Ukopan, pohranjen, sahranjen, zemlji plodnoj predat na čuvanje, tela raspadljivog, da sačeka dan sudnji, obnove, i drugi zoranov dolazak (čudne li ironije, na groblju je def.) i rasplitanje cele ove priče: zamešateljstvo ovo vražje raščivijaće Gospod.
Ali, stojte galije carske, daleko je Sudnji dan, mada nikad se ne zna; zasad, ti površni grešniče ne budi plašljiv no bogobojažljiv: ne brini, nići će nešto svakako od posađenog, zašto sumnjaš u zrno čovekovo?
Ako ništa, seti se onih trešanja kojih se onako najeo pred smrt, ko da mu je zadnje bože me prosti, mrzevši ga da pljuje koštice, što mu bajdvej i dođe glave. Iz jedne će sigurno porasti divna i divlja trešnja na groblju, slatka, na polzu svima, jedino ako ne ture ploču ozgor il pospu one kamenčiće, mada Crkva nerado gleda na to: kaže, zemlja ne mož da diše od nje, slažem se i ja, odozdole.
Zato, ako opet umrem, zavet ovdje dajem: pokopajte me sitog, trbuha punog raznih voćki: kajsija pre svega, trešanja, lešnika, lego kockica, aronije, želim da iždžikljam u ceo voćnjak – Hani sokovi – Vladičin Han, s tim u vezi: neka bude rupa na poklopcu sanduka: da mladica ne udara glavom u dasku: ako sam se ja kroz život mučio neće voćke, moje, kroz smrt.
I pliće, pliće me posadite, jedino paščad da me ne raskopa gladna, zato tanjir pod krstačom nek bude vazda pun, neka me svrake, psi, mačke i cigani po dobru pominju samo.

A vama, deco moja, ako li tako učinite, na dar i sećanje ostavljam celu sklopljenu seriju Pink Pantera iz kinder jaja, malo li je, i ponekog nedovršenog Proku Pronalazača.

Sin Envera i Đuljnaze, Đeljanine sestre po tetki. Polubrat Avatara i Džedaja.

Jedne noći skrhan bolom i razočaran životnim bespućima, Enver se posvađao sa Đeljanom i otišao kod Hazima, kralja najrazvijenije privredne grane u Srbiji, i inače svog rođenog kuma kako bi ga pitao za savet. Pošto su se dobrano podnapili prepečenice iznebuha se pojavila zanosna crnka Đuljnaza, Hazimova četvrtsnajka od stričevog posinka, i svojom pojavom automatski izlečila Enverovu erektilnu disfunkciju. Tako se rodio mali Betmen Bađo, a sam Enver, je pored Bice uspeo da oplodi još jedno žensko čeljade sa Đeljanine strane, što mu je ona oprostila tek pošto mu je bacila živu sodu na oči i oslepela ga za vjeki vjekova.

Način na koji nas novinar uvodi u laž koju je smislio ne bi li imao veći tiraž ili gledanost, pošto su priče kojima svakodnevno farbaju narod žešće smorile i njih same. I tako u svoj toj dokolici smisle neku pričicu za farbanje ovaca i likova kojima je IQ jedva dvocifren, pa od normalnog čoveka očekuju da im poveruje u priču iz koju nisu pustili nijedan snimak, sliku, nisu našli svedoke, a još je i izvor hteo da bude anoniman. Dok bi se u bilo kojoj zemlji, koja je ozbiljnija od Zimbabvea, ovaj medij kritikovao i ljudi bi ga svakodnevno kačili na kurac, kod nas su ti mediji sinonim za velika muda, slobodu, pravdu, jednakost... Kako niko ne proverava tačnost ovih podataka, zato što novinari ne smeju da kažu ''ime'' izvora jer je to kršenje ljudskih prava.

Riknuti

Baciti kašiku

Otići Svetom Petru na ispovest

RIP

Loznički nakupac lubenica. Kao i svaki ciganin, po rođenju se znalo da će biti nakupac, finese odlučuju čega. Kako su mnogobrojna braća pre toga zauzela teliće, bakar i plastične kadice, lubenice su se činile kao dobar biznis zbog blizine Šabačkog vašara.
Magija počinje jedne večeri kad su Sinan i mlađi mu brat pohvatani u krađi lubenica koje su se spremale za prodaju. Svoje nisu imali, sirotinja, a da se radi mora. Seljak je Sinana vezao za drvo i krenuo da ga bičuje tankim štapićem da prizna koliko je pokradeno i ko je još bio sa njim. Plač i kukanje Sinanovo je toliko isparalo srce seljaka da ga je ovaj automatski odvezao i prihvatio da mu bude menadžer na predstojećem vašaru. Siroti Rom je morao da prihvati nepristojnu ponudu pošto mu je pretila dugogodišnja robija a znamo kako cigani prolaze u zatvoru.
:Šabački vašar:
Na mestu gde je trebala da bude tezga sa lubenicama bio je plakat na kome je pisalo:
''Crni dragulj večeras za vas kod Svete u šatri''
pade mrak a tako i bi. Tamnoputi dečak je izašao na binu i zaplakao pred mikrofonom. Pod šatorom je bio muk dobrih pola minuta, kao neko zatišje pred buru a onda je krenuo haos.
Prvi posle njega je krenuo da plače bubnjar i da se bije palicom, harmonikaš je bio sledeći koji se pride setio i pokojne babe koja ga je odgajila. Plakao je ceo šator, žene su u suzama skidale bruseve i bacale na binu. Priča se da se te večeri nije točila obična voda, svako je naplakao sebi u čašu koliko je hteo.
Lubeničar ni kriv ni dužan postaje mega zvezda tokom noći. Posle određenog vremenskog perioda izlazi iz pukog sromaštva i sadi svojih dva'es' ari lubenica, a nedugo posle se spaja sa bendom Tužni vetar. Sve od tada je istorija.
Crni je dočekao da plače na raznim saborima, poselima, Zamovima i televizijama roze boje i da pospešuje proizvodnju lubenica i dalji razvoj.

Novinarski, a pre svega sportsko-komentatorski ngsle za sranje na tribinama. Sintagma koja u sebi sadrži svu jednojajčanost koja međ' pomenutim prevodiocima sportskih događaja predstavlja nešto kao nasledni materijal koji se prenosi iz generacije u generaciju novih Pantića, Kovinjala, Andrijaševića, Mihajlovskih, Koraća i ostalih oblika života iza glasova ispranih od vinjaua i kiselih voda u "Šumatovcu".

Sve u svemu, neka preciznija definicija "nemilih scena" nije još sasvim poznata ovom autoru, ali u nju - ne obavezno ovim redosledom - potpadaju ili mogu potpadati sledeće incidentne kategorije:

1. neki likovi se popeli na semafor
2. neki likovi se poeli na semafor pa odatle pišaju
3. Opšte ili neopšte šibanje međ' ili sa fanovima na terenu prisutnih igrača
4. Navijači zapalili baklje
5. Navijači zapalili optimističnog drota
6. Navijači zapalili pola stadiona
7. Kamera uhvatila transparent protiv vlasnika televezije koja vrši prenos
8. Razno

Elem, sve su to nemile scene u očima ovih humanista u duši, od kojih retko koji, pak, može da se iskontroliše da u javnom TV-prenosu ne opsuje iz petinih žila, iskoči kroz prozorče svoje komentatorske jedinice i jebe majku svakom igraču na terenu, ponaosob. Mislim, onima u ekipi za koju navija, razume se...

Ma, znaju oni da je sport go kurac bez par mrtvih&ranjenih al' ih ubi ta prokleta jednojajčanost, šta ćeš. Aj' zdravo.

Poznato cigansko naselje ispod Gazele.Od drugih ciganskih naselja ,razlikuje se samo po lokaciji i komsiluku.Stanovnici ovog naselja smatraju za sebe da su u prednosti nad ciganima koji zive u drugim naseljima ,zato sto zive preko puta Hajata.Trenutno se radi na tome da ih presele na drugu lokaciju,ali je problem sto ih niko nece,a i njima ne odgovara da se sele ,zato sto im odgovara blizina centra grada i kontejnera, koji su im izvor prihoda.
"Karton city",je dobio naziv po karakteristicnim kucicama koje su napravljene ,uglavnom,od kartona i limova i ostalog djubreta.Stuju dobijaju sa bilborda,a vodu sa cesme ,koju im je grad napravio,da bi mogli da odrzavaju ,barem minimalnu, higijenu.Zbog higijenskih i drugih uslova smrtnost dece je velika i stradaju uglavnom od automobila,dok prose za vreme saobracajnih spiceva.
Oni su problem naseg grada,jer ipak ne sme da se dozvoli da pored elitnih hotela i auto puta, bude bude naselje ,skrpljeno od djubreta.Slazem se sa inicijativom da se presele negde i da im se daju gradjevinski kontejneri u kojima ce da zive,kao i da im se obezbedi struja i voda.Cinjenica je da oni ne znaju drugacije da zive,ali nikada nece ni nauciti,ako ih neko u tome ne podstakne.Nisu oni problem ovog drustva samo zato sto su prljavi i siromasni,vec zato sto se u njega ne uklapaju,a za to smo svi mi krivi,jer ih izopstavamo i ne zelimo da im pomognemo.To znaci da i kod nas ima rasizma,koji se vidi najbolje u osnovnim skolama,jer cigancici su obicno predmet ismevanja i mrznje druge dece,a izvor te mrznje su njihovi roditelji.Takodje,nije istina da su cigani ,po defaultu,glupi.Cesto su njihova deca mnogo pametnija od druge dece,ali zbog diskriminacije,ne mogu da se pokazu.

Rečenica kojom se mrtav-pijan gost sa neke svadbe u okolini Valjeva obraća ciganinu-violinisti dok mu drži otkočen pištolj na slepoočnici...

Osoba koji vodi kući pijanog druga usput mu ukazujući na sve prepreke ispred.

Gani koji se ponašaju i oblače kao belci, i belci koji se ponašaju i oblače kao gani.

Pokušaj roditelja da dete zaplašivanjem privole ili odvrate od nekih stvari. Svi smo imali neku babarogu, drekavca, čudovište iza ormana ili nešto drugo, koji su odvodili neposlušnu decu na strašna mesta gde nema ni jedne dečije radosti, a ni roditelja. Tako je uplašeno dete lakše naučiti da ne skita, da pere zube, radi domaći, sprema sobu i u suštini sluša svoje roditelje. Izmišljeni bauk je za posledicu imao pokrivanje jorganom preko glave, strah od mraka, spavanje sa igračkom za koju dete veruje da će ga zaštititi, trzanje na svaki šum i jezive dečije noćne more. Ne znam kakve je po Frojdu ovakvo odrastanje u delimičnom strahu imalo posledice po decu, a kasnije odrasle ljude. Zar nije postojao lakši način vaspitavanja - pa i roditelji su nekad bili deca..

Porodica, uža i šira rodbina, komšije, poznanici...Koji te svako malo smaraju kada ćeš se ženiti, iako si gay za koga kiseonik postoji samo po retkim gradskim rezervatima. I tako godinama. Majka više i ne pita, otac pita samo kada zbog nečega želi da ti "utera", familija i porodični prijatelji na slavama, tudjim svadbama i ponekoj sahrani koju ne možeš da izbegneš, komšije te prepadaju po stepeništima, haustorima i liftovima. U početku se braniš izbegavanjem i smušenim odgovorima koji čak i tebi deluju neuverljivo, kasnije, u prolazu (pošto se više i ne zaustavljaš), dobacuješ kratko i nemarno "dogodine", "u junu", "sutra", "evo nije loše, kako vi"...Dok u sebi mrmljaš "sin ti šmrče gram i po žutog dnevno nesrećo" ili "ćerku ti po Košutnjaku razvlače ološ i Cigani"...Što opet nije otrovna strela prezira već suva istina. Tri su moguća izlaza - odlaziš u drugu zemlju ili grad i izbegavaš da se javiš na telefon (sem kome baš moraš);
ženiš se, i sa manjim ili većim uspehom živiš drugu vrstu agonije;
ženiš se sa najboljom prijateljicom koja je takodje gay.

Ali taj beg u legalne vode predstavlja tek kratki predah jer - nećeš stići ni da se osvrneš, a već sedite na nekom užasnom skupu, gde vas familije, prećutno, sažaljivo optužuju jer nemate dece (tvoja nju, njena tebe); dok neka prostodušna budala, u najboljoj nameri i možda s punim pravom, ne izgovori ono što se većina prisutnih odavno pita - dobro bre majku mu, kad će to unuče da se i ja malo radujem...Zatim, po pravilu, usledi dug trenutak opipljive, neprohodne tišine, koju napokon remeti neko sa dovoljno prisebnosti i zdravog razuma, uputivši nezgrapnu primedbu vezanu za politiku, sport, supu koju upravo odnose sa stola...

Apstraktan pojam u Srbiji. Mada svaka prodavnica tvrdi da sadrži Saleta u različitom procentu, izgleda da je njemu mesto samo na izlogu, a da u unutrašnjost prodavnice ređe zalazi.

Čovek koji je istinski ukapirao kako moderna umetnost funkcioniše, rešio da zaradi fino kintu na tome, a uz sve to umesto da od sebe pravi budalu ko većina umetnika, uzme i pravi budale od vrsnih "poznavalaca" umetnosti.

Imaš crnce koji sjede na stepenicama ispred zgrade, jeftino obučeni u sto nekih upadljivih boja, valjaju vutru po kraju, kurčinama maze đonove svojih ofucanih patika i generalno se smaraju po čitav dan. Odu na basket, tripuju AND1 zakucavanja sa panja i vrate se kući na zajednički ručak sa stočlanom porodicom uz pozdrave Mariji molitvom prije.

To su cigani crnačkog svijeta, i na njih se fokus stavlja jedino nikada.

Jebena crnčuga je dvojajčani blizanac goreopisane pojave. Snalažljiviji, podnošljiviji i uticajniji brat po boji kože. Ako je prvi PIN kod mobilnog telefona, jebena čamuga je PUK kod. Posteri&Reakcije vs. Definicije. 2/2, kvota 1, 05.

Nikada nije uzimao sebi za shodno da njeguje staru babu koja se odmah zalijepi za tužnu fotelju na pola metra od televizora kada mu dođe u posjetu, da bi dobio koju markicu od nje. Te poslove je prepuštao mlađoj braći i sestrama, koji su jedva čekali da uberu malo siće za sladoled iz kombija koji pjeva. Nije ga zanimala ni škola, iako je redovno jebavao glavnu čirlidersicu u kotlovnici; ni basket mu nije bio nešto zanimljiv - više pažnje je posvećivao golfu. Otkud mu pare za to, to je jedino njemu znano.

Danas, podebeo, pogotovo u obrazima, sjedi za volanom crvenog kabrioleta. Na mjestu suvozača je njegov mršavi drug iz djetinjstva, a na zadnjem sjedištu od bijele kože su dvije bling bling kurvice koje mlataraju rukama i čije se plave kose vijore toplim vazduhom Kalifornije.

Ispunjavaju ga sitnice, što potvrđuje njegovo kupatilo koje zauzima pedeset kvadrata, odnosno tek četrdeseti dio kuće sa garažom tik uz bazen sa dušekom koji se njiše površinom. Njegov batler, bjelokožac, ogromnim škarama šiša živu ogradu, zamišljeno gleda u taj dušek i razmišlja čime će, kada završi svoje poslove, otići do pošte da pošalje nešto novca porodici svog vlasnika.

Činjenica koja kako vreme prolazi polako prerasta u zabludu.

Najteži vid življenja jednog ljudskog bića. Superlativ samomučenja koji je izmislio Sotona lično. Jednom rečju, sadizam života prema svome korisniku.

Na dnevnoj bazi obići razna mesta gde ima veći broj ljudi. Biti viđen. Ne dolaziti kući i po dvocifreni broj sati. Upoznati dosta onih koji će ti i zatrebati, a i onih koje bi rado predao nadležnima u Kovinu ili Toponici.

Kulturni odjeb osobi koja je inferiornija od nas u svakom pogledu. Koriste ga svi od momaka iz raznih klanova do gospode iz fotelja.

Pometnja.
Niz događaja koji utiču jedan na drugi, tako da se onaj ko je u centru tih događanja ili onaj ko to posmatra sa strane, ne može snaći nikako, tačnije ne mož' da u'vati događaj ni za glavu, ni za rep.
Haos totalni.