad si samo za zajebanciju. Naravno pre svake ekskurzije pravi se plan putovanja za istu, evo kako to otprilike izgleda.
1. dan (SRBIJA - MAĐARSKA - SLOVAČKA)
Polazak u ranim večernjim časovima sa dogovorenog mesta. Putovanje na relaciji Srbija - Mađarska - Slovačka. Noćna vožnja.
2. dan (SLOVAČKA - PRAG)
U prepodnevnim časovima dolazak u Prag. Po dolasku, razgledanje grada: Vaclavske namesti sa spomenikom Sv. Vaclava, Obecni dum i Prašna brana, Staromestske namesti, Tynova crkva, stara Gradska kuća, Astronomski sat - Orloj, spomenik Janu Husu... nakon obilaska i kraćeg slobodnog vremena, smeštaj u hotel. Slobodno vreme za odmor. Večera. Fakultativni večernji odlazak u neku od čuvenih praških pivnica. Noćenje.
3. dan (PRAG)
Doručak. Nakon doručka, razgledanje grada: Hradčani, Stadion Strahov, samostan Strahov, Kraljevski dvorac, smena straže, Predsednička palata, Katedrala Sv. Vita, crkva Sv. Đorđa, Karlov most, spomenik Karlu IV, Rudolfinum, Stara jevrejska gradska kuća, Staronova sinagoga... Popodnevna fakultativna plovidba brodićem po Vltavi, sa posluženim ručkom (švedski sto). Povratak u hotel. Večera. Noćenje.
4. dan (PRAG - KARLOVE VARI)
Doručak. Slobodno vreme za odmor, ili po želji grupe fakultativni odlazak do čuvene »carske banje« Karlovy Vary. Jedinstvena prilika da posetite najpoznatije lekovite izvore Evrope, koje je provobitno otkrio Karlo IV a nakon toga ćete imati priliku da uživate u lepoti mondenskog gradića gde je sniman i jedan od filmova o Džejms Bondu - »CASINO ROYALE« ... Večera. Večernji fakultativni odlazak u neku od diskoteka. Noćenje.
5. dan (PRAG - BEČ)
Doručak. Posle doručka odjava iz hotela i polazak prema Austriji. Popodnevni dolazak u Beč, nekadašnju prestonicu dinastije Habsburg. Po dolasku, razgledanje grada: Stephansdom, Figarohaus, Jewish District, Am Hof, Peterskirche, Hofburg, Josefsplatz, Albertina, Karlsplatz, Karlskirche... Slobodno vreme za šetnju i individualno razgledanje grada. Polazak prema Srbiji u večernjim časovima.
6. dan (SRBIJA)
Dolazak u mesto polaska u prepodnevnim časovima.
Evo kako to izgleda u praksi:
1. dan (SRBIJA - MAĐARSKA - SLOVAČKA)
Polazak u ranim večernjim časovima sa dogovorenog mesta. Svi su veseli i raspevani, svi su se već smestili na svoja mesta, neki se sakrivaju iza zavese dok im roditelji mašu, neki uzvraćaju pozdrave, ali su uglavnom svi veseli što se neće videti sa njima nekoliko dana. Neke je čak i baba došla da isprati sa sve maramom na glavi. Prvih 2 sata putovanja je prošlo raspoloženje ne pada, neki slušaju muziku, neki se muvaju, neki se javljaju roditeljima na svakih pola sata, nekima stižu dopu ne od 2 -3 hiljade dinara(a dok si u gradu ne bi ti to uplatili da ih jebeš), neki su već polu pijani od votke koja je zaštekana u next sokiće, neki već jedu a ceo bus počinje polako da smrdi, a dežurni buržuj u razredu visi na fejsbuku sa svog laptopa.
2. dan (SLOVAČKA - PRAG)
U planu je razgledanje grada, svi gledaju da se što pre izvuku i da idu da razgledaju šta se njima razgleda, neki odlaze na kafu a neki u kupovinu neki se slikaju, uglavnom od svih tih znamenitosti na traga ni glasa. Veče je i svi jedva čekaju da se smeste u hotel, u hotelu kreće tumbanje i pravljenje sranja, upravnik hotela pet puta moli razrednog starešinu da smiri svoje odeljenje i govori mu da u hotelu ima još gostiju ali džabe. U večernjim časovima se odlazi u pivnicu, umesto da slušaju šta je pivo kad je nastalo, većina to saznaje u praksi ko da im nije dovoljno što i u hotelu piju. Ukomirani svi odlaze na spavanje.
3. dan (PRAG)
Doručak: Prespavaćeš ga garantovano, manjina koja se punih stomaka vraća u sobu da se spremi za polazak kaže ti da nemaš za čim da žališ jer nije bilo ništa posebno, al zajebi ti to oni su se bar najeli a ti moraš da jedeš sendviče koje ti je mama spakovala i koji su se već ubuđali. Razgledanje grada je otkazano glupi Đorđević se popeo na vc šolju i vodokotlić mu je pao na glavu pa su vodiči morali da ga vode u bolnicu da ga lekari krpe, ali jebiga tebi je dobro i u hotelu.
4. dan (PRAG - KARLOVE VARI)
Doručak: Ako si bar malo pametan ovaj doručak nećeš prespavati. Popodnevni odlazak u banju je ništa posebno svi se šetaju okolo i pokušavaju da čuju šta vodič priča. Posle večere se odlazi u neku od diskoteka, svi idu da se napiju i uspevaju u tome, nakon toga dolazak u hotel gde se u svakoj sobi skuplja po jedan muško-ženski par radi druženja.
5. dan (PRAG - BEČ)
Doručak: Ovaj ćeš sigurno prespavati jel ti nije do jela od šinoćnjeg pijančenja, polazak prema Austriji, situacija u busu: Svi su uglavnom mirni i pospani, Mara gleda kroz prozor i brine se da li će zatrudneti zato što je sinoć sa nekim dečkom spavala bez kondoma još par devojaka brine istu brigu ali to ne pokazuje. Dolaziš u Beč i razgledaš grad već si jako umoran i najradije bi seo u autobus i spavao. Uveče krećeš prema Srbiji uglavnom svi spavaju i čekaju jutro da stignu kući.
6. dan (SRBIJA)
Dolazak u Srbiju u ranim jutarnim časovima, neke čekaju roditelji, neke ne čeka niko, uglavnom svi se pozdravljaju i svi odlaze u svom pravcu.
Jedna vrsta komparacije ili poređenja. Izgovorimo kada u tom trenutku ne možemo sagovorniku dati pravu sliku predmeta koji želimo da dočaramo, pa ga poredimo sa stvarima koji su mu približni.
Obično još više time zakomplikujemo situaciju...
-Gde mi je hanzaplast? Znam da sam ga stavio tu negde na sto...
-A? Š'a ti je to haznaplast?
-Nije bre hazna već hanza... Hanzaplast, nešto poput one lepljive trake samo drugačije, i nije providno, i nije toliko lepljivo kao...
-Daj bre , ne razumem se ja u to, već jel ima to neki drugi naziv ?
-Ma bre, nešto poput gaze, zavoja i tih kurčeva...
-Da ne misliš na vatu ???
-Oooo, jebem ti život... Flaster !!! Da, brate flaster... Di je to ?
-Pa što ne kažeš tako, eno ti ga u natkasni...
-Kakoj natkasni ? Šta ti je sad to ?
-Ma ono... Nešto poput onog stočića, vitrina... ta govna....
--------------------------------------------------------------------------------------------------
-Koji si ti feget Milane, juuuuu.... Svaka ti čast.
-Hvala ti Aleksa, divan si ... A šta je to ?
-Nešto poput pedera..
-More, šupizdumaterinu..
Siguran znak dobrog seksa.
Prosečan lokal vikendom...
Razgovor vode di-džej i vlasnik lokala.
Deru se jedan drugom na uvo, ali me mrzi da pišem velikim slovima.
- Mali, daj ako možeš, pusti neku malo glasniju muziku.
- E pa gazda ne može. Ako hoćeš bolji zvuk i jaču muziku, uloži malo u ozvučenje.
- Jaoj muko moja, samo troškovi i problemi.
- A što bi ti sad nešto glasnije, kada znam da ne voliš ovo što ja pustam?
- Ma baš mene briga za tvoju muziku. Nego zaglavila neka deca u WC-u, pa su se izgleda malo zaigrali. Stenju one klinke k'o da dušu ispuštaju. Pa sad nešto razmišljam, da l' mi je jeftinije da radim izolaciju na WC-u il' da kupim jače zvučnike.
Izraz velikih belosvetskih putnika.
- Mikaneee, ooo Mikanee !
- Šta je Živko? Šta s' dereš lipso majci na rukama?
- Sjeba mi se motorka, čim sam zaš'o u bagremovinu...
- Pa kako 'leb ti jebem, onaj ražani?! Nisam li ti juče pravio?!
- Što me gadjaš?! Nisam ja kriv!
- No ko 'e, moja pokojna baba Slavka i djed Želimir?!
- Slučajno Mikane
- Aj da ti verujem. Daj je 'vamo!
- Drž je.
- Loša ti je ova mašinica. Treb'o si stila d' uzmes.
- Treb'o sam kad sam bio po Beču.
- Ti bio po Beču?! Nemo' me zasmijavati ako Boga znaš, zajebaću ruku šrafcigerom ovim!
- Šta to ti pričaš?! Pa ja da sam za sobom vuk'o gvozdenu ćuskiju do sad bi se izlizala kuda sam sve prošo!
- Aj ne j'di govna no daj okastu trin'esticu vamo!
Mera neprijatnosti koja se javlja kod osobe koja je uvređena.
Lako se izaziva u svakodnevnom opšenju kada se sagovornik/ca uporedi sa nekim ili nečim što mu/joj umanjuje vrednost.
Interesantna je gradacija uvredljivosti koja se uočava pri poređenju neke osobe sa sa predstavnicima životinjskog carstva.
Evolutivno udaljenije vrste ne izazivaju jaku reakciju. Poređenje sa mikroskopskim praživotinjama kao što su amebe, bičari, paramecijumi je benigno. Ne očekujte da vas neko odalami u kafiću ako mu kažete da pije kao sunđer. Recite nafuranoj maloj da je meduza i posmatrajte kako mišić koji diže njenu obrvu kreće u laganu ali sigurnu kontrakciju a tup izraz lica pantomimom poručuje: ''Ma šta mi reče?'' Crvići, gliste i ostali sluzavi duguljasti rođaci mogu donekle da izazovu nelagodnost ukoliko su atributirani nekim pojačivačem uvrede (bedni crve, pijavice krvopijo...). Ako na basketu kažete saigraču da je spor kao puž ili da igra odbranu kao neki mekušac reakcija može biti jača, ali Andres Breivik level je i dalje daleko. Insekti su već malo gadniji. Žena bogomoljka proždire supruga nakon seksa ma kako se on pokazao; muve vole govna; komarci su dosadni, ali ako je neko etiketiran da leti kao muva bez glave to samo znači da je malo rasejan..
Idemo na kičmenjake. Ribo jedna! To znači pičko jedna. Opa, neko se već malo vređa. Žabo! Au, neko je jako ružan, to ne valja, pogotovu ako je u pitanju krastavi Kermit. Predstavnici gmizavaca su rezervisani uglavnom za tašte i jako su uvredljivi (Tašta mi je zmija otrovnica sa krokodilskom glavurdom). Prostiji sisari - krtice i glodari (pacovi kao reprezenti najvredniji pomena) su često rezervisani za najviše državne krimose i tajkune. Širu upotrebu a i jaču reakciju uvredljivsti imaju kopitari i papkari. Konj, jedna od najlepših i najelegantnijih životinja je doživela da ljudi u skupštini i na pijaci govore jedni drugima: Konju jedan! I to kao jaku uvredu. Skresati nekoj pevačici u silikon da je krava koja utiče na mlade bičarke i stvara od njih ovce je prilično uvredljivo (za obe kategorije goveda). Anatomski nam slična svinja je jako pogodna za prljavo omalovažavanje, asocira na štroku, ružnoću, debljinu, neotesanost, prostotu, smrad i šta sve ne.
I konačno primati. Majmuni, čovekoliki majmuni i sam čovek. Najveća genetska sličnost - najveće vređanje. Majmunčino! Orangutane! Gorilo! Šimpanzo! Što su nam srodniji uvredljivost doseže krajnje granice. Neandertalcu jedan! Po ovome ispada da je najveća uvreda nazvati čoveka čovekom! To i jeste slučaj ali i tu postoji pravilnost i gradacija. Debil je po koeficijentu inteligencije bliži normalnim vrednostima IQ-a od imbecila, pa je znatno frekventnija upotreba upravo reči debil kao uvrede.
Najzad, krajnja uvreda je pripisati čoveku neku osobinu koja ga odlikuje kao vrstu i koja ga izdvaja od ostalih živih bića. Recimo laganje. Reći nekom da je neiskren, da je lažov, da je prevarant, lopov, pohlepan, zao - vrh vrhova. To se ne oprašta. To je najviši stepen uvredljivosti.
Nešto čega se ljudi gnušaju dok podsvjesno zazivaju i reagiraju na nesklad.
- Jesčua da je Anica završila s Matom?
- A di s njin onako šesna, lipa, draga, prijatna, dok je Mato običan vol, neotesan, zdepast, prevarant, alkoholičar. Poštar mu donosi poštu u kafanu koliko je zagoria.- Jesi čula da je naš Tiho oženia onu vrtirepku Jelenu?
- Ma ne mogu virovat. On čovjek na mistu, poslovni čovik, uredan, ne pije, ne puši, ne drogira se, ne kocka, voli dicu, raduju mu se. I onda završi s onom ocvalom kurvert'nom.- Pročitat ćemo neke komentare naših gledatelja o odnosu prema eugenici.
A. M. odgovara: biiiip vas Platon, da Vas biip.
U redu preskočit ćemo ostatak.
V. Ž. odgovara: I nacisti su to radili, biiip Vas Mengele.
A. K. odgovara: Što sve elita neće izmisliti. Nećeš uskoro moć ni pogledat lipu ženu. Mamu Vam reptilsku.
Za razliku od arčenja onih iskusnih hard kor sisatih debelih plavih sado mazo Nemica kokošaka, utegnutih u kožnjaka, koje stalno ponavljaju jedne te istie fraze (JA, JAAAA! ŠNEL, ŠNEL BITE MAJNE GOSPODARE!!!) i, naravno, koriste mnogobrojna pomoćna sredstava (čitaj: bičevi, prutevi, šiljci, lanaci i katanci; ma šta im se nađe pri onoj njihovoj ručerdi) za vreme pamprčenja sa jačim (da li?) polom, ovde se radi o finom, može se reći čak, intelektualnom, vođenju ljubavi sa mladim, jedrim, vedrim, tek procvalim devojkama, koje zbog radnih obaveza nemaju vremena za zadovoljenje sopstvenih potreba. Pa i njima se iska.
TU-TUUUU, TU-TUUUU, TU-TUUUU
- Uf, ALO! Langzam Berta... Mirna more... ALO, KO JE?
- Mirko sine, ti li si? Ne čujem te ništa! Što te nema da se javiš? Kako ti je tamo u Drezdenu?
- A ti si kevo, idi bre, prest... BERTA! PETRA! RAUS! Joj kad vas ufatim... E, Izvini kevo, gužva mi neka ovde.
- A šta mi radiš srećo mamina? A ko su ti Berta i Petra?
- Kokam kokice kevo, ne brini ništa, sve je uber kul. BERTA, NE LIŽI PETRU DOK NE DOĐEM JA! GE IN DI CIMER! JA, JA, ŠNEL! E, mama. A, da, njih dve su, paaa... Kučke majko. Da, da, ženke, retriveri... Zlatni, jašta. Sve razumeju. Ja more. E, ae vikam te kasnije, nešto su se unervozile, moram didem da ih podojim. Pozdravi matorog, ćuz.
Pošalica kojom posada pokušava da popravi atmosferu na brodu tokom dugih putovanja.
- Čarls! Gde se dadnuo Stiven?
- Severojužno, he he.
- Jeb'o sam ti majku tužno! Opaaa!
- Pusti to sad. Pazi tamo je santa leda.
- A zavuko joj i moj deda! OPAAAA!
- Ma budalo gledaj napred dok kormilariš!
- Sipam ti u gaće Veniš!Nakon cirka sto godina snimili su loš soft pornić kako se neka riba jebala sa Leonardom di Kaprijem u nekim starinskim kolima na tom brodu. Neznajući da je ova stara šega uzrokovala potonuće tadašnjeg diva među plovilima.
_______________________________________
- I?
- Šta i?
- Ti si mi govorio gde da skrećem ceo put. Kuda sad iz ove njive draga moja humanizovana navigacijo?
- Ma piči severojužno pa šta bude.
- More sad ću da ti jebem mater, i tebi i Ruskom Krsturu i seoskoj slavi, i Vidovdanu, i Kosovu Polju, Vuku Brankoviću, Barandi i avanturama i onom tvojem "ićemo tvojim golfom manje troši" jaoooo!
- Opušteno brate, samo severojužno.
Aludiranje na ortakovu seksualnu aktivnost koja je u rangu aktivnosti Milijaša van kruga oko centra dok je igrao u Zvezdi. Nula, takoreći...
-Debeli, jesi ti opleo šta skoro?
-Pravi gospodin nikad ne priča o svojim poduhvatima u krevetu..
-Pod jedan, ti krevet nisi video mesec dana. Spavao si na tri stolice u kafani, u šinobusu na relaciji Sombor-Bogojevo, i ispod drveta dok je bilo još toplo.
-Ti znaš..
-Znam, i slikao sam sve to. No, na stranu te egzibicije. Ako se dobro sećam, ti si zadnji put kundačio za osmi mart, kad ti je kum platio Cecu radilicu s Kaćke petlje, pa si se posle žalio da te svrbi tamo ’di ne treba.
-To mi je izašla alergija od stomaklije.
-Jeste, i meni bi izašla da sam posisao flašu i po u prvoj smeni i grickao onu grančicu iz nje. Nego, jesi razmišljao da predješ u kastrate? Em ti taj jad dole ničemu ne služi, a i znaš ceo repertoar Gvozdena Radičevića i Milančeta Radosavljevića napamet. Da bar uzmemo koji dinar...
-Puši ga malo, bolidu jedan!
