Kao od šale. Na keca. Pičkin dim.

Rečenica koju roditelji često govore svojoj deci kada ostanu budni do kasnih večernjih odnosno ranih jutarnjih sati.

Početak zagonetne priče o velikom i malom čoveku, i ujedno odgovor na pitanje sa kraja te priče :”Koji će od njih dvojice više da pokisne?”

Ono što se uglavnom kaže prije ispijanja alkohola radi prikrivanja (ne)sposobnosti pijenja.

Otvoram oči. Umorne oči, umorne kao celo moje telo. Bunovan, razdražen, slomljen, neispavan. Ponovo. Ponovo ista priča, toliko puta ispričana, dosadna, iritantna i smešna. Da, smešna. Smešna jer je toliko žalosna. "Udri brigu na veselje" - tradicija mog naroda, vekovima unazad. Pa, zašto da je i ja ne nastavim.

Otvoram prozor, da sivilo sobe zamenim sivilom neba. Da jednu prazninu spojim jednom drugom prazninom. Da udahnem taj hladan, rezak i vlažan vazduh u svoja nekada pušačka pluća - da ih osvežim nekim drugim isparenjima, drugim otrovom.

Uključujem šporet i stavljam džezvu sa vodom na ringlu. Vreme je za prvu u nizu kofeinskih doza za danas. Treba održavati kondiciju - nivo kofeina mora biti visok u mom organizmu, inače nisam ni za šta. Sedam u stolicu i prelistavam vesti na netu. Depresija, bes, želja za suicidom - sve to moram odmah na početku dan potkrepiti. Za to ne postoji ništa bolje od vesti. Nazivi članaka, način na koji su napisani, informacije koje sadrže, komentari na njih. Tragikomedija. Antičke tragedije im nisu ravne. Latino sapunice su boza za njih.

Mmmm... kafa baš prija, iako je u suštini sranje. Mislim, naravno da je sranje kad sam ponovo uzeo onu najjeftiniju. Nije ona loša zato što je najjeftinija; loša je zato što je jednotavno loša, zato jer su je sjebali, goveda jedna lopovska. Al' navika, zajebana stvar - ne da ti da odrasteš.

Vraćam se na nastavak sesije sa kockom ludila, prozorom u budućnost. Još vesti, još komentara. Ohoho, vidi vidi - još jedan armagedon. Pa, da je 666. u nizu, opet sam siguran da je žvaka za budale. Mada, vole to ljudi, da budu sjebani i u haosu - to ih održava normalnima. Ako ne polude, nisu normalni - ako nisi normalan, onda si strani plaćenik i domaći izdajnik ili samo prvi komšija, onaj sumLJivac, drogoš. Ah, opet ta tradicija... I opet je u duhu tradicije, još jedanfin, miran, povučen dečko napravio neko sranje - bacio bombu k'o Sandokan MC... ovaj, pardon - k'o Boško Buha, izaš'o na dnevnik (i to 2), majke mi.

Ah, pa danas mi je slobodan dan - super. Šteta samo što sam ga prespavao. Dobro, gledamo u budućnost, sutra mogu da odradim ono što sam mogao danas. Ustvari, ne mogu - moram da prvo odradim sve ono što se skupilo poslednjih dana. Godinu dana. Deceniju. Čitav eon.

Hm... prija ova kafa, iako je sranje. Znaš kako, loša kafa, dobra karma - ili neka varijacija na temu. Hajde de, da se spremam lagano. Da vidimo koje ću krpice nabacati na sebe. Ma, samo da pokrijem ovaj godinama održavani stomak, nebitno šta stavim na sebe. Mrzi me da budem poseban, a da me i ne mrzi, brzo bi me smorilo. Kakvih klovnova ima u spoljnom svetu, ja i pored najvećeg truda nikada ne bih mogao da im pariram. Ili se to samo tešim?

Hajd' sad, da odem na neki has, neki anti-makrobiotički otrov, po mogućstvu vruć burek (i to onaj omrženi sa sirom). Narvno - sa fit jogurtom A posle? Eeee, to je već neka druga priča. U malom tranzicionom gradu, punom malih tranzicioznih ljudi, sutrašnji dan je daleka budućnost.

Rečenica koju su nam govorili kad smo bili mali. Posle koje smo se uvek osećali kao popišani i bilo nas je sramota.

Izraz, kojim nekome zelis staviti do znanja da je previse puta pokusao, sutnuo na gol, pucao za tri poena itd... Do ove situacije u 100% slucajeva dolazi kada netalentovanog bilmeza ,,usere" na pocetku, i onda sledi bezbroj bezuspesnih besmislenih pokusaja.

Brada od par dana na tamnoputom čoveku.

Rečenica kojom se opisuje loš odnos sa nekim komšijom. Odnosi među komšijama mogu biti različiti, od preterano prijateljskih, u kojima komšije čak sruše ogradu između svojih dvorišta i međusobno se nesebično pomažu, do onih prilično zategnutih, kada preko ograde bacaju jedan drugome granate. Minimalno što od svakog komšije treba da se dobije je pozdrav kada se sretnete na ulici. Ali, kada neko nije vredan ni pozdrava, onda su stvari prilično komplikovane...

Često ga koriste oni koji pokušavaju da se izvuku da ne urade neki posao, ili da ga eventualno produže.

Opis lika koji je veoma nesposoban.

Ustaneš veseo jer tebi je megakul, ne kuvaš kafu jer je so-out da piješ kafu kući. Bljak. Ne jedeš ništa (mnogo in), namestiš friz i pališ do delta sitija na bleju (isto mnogo in), sa par ekstra frendova i frendica (dobro selektovana mnogo urbana ekipa, naprosto dream team). Pošto ništa nisi jeo, sa svojom kul ekipom zabodeš u mek, hasaš neku salatu (out je jesti meso, salate su sada in) i svi furate sluške sa kojih cepa house, neka getina mnogo zajebana najnajnovija pesma koju ste čuli juče i mnogo vam je kull-full-ekstra-in-i-tako. Posle zapalite na espreso sa šlagom u costa coffie (naj in mesto, imaju kolače i kafu, zamisli). Tu ti je bleja. I tvojoj veseloj družini isto. Kad popijete kafu još malo blejite, obavite par talkinga na novom mob-u (svi sedite za istim stolom i svako priča telefonom i ne jebe ni dva posto ljude oko sebe, totalno in) i tako, idete malo da gledate sve one megakul radnje. Gledate neke šljašteće, totalno urbane jakne, posmatrate ih onim dobro poznatim joj-što-je-urbana pogledom sa sve namontiranom joj-što-sam-sada-urban facom i kašičicom u ustima (in). Ne kupuješ ni tu jaknu, ni ništa drugo (mnooogo in). Onda opet u costa coffie na espreso (ovog puta sa mlekom). Opet totalna bleja. Pa onda opet malo gledaš radnje sa kul ekipom. I opet, naravno, ne kupuješ ništa, jer to je in.

A ako kupiš nešto više nisi urban, onda si, iskreno, budala.

Dan završavaš sa oko 5000 manje u novčaniku (još više ako se gajbi vratiš taksijem-mnogo kul) i joj-što sam-sada-urban facom.

Opis džabolebaroša koji krade Bogu dane, živeći na leđima svojih matoraca, izležavajući se u iščekivanju da snese jaje.

Užurbano se vračaš kući sa posla/fakulteta i jedva čekaš da svoju prokletu glavu nasloniš na jastuk. Toliko si umoran da si počeo/la da tripuješ; vid se zamaglio, ne čuješ dobro i pričinjavaju ti se gluposti.

Dolaziš na prokletu stanicu, tražiš mjesto da sjedneš ali kao što obično biva: babe i dede su se rasporedile; zauzele svako potencijalno mjesto. Gledaš ih i psuješ u sebi. Pitaš se što su baš danas morali da idu negdje. Mjesto im je u staračkim domovima, a ne među "normalnim" ljudima.
Pališ cigaretu, uvlačiš drugi dim kad od jednom autobus dolazi. Vrata se otvaraju, čekaš da izađu ljudi i da što prije zauzmeš sebi mjesto. Iznenada, osjetiš ruku na ramenu, okrećeš glavu i vidiš poluretardiranog primata koji se smješka. Od silnog umora i ne prepoznaješ ga sve dok poluretardirani primat nije izgovorio tvoje ime. Onda ti je jasno da ne može biti gori dan. Onako, kriviš usta i pokušavas izgledati kao da ti je drago što vidiš starog druga iz srednje škole. Pružaš mu ruku, pitaš ga tri uobičajena pitanja:
- kako si?
- šta ima kod tebe?
- da li se snašao u životu?

Dok ti ovaj smorni primitivac pokušava odgovoriti na pitanja svojim lepa-brena glasom; vozač autobusa zatvara vrata i odlazi. Taj poznanik od silne sreće te poziva na pivo u obližnju birtiju kako bi ti prepričao svoje dogodovštine koje su se desile u njegovom patetičnom životu. Jadan, vođen ludilom, pristaješ i odlaziš. Sjedaš za šank i baš kada si pomislio da gore ne može biti, prepoznaješ šankera, svog starog druga iz osnovne škole...

Fenomen koji je nastao na internetu, odmah je zakačio i sms poruke, ali se i velikom brzinom širi u svim pravcima.

Naime, stavljanjem emotikona na kraju rečenice vi menjate značenje neke rečenice, uglavnom na ono potpuno suprotno od prvobitnog značenja iste.

U primeru broj jedan pogledajte klasične varijacije koje mogu biti odgovor na jedno jednostavno "dobar dan".
U primeru 1a) stavljate sagovorniku do znanja da i vi njemu želite dobar dan te da može da se pređe na normalnu komunikaciju.
U primeru 1b) Stavljate sagovorniku do znanja da ste fini i javljate se, ali niste zainteresovani za dalju komunikaciju.
Primer 1c) nam svojom pravopisnom ispravnošću jasnogovori kako nemamo nameru da komuniciramo, te da smo možda ljuti, nervozni, nadrndani ili jednostavno bezobrazni.
Primerom 1d) želimo da se požalimo nekome, te sagovorniku nagoveštavamo da želimo da nas pita šta nije u redu.
Primer 1e) stavlja akcenat na zajebanciju, veselje ili neko površno muvanje.
Primera verovatno ima još mnogo, ali ovo je dovoljno kako bi se stekao utisak.

Ovakvo igranje sa značenjem često ume da dovede do ogromnih nesporazuma, tako, pokušaj ignosrisanja zapravo nije izgovor pošto vodi ka sličnoj situaciji iz primera 1b) ili 1c) a te situacije nekad želite da izbegnete.

Bacite pogled na primer broj 2:
Primer 2a) predstavlja šalu.
Primer 2b) predstavlja nezadovoljstvo, ali ne i ljutnju.
Sa primerom 2c) nikada ne znate na čemu ste.
Primer 2d) definitivno označava kraj razgovora.

Jedina korisna stvar kod ovakve upotrebe emotikona je zapravo korišćenje tačke. Prilikom ovakvog obraćanja ljudima tačka stvarno označava kraj. Apsolutno nedvosmisleno, što je super, na neki način.

Poslednji nivo garancije kvaliteta koju ti daje prodavac na buvljaku za bilo šta od robe što te interesuje, a na tvoje pitanje jel radi to što prodaje

Fluentno. K'o iz pičke. Bez pô muke.

Cvetanje privatnog i poslovnog života. Sve ide k'o po loju i ne postoji naznaka da će se negde pojaviti bilo kakva prepreka koja će usporiti ili zaustaviti to kretanje.

Kada baš ne možete, ili ste previše kulturni da kažete "Mr'š u pičku materinu".

Parola koja je nekada predstavljala uživanje u životu, iskorištavanje svakog trenutka na najbolji mogući način, i nastojanje da proživiš svoj život u radosti i sreći, okružen dragim ljudima koje voliš. Trebalo je osetiti život, plivati sa delfinima, skakati padobranom, putovati, odlaziti na koncerte i kulturne manifestacije, i raditi sve ono što te ispunjava i čini da se osetiš zaista živim. Iskrena ljubav se takodje podrazumevala.
Danas sve više ljudi počinje da živi dane kao da su im poslednji - jer svi dani polako počinju da bivaju preslikani : zahvalan si ako imaš posao, trudiš se da napreduješ, živiš u nesigurnom svetu (svakog trenutka može da te pogodi kriza gde god da si), strepiš za sigurnost svog i života svoje dece, jer sve je više ljudi koji bi te rado kidnapovali ili opljačkali. Ženu i decu jedva stižeš i da vidiš, jer danas je nemoguće opstati ako i žena nije zaposlena. Polako se usvaja poželjan model ponašanja, funkcionisanja i življenja. I tako svaki dan do penzije, koju ćeš i ako doživiš provesti u pitanju - jebote, za čega sam se ja odricao, žrtvovao i radio.

Fraza koja se koristi kad sretnete ortaka kog niste videli godinama, pa onda OBAVEZNO organizujete viđanje s njim u najskorijem roku, a koje se zapravo nikad ne desi.