Stvar kojom vozači, najčešće jedine osobe u kolima, kroz sve otvorene prozore na autu pokušavaju da privuku okolinu i na osnovu koje se u nekim slučajevima mogu naslutiti njihove osobine.

Epski zajeb apokaliptičnih razmera. Najgori mogući trenutak za svaku osobu kojoj je jezik brži od pameti. Taman kad si izdeklamovao sve što imaš da kažeš, kada si završio svoju monološku dramu na kojoj bi ti i Kastro pozavideo, negde je došlo do greške u Matriksu, te shvataš da ne da si rekao i više nego što treba, već si sam sebi potpisao smrtnu presudu. Autogol sa stilom.

Upućivanje šaljivog poziva ženskoj osobi da ti odradi nešto što ako uspe, sigurno donosi više sreće nego što može da donese zečija šapica.

Postoje samo dva preduslova za uspeh. Prvi je da joj se sviđaš, a drugi da su ti prazni džepovi, jer zna se šta se nalazi međ' praznim džepovima.

Ciganska reč za neciganina.

U srpskom jeziku sada već arhaizam za plemenitog muškarca koji dobro izgleda, ima para, drži do sebe i pre svega je džentlmen. Visok, lepuškast, mlad, vaspitan.

Uz to jedna od retkih sanskritskih reči u srpskom jeziku, koja je dobila značenje skoro suprotno od originalnog. Naime, radi se o tome da na sanskritu Dasa znači "rob" ili "sluga".
I pošto se kratko a na kraju sanskritskih reči izgubilo tokom vremena, u indoarijskim jezicima kojima pripada i ciganski, dasa je postalo das.

Pripadnici Hare Krišne kad dobiju drugo ime tokom inicijacije, obavezno dodaju Das imenu. Paramananda Das, Kripadam Das, Svarupa Das, itd. Time naglašavaju da su oni sluge Krišne i drugim ljudima u celini. Prestaješ da budeš Das, tek onda kad postaneš guru, i kad imaš svoje učenike.

Cigani isto tako dele ljude na Rom i Das. Koncepcija jednakosti ne postoji u ciganskom filozofskom diskursu i respektivno ciganskom jeziku. Na ciganskom bukvalno sve žto nije Rom, je Das. Cigan je ontološki aristokrata, a beli ljudi su predodređeni da sluguju ciganima. Zato se svi beli ljudi zovu Das. Nema veze dal si Francuz, Mađar, Srbin, Bugarin ili Šiptar, ti si brate das, i tvoje je da radiš kako bi izdržavao cigansku populaciju. Cigo će da prosi, krade, baviće se prevarom, sviraće ti na uvce, gledaće ti u dlan al nikad neće uzeti motiku u ruke. Nije on Das, postoje druge ljude za to. Vremenom je reč Das ušla u srpski jezik i postala Dasa.

I pošto je stereotip za cigana prjlavi dripac ispunjen dostojanstava ko govno vitaminima, logički je dasa postao sinonim za potpunu suprotnost toga. Biti dasa je stvar uspeha, statusa, neko i nešto u društvenoj hijerarhiji. Dasa nije dripac već dobro odeven, ne laže, njegova reč ima težinu gvozdenog malja. Džentlmen je prema damama, ne bije ženu nego se brine o njoj, deci i slabijima od sebe, ima obraza i poštuju ga u zajednici. Samo što je to ipak na kraju krajeva neka iluzija. Ontološki i egzistencijalno, cigo je ipak aristokrata a ti sluga, jer ti radiš a on jebe.

Muku mučiti sa nekim poslom, problemom.

Reč na koju svršeni srednjoškolci reaguju,kao bik na crvenu maramu.

Ljudi koje slobodno vreme trose na vredjanje tudjih misljenja,obicno po sajtovima na kojima ima jako puno clanova.Ubedjeni su kako BAS ONI znaju sve i da su modeli za ostale clanove sajta.

Potencijalni milijarder.

Vrsta koja još nije izumrla na ovim prostorima jer se lako adaptira na svaku političku klimu.
Prepoznatljiv po zalizanoj frizuri koju češlja na levo. Uvek u beloj košulji, crnoj ili crvenoj kravati i odelu "Prvi Maj Pirot". Naočari su neizbežni rekvizit u njegovom poslu, to dokazuje da su njegove oči videle više papira, predmeta i ostalog materijala nego bilo koji drugi stručnjak iz Evrope. Ima brkove koji su mu ostali iz JNA, pa ih zbog uspomene na stare dane ne želi menjati a i poštuje moć navika, zato danas i ima tri stana, vikendicu i kuću na selu. Voli rakiju al' kada su partneri oko njega obavezno se cepa viski ili vinjak, za njega je to isto, smatra da to đubre valjda ide sa foteljom pa ga više pije radi reda nego što voli. Poslovni ručkovi i večere obično kreću sa belom čorbom ili supom sa domaćim rezancima, vođen parolom: "Kupuj domaće platiće narod", a završava se uz leskovački voz, jagnjeće ili svinjsko pečenje. Pevačica je tu obavezna, ona mora da ga baci u sevdah i da ga podseti na stara vremena kada je iz opanaka ušao u cipele za broj manje i kako mu to tada nije smetalo.
Porodičan je čovek, sin mu je fudbaler ili večiti student, ćerka manekenka, svira klavir i mašta da ode u Ameriku. Ženu je upoznao na radnoj akciji, tamo je stekao zvanje komandira a ona je u tom trenutku polagala za krojačicu. Ona i dan danas šije al' kobas njegovom kolegi direktoru neke druge firme gde sada kao starija sekretarica čeka da ode u penziju. Sve on to zna, koliko je on samo sekretarica prebacio preko svog radnog stola a poslovna putovanja, smotre i sabori neće ni da računa. Čak i dan danas on ima jednu stariju pevačicu iz malo uglednije kafane, nije da je trsi, prošlo je to vreme za njega, sada voli samo da je gleda i mazi kao kad je bio tinejdžer.
Uskoro treba da ide u penziju, jedan stan će dati sinu, drugi ćerki a treći ženi. Konačno će otići u selo i vratiti se u opanke, jedva čeka da se to desi, pa kad sedne u svog Yuga ima sve da pršti. Suze mu krenu na oči kad se seti očeve pecare i dedinih šljivika. Još kad bi Dobrila bila živa, njegova prva ljubav, život bi za njega počeo iz početka.

Opšte je poznato da u životu svakog Romulanca postoje samo 3 stvari: krađa sekundarnih sirovina, tuča i fudbal. Ovo treće nekako posebno vole.

Pošto od ponedeljka do nedelje u faveli nema škole, mladi fergani, a i oni stariji, uvek nađu vremena za fucu. Ali to nije bilo to. Falilo je nešto da taj osećaj zadovoljstva bude još bolji. Falio je stadion. Ne gradski, neg' favelski.

I tako je posle mnogo godina, na intervenciju Coe Čićvua i ostalih političara, sagrađen prvi istorijski stadion u faveli. Glavni matorci u faveli, predsednik Enver i potpredsednik Demir odlučuju da daju ime stadionu. Tako nastaje naziv "Sveti Ramiz II", kao sećanje na starog pretka fergana koji je živeo pre nove ere i koji je predvodio "Seobu Romulanaca" iz Indije davne 69. godine, kao što rekoh, pre nove ere.

A stadion. Normalno lep, čim su ga investirali političari. Nigde trave, nigde zemlje, samo beton po kom ne moš stajati leti kad upekne Sunce. Plava ograda ima dvostruku ulogu. Em što je granica stadiona em što štiti ostatak favele od rušenja. Ranije, dok nije bilo stadiona česti su bili slučaji da neki Romulanac šutem Roberta Karlosa sjebe drugom pola kuće. Nego da se vratim na teren. Nema šta još puno, nisu se baš potrudili političari. Samo golovi i tribine. Golovi, onako kvalitetni, rukometni, crveno-beli s' nekim polu pocepanim mrežicama, a tribine ništa manje kvalitetne. Ima ih 2 komada, sa istočne i zapadne strane terena. Navijanje na njima je k'o na kupu nacija. Ali fergani nebi bili fergani da......

Dođe nedelja i počeše oni na stadionu da prave pijacu. Klasična ciganska posla. Ne običnu pijacu neg' buvljak. Glavna face-prodavci piratskih igrica i Đani Buvljani. I tako svake nedelje.

Stadion je počeo da gubi svoj nekadašnji sjaj (da ne kažem "smrad"). Sve je više bilo ostataka sa pijace, praznih limenki koka-kole, papirića, cd-ova "Američko rvanje 2008" i ostataka cigareta. A u pozadini, iza tog smeća, još uvek neki momci, na čelu sa Enverom i Demirom, cepaju fudbal, u čast velikog romulanskog sveca Svetog Ramiza II.

Rodbina koju viđate jednom godišnje, na slavama, venčanjima, sahranama, ili nekim drugim familijarnim okupljanjima. Epitet lažna, pridodat iz prostog razloga što takva okupljalja obiluju lažima. Svi su uspeli u životu, svima je do jaja, niko nema problema.

Čuveni i, doduše, u realnosti nikada objavljeni slogan velikih svetskih korporacija koje se bave trovanjem naroda. Poslovna filozofija i marketinški imperativ kojima se pre svega vode duvanska i fast-food industrija, iza kojih - i to na poprilično beznačajnoj razdaljini - razdragano kaska jebena Katolička Crkva. Refren jedne od najozloglašenijih teorija zavere koji, pak, mi iz i dalje neutvrđenih razloga ne možemo ili ne želimo da čujemo.

E sad, iako je fokus pomenutih pogrebnih preduzeća (jer to ona na kraju krajeva i jesu; prim.prev.) svakako najviše koncentrisan na velike države i nacije, nemojte misliti da su vaša deca bezbedna od steltnog uticaja na um i telo koji ista sprovode nad njima, koristeći se pritom najnemoralnijim sredstvima kojih možete da se setite. I ta sredstva donose rezultate. Mis’im, neću mnogo da kenjam - obzirom da sam i sâm bio strastveni pušač do pre otprilike dve godine kada sam sreo svoju trenutnu “dominantniju” polovinu (bajdvej – kupio sam ti “Boni” sa krlicima, draga) – ali donja granica starosnog doba kod primeraka koji su počeli da puše već se opasno približila broju 12, pa se bojim da ćemo u bliskoj budućnosti biti svedoci scene u kojoj klinci predškolskog uzrasta žicaju pljuge od jebenih vaspitačica jer su im “mamica i tatica pre neki dan iste konfiskovali”. Šta? Ne verujete? A one žvake u obliku cigareta? To vam nije sumnjivo, a?

U Sjedinjenim Državama “Marlboro” je na krajnje dovitljiv način uložio u sopstvenu budućnost šatro sponzorišući igračke za decu u 2500 vrtića u 22 države, samo da bi u taj “poklon” udžeksovao i plastične imitacije sopstvenog cigaretnog pakovanja, i u “mekoj” i u tvrdoj verziji, u kakvu svrhu – zaključite sami. Dobro, nek’ se proredi broj Amera, šta me boli kurac...al’ šta ćemo sa mrtvim MekDonaldsom i hranljivo jednako mrtvim Hepi-Milom (klovna i da ne pominjem)? Kreiran specijalno za decu i sa uvek primamljivom debilnom igračkicom unutra (verovatno u ko-saradnji sa gorepomenutim “Marlborom), Hepi-jebeni-Mil predstavlja sve ono što jedno mlado ljudsko biće NE BI SMELO DA JEDE i u sebi sadrži enzimske supstance lukavo osmišljene tako da se vezuju za receptore u mozgu i generišu osećaj zavisnosti. Apsurdno mala pakovanja zašećerenih gaziranih pića, čokoladice koje i ne primetite da ste pojeli, autići-igračke, “Bratz” lutke – sve je to deo velikog plana u kojem se buduća mušterija praktično vrbuje od malih nogu. Jeb’o mater ako ću ja ikad da dozvolim svojoj deci rođendane u “KFC-u”...

Da puše – mogu. Mis’im, ako ne naiđu na karakondžulu k’o ja što sam...

Veliki Vladimir, kako mu Englezi nadenuše nadimak, nakon neverovatnih odbrana u meču sa Engleskom, koji je jugoslovenska reprezentacija odigrala u Londonu 1950. godine, bio je jedan od najboljih golmana svog doba, uz Dragana Džajića, igrač sa najviše domaćih osvojenih trofeja.
Veliki Vladimir je bio električar, banderaš, a u slobodno vreme trenirao balet, tako je trenirajući odraz na stadionu Hajduka iz Splita, zapao za oko, zbog svojih fizičkih predispozicija, treneru kluba. Kažu da se čovek takvih sposobnosti jednom radja, njegovi saigrači iz reprezentacije, dan danas tvrde da je to najbolji golman svih vremena.
Retko je primao golove, još redje dva ili tri gola na jednoj utakmici, ljudi kažu da nikoga nije više boleo primljen gol nego njega, u tim trenucima je gubio kontrolu i bio spreman na svakojake stvari.
Na zalasku Bearine karijere kao saigrač u reprezentaciji mu se pridružio, Dragoslav Šeki Šekularac, koji je zahvaljujući drugovima iz reprezentacije koji su ga spasili od Velikog Vladimira postao jedan od najvećih jugoslovenskih fudbalera, druga Zvezdina zvezda, i verovatno najveća budala u istoriji fudbala jer od svih para i slave koja ga je obasjala danas nema ni prebijenu paru, i živi od penzije od 25 000 dingera, gostuje na SOS kanalu za flašu kisele, tursku kafu i ratluk.
Na jednom meču reprezentacije Jugoslavije desilo se nešto nezamislivo, u prvom poluvremenu Vladimir Beara je primio 2 gola, pritom drugi gol je bio iz mrtvog ugla, a Šeki ko Šeki, vrela ciganska krv teče njegovim venama, zameri se Beari, ispozivajući ga da je pizda raspala, i da je kurac od golmana, kad može neki indijanac da mu šukne gol iz mrtvog ugla. Beara zapeni, primeti u uglu svlačionice jednu veliku furunu, koja je bila tu kako bi zagrejala naše reprezentativce jer centralno grejanje još nisu uveli na stadion. Beara zgrabi Šekija i ponese ga ka furuni, podiže poklopac i krete da založi furunu, mladim, neiskusnim Šekijem. U tom pritrča ostatak ekipe, sa sve ekonomom, selektorom i fizioterapeutom kako bi sprečili belaj.
Sam Šeki tvrdi da je bio sam u svlačionici sa Bearom, da ne bi preživeo, jer je Bearu vuklo i držalo bar pola reprezentacije, a poklopac od furune ostatak reprezentacije vraćao na furunu, kako Šeki ne bi postao Pantelija.
Ostalo je istorija...

Na sajtu piše:
Tarzan Milošević was born on 28 July 1954, in Bijelo Polje. He graduated from the Faculty of Mechanical Engineering in Sarajevo. He is a member of the Main Board of Democratic Party of Socialist of Montenegro.’

Ali, kako to obično biva, i ođe se javlja ono kao na Vikipediju onaj problem površnosti i izostavljaju se oni bitni slatki detalji iz biografije ovog čovjeka. Naime, priča se in Bijelo Polje da su oni imali Tarzana prije no Ameri tj. da je sveti Vasko Ostroški imao poseban dill sa Bogom da tog 28. jula pedeset četvrte sve sa Ostroga bača dinamit i petarde i diže šamane iz Nikšića da urlaju da se rodi dragi nam Tarzan. I bi Tarzan iz jake kuće Miloševića.

Od početka se viđelo da je to nadprosječno pametno čeljade jer nikad knjige nije dofaća a sve petice u školu. Kad ga pitaju kako to moj Tarzane on samo reče "jbg pazim na čas sig". Nije ga nešto bilo briga mnogo za pičke a i onako su sve padale na to već čuveno "ćao, mala, Tazo drago mi je".

Kada poodrasta malo uvidio je on da su Crnogorci stoka te je riješio da se nešto mora mijenjat a ako oćeš da mijenjaš nešto u državu ti moraš, to svako zna, da osnuješ partiju. Tako on svako jutro, umjesto da kupi burek sa mesom, on ostavlja te pare i za 10 god. skupi dovoljno da otvori Demokracku Partiju Socijalista. E to je bilo divota gledat kad je pokorio sve konkurente i već tako moćan mora za Podgoricu da ide da počne već jednom vladavinu. Priča se da većeg veselja u Bijelo Polje nije bilo no što se bilo napravilo za njegov ispraćaj kad je doša u PG viđe on da je to mala bara puna krokodila tipa Bulatovic Momir i kompanija ali tu njegova genijalnost opet izlazi i veli bolje ja da postavim nekoga kao presjednika umjesto mene a ja da budem ka neki levat tipa neki nešto za poljoprivredu a ovamo iz sjenke vladam no da mi Vijesti i Dan budu za vratom svaki dan. I tako on postavlja Mila Đukanovića za presjednika DPS-a i tek tada je počeo da uživa prokleto išlo se svaki drugi dan na neka poslovna putovanja političke posjete koje su se završavale bludom do jutra Tazo pronalazi sasvim novi svijet u Koksu ali čudo umjesto da Koks ižjede njega on Koks tamani eo sig 20 god i ništa mu nije nego svaki dan sve jači i jači niko ne zna tajnu veli se da je Tazo duhovni vodič Crne Gore novi Njegoš bog i batina koja će još malo pa i na svijet da krene.

Proces adaptacije starih narodnih poslovica današnjim situacijama i modernom vremenu.
Dešava se u svim oblastima života, i dešava se konstantno. Suština poslovice ostaje ista, dok se njen kontekst menja.

Današnja edicija su poslovice vezane za dragu nam Vukajliju.

Valjda sluze da bi se ljudi zajebavali, kontaktirali itd....U realnosti je nesto drugo. Kolicina psovki se meri sa brojem psovki napisanim na forumima gde se vodi diskusija o tome ko je dobio rat

Simpatična igra kojoj su sklone osobe ženskog pola. Da ne bi slučajno ukaljale obraz, trude se da vam dočaraju priču u kojoj se pominju ružne reči, tek početnim slovom.

Za razliku od uvreženog mišljenja da su svi frizeri pomalo gej, pravi frizer je u stvari nešto sasvim drugačije, čovek o kome se ispredaju mnoge urbane legende, još za života mitsko biće i sa dopuštenjem sviju građanin prvog reda, samoinstalater po rođenju, on je u stvari uzor svih nas i svi mi bi smo u drugom životu hteli da budemo on, pravo značenje reči frizer je Trsitelj, i u zavisnosti od staža i umeća, postoje titularna zvanja među frizerima:
1.- Frizer na prvi pogled
2.- Frizer na prvu reč
3.- Frizer na prvi dodir
4.- Frizer prvi dan
Pitate se zašto frizer? Mršenje kose je njegova prava profesija.
Iako je zaposlen njegova ekstraprofitna aktivnost, na koju plaća porez na esktraprofit, je Mršenje kose, na čijem polju je svetski priznat stručnjak, čak je i bio koautor u pisanju knjige: ,, Kako da prosečan muškarac mrsi kose kao Ričard Gir”, kada god se vrati sa posla, pred njegovim vratima je red žena, kao da tu živi i radi običan Frizer, zubar i ginekolog, koje žele da im satima pripremane frizure budu kvalitetno raščerupane od strane vrsnog trsitelja/mrsitelja kose/pravog frizera.
Iako je ljudsko biće, postao je besmrtan, kada je naterao zečice da izbace Hjua Hefnera iz sopstvene kuće zbog njega.
Za njega je dokazano da na dnevnoj bazi obara avione i da je pred njim na kolena pala cela vazduhoplovna eskadrila odjednom, iako je tih dana bio švorc, da je zapalio logorsku vatru u gaćama Fej Danavej, da za njega ne postoje mudoblokatori i da je on od najgore sorte ribočuvara i da je večiti i apsolutni pobednik kada se igra poker u skidanje, nebitno protiv kolikog broja žena igra, a i kurve mu plaćaju za snošaj.
Kada god priđe ženskom biću, njegov pogled i glas, odvrće potenciometar na vodopadu za dve sekunde. Doprinosi čovečanstvu dobrovoljnim davanjem krvi od koje su naučnici posle mnogo godina uspeli da sintetizuju vijagru i cijalis, kako bi muški deo čovečanstva mogao da shvati njegovu veličinu.
Žene u trenutku njegovog razgolićivanja i u toku njegovog tretmana shvataju da su vernice i kao najskuplje porno dive svo vreme bezuspešno dozivaju boga da im produži tretman.
Zabranjeno mu je da posećuje ženske samostane, a i kada ih posećuje, časne sestre moraju da se zatvore i samokažnjavaju dok ne napusti religiozno mesto, dal bičevanjem ili vezivanjem filakterija.
Svakodnevna rutina mu je postala zajebati se i zakasniti na posao, ali mu šef gleda kroz prste, zato što je i njegova žena veoma srećna i zaboravlja da je za godinu dana promenio dvadeset i sedam sekretarica, koje mu je Frizer lično preporučio.
Nikada u životu nije čuo ili izgovorio reči homoseksualizam, impotencija ili seksualna disfunkcija, nikada nije bolovao od megaploditeljstva, niti je ikada koristio neki od stimulanasa koji su derivati njegove krvi i ne postoji dokumentovan slučaj da je on odbio ženu ili da je žena odbila njega.
Uglavno živi dug i srećan život, ispunjavajući žene do vrha, a pratnja na njegovoj sahrani je kolona od nekoliko kilometara ucveljenih žena, koja je svaka za sebe barem u jednom trenutku pomislila da je samo njen, koliko su se samo prevarile, kada je on čitav svoj život bio samo svoj.
Najčešći uzroci smrti frizera su:
- Trovanje, metak, nož ili trauma nastala tupim predmetom od opsesivne mušterije.
- Metak, nož ili trauma nastala tupim predmetom od strane ljubomornog ili zavisnog muškarca.
- Srčani udar, i preterani odliv krvi iz mozga ako ne vodi računa o svom zdravlju.

Najofucanije govno od autobusa koje je ikada postojalo! Prejebalo je i 47-icu i ciginu prikolicu, vrata pakla, satanin lični prevoz!
Saobraća od Slavije do pizde materine, ako se odlučite da promolite nos unutra budite spremni da upoznate sledeće kategorije ljudi:

Vozača dragog nam autobusa, odvratne 59-ke.
Nije tačno utvrđeno čemu sluzi ova neobična spodoba, priča se da izmedju ostalog prodaje karte, a oni lakoverni da čak ume i da vozi. Ipak glavna funkcija mu je da psuje sve koji stoje na vratima, jer jelte, treba ih sto više nagurati unutra, po mogućstvu jedne preko drugih. Neretko pušta i muziku, njegov repertoar se kreće izmedju Mileta Kitića i Djoganija, a kada je lepo raspoložen usreći putnike i Vendinim najpoznatijim hitovima.

Vozačev pajtaš, kolega, kum, tetka iz Kikinde.
Stoji na privilegovanom mestu, pored vozača, naslonjen na šipku, koja deli vozačev prostor od ostalih smrtnika, prinuđenih da se penju jedni drugima po glavi da bi došli do vazduha. Obično je u pitanju bivši kolega, otpušten jer je delio maloletnicama broj telefona uz bezbrazne poruke tako što ih je zapisivao na besplatne novine 24h. (istinita priča).

Baba koja zatvara prozore zbog promaje.
Toliko dobro poznata pojava, da su izlišni ikakvi opisi. Moze se prepoznati po višeslojnim džemperima, maramama i debelim crnim čarapama. Nije luda da nazebe.

Ziljava klinka koja otvara besno sve prozore.
Najčešće to radi uz glasno gunđanje o prethodnom tipu putnika, neretko praćena najboljom drugaricom, ili čoporom istih. Ispušta neidentifikovane krike. Izgled varira od prenašminkane puderuše, do aljkave prljavuše. Inteligencija ne varira ni u kom slučaju.

Baba sa pijačnom opremom.

Agresivna baba.
Ako sediš tvoja bezbednost je ugrožena. Ona je spremna na sve da dospe na tvoje mesto, neće birati sredstva i neće biti zadovoljna tvojom predajom. Ona ide na potpuno uništenje.

Lokalni džeparoš.

Ciganska porodica.
Uvek, ali uvek ima bar jedna! Čine je matori ciganin sa harmonikom, zarastao u bradu i kosu(što je ostalo od nje) najgaraviji od svih. Čovek od malo reči, ali puno dece.
Odsvira usne-boje-vina-ostace -ti-bez-karmina i pusti klince da se zajebavaju i skupljaju prilog u šeširima.
Pevljivo ciganče, najčešće užasno dosadan stvor, promuva se po autobusu trazeći one mekog srca da ih nasanka tužnim braon ocima, da mu daju koji dinar, ostatak vožnje dosađuje putnicima i kači se na sipke. Koje posle niko više ne pipa.
Ciganka sa bebom, od onih manje naklonjenih muzici pokušava da izmami nešto, poturajući im rasplakanu bebu pod nos.

Žena četrdesetih godina koja dobija nervni slom u autobusu.
Počinje uglavnom sa "mozete jos malo?!" pri ulasku u autobus. Dobivši negativan odgovor.. u stvari, bilo kakav odgovor od podjednako nervoznog putnika, ona pobesni i pretvara se Halka Neverovatnog, prethodno isprovocirana do granice pucanja decom, mužem, kolegama sa posla, taštom, svastikom, psom, crvenim na semaforu, istrošenom maskarom i odžačarem.
Nastaje salva psovki i sa jedne i sa druge strane.

Lik sa torbom svemirskih razmera.
Apsolutno je nemoguće proći od njega, ali će te zato pri izlasku mlatnuti torbom po sred njuške, ni ne primetivši.

Mr. Smrdljivi
Oko njega se nalazi prsten praznog prostora, pored njega niko ne sedi, šipka za koju se drzi se topi usled njegovog kiselog dodira. Gospodini Smrdljivi je je obično nesvestan posledica svoje pojave, ili ga baš zabole dupe.
Na užas ostalih putnika, obično se vozi čitavim putem 59-ke.

Lik koji priča sam sa sobom.
Kleopatra gradskog saobraćaja. U zanosu svog proročanstva će se razmahati rukama i saznaćete da uskoro predstoji potop, bombardovanje, smak sveta, najezda skakavaca, apokalipsa novog doba, mutirani grip pastrmki h1kdrl5, umereno oblačan cetvrtak ili štetnost čitanja svih knjiga koje je izdala laguna. Zatim će mudro išetati negde na pola puta, pre nego što iko shvati šta je rekao.

Uvek dobrodošla kontrola karata.
Ološ jedan prljavi. Najčešće se mogu sresti na stanici kod 5 solitera, na Banjici. Nastaje sveopšta jurnjava švercera koji istrcavaju iz autobusa, ili onih spretnijih koji otkucavaju kartu-za-hitne-slucajeve, sakrivenu u zadnjem džepu na farmerkama, đonu patike ili ispod baterije na mobilnom telefonu.

Manijaci u pohodu na klinke, lopovi, kinezi, odbegli psihijatrijski slucajevi, životinje, bakterije, virusi, niko nije zapostavljen u autobusu 59-ka!
Dođite i pridružite nam se na krstarenju kroz razne krajeve grada u vožnji za koju vam obećavamo da necete zaboraviti! Uvek ima mesta za još jednog putnika! Ne prodajemo povratne karte!
Uživajte

Romantizovani cigani. Kulturizovani cigani. Bred Pit kao ciganin radi u cirkusu, Anželina gata na engleskoj travi s crnčetom na sisi. Hrvatski cigani, dakle nešto nepostojeće. Pobili oni sve to davno da ih ne seća na Balkaniju, sad može, al dozirano, malo radi reda, kao dokaz multikulturja, neki uvozni namazani cigani iz virtuelnog sveta. Cigani romantičari što ljube slobodu i nebo i nose crvene marame, a ako ih staviš u kavez oni svisnu, iz plemena starih Azra. Randu gadža Kasandru nožem a marama mu preko očiju da ne vidi pravi ciganluk. Gledaju u dlan i vide tvoju vučju dušu, tamu što te mori, predodređenost za velika dela op op op.
E zato je Kusturica dobar reditelj, kod njega ne umiru cigani bez slobode nego vade esker dupetom uz muziku, što ustvari i ovako rade, samo malo drugačije.
Ne mešati sa Romima, Romi su ovi naši normalni Cigani, s kojima se deli i dobro i zlo.