U neku ruku je loš, u neku ruku je dobar. Na njemu se može formirati plesan ako se baš zanemari, ali prema hlebu treba imati poštovanja. Koristi se obično za kerove, ptice, prženice, tople sendviče...
Za kerove: Udrobi se zajedno sa vrućom vodom i još sa sto sranja. Kerovi to mnogo gotive, bolje ovakav lebac nego neka smrdljiva kučeća hrana.
Za ptice: Ako se smorite i nemate šta da radite, a i ako niste baš normalni izađite na ulicu i hranite golubove, vrapce i ostale domaće ptice.
Za prženice: Za prženice bajat leba je zakon. Može se koristiti od dva dana, tri, četiri, ali najbolji je onaj kad se skamenosa (predbuđavo stanje). Znači neposredno pre nego što izbije buđ. Kao što znate prženice su zakon.
Za tople sendviče: Pošto vam taze lebac treba za normalan ručak poput pasulja, bajat ćeš da koristiš i za tople sendviče, jer ko će da troši taze za topli.
Uvek se treba znati kako se bajat leba treba koristiti.
Leglo seljaka koji tokom cele nedelje onanisu na Kitica, Sabana(sve vrste i Saulic i onaj drugi...) i ostale "zvezde" sa domace "estrade" i onda odu na splav gde se pusta "house" pokazujuci svoju ogromnu ljubav prema istoj muzici - lomeci kukove i pokazivajuci svoje sise dok u pozadini gruva jos malo pa petogodisnji "hit" - "sexy bitch" koji se pritom izlizao pa ponekad zabaguje na plocama domacih DJ-eva, dok se gomila likova uz neartikulisane pokrete loze, jer znaju po koju rec pesme, iako to nije poenta "house" muzike.
Nakon dolaska kuci obavezno sledi status na face-u "vratio/la se sa free-ja, bila je havarija, to mozemo samo mi(u fazonu, mnogo smo zajebani)/hvala vam mackice moje(u slucaju cavki)". Sve se zavrsava sa par lajkova i komentara istih tih ortaka/ortakinja koji su pomenuti u statusu, pa svi na dozu "granda" pred spavanje da im bude lepsi san... jer ipak su proveli "nabolje vece" uz svoju "omiljenu mjuzu".
Hrana koja nije iznošena na sto za vreme slave.
- izvoli sedi i posluži se, imaš na stolu salate i predjelo, a posle uzmi sarme.
- imaš li ti nešto neprskano? Bilo šta?
- ništa nije prskano, sve je domaće.
- ne razumeš me, daj nešto što nije stajalo na stolu i što ova dvojica koji raspravljaju o povratku Šešelja nisu ispljuvali!
To je voćkica (može i povrćkica) koju kupiš jer ti je lepa na oko, miriše kao duša, sa flekicama ili bez, savršena ili ne, tebi je lepa i izgleda baš ukusno. Psihički si se već spremio za tu gozbicu. ALI kada je doneseš kući, spremiš na sebi svojstven način (sa ili bez rituala) i zagrizes, sledi razočarenje. Ukusa- nema, nema i nema.
Gotovo da se zapita čovek da ga ne prodaju odvojeno.
Ili ga ima, ali bolje da ga nema- kao kog gorkih krastavaca.
Pokušavaš ti nekako da je jedeš, tražiš neku aromu, istraješ kao junak par zalogaja, ali sve vreme kao da žvaćeš komad stiropora, pa je zavrljačiš u kantu, i kreneš da isprobavaš sledeću i tako se zanimaš dok ne nađeš jednu koja ima iole ukusa.
Do ovoga dolazi kada je voće došlo na pijacu nedozrelo, kada je upilo previše vode, jer su obilno padale kiše, ili nije imalo dovoljno sunca. Onda, zbog ''steroida'' za biljčice i ostale hemije.
Prosto da se čovek zapita, kako bilo šta danas ima ukusa ?
Dodatni poeni za stres se dobijaju ako ti je to omiljeno voće, ili ga nisi odavno jeo.
Danas sam kupila dinju, izgledala je ''domaće'' , ne kao ''Miss Dinja 2009.'' , i lepo je mirisala pride. Ohladim je lepo u frižideru, oljuštim i isečem na komade, usput se obradujem jer joj je srce ''prašnjavo'' i onda me sačeka na kraju ovaj antiklimaks; psovala sam dobrih 20 minuta i bacila sve. Nisam htela da je šećerim.
To je bosanskohercegovačka nacionalna aviokompanija. I to ime je sve što posjeduju. Osim par helikoptera koji se ipak ne mogu ubrojiti u profesionalnu flotu ,oni imaju još i najmanji aerodrom na svijetu te dva aviona godina proizvodnje 1954 sa propelerima sa strane. Linije koje ova kompanija uslužuje su :
1.) Sarajevo-Beograd (9 puta JAT jednom BH Airlines)
2.) Sarajevo-Zagreb (9 puta Croatia Airlines jednom BH Airlines)
3.) Sarajevo-Cirih (u Cirih lete jednom mjesečno)
4.) Sarajevo-Istambul (tamo lete jednom u dva mjeseca)
I to je to. interkontinentalni letovi su otavljeni Supermenu,pticama i ostalim kompanijama. Domaći saobraćaj je bio nekada prije rata i to dok je Tivat geografski egzistirao u istoj državi. Da bi spriječila gubitke ova kompanija ponekad preveze po kojeg hrabrog čovjeka iz Mostara prema Ljubljani ili Beogradu. Ali u povratku je rizik. Jer kupit ćete kartu Beograd-Mostar a oni će vas mrtvi-hladni izbaciti u Sarajevu i reći vam da se fatate prvog autobusa za Mostar iako avion nema kvar.
Jedino pozitivno je što je u avionu familijarna atmosfera. Ako znate pilota sjedićete čitav put do njega. Ako znate stjuardese dobit ćete maksimalnu uslugu,pušiti normalno možete (pepeljare k'o u vozu izvučete iz sjedišta) truckate se kao u busu,raja galami s kraja na kraj aviona,djeca trče prave papirne aviončiće i tako to. Zbog te familijarnosti ponekad postajete ponosni na nacionalnu avio-frimu..
Najveci sljam i olos na ovom svetu koji postoji. Navodno se bave razvitkom lekova za dobrobit ljudi a u stvari koriste tudju muku kako bi sebi napunili dzepove.
Veruje se da poseduju lekove za mnoge bolesti ali da ih cuvaju u tajnosti jer im je u interesu da ih ljudi dobijaju povremeno na kasicicu
dok sam pomagao kevi da popuni bazu lekova za potrebe KCS-a nisam mogao da a da ne primetim bezobrazne cene nekih lekova koje apslutno nemaju veze sa razumom ( 1 ampula necega je kostala 96 000din !!!! To je jedna injekcija!!! Neki kurcic za pejsmejker 650 000!!!!)
Iako su vecina ovih lekova na listama osiguravajucih drustava (tj kome trebaju dobija ih dzaba) treba se zapitati odakle dolazi novac za kupovinu tih lekova i koliko je zapravo trosak proizvodnje tog leka (mogu misliti koja je marza)sramota
Umotvorina, poslovica, doskočica ili pak pesma koja se u narodu odomaćila. Hol of fejmerka takoreći. Iako je reč "stara" 62.5% karaktera koji čine ovaj izraz, ništa od navedenog ne mora biti zaista staro ili vremešno, dovoljno je da ih neko smatra za deo svoje ili zajedničke istorije sa osobom kojoj se obraća.
-Dobra ti ova rakija kume! Prava, domaća!
-Jeste kume, ajmo još po jednu pa da opletemo onu našu staru: Đe si bila, đe si danguuuuuubiiilaaaa, dangubilaaaaa tri bijeeeela dana!
------------------------------------------------------------------------------------------
-Brate, razmišljam se da li da šutnem Mariju, počela je da mi opasno trza na žuč, ali de u ova krizna vremena da nadjem nešto bolje...
-Torimau, znaš kako kaže ona stara: Dve su strane peškiru. Jednom si brisao kosu, drugom dupe. Koja je koja znaćeš tek kada počneš da brišeš lice.
Osveta na srpski način. Vrlo slično sa "milo za drago". Konačno je došlo i tvojih pet minuta! Obično uživaš u njima i prepričavaš ih do kraja života.
Dva dugogodišnja ortaka, nakon višečasovnog putovanja autobusom stižu u rodni grad. Posle par dana provedenih u maminom selu jednog od njih, uz domaću hranu, domaću rakiju, domaće vino, domaće ljute kobasice, gravče na tavče, slaninu, kajmak, feferone, pečenje i jos milion đakonija, naravno, došlo je do preopterećenja stomaka. Izlazak iz autobusa se pretvara u vojnu komandu: "Trčećim korakom u WC!"
Kabina do kabine...počinje dijalog...
- Milane?!
- Ej?
- Jesi li završio?
- Da,što pitaš?
- Ovde nema toalet papira...
- Pa?
- Pa da mi dodaš rolnu...molim te.
- Da te prvo pitam nešto?
- Ma, bilo šta.
- Sećaš li se kad si me u četvrtom osnovne cinkario kod učiteljice da sam pušio cigarete u školskom WC-u?
- Kroz maglu...kakve to veze ima sad?
- Nikakve, samo me ambijent podsetio da ti dugujem nešto...odavno!
- Dobro, i šta sad?!
- Ništa, odoh ja, pa se vidimo kasnije...
- Milane, nemoj to da mi radiš, molim te, nema smisla, zbog te dečije gluposti...!
- Magare se jebe kad se zaglibi! Ćao, javi se kasnije....
WC, toalet
Rec je nastala pocetkom 80-ih godina XX veka sa prvim masovnijim odlivom domace radne snage (tada su na privremeni rad u inostranstvo isli uglavnom nekvalifikovani i nesposobni koji danas predtavljaju visu srednju ili visoku klasu u nasem drustvu) u zemlje zapadne Evrope, sa njihovim prvim susretom sa WC-om koji nije u funkciji i na kome pise "CLOSED".
Pravi primer (ne)umeća kuvanja lokalnih kuvara koji misle da su vrsni poznavaoci 'domaće kuhinje'. Svaki restoran je isti u koji god grad otišli, tu su vezani ćilimi iz Pirota koje je lično aladin vozio, stolovi i stolice od celog komada drveta jedva malo obrađeni, točak od kočija i naravno neizostavni zemljani tanjiri ukrašeni u dezenima narodne nošnje.
Ono što je uvek isto u svakom restoranu je i jelovnik, obično je tu DOMAĆA vruća proja koja je po običaju suva, ćevapi sa specijalnom aromom znoja roštilj majstora, kajmak, kiseli kupus i ostala nacionalna jela koja se po običaju ukrašavaju zelenom salatom koju samo isperu i menjaju po tanjirima.
Osoblje restorana po difoltu nosi crne pantalone, bele košilje i crne prsluke, računa naravno nema jer je reč konobara amin, rakija se dobija u čokanjčićima, služe se samo domaća pića, ako zatražiš viski dobiješ šamarčinu i jedan deci vinjaka. Ne postoje proizvođači vina, dobiješ u bokalu miks raznih vina koje je dodatno razvodnjeno, sokovi stoje čisto kao ukras i velika je verovatnoća da je istekao rok.
- Siniša, hoćeš da idemo u restoran KOD STAROG VUJADINA? hHana im je do jaja, a i vino im nije loše.
- Ajde beži bre debilu, išao sam tamo dva puta i oba puta sam se otrovao od jebenih girica, kad su mi dali tanjir bilo je nešto u obliku riblje glave koju kontam da su pekli još za Svetog Nikolu i od tada nisu menjali ulje.
- Ko te jebe kad ne znaš šta je dobro!
Maštovit opis "onog osećaja na svoj 130-i-neki rođendan" od strane štovanog Bilba Baginsa koji je išao tamo i nazad. Onaj koji ne planira da poživi toliko može to u punom sjaju da iskusi spojivši 30+ sati u budnom stanju uz koktel alkohola i kofeina.
- Može l' repete špricer, prijatelju?
- Zajebi me, ove multidnevne svadbe će mi glave doći jednog dana. Tačno sam kao da su me odvezli kod matijevića, naredili, preradili i obradili pa bacili četi orka razmazanog na jedno četir' domaće ličke pogače.
- Opet ti s tim Tolkinovim forama, idi jebi nešto.
Isprdak domaće muzičke estrade. Delić slagalice pijanstva i kiča. 21 godina „karijere" i ostala je zapamćena kao luda svađalica sa Farme i Velikog brata, žena koja je izmenjala sve imidže od Gale Kerber fazona do mama-zašto-me-šišaš-na-jebenu-šerpu frizure i, nemojmo se lagati, nijedan joj nije stajao.
Možda je baš Vaše dupe imalo "čast" da dođe u kontakt sa njenom slikom iz Kurira i sličnih tabloida iz kojih ne izbija. S godinama, umesto broja hitova (čikam vas da se setite nekog!) raste njen ego. Ah, da, ona je pevačica u pokušaju. U prokleto lošem pokušaju.
Prevremeni klimaks na dve noge (PKNDN), gospođica KadaĆeteShvatitiDaSamNajbolja, kao klinka se divila Maji Odžaklijevskoj i jednom dobila priliku da joj to lično saopšti. Nakon toga, ova ju je uputila na prave ljude, koji su isprva pokušali da ubede javnost da Maja ume da peva, ali kada su videli da i Saša Popović pravi bolne grimase pri njenim "umetničkim nastupima" usledio je plan B. Pustiti gospođicu da se blamira: minut-dva posmatranja njenih razgovora i shvatićete da vaši neprijatelji i nisu tako loši.
Pa, dobro bre, Odžaklijevska, razumem ja i da ti je imenjakinja i da ti je ego post'o uhranjen ko čika Ivica kom se PKNDN divi, veze i srpska posla, ali što si baš ti morala da zabiješ ekser u sanduk domaće estrade? Nemoj lagati da te je ovo oduševilo. Jednostavno, nemoj.
Ako se o nečijoj psihi može zaključiti po fizičkom izgledu, PKNDN je pravi primer. Susret s njenim iskolačenim očima izaziva brzo skretanje pogleda a zatim beg u najbliži zaklon i iščekivanje da te dotična spizdi tanjirom, sa velikom verovatnoćom da se to zaista i desi.
Zubi donje vilice razilaze se u dve grupe, u očajničkom pokušaju da prekinu da sudeluju u pištanju koje ovo stvorenje ispušta. Njeno pevanje nagoni na hitnu prst-u-uvo intervenciju, kad već razbijanje uređaja, ili nje same nije etički.
Nakon što ju je i velikobratovski šljam okarakteris'o kao ludaču, ponovo je pokušala da zapeva i to ni pet ni šest nego Gloriju Gejnor i Vitni Hjuston. A oni plaćenici oko nje 'oće da svisnu od muke, a moraju da aplaudiraju. Pa je posle lako biti Grandovac. I na Beosongu je popila šut kartu. Tada se razočarala u namešteno takmičenje jer njeno Veličanstvo PKNDN nije prošlo dalje.
I dan danas zamalo zaplačem kad se setim te nepravde. Što su je pustili pred kamere da sramoti naš narod. M'rš kravo jedna!
Definicija je napisana za Mizantrophy II
Kontra od evo ruke. Uobičajena situacija u forenzičkoj medicini.
- NN lice je pre nekih petnaest minuta razneseno u svom autu marke Mercedes - Benz G Klase i to eksplozivnom napravom verovatno kućne proizvodnje. Naše je da nađemo neke delove u ovom haosu kako bi sastavili slagalicu i utvrdili identitet osobe ali i okolnosti pod kojima je likvidirana. Na posao.
- Prpfesore, profesore! Evo noge!
- Bravo Uroše, biće od tebe nešto a sad mi donesi kafu a tu nogu strpaj u kesu i zavedi je u svesku sudske medicine pod brojem..hmmmm....recimo 803.
- Zašto profesore baš 803?
- Šta? Ti još nisi otiš'o po kafu?
Tradicionalni običaj u Srba. Grupno, veoma glasno i epski dugo palamuđenje i troljubljenje sa gostima na hodniku zgrade ili u dvorištu ispred kuće. Ovaj ritual, naravno, varira u odnosu na to da li je u pitanju dočekivanje ili ispraćanje istih. Samo dočekivanje traje značajno kraće nego ovo potonje ( tek toliko da zajedljive komšije, crkli dabogda, čuju i eventualno vide ko je to došao ) i kreće se u granicama onih čuvenih ''Dobro nam došli! - Bolje vas našli!'' i ''Ovo je za decu - Hvala, nije trebalo.'' Scena ispraćanja, pak, zahteva nešto maštovitije osmišljen scenario : dok se srdačni domaćin sočno ljubi sa muškim gostima a po najpre sa najmlađom decom, domaćica je već uveliko zapakovala sarme, pite, baklave i jednu flašu domaće šljivovice ''iz ONOG bureta'' i sada sve to sa neskrivenim zadovoljstvom trpa u ruke ženskog gosta, najčešće žene ili majke onog muškog a sve je, razume se, propraćeno vodopadima poljubaca i sakralnim mantrama tipa ''Zar ste morali već da krenete?'', ''Pazite kako vozite'' i ''Oprostite na masnom prasetu''. Ukoliko vreme nije ograničavajući faktor ( a najčešće i nije u 4h ujutru ), između DOMAĆIH i GOSTUJUĆIH može da padne i jedna fina ispratuša. Pa, ako Bog da, za malo dana opet tako!
- E, fala Bogu da su konačno otišli! Mis'ila sam da nikad neće...
- Nemoj tako, ženo. Pa, kumovi su nam, pobogu!
- Ama, mogu i rod rođeni da nam budu - onakvo cveće se, bre, ni na groblje ne donosi...!
Keks koji služe loše domaćice po starim standardima.
-Je li, slatka, kad ti neko dođe, š'a mu spremiš? Ja najčešće štrudlu s' makom, šnenokle, kuglof ponekad ubacim, onaj sa suvim grožđem 'naš, da žerbo, onak' čo'ek da se zasladi i domaće kiflice sa džemom i stavim malko putera na njih pre neg' se ispeku da budu sjajne i mekane za nepce.
-More, slatka, ja kupim dvesta grama ''Domaćice'' i skuvam kafu ako je onaj moj nije opet svu popio.
Neki novi klinci je serija koja se pre 5-6 godina prikazivala na voljenoj nam nacionalnoj televiziji. Kao i vecina serija sa ove televizije, bila je totalno bez ideje i scenarija. Glumacka ekipa, koju su preko 70% uglavnom cinili klinci od 14-15 godina koji u zivotu nisu glumili (nego su tamo vezbali). Jedan od glavnih glumaca je bio i "majstor srpske kinematografije i pozorsta" Aleksandar Sreckovic, koji se vidno mucio da izgovori debilne recenice koje su gledaocima trebale da budu interesantne. Mala sacica glumaca, kao na primer Ljubinka Klaric i dr. su verovatno ulogu u istoj seriji prihvatile samo zato sto nema posla...
Serija bi mozda i bila dobra da nije napravljena neka smisljena i krajnje nerealna slika srpske skole i klinaca koji idu u nju. Iako je trebala da bude humoristicka, forama iz iste su se smejali samo gledaoci iz Laze Lazarevica i Mentalno-zdravstvene bolnice u Kovinu. Sve fore su bile prekopirane iz uglavnom zapadnih serija, kao na primer i "legendarna" fraza: "Sta ti radis ovih dana?", koja zaista ni jednom inteligentnom gledaocu nije ni malo licila na "How are you doin`?" Dzoija Tribijanija iz Frendsa. Sve fore su bile toliko glupe i izlizane, da se gledalac osecao imbecilno, cak imbecilnije nego dok je gledao "Lisice" (koje su tek prica za sebe).
Vazno je napomenuti da je vecina dece bila u rodbinskim vezama sa producentima, kompozitorima, scenografima, montazerima i reziserima iste serije.
U svakom slucaju -> debilan tekst+debilna gluma+srpska skola na Beverli Hils nacin+Aleksandar Sreckovic = Bullshit.
Zašto te filmski producenti zaobilaze?
Aleksandar Srećković: To treba njih pitati. Znam da mogu da se iskažem i na filmu, koji je u stvari moj žanr. Sada me možda i “preskaču”, ali neće jo dugo, jer je besmisleno snimati domaće filmove bez mene!
KONJU JEDAN ZAOBILAZE TE ZATO JER SVOJOM GLUMOM NE MOZES DA GLUMIS NI U MEKSICKIM SAPUNICAMA. Jedino te vole deca iz Pozorista Puzh, mada sta i ona znaju sta je gluma.
Ponegde i "nisi ti meni bilo ko". Rečenica koju čujete od roda rođenog u trenutku kada pokušava da vas zavrne.
Nećak: Striko, dobro da si sam... Reci mi, imaš li još one domaće viljemovke, ide mi rođendan, pa da počastim društvo?
Stric: Ima, ima... Koliko?
Nećak: Može dva litra?
Stric: Može.
Nećak: Koliko?
Stric: Pazi, tržišna cena je 1500 dinara, ali nisi ti meni svako, pa može za 'iljadarku.
Nećak: Striko, mani ti što ti ja nisam svako, sreo ja usput komšiju Rajka, reče da si njemu dao za 800...
kvazi-instrument za koji u Srbiji, a i šire, postoji duboko uverenje da može da odmeni upotrebnu vrednost i kvalitet bilo kojeg drugog instrumenta,od harfe do orgulja.
novokomponovani domaći muzikant,pošto je odkupio "kompozicije" od "najprofesionalnijih" ljudi domaće nam estrade,jadikuje svom "menadžeru":
muzikant: Au,Batko,će mi treba i harmonikaš i klavirista i onaj što duva u ono metalno...valja 3 krave prodati, da se sve to plati!
Batko: Ne sekiraj se,će ti Batko sredi Mileta Sintisajzera,pa da vidiš sine šta je umetnik!
Proces koji ljudi zainteresovani za svoj tzv. aktivni rečnički fond, a pritom vole da provode vreme međ' narodom, s vremena na vreme moraju da odrade ne bi li ponovo počeli da izgovaraju smislene celine umesto nedovršenih polu-rečeničnih uzvično-sugestivnih budalaština.
Najbolji način za to je da se uzme u ruke neko delo klasične književnosti (da, da...), ja l' domaće, ja l' strano, i da se iščita to lepo. Posle toga ste neko vreme bezbedni od spoljašnjih uticaja i ma koliko ljudi oko vas br'timili sve odreda i, 'nači, 'el me razumeš, u suštini, ta mala, ludilo, e!...vi ćete uspevati da održite pristojan razgovorni nivo, uplićući sumanute poštapalice (pa nismo lutke, majkamustara), ali i uspešno postižući da vas razumeju.
Upozorenje: Posle čitanja tog nekog klasika, kratko vreme verovatno nećete moći da govorite ikako drugačije, osim kao udžbenik. U toj situaciji može i da se desi da skontate da vam fali reči, tj. da bolujete od sindroma stečene leksodeficijencije. Tada mnogi posežu baš za onim od čega su pokušali da se leče ('nači, o tome ti pričam, ludilo mozga u principu, eee!), ali uz veliku borbu odupreti se tom neizdržu je moguće. Bar na neko vreme.
Onda ponovo knjiga.
'Nači, u principu - najbolji za to je Andrić. U suštini.
Najteža kleveta, verovatno najgori pečat koji može da se udari nekom čoveku ili organizaciji. Dušu dao za diskreditovanje protivnika. Gore nego strani plaćenik, domaći izdajnik i peder zajedno, puta tri.
Funkcioniše po sistemu uslovnog refleksa, jer se strah od toga da će te pojesti pomračina ili da ćeš izvući besplatno logorovanje na Golom otoku toliko urezao u kolektivno pamćenje da i dan danas izaziva podozrenje i sumnjičavost.
Ne pomaže ni to što je Uprava državne bezbednosti štitila poredak jedne zemlje na koji se sada gleda kao ideološki izrazto antisrpku, pa to daje dodatni govnomazački kvalitet.
Ono što su prosečnom Srbinu CIA, MI-6 i Vatikan u svetu, to je Udba za domaće potrebe, izvor i objašnjenje svakog zla. Izgleda da ova, nekada neosporno moćna tajna služba, nije radila ništa drugo osim što je smišljala najsloženije Pera Kojot planove da zajebe sve što je srpsko, i da ih je tako dobro smilila da se i dan danas ostvaruju, davno pošto je ona formalno prestala da postoji.
Naravno, kao i sve što se koristi nasumično, previše i bez da se prethodno pita mozak, izliže se i dovede do apsurda.
-Ma bre mamu im ja jebem vaterpolističku, pa mismo bre ovde na Balkanu bili pre njih već hiljadama godina, Vinčansko pismo je...
-Aaaaa, ti si Deretićev znači?
-Koji bre Deretić? Govno udbaško, podmetnuli ga priča te gluposti i diskredituje prave naučnike.
-A ti znaš to jer?
-Čitao sam ''Srbi i Atlantida'' i Dejana Lučića.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Gospodine predsedniče Randompalanačkogkluba, kakav je vaš stav o privatizaciji sportskih društava?
-Mislim da se sve to radi selektivno. Kako država može da pomaže Zvezdu i Partizan, to su udbaške tvorevine, a evo naš klub je osnovan daleke 1922 i imaćemo uskoro vekovnu tradiciju igranja u drugoj ligi, zašto na nas neko ne obrati pažnju i pomogne nam?
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Nego kaži mi ti sine, ima li neka snajka? Dočekaću li praunučiće? He-he-he.
-Ima deda, ima. Milica, od Milisava što drži radnju sa pločicama za kupatilo u gradu. Evo zabavljamo se već...
-Kuku crni Crnjoslave, pa Milisavov otac je bre bio udbaš, komšije smo bili dok sam bio u službi, prijavio me da sam se izjasnio za rezoluciju Informbiroa, jedva sam se opro. Beži od udbaške familije!
-Dobro bre deda, majku mu, pa i ti si bio komunjara, to je kod vas bilo normalno da se cinkarite, imao si crvenu karticu i sve, u crkvu nisi otišo do '95 za svaki slučaj.
-Pa gde sam smeo od njih.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Liiipeeee cvaaatuuuuu...
-Zajebi me bre, džukelo pijana, znaš li da je....
-Au, izvini ti si trezan? Ta flajka vinjaka što je držiš tvrdi suprotno.
-Dobro, možda i jesam pijan, a bar ne pevam muziku koji je izmislila Udba da zaglupi mlađariju da se ne buni protiv pošasti komunizma i promoviše smrdljivo jugoslovenstvo.
-A je l'? Ti, beše, samo krajišničke pesme?
-Dabome, mi smo najbolji Srbi!
-I veliki antikomunisti, zato ste im i dali samo dva'es brigada. I ne grli više taj vinjak nego ga daj 'amo!
