Suptilan način muvanja devojke sa sela.
ON : Zalizan ko Pedja Mijatović,navaljen na ogradu,gricka slamu...
ONA: Dojka za odbojku,krenula u njivu i cupka od srece,seosko rumenilo se vidi na 20 km
ON: Je li sele,peče li ti tatko rakiju ?
ONA: Pa koe da ti kazujem,moj tatko domaćin čovek,peče najbolju rakiju..njanjanja
ON: Toj mi vikaj. Aj sd lepojko da ti pokažem kakvu ladu imam..
ONA: njanjanjanja..ja sam poštena devojka! takoj da mož samo u dupe da me jebeš.
Sredstva komunikacije.
Policajac: "Niste pojas vezali, to vam je 5000, nisu vam svetla upaljena to vam je..."
Vozač: "Možemo da se dogovorimo?"
-------------------------------------------------------
Potencijalni zaposleni: "Dobar dan, ja sam došao zbog posla..."
Poslodavac: "U redu, moje vreme košta, a ti proceni koliko vredi tvoje radno mesto, pa da popričamo..."
-------------------------------------------------------
Majstor: "Treba menjati crep, izolacija je loša, a treba i da se prekreči!"
Domaćin: "U redu, Milunka, daj rakiju, pa da se dogovorim sa majstorom!"
Krajnji stepen papučarstva. Robovlasnica pokaže na mikser i krompir, papuča miksira krompir, pita robovlasnicu da li je dobro, i ako nema grudvica, dobro je, može da servira.
-Gde ti je Žika, sto godina ga ne viđam?
-Oženio se čovek. Da ga vidiš, uozbiljio se, ima pos'o, stan, pa još ženu pod ruku, pa šetaju.
-Ozbiljno? Znači, on je glavni u kući što se tiče pravljenja pirea...
-Ma jok bre, domaćin čovek, ozbiljno ti kažem.
-Jes' glavni, k'o što sam ja glavni igrač kad igramo fudbal, donesem loptu, pa zato igram.
O spoljnjoj politici, srpskom selu, teorijama o podjeli vlasti i Konuzinu....
MJESTO: Studentski dom, druge ili neke jos gore kategorije, koji ima spratna wc-a pa su ljudi jako povezani i upućeni jedni na druge
VRIJEME: Oko 9 sati uveče, nakon unistenih par tegli ajvara, pola kila kajmaka i sve ostele hrane koju domaćin nesebično dijeli...pa se preslo na sljive i jabuke za koje niko nije mario u pocetku
UČESNICI: 10ak ljudi koji nisu najbolji drugovi(jer bi inače presli na rakiju, analizu domskih riba i prepričavanje anegdota iz pijanih godina u domu)
1. Domaćin, legedna i momak prava ljudskovina sto je i jasno s obzirom na nesebično pozivanje raznih likova da unistavaju majkinu zimnicu...
2. Cimer 1, lik sa par neviđeno teskih ispita do kraja, osmogodišnjim iskustvom življenje u domu, sit takvih priča ali medicinski zavistan od druženja po sobama
2. Cimer 2, iz Lebane, nije mnogo jeo, nece on sad da se svađa i ulazi u priču ali ima u ormaru neku kesu sa kiflicama pa pažljivo stražari u strahu od i dalje gladne mase
3. Apsolvent FPN-a, bio na par seminara, od skoro član SPS-a misli da je smeker i faca
4. Brucoškinja FPN-a, počela da čita Platona, osnovna rečenica ,, Pa ja imam svoje mišljenje ne moram da se slažem sa tobom,, al što ima sise..pa jos na izvolte
5. Drug iz Zrenjanina, patriota ali ipak smatra da Vojvodina ne treba bas toliko da izdržava Srbiju
6. Drugarica iz Sumadije, tek veceras saznala da preko Drine živi milion Srba, odusevljena
7. Žena tvog života, prelijepa, predivno obučena, osmjeh vrijedan školarine koju ne znaš kako ćeš da nađeš i apsolventske ekskurzije zajedno, i prvi put je vidiš, drugarica od drugarice, nova u domu, od veceras osim piva imas jos jedan razlog postojanja
8. Drug iz Trebinja, čvrst stav o zajednici srpskih zemalja, srpskom Dubrovniku i Skadru, glasa za DSS mana mu je što ulazi u svaku raspavu sa gore pomenutim
9. Lik iz doma koji nema pojma o istoriji, biologiji, muzičkom, fizičkom al što oce da tvrdi i da argumentuje, ni sam sebi ne vjeruje koliko lupa..
10.Radikalni LDP-ovac, EU= med i mlijeko, od svih traži da mu ne diraju pravo da bude individua, slobodoumnik, filantrop i da se svi pomalo pokaju zbog Srebrenice iako je većina '95 plakala svakog jutra pred odlazak u vrtić
11. Ti, ne pričaš mnogo, koliko možeš pristojno zajebavaš ove smarače, baciš neki rijedak istorijski podatak ili čak izmisliš nešto, osnovni cilj da se svidiš ženi svog života čak ni sise od brucoškinje ne skreću tvoju pažnju sa... pokusavas da baciš smešak, svakih pet minuta se mrštiš i pitaš se ima li dečka, pokušavaš da budeš neviđeno kul i razmišljaš kako da sjedneš pored ili naspram nje jer je to mjesto na kom si ubedljivo najgore moguće za uspostavljanje svakog dijaloga
EPILOG: Naravno da pojma nemas ni o samoj raspravi ni o zaključcima, vjerovatno se niko ni sa kim nije složio, ti si razmijenio par rečenica sa ženom svog života, oduševljenje, cura se čak i nasmijala na jednu od tri fore koje si bacio.. kada je ona izašla iz sobe otisao si na pivo ispred doma sa drugovima:
Drugovi: Pa đe si ti magarče, fali nam 220 dinara za jos tri dvolitarke??!
Ti: Ma bila domaska rasprava kod Saše u sobi...
Drugovi: Ti si stvarno prso, šta ćeš tamo? Mi snimamo ribe već pola sata..
Ti: Ma zaljubio sam se ne pitaj, tek dosla u dom, u brate..
Drugovi: Aaa joj, ajde da te krene! Pa da te ne gledamo više po cio dan, mnogo si bre ružan i dosadan!!
DISKLEJMER: Komunizam je, kao takav, jedna ideologija koju je vreme pregazilo i koja se u praksi pokazala kao utopijska. No, malo ko će nedvosmisleno reći da je u vreme komunizma sve bilo loše- dobro, nije bilo izbora, gradile su se najružnije zgrade na svetu, seljaci su se nastanili po gradovima, ukinuta je monarhija, sve što je primirisalo na nacionalizam je gušeno u kolevci, ali opet stvari kao štu su besplatno školstvo i zdravstvo, izgradnja infrastrukture i visok nivo lične bezbednosti sigurno nisu nešto što se može okarakterisati kao loše.
Ipak, na području bivše Jugoslavije, pojavila se gomila ljudi generalno isfrustriranih lošim stanjem posle pada komunizma, a koji su- paradoksalno ili ne- za sve okrivili upravo komunizam, "komunjare" i "crvenu pošast". Smanje plate- za sve je kriv onaj kumrovački govnar. Otpuste te- krivo je samoupravljanje. Ne dobiješ stan- kriv je Centralni komitet. Ne rodi ti kukuruz- kriva je agrarna reforma.
AV: Mi ćemo gospodina Šešelja, na kraju, ipak morati da vratimo u Hag...
Čovek: Pa jebem ti mater da ti jebem mater! Vojvodu, kuma i učitelja nazad u kazamat! Govno crveno!
Žena: Šta pričaš, dragi, naš vođa je sve samo ne komunista...
Čovek: Pocrveneo je, ženo. Ima još dosta bagre koja boluje od crvene bolesti, pa su i njega zarazili. Nemaš više u zemlji domaćina čoveka, sve komunjara do komunjare.
Pijani stanovnik grada iz kojeg je domaća ekipa, ali ne i simpatizer iste. Uvek glasno i sa puno emocija prati utakmice, što navodi navijače domaćeg tima da se često okreću ka njemu i zapitaju se za koga on uopšte navija.
(Domaći tim napada, sudija posle nekoliko trenutaka svira ofsajd)
"Sudija, jebem ti mater! Je l' si se setio da sviraš?"(Lopta u vazduhu nakon ispucavanja golmana)
"Sudija je uzo 500 evra!"(Napadaju gostujući igrači preko desne strane)
"Sudija je uzo 500 evra!"(Domaćin postiže prvi gol)
"Sudija, stoko debela!"(Zvižduk sudije za kraj meča)
"Ljudi, ovaj sudija je uzo 500 evra, mamicu mu njegovu!"(U nastavku se još moglo čuti...)
"Džerard! Barselona! Inter daje goooool! Sudija, majmune, uzo si 500 evra!"
Prestrašni softverski produkti koje Sotona lično našoj deci instalira u kompjutere putem kompakd CD-ova i torenata, kako bi od njih napravio nove Hitlere, Ante Paveliće, Brejvike i druge, isključivo zapadne manijakalne ličnosti, a čitava industrija postoji kako bi ugrožavala poštene starije ljude, konzervativce i hajperinteligentne novinare Informera.
- D.M. sada već poznat kao Koljač iz Malog Požarevca, ubica svih preostalih 1.389 stanovnika sela, bio je uzoran građanin i sin, veliki navijač Crvene zvezde, poštovalac crkve, porodičan i domaćin čovek, ljubitelj istorije i Četnik. Bivši sportista, nekoliko puta okružni vicešampion u kik boksu. Zalagao se za čistoću Srpstva, zaštitu Kosova, a voleo je da ide na koncerte Cece, kao i Baje Malog Knindže. ALI IMAO JE INSTALIRAN KOLO DJUTI NA KOMPU, PROKLETI ZAPAD!
Šaljiv vid nagovaranja gosta koji se nećka kad ga nudiš da jede, a dosadilo ti je da vičeš ajde jedi, ajde nemoj da se stidiš, vidi kako je lepo..Pokušati i sa gošćama i nadati se najboljem.
- Uzmi šunke, vidi kako je dobra, sitno naseckana - bolesnog da izleči.
- Ma ne mogu nešto, i nisam gladan
- Ajde nemoj da se stidiš, posle da me pljuješ kako sam loš domaćin.
- Ma jesi lud, šta da te pljujem..
- Znam bre da nećeš, šalim se - ajde koji zalogaj da ne jedem sam.
- Joj ne mogu, jeo sam jutros, nisam gladan..
- E - kako da te jebem ako te prvo ne nahranim? Ajde malo.
- Jebi se, daj!
U odnosu na grad gdje je hrana iz prodavnice nužno zlo, na selu je to apsolutni mast hev. Iako će ona sigurno zadugo da čami u sijenci slanine pršuta i čvaraka, negdje na polici ispod sira i kajmaka, toga u kući mora da ima.
Lako je domaćinu domaćina dočekati, komadina slanine, malo slanog sira da se želja za rakijom poveća za koji litar i pjesma se niz dolinu ori.
Nije seljaku ni zbog njega. Ljeti u baštu, uberi što ti je pod rukom, pljuni, obriši majicom i nazad na pos'o. Zimi za čakiju pa u pušnicu.
Kako dočekati onog iz grada? Onog što kraj krave nije proš'o.
Oni ti ne jedu tu seljačku hranu. Oni se hrane u prodavnici. Pa kupuje one salame,paštet, jogurte, i sve tako nešto bez masti, sa vitaminima, sve ono sa reklame. Ne vole ti da jedu ono što na reklami vidjeli nisu. Valjda je to ta neka moda. Nisam pametan. Nek jedu šta im volja, široko im polje.
A domaćin gladna gosta iz kuće ne pušta. Gdje tu bruku da doživi.
Domaćin čovjek da gosta nespreman dočeka. Jok more!
Neko bi gadno strado kad bi do te bruke došlo. Crno mu se piše, a neko zato odgovarati mora. Valjda se zna neki red u kući. Majka mu stara.
Kad se domaćin čovjek zacrveni, to na dobro izaći ne može.
:negdje u maksiju:
Dušanka: Milutine, oću uzmem ovu salamu? U kući ostalo još zeru, kad su onomad dolazili oni Markovi drugari sve se pojelo.
Milutin: Što me to pitaš nesrećo jedna! I nemoj mi tu jeftinu, uzmi ovu! Vidi se po njoj da je kvalitetna, a i cijena joj govroi da valja.
Dušanka: Ih Milutine, pa gdje to da valja. Ko zna šta su sve u nju stavljali.
Milutin: Dobro te! Šta ti znaš šta se u gradu jede. Baš ova je bila juče na reklami. Ti natrapaj još tih kojekakvih gluposti i stani u red. Ja te čekam u kafani preko puta.
Prefiks kojim pocinjemo recenicu u trenutku kada nam padne mrak na oci.
*postar ostavlja otvorenu kapiju i kuce izlazi na ulicu*
Domacin : ALO MAJSTORE ZATVARAJ KAPIJU JEBO TE PATAK ODE KUCE (trci na ulicu za odbeglim ljubimcem).
Postar : Izvini druze nemam ja vremena da zatvaram kapije u poslu sam ajde ti potpisi ovo pa da idem ja.
D: Nemas vremena a? E sad cu da ti pokazem kako nemas vremena majku ti bezobraznu...(uzima obliznji ostatak grede koji je ostao od rusenja stare supe)
Ono sto ti kazu baba i deda a isto tako i keva i cale da si, kad ih probudis u pola sedam ujutru kad se vracas iz grada.Srecom taj predivni trenutak tvog opsteg degradiranja i vredjanja traje dok ne zatvoris vrata i odes u svoju sobu.
Baba i Deda-Evo ga , i to ce da bude domacin jednog dana,e nema nista od toga,bitango jedna , mi smo u tvoje vreme ustajali u pola ses da idemo u njivu a ti tako , propalice..
Cale-Dobro bre batalite,pustite ga mlad je , nego jeli ti bitango sto se ne javis, celu noc majka brine za tebe ce da presvisne, stoko nevaspitana, za sta imas taj telefon picka ti materina!!!!!
Majka-Dobro Zorane , pusti ga , nego sine e si gladan , da neces nesto da jedes....
Ja- ...trcim u sobu legam na krevet i zaspim istog trenutka....
Ali.
Za čestite oženjene kuronje, označava početak malverzacije vezane za neku drugu žen(sk)u ili, daobog, više njih odjednom. Moralni postulat uvoda u zaplet ili rasplet kako volite, služi kao oslonac muškarca koji ga sprečava da ošine glavom o stub srama ili pukne u ćošak savesti.
Narafski, niko neće reći Volim svoju ženu i zato ću jebati komšinicu sa drugog sprata. Ipak, ona jedna sekunda morala koja ispliva ispod tvrde kore mekog mozga, za neumoljivog muža i odanog oca, značiće amin pameti i metamorofozu savesti porodičnog čoveka u oblik sličniji savesti nosoroga u teranju nego bilo kojeg ljuckog oblika. Da li će jebati ili neće, sasvim je nevažno! Istina, važno je za ovog nosoroga u teranju pošto gorčina neuspeha baca ogrtač tame na činjenicu zašto je uopšte morao da proba. Doduše, etalon uspeha biće ustanovljen na osnovu stepena ravnodušnosti koje će ista ona kora mozga morati da apsorbuje. U protivnom, osećaj zadovoljstva će brzo pasti u okove porodične moralnosti i naš domaćin postaje ništavan u ogledalu svoje duše. Katolici za takve stvari imaju popa.
Ali.
Zašto baš Volim svoju ženu? Zašto ne Zvezda je izgubila od ProReka i zato krećem u akciju, ili neki drugi lingvistički totem realnosti. Baš se pokazuje da je Volim svoju ženu univerzalni alibi jebača i nejebača, i kao takav titra na zamišljenoj tankoj liniji poštenja koja seče sinaptičke veze centralnog procesora. Ko je sad jedan pojedinac, bio karakter Don Žuan ili Majka Teraza, da određuje kuda ide granica?! Jednostavno, lakše je verovati da to što radi nije loše.
Sve u svemu, lepo je kad jebeš dok si slobodan.
Tući neku osobu sve dok se njegovo mišljenje i viđenje problema ne poklopi sa našim. Lepo zamoliti.
- Mužu, onaj tvoj sin rešio da rasturi televizor da bi video šta ima unutra. I ne odustaje od toga.
- Idem ja čas da ga ubedim da to ne radi. Gde mi je kaiš?
- Ne znam, imaš taj na pantalonama.
- Jes’, pa jednom rukom da bijem, a drugom da držim pantalone? Gde to ima, na šta to liči? Ja sam, bre, domaćin!
...................................
- Mister prezident, oni Arapi ne daju naftu jeftino.
- Pošalji im par stotina bombardera da ih ubedimo. E, neće oni meni tako demokratiju da ugrožavaju!
Svakako jedna od omiljenih manifestacija kod muškaraca koja se praktikuje još od pojave prvih TV prenosa na crno belim televizorima. Apsolutno je nebitno da li su pripadnici družine veliki ljubitelji sporta i zagriženi fanovi raznih timova, pivo, girice ili bilo šta slano i dobro zezanje je glavna poenta jednog ovakvog skupa.
U većini slučajeva je u pitanju fudbal. Pošto smo uskraćeni da nas pišljiva Jelen SuperLiga i razni medicinski fenomeni koji mlataru nogama u njoj počaste dobrom utakmicom, liga šampiona je ono pravo, a još ako je finale, pa to mu dođe prava fudbalska poslastica. Što se ostalih sportova i kikiriki kupova tiče, to je već manje bitno jer sem košarke, ko još gleda rukomet i odbojku ako nije svetsko ili evropsko prvenstvo u pitanju?
Veče opuštanja za jači pol, ali noćna mora za lepši. Još ako domaćin ima samo jedan TV u stanu, često ne izlazi na dobro. Treba izdržati dreku i baljezganje pripitih ljudi, što je ipak lakši deo. Teži deo sledi nakon odlaska balafurdije. Zadimljena soba, prosipano pivo po tek nameštenom stolnjaku, razne gricke po podu, masan daljinac (jer ko će da briše ruke od girica samo da bi prebacio kanal na poluvremenu) i nespuštena daska u toaletu su stvari od kojih se svakoj ženi diže kosa na glavi, a žena k'o žena, pedantnost joj drugo ime. Pošto partner, koji je nonšalantno poleteo u krevet i već počeo da seče drva, naravno namere nema da počisti svinjac, onda su ove spomenute ženkine muke poptuno shvatljive.
- Draga, vidi spremio sam ručak, mora da si gladna. Znam ja, naporno ti radiš.
- Kojim povodom?
- Zar mi treba povod da bih svojoj voljenoj verenici spremio ručak?!
- Šta si zasr'o?
- Ništa, samo ti jedi.- Divan je ručak, hvala ti.
- Nema na čemu. Nego, znaš...večeras je finale lige šampiona i...
- Nećete valjda!
- Pa hoćemo.
- Zar opet ovde? Samo da znaš, upravo mi je preseo ručak! Zašto nekad ne gledate kod nekog drugog, a? Šta ja da radim?
- Pa imaš internet, slušaj muziku, stavi taman neki film da se skida, mislim da je izaš'o dvd rip...
- Zajebi film!
- Idi kod Nene, ionako te zove već nedelju dana da časti za džukca iz Nemačke.
- Boli me pička za usranog džukca, znaš!
- Slušaj ti da ja tebi kažem nešto! Svakog četvrtka ja ovde moram da gledam "Sve za ljubav", a ti ne možeš jedno veče da izdržiš. Izbacivanje iz "Velikog brata" i ono kukanje sa tvojim prijateljicama kad je ispao onaj pešovan Nemeš sam morao da istrpim. Misliš da je meni bilo lako, a?
- To je bilo i prošlo.
- I ovo će da prođe i zato ne pravi frku. Evo pristaću da okrečimo sobu u žuto.
- Držim te za reč.
Nepogrešiv indikator da je osoba gej, derpe, feget, ''modni kreator'', ''maneken'',.. homoseksualac.
Fešn guru: ''Ijaaao, prosipao sam koka-kolicu po najnovijoj majičici, pogledaj molim te ove sitne flekice sad će svi da mi se smejuckaju na reviji. Baš sam blesavko, moraću da pustim es em esić Bošku da mi donese neki tanani pamučni šalčić da prekrijem ovu brukicu..''
Balkanac domaćin čovek: ''Ženetino! Donesi meni i Raletu dve pivčuge u kriglama i daj ono mesište što je ostalo od slave.. Ajmo Rale na terasu da gledamo pičketine sa masivnim sisurinama... Ma nije čula čula ovo poslednje, ne puši kurčinu, saće nam donese da žderemo i pijemo.''
Osnovne računske operacije. Sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje. Pored bele košulje, crnih pantalona i lakovanih cipela jedino što je konobaru potrebno da dobro obavlja svoje radne zadatke. Nema tu nikakve više matematike. Osmeh, dve zdrave ruke koje trebaju da prime narudžbinu od mušterije i da joj istu donesu i dve zdrave noge koje sve to trebaju da iznesu ceo dan.
U našem narodu vlada mišljenje da su ugostiteljski radnici, konkretno konobari, skloni prevarama tokom naplate svojim pripitim mušterijama, što je uglavnom i tačno. Ruku na srce, pored svih sranja koje trpe od pijanih budala džukački bi bilo da im se zameri što se ponekad revanširaju svojim mušterijama sa malo većim računom. Nije njima do para, već do satisfakcije. I pakle crvenog Bonda...
Nekom ko nije sklon izlascima u kafanu može delovati čudno da je i konobaru potrebno da zna kako se deli i oduzima. Prost čovek misli to samo naplaćuje, je l' da? E pa nije tako, rođače. Dobro, sabiranje jeste najčešće korišćena računska operacija od strane konobara, na kraju krajeva kafane žive od dnevnog pazara, ili ti prolaza. Množenje takođe... Oduzimanje se najređe primenjuje. Jedino kada se slavi neko krštenje ili slava pa domaćin donese domaće vino, rakiju. Bogami, kakva je finansijska situacija kod nas sve će češće da se oduzima.
Deljenje ti je najmrskije u poslu. Prilazi ti neki gastarbajter kog si dvorio celo veče, vadi sto evra, i taman kad si se ponadao kako ćeš da se ponoviš malo baja ti kaže: "Ovo je za osoblje restorana". I dok se ti opasuljiš oko tebe se već skupili i ostali konobari, i kuvari i baba sera na kurac je nabijem. Ostane ti taman toliko da ujutru kupiš pola kile leba, novine i pljuge. Posle sve iz početka...
- Dobar dan.
- Dobar dan, deco. Redari, zašto tabla nije obrisana? Ajde, brzo to... Danas vežbamo funkcije. Ko će prvi? Neće niko? Dobro, da vidim koji je danas datum... Dvadeseti. Broj dvadeset... Nikoliću, ajde na tablu.
- Profesore, ne znam ja ovo...
- Ajde bre, Nikoliću... Dao sam najprostiju funkciju. Izađi, pa ćemo zajedno.
- Je l' to beše ono ef i iks u zagradi?
- E some jedan.... Bez ovoga bre ne možeš ulicu da pređeš. Ajde izlazi napolje...
- Nemojte keca, profesore, kad vas molim.
- Napolje, bre!
- U redu... :Izlazi iz učionice: Koji će mi bre kurac funkcije, majke ti ga bolesne? Učim za jebenog kono
bara, tri puta sedam ti je dvajes osam i dva dinara nemam kusur da zaokružimo na trijes, trijes ti ga majke nabijem...
Najopasnije zanimanje ikada izmišljeno. Kakvo kurac plivanje sa velikim belim, lovljenje rakova po zaleđenom moru i kroćenje nepomuženih krava. Da je Međed Grils imao na umu pravo preživljavanje, a ne ono pičkopaćeničko letovanje i izležavanje po pustinjama i prašumama, zaposlio bi se u EPS, odeljenje za isključivanje i rizikovao život svakodnevno za bednu crkavicu (barem ovi henčmeni), bez toplog obroka i beneficiranog staža, i radio za penziju koju najverovatnije neće dočekati.
- I tako, ode nam naš Danilo.
- Jel to neki kolega?
- O, izvini. Nisam te video kad sam ušao. Jesi ti taj novi?
- Da. Evo baš sad preuzeo smenu.
- Kolega, nego šta. Radio na isključivanju. Jedan od boljih.
- A šta ćeš? Život je takav.
- Jest vala. A bio je duševan čovek, naš Dane. Ako ćemo iskreno, dobro se i držao.
- Znači, bio stariji čovek?
- Jok bre. Dogurao do trećeg meseca. Rekord firme oborio. Otres'o ga neki domaćin lovačkom kad se penjao da seče struju.
Lik koji svira šta god uzme u ruke, najbolje sredstvo da se ućutka priučeni gitarista
Kućna pijanka, domaćin uzima ćaletovu gitaru, svira Crnog leptira i Alkoholičarku i tu staje dok u pesmarici traži još neku pesmu sa 3 ili manje akorda a onda mu prilazi apsolutni sluhista...
-Daj mi za čas gitaru, nikad je nisam svirao, ja sviram gajde, to je valjda slično. Šta je ova šipka?
Priučeni gitarista sav srećan što nije najgori muzičar u sobi:
-To ti je tremolo ručica, ona može da povisi ton bla bla...Apsolutni sluhista blene u gitaru kao tele u šarena vrata, jednim prstom kucka u magnete da vidi da li će nešto da se desi i onda kad nekom zazvoni mobilni ponovi melodiju tačno u ton.
-Isto kao gajde, samo što ima ovo što povisi ton, kako reče da se zove?
/Priučeni gitarista ostavi gitaru i ode da se obesi na kabli od pojačala
Degeni.
Znači likovi koji su u stanju da progutaju fetus dok si rek'o keks, a braćala, nije da sam prob'o fetus, ali gotovo sam siguran da nema šanse da je ukusan. Posebno živ. Ovi to ne pohuju, niti peku. Jer onda gubi svojstva. Ne podmlađuje.
Kada prožderu fetus, koji nabavljaju tako što imaju neke čudne likove koji rade za njih i na neki mnogo zao i nenormalan način dolaze do istih, onda to zaliju krvlju novorođenčadi, a tu krv opet nabavljaju na neki izvitoperen i potpuno boles'an način, jer ne vidim normalan način da dođeš do krvi novorođenčeta. Nema to u Maksiju. Ni Tempu. Niti se valja na pijaci. Znači moraš nešto mnogo gnusno da odradiš da bi do toga došao. A oni to rade bez da trepnu, verujući da ih to podmlađuje. A naučno je dokazano da ništa ne podmlađuje. Ni fetus, ni krv, ni Nivea Q10, ni Garnijer, ništa. A opet ovi su mladoliki.
Naravno, deluju kao dobre komšije, ne prave buku, ne čuje se ništa sumnjivo kod njih, ćutljivi su, ne napadaju nikoga, ali malo se čudno oblače i dolaze ti neki sablasni likovi kod njih, pa se ponekad oseti čudan miris iz stana ili dođu obučeni u jedno, a izađu obučeni u nešto sasvim drugo. Mada svi tripuju da su to u pitanju pederske seanse. Sve dok policija jednom ne raskrinka to gnezdo psihopata i krene da iznosi delove tela i tegle sa tim nekim sranjima iz tog stana. Onda svi shvate koji su to jebeni bolesnikci, ali pošto to rade samo sa romskom decom, niko nije ni izvalio da se bilo šta čudno dešava sve dok im neki deo tela ne ispadne negde u pošti dok čekaju red da pošalju paket nekom svom prijatelju koji to isto radi, ali živi u zemlji sa deficitom romske dece.
Svi znamo nekog takvog lika. Dobro, možda ne baš svi, evo ja ne znam. Ali ima ih sigurno. Šetaju među nama, tihi, neprimetni i mladi. Uvek mladi.
- Batice, da vidiš šta je domaćin čovek. Znaš onaj lik sa šestog sprata, što mu dolaze drugari, oni pederi čudni, obučeni u neke mantile.
- Nemam pojma ko je taj lik.
- Ma onaj bre što svaki dan baca punu kesu đubreta, ali ne u kantu, nego sedne u auto i odveze negde.
- A onaj lik, što izgleda kao da ima dvadeset pet, a fazon pedeset ima.
- E taj, taj. Da vidiš danas izlazi sa nekoliko onih njegovih čudnih ortaka iz gajbe, a svaki po dve tegle cvekle u rukama. Nema brate, već se pripremio za zimu.
- Tako se to radi bratac, a ne mi sve u zadnji čas što radimo.
Period od 1945 pa sve do 50-tih godina proslog veka kad je komunisticka vlast, nesto milom, a negde bogami i silom, naseljavala vojvodjanska mesta sa celim porodicama iz Like,Crne Gore, Bosne i Hercegovine. Vecina tih ljudi nikad do tada nije cula za pojmove kao sto su elektricna struja, traktor, kombajn itd, tako da je taj period pun tragikomicnih dogodovstina sa tim ljudima. Vecina njih otrgnuta od svog zavicaja, nikako nije mogla da se prilagodi novom podneblju, pa su na sve moguce nacine pokusali da prilagode situaciju prema svojim prilikama. Mladji narastaji su se lako privikavali, ali stariji su imali prilicno muka i jada...
Primer I
Cuje se ogromna buka i lupanje iz kuce teg pristiglog koloniste. Naravno, starosedelac, znatizeljan da vidi kakve su mu komsije, ide da vidi o cemu se radi. Ulazi kod komsije u kucu i vec sa ulaznih vrata u kucu ostaje zatecen i zabezeknut. Novopeceni komsija razbija plocice na podu u kupatilu,koje je jos nemacki domacin pre njega postavio.
- Komsija sta to radis???
- Ma nocas sam ovde ostavio jarca i kozu, pa se polomise po ovome, pa reko, da se resim ovoga da mi marva ne izgine...Primer II
Ulazi kolonista, zadihan i crven ko rak u prostorije mesnog odbora u selu. Pokusava nesto da kaze, ali nikako nemoze da dodje do vazduha. Presednik odbora ga slusa ali ovaj nikako da prozbori neku razumljivu. Napokon mu uspeva.
- Precednice dolazi i pomagaj ako znas za boga!!!
- Sta je sad Obrade?
- Ma dolazi odma kod mene u kucu, bojim se ono cudo ce mi pogusiti celjad...
Covek ustaje i ide, a nista mu nije jasno. Ulazi u kucu kod domacina, a ovaj mu pokazuje sijalicu na plafonu.
- Ima vec sat vremena kako duvam u ovo cudo i nikako da ga ugasim.
- Obrade, covece, jel se ti samnom salis il si ozbiljan?!?
- Ali sat vremena....
Presednik, videci da je ovaj mrtav ozbiljan, prilazi zidu i pokazuje mu prekidac pokusavajuci da mu objasni sta je struja i sijalica, ali ne vredi....Na kraju se penje na stolicu i odvrce sijalicu. Tek tada se domacin smiruje.
