Lokal-patriotski žargon za legendarno beogradsko naselje, inače prijavljeno mesto pod Suncem takvih veličina kao što su i.o. Džoni Kurajber, Buksnetina, Ollanik, Turgenjev, Penzioner i Lepa Brena, mesto na kojem je svoje detinjstvo proživeo i u njemu uživao i pisac ovih redova, to brdovito parče Raja na Zemlji do kojeg vas jedva izvuče prosečna 75-ica a posle nikada više ne poželite da odete, taj grad u gradu u kojem kupujete nameštaj i sahranjujete svoje bližnje, gde odrasli uživaju u gastronomskim čarolijama u famoznom restoranu "Ž" a najmlađi u onim zimskim na padini kod SC "11.April", gde onaj čuveni ANLAVE kombi sa Marakane odlazi u garažu pošto se završi tekma i gde beogradski piljari "gaje" svoju robu na Kvantaškoj Pijaci - jednom rečju...odnosno dve - Bežanijska Kosa.

U 90% slucajeva previse lenj covek da bi bilo sta radio, klosari po ceo dan, uglavnom dobar glumac-glumi invalida na nekom zgodnom coskicu u hladu i trazi svima neke pare ("posao" mu je slican zelenasenju), pa na kraju dana taj "invalid", otrci(!) kuci da izbroji koliko je para uzeo dobrim ljudima ili onima kojima je prodavacica upravo dala kusur umesto zvake, pa ih nervira zveckanje po dzepu i kaju se sto nisu uzeli zvaku! ...10% su stvarno invalidi, 100% su cigani i nerviraju sve ljude u svojoj okolini svojom kuknjavom, opojnim mirisom i nekim, dobro poznatim i izlizanim izrazima kojima pokusavaju da te rastuze da bi im dao tih 7 dinara (nesto kao 7. na Loto-u za njega)!

Аналогна претпоставки невиности у правосуђу, ово је прва мисао која родитељу прође кроз главу док гледа младог му потомка који се победоносно враћа са ратним пленом, нађеним на улици.

Сваки непознат предмет је прљав док се не докаже супротно.

Odjeb na "Bato, primamo mi i evre!" vođi ciganskog orkestra, nakon što su ti bukvalno oteli crvenu iz novčanika, a usput snimili da posjeduješ i novčanice druge valute.

Prvo nepozvani dođu ispred mladoženjine kuće, pa samo vrte "Đurđevdan" i "Mesečinu" (i to loše), opkole tebe koji si tu totalno nebitan, a još nisi stigao ni da se napiješ, i sviraju ti sve dok ne izvadiš novčanik i ne tutneš nešto u trubu. Oni bi onda, normalno, još. E tu treba da im daš do znanja da je vrijeme da razgule.

Naravno, ovo ćeš reći samo dok su im instrumenti u rukama, Cigani su vazda znali dobro da boksaju, a posle ćeš već da se napiješ pa će te biti svejedno i ako dobiješ po njonjari.

Zaposliti se negde.

Термин настао на фудбалским теренима наше пве лиге где за лоптом трчи мноштво сјајних фудбалера који одиграју једну добру утакмицу у Шипову, запуте се у Звезду ил Партизан, а ту покажу своје (не)знање. У нека срећнија времена ови играчи су одлазили у неке Азербејџане, Македоније, Тихуане, али данас, како не постоји лига гора од наше, њих нико неће да узме, чак ни да приложиш 100 евра уз њих, јок.

Опаска која се користи и ван спортских игралишта за све што је толико говно да га ни умотаног у 100 евра не би узели цигани чергари.

Fraza za besomučno ceđenje reklame za domaće pivo. Koristi se u svakoj prigodnoj prilici, sa namjerom da se bude "kul" u datom momentu.
Odavno se izlizala od upotrebe.

Dobro, ne vole svi. Ali svi su gledali...i svakome nešto drugo zapadne za oko.

Momci: Brate, ova Kejt Vinslet kad se skine da je onaj derpe kao slika....ono...nije losa da ti kazem.
Cure: Kaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaakooo je samo sladak. Osecajan. Umetnik. Zrtvuje se za nju. Plavook.
Gej populacija: Mrzimo film. ALi volimo Celine Dion.
Babe: Jel' ce se UZNU na kraj? Kakve lepe 'aljine. A ona je ista ja ko pred okupaciju.
Dede: Ovo je brod. Ovako se nekad gradilo, ne sad igraju tenis na vrh jahte.
Policajci: A onaj telohranitelj Bilija Zejna...kolega je stvarno profesionalac. Mada mi ne smestamo dijamante u dzep. Samo gudru.
Lopovi: Ma pusti tu razmazenu kretenku. Sine, uzimaj taj dijamant i sakrij se u camac za spasavanje.
Bau-Bau lovci: Ne znam da li ste primetili, ali vidi se usisivac u jednoj sceni. Steta sto BK vise ne postoji. Odmah bih im slao dokaz.
Studenti medicine: Ma daaaj...hipotermija nastaje mnogo brze...Onaj Di kaprio se brcka tu satima.
Studenti geografije: Eh ledeni bregovi...jedna desetina iznad vode, ostatak ispod. Divno.
'Teorija zavere' likovi: Ma daaaaaaj! Kakav ledeni breg...Nemci su tad kontrolisali ceo Atlantik!
Cigani: Moj deda Dzafer se tamo udavio kad bio poso u Ameriku da radi....cimeri bili u kabinu s Leonarda di Choka Moka.
Borci za ljudska prava: Zasto nema nijednog crnca u filmu?
Skinhedsi: (Vidi gore)
Porno glumci: Ja kad jebem...ne znojim se ovoliko, majku mu.
Porno reziseri: Naravno ja bih u onoj ljubavnoj sceni ubacio i Kapetana. Imam 2 slova za tebe....DP!
Kladionicari: Alo majstore..idi na teletekst pa 556...Cekam Livorno.

Kada se klinci od 10 godina raspravljaju na facebooku o Zvezdi i Partizanu, a nisu videli ni "s" od stadiona.

Ovo je nadimak koji nose stanovnici grada Paraćina.
Jagodina je kao deo Beogradskog pašaluka oslobođena od Turaka,
pre Paraćina koji se nalazio u Niškom pašaluku.
Inače od centra Jagodine do centra Paraćina, drumom ima 20,75 kilometara.
Po oslobođenju od Turaka Knjaz Miloš je želeo da poseti Paraćin.
Pošto je to bila prva zvanična poseta neke tako ugledne ličnosti Paraćinu,
Paraćinci nisu imali nikakvih iskustava u organizovanju dočeka.
Zato su se obratili svojim komšijama iz Jagodine za savet.
Jagodinci su kao i svaki dobar komšija "iskreno" posavetovali Paraćince,
da Knjaza dočekaju sa džigericom u hladu topola, jer on to mnogo voli.
U to vreme iznutrice su jeli samo cigani, ali Paraćinci su ipak poslušali Jagodince.

У нашем народу су увек постојали неки обреди како постати мушкарац. Главно је било опалити нешто али се касније јавила потреба за нечим тежим. Јахати коња например. Данас коње више нико не јаше сем керова и цигана али зато постоје кола. Тако да је један од начина постати мушко положити вожњу. А врхунац вожње је Славија.

Трг Димитрија Туцовића илити Славија, светско чудо које заинтересује сваког странца, џунгла у граду. Тако да вожњом преко Славије не постајеш мушко него мушкарчина, јунак над јунацима, отац Милоша Обилића и Марка Краљевића. Тај први пут је пресудан, после се навикнеш.

Suprotnost politički korektnom. Čovek koji otvoreno govori ono što misli, ne brinući šta će drugi reći na to.

Smorna bica, koja cim vide nekog aktiviraju mehanizam:
...Jel imas dinar?..."Hajde molim te da jedem nesto...""...Ajde bog ti sve dao..."

novi vid turizma za ljude sa malo vremena, malo duha i solidnim budjelarom (mada nije neophodno). Vodanje od grada do grada (budimpesta, bec, prag, minhen, salcburg npr) sa zadrzavanjem od sat do 2 u svakom. Rok za povratak 2-3 dana. Dobija se instant poznavanje kulture i demografije posecenih drzava> u sto su extra mocart kugle, a tek gulas u onoj zemlji...madjarska bese?, u pragu nema ljudi uopste, u becu sve sama ciganija, u spaniji je bas ladno i more nije za kurac... Postaje konkurencija krstarenjima karibima tokom kojih mozete sve vreme sedeti u bioskopu i gledati najvece hitove, zatim klizati u ledenoj dvorani i kupovati u brodskom trznom centru, i ne smarati se glupostima kao sto su more (ima ajkula), sunce (dobijes rak koze), lokalno stanovnistvo (crnci i cigani smrde).

Osoba najčešće najomraženija tokom slušanja muzike u društvu,jer mu je sluh za muziku ko kriv kurac,reči ne razume dobro,pa ih često menja u druge,i tako peva potpuno druge reči,pesma gubi smisao,postaje nebulozna,dok se svima u društvu odredjena pesma zgadi,a gospodin koji je sve upropastio počinje da se smeje.

Đeljanin muž. Otac Avatara i Džedaja.
Rođen je u maloj faveli u blizini Šabca ali ubrzo su ga roditelji poslali kod strica u Beograd da bi ispunio svoj potencijal, jer je bio veoma inteligentan i maštovit dečak.
Stric ga upisuje u školu gde upoznaje ljubav svog života Bicu i zajedno sa njom nekoliko puta pada razrede da bi uvek bili zajedno, ali sudbina ih razdvaja kada Bicu njen otac prodaje Đangu, sitnoj jajari i šištavcu koji je živeo u Italiji gde je imao četu klinaca koji prose i džepare za njega.
Enver je tada, skrhan bolom otišao da leči tugu kod Plavog mosta, gde sreće Đeljanu, za koju tada nije znao Bicina rođena sestra, nego ga je samo užasno podsetila na nju, pa je odlučio da je izvuče iz začaranog kruga droge i prostitucije, odveo je u svoju favelu preko puta pumpe na Bežanijskoj Kosi i oženio je.
Ubrzo su stigla i deca ali Enver nikada nije zaboravio na Bicu i kada je jednom u povratku sa posla svratio kod Bice, dok je Đango bio u Italiji, usledila je vatrena noć iz koje se izrodilo još jedno dete, Pejdžer, za koje niko ne zna da je Enverovo.
Posle određenog vremena Enver shvata da u sakupljanju sekundarnih sirovina nema budućnosti pa preko nekih veza i poznanstva sa Draganom Kojićem Kebom, ulazi u političke vode gde počinje da se bori za prava Cigana i uspeva uz pomoć raznih diplomata iz EU da proturi inicijativu da se od sada Cigani nazivaju Romulanci.
Naravno, iako je u javnosti morao da forsira sliku dobrog porodičnog čoveka, zbog toga što je prepoznat kao lider Romulanaca, Enver je u potaji patio za Bicom i Pejdžerom i maštao da jednog dana kroz političko angažovanje uspe da zaradi za garniseru u kojoj bi živeli dugo i srećno.

Pismo glava kako kome svako radi kako zna.

Šansa da je žena isključivo svetica ili kurva jednaka je šansi da novčić ima oba pisma ili obe glave. Znači nikakva. Znači možda i postoji, ali uvek cigani prvi pokupe takve novčiće, a posebno takve žene.
Tebi, naravno, ostaju ove obične.
I ako joj vidiš samo pismo, a na reč poveruješ da je i sa druge strane isto stvarno si zaslužio da je jebu komšija i njegov mali dok joj ti zalivaš papriku.
A ako joj vidiš samo glavu, a poveruješ da je svakom ćelijom kurva zaslužuješ da nežno sanja o pravičnom, brkatom poštaru dok joj ti zogerom lomiš rebra.
Takve su žene; pismo iz glave neće, kao ni sveta Petka i Lisa En iz tvoje ujne.

Mić koji na brzaka preko reda udahne jedan od članova duvačkog orkestra prilikom primopredaje džoksa.

Melanholija koja obuzme čoveka kad u svojim zrelim godinama pronađe očev stari sako u onom propalom garderoberu što ga je spustio sa ostalim drtavim nameštajem iz socijalističkog perioda našeg društva u podrum pun nepotrebnih stvari, pokuša da ga obuče i ustanovi da mu je premalen.
Nije to prosta tuga zbog neupotrebljivosti komada garderobe koji je ionako demodiran do nivoa da ga Cigani neće ni na poklon. Nije ni prosta tuga za davno otputovalim roditeljem, svi putujemo, neki pre, neki kasnije. Ne, to je ona tuga koja na lice istera gorak osmeh i u srcu podigne ponos. To je ona tuga koja nastaje shvatanjem da ti otac nije bio baš toliko titanskog rasta i ogromnih mogućnosti.

To je ona melanholija koja te obuzme kad shvatiš da ispred tebe nema nikog da ti zaklanja vidike i da ti pogled prilično jasno puca na široku poljanu budućnosti. I nije ti krivo.

Video sam da postoji definicija za Srebrenicu, pa ko velim, da stavim i ovo. Jasenovac je bio koncentracioni logor u okolini istoimenog gradica u tadasnjoj Nezavisnoj Drzavi Hrvatskoj. Formiran je 1941. u avgustu, a unisten 1945. godine. Ovaj sistem koncentracionih logora dizajnirao je Vjekoslav Maks Luburic. Prvi upravnik logora bio je bivski svestenik Miroslav Majstorovic, a kasnije Dinko Sakic.
Najveci logor(iz sestema logora) bio je logor Ciglana( Jasenovac III) gde se nalatio i krematorijum. Logor za decu bio je u Sisku, a za zene u Donjoj Gradiski, mada su se i zene i deca nalazili i u drugim delovima.
Broj zrtava nikada nije konacno utvrdjen. Komisija SFRJ je utvrdila je da je bilo izmedju 500 000-600 000 zrtava, mada se kasnije spominju i vece cifre, izmedju 700 000 i 750 000. Zrtve logora bili su gotovo iskljucivo Srbi, Jevreji, Cigani, ali je bilo i Hrvata.
Logor nije bio samo mesto smrti, vec i mesto za strahovita mucenja, o cemu svedoce retki preziveli, ali i sami nacisti, koji su Jasenovac poredili sa Danteovim paklom. Konacna svrha logora bila je genocid nad Srbima, Jevrejima i Ciganima u NDH.