Dve godine blagostanja u Srbiji , 89. i 90. Godine reformi Anta Markovića , gde dinar postaje konvertibilna valuta (7 din jednako 1 dm). Rafovi puni svega i svačega, plate zapadne , cene istočne, čekovi se pišu, krediti rokaju, keš se šteka. poslednji ropac pred sunovrat jedne države.
odlomak iz dvevnika prosečne srpske porodice tih godina
ponedeljak, 9. april 1989.
danas smo bili u Beograd, prošetali smo malo gradom , videli smo prelep regal za dečiju sobu, sreća pa sam ponela čekove. dok stignu iz Beograda taman neću ući u minus, a do tad ću dobiti novih 10kom. Deca će se jako obradovatiutorak 15. maj 1989.
danas smo kupili moto-kultivator sa prikolicom, i uzgred 2000komada cigli, blok giter5, konačno da počnemo onu vikendicu. čekovi su super stvar.petak 18.maj 1989.
ostala su mi još tri čeka pa sam kupila danas novu gorenje veš mašinu, ona stara je počela da kida dugmiće. jao kako sam srećan zbog toga.1.jul 1989.
Danas se pakujemo, idemo na more, preko "putnika" smo rezervisali 4 puna pansiona u Bečićima, sve je u 4 mesečne rate, baš povoljno, svi su smo srećni zbog toga.1.avgust 1989.
Danas nam stiže novi jugić...imali smo sreće pri izvlačenju lutrije pa smo bili trći na spisku, ipak mi je malo krivo što nismo bili drugi, jer bismo sa njim isli na more, ali nema veze, možda odemo još na nedelju dana u septembru ionako je jeftinije a i stići će čekovi.15.avgust 1989.
DanAs sam kupila sav đački pribor za Marka i Mariju, i za to sam pustila samo jedan ček, baš jE fino ovo sa čekovima.
Malo sam se iznervirala što na pijaci ne primaju čekove, a uskoro ćemo morati zimnicu da spremamo, baš su bezobrazni ovi seljaci15. septembAr 1989.
Onaj trosed u dnevnom me toliko nervirao , Miodrag je rešio da kupimo novi, ubedila sam ga da je nAjbolje uzeti kožnu ugaonu u Simpu, on se složio jer mu je firma dozvolila kredit.18.oktobar.1989.
kako bi bilo lepo da ovo dugo potraje, baš smo se fino sredili a i nekako smo se zbližili Marko i Marija mnogo bolje uče ove godine, a i Milorad je nekako pitomiji i nežniji.
Ljudi iz najbliže okoline, redje prijatelji, nešto češće baba i deda, a gotovo uvek roditelji. Pod utiskom da će te kritikom najbolje vaspitati, jer si sad već mator konj pa ne mogu da te istuku kad procene da je neophodno, daju sebi za pravo da ti sednu za vrat i kljucaju u glavu dok neko od vas ne popizdi i taktički se povuče.
Nikada neće priznati da je inicijator svega njihovo nezadovoljstvo i raspoloženje koje su im drugi narušili (za šta oni ne mogu biti odgovorni), i kada nisu u pravu ostaće na tome da su makar prećutno u pravu, a pošto si najmladji i najzeleniji, ne smeš puno da protivrečiš kako ne bi iskazao nepoštovanje..More!
Polovina avgusta, kritičan period u životu jednog studenta, jer sledi uglavnom presudni ispitni rok, stres zbog ispita, moranja upada na budžet, kirije, kurca i palca..
Dodješ kući na dva dana, sednete da ručate svi zajedno, i u jedno m trenutku hvataš sebe kako se braniš i opravdavaš od svega i svačega, i da ti ručak preseda i počinješ da se kaješ što si uopšte dolazio:Ćale: Da si ranije..Ništa od tvoje škole vidim ja, džaba sam ti i davao pare da se ti tamo zajebavaš, celo leto si na onom štrandu garant visio..A ja rmbačim na ovom poslu, džigericu su mi pojeli, da bih tei kirije plaćao, a tebi i budžet visi..
Keva: Saša tata je u pravu. Ako ne završiš školu, bićeš da prostiš, go kurac! I taj turizam, misliš da će se od te škole stan kupiti? E moj sine..Lepo ti ja govorila upiši mašinstvo, mašinski inženjeri se uvek traže..
Baba:..I što si Jovanu Miminu ostavio, zlatno dete, svi joj pošteni bili..Nikada se nećeš ti ni ženiti, vidim ja. Iskvario te grad! Mene je moj deda..Školu ne učiš, kako ne možeš to da sedneš, pa to ti obaveza jedina...
- Sa Jovane na školu, preko sedenja na golom betonu, pa koliko koštaš, pa opet škola, pa šta ti je sa Jovanom falilo, šta bi ti gospodine..Ne znaš ništa o životu..
ALOOOOOOOO! A da se terate vi malo u tri pičke materine? Šta je? Zinuli? Skrnavim nedeljni ručak? Šta bre serete, vi ste ovako svi bili za primer? Šta hoćeš ti od mene Miroslave? Ja sam ti kriv što ti je firma pod stečajem i što si zanat završio? I ti Zoice, vaš brak je ovako bio idealan, džapate se čitav život oko nečega! Jebala vas jovana, glupača najobičnija, ne mogu da verujem sa kakvim razmaženim skotom sam bio dve godine! I ti baba, četiri razreda osnovne si završila, šta mi ti bre kenjaš o školi? Udala si se za dedu i gledala da budeš domaćica..Zato što ste tako obrazovani zato i jesmo tu gde smo! Imali ste svi onakvu državu, boleo vas kurac da se brinete da li ćete imati posla. A što se štranda tiče, niste me na more poslali od osnovne škole, živim u jebenoj garsonjeri gde ne mogu da spavam koliko bude vrućina i jedem svoja muda šzo ću posle fakulteta trčati od praga do praga da navijam nešto da radim, jer za života nikakve veze niste stekli! Ja loše dete? A da vam kažem kakvih roditelja ima koji su mogli..I da se gonite u pičku materinu i vi i vaše pametovanje! Vraćam se za Novi Sad, a ako nećete više da me izdržavate ne morate - neću umreti bez vas! Zdravo i hvala na ručku, opet si ga kevo presolila!
- Nepoštovanje, neprikladno obraćanje..Ali uglavnom se završi tako što se posle par dana svi ohlade, a tvoji ubuduće razmisle pre nego što ti nešto prebace.
Prevod sa srpskog na srpski u određenim situacijama gde se valja biti fin. Google translate ne može da razazna.
Auto je u odličnom stanju, milina ga voziti. Jednom malo zakačio bankinu branikom. Nisam materijalista,pa je zato malo jeftiniji. Troši k'o upaljač,
(Veće sranje u životu nisam vozio, toliko sam ga puta peglao i farbao da sam mogao 3 nova auta da kupim. Autobus manje trošio od tog sranja).
_______________________________________________________________________Vaš sin je odličan igrač, jako je vredan, ima precizan šut, igra za tim. Košarka je definitivno sport za njega.
(Majko moja, k'o mi poslao ovu budalu, ne bi bazen pogodio sa 2 metra, a i majci ne bi dodao loptu. Neka ide da baca kamena s'ramena).
_______________________________________________________________________Ma boli me bre kurac za nju. Ja se malo zezao sa njom, ima žena kolk'ko voliš.
(Jebem joj majku, glupa kurvetina. Hteo sam vene da sečem, pijem ko sunđer, samo što dizel nisam probao).
_______________________________________________________________________Da, da, kako da ne, vaše ocene su odlične. Vi ste najbolja kandidatkinja za posao. Nije ovo firma za one što se utegnu, a veze nemaju sa poslom.
(Svaka tebi čast na ocenama, al šta ću sa tobom, niti sisa, nit dupeta. U šta da gledam ceo dan).
_______________________________________________________________________Hhahahahahaahahahahahahahahhahahaa... Kako je dobra fora, umro sam od smeha.
(Odakle je ovaj ispao, ovog bi i kursadzije izbacile iz ekipe).
_______________________________________________________________________Baš ti je slatka ona sestra od tetke, šteta što se vratila kući. Da sam znao, napadao bih je.
(Sunce ti jebem žarko, jel ono bio hobit)?
Sin prvenac, napunio 30 godina. Završio srednju školu i već 10 godina radi za crkavicu jer u struci nema posla ako nemaš debelu vezu ili 5 'iljade jevreja za pol-poziciju. Roditelji zašli u godine, majku bole zglobovi, otac se žali na krsta. Nit' ima devojku, niti razmišlja o ženidbi. Familija ga gurka i zapitkuje, on svima priča: "Biće, ne brinite." U tom dolazi deda sa sela na par dana, da obiđe rodbinu
- Odi derane blago dedino, da te ja nešto priupitam.
- Kaži deda, samo brzo, moram do kladže da uplatim fiks na Siti, dobra kvota.
- Dobro je deda, najeo sam se nekog kačamaka i mleka od sinoć.
- ...
- Nego, kaži ti lepo dedi, ima li neke curice, da otpečati deda onu dušmanku što sam je zakopao kad si se ti rodio?
- Ma kakva cura deda, sve one traže nekog sa parama i dobrim kolima, da imaju svoj biznis i ušteđevinu.
- Ih, more nisi ti lepo tražio, nemoj dedu da sekiraš. Star sam ja, a i roditelji ti više nisu sasvim mlađani. Evo, ja čuo da je Danica Steve Arapa došla na mesec dana iz Austrije, mlada, fina, mirišljava, iz bogate kuće, završila fakultet u Austrije. Da kažem koju lepu reč za tebe, a? Još mi njen deda duguje što sam ga onomad vadio iz skeptičke jame kad se umalo udavio, sve će deda da sredi. Vreme ti je da se ženiš.
- Neka deda, sam ću ja, ima vremena. Ništa se ti ne brini. Čuj, žurim da se ne zatvori Mozzart, pričaćemo kad se vratim.-----------------
Prošlo je 6 godina, deda umro pre 4, otac i majka u penziji, prvenac ostao bez posla jer je firma propala, nijedna ga neće bez plate. Mala Danica se udala za unuka Žike Ciganina i rodila mu trojke, Siti je puk'o u zaostavnom vremenu, a rakija još stoji zakopana u podrumu.
Internet sajt namjenjen trgovini. Katalog u elektronskoj formi. Svijet kupoprodaje kako se samoproklamovao. Meka naših gastarbajtera koji marljivo skupljaju polovnu robu po stranjskim zemljama pa navlače ovamo i to prodaju, od kantica u kojima je bila boja do veš mašina, plazma televizora i ostalog. Na njemu možete naći sve i svašta samo ako imate para, počev od trotineta do Neđe Kostića privezanog za radijator u kožnim gaćama u vunenim čarapama kako pjeva „gazdarice moja na kaficu svrati...“ Ipak šanse da nešto pazarite ovim putem i nisu velike, jer je kvantitet išao na uštrb kvaliteta pa morate dobro da kopate da bi našli nešto po volji.
Osvanuo je divan, sunčan dan, pa je državna firma morala da trpi. Javio sam kumu gdje ćemo na kavu, on već danima traži auto da kupi, pa da vidim je l' našao štogod interesantno...Kum je došao k'o otkuvan nakon teške noći provedene, što za šankom, što za kompjuterom...
-Kume naš'o sam ga na PIK-u , BMW 2500 hiljade kubika, 194 konja, sređen, skockan, k'o balerina, to gužva asfalt kad ga poćeraš. 7000 maraka.
-Da nije malo puno kume, koliko to troši, kakav je za održavanje i to...
-Ma daj mi sad dok sam mlad, ima da dijelim brojeve kokama da ih plodim, i to redne brojeve. Zovi ekipu da idemo u Zencu, odlučio sam, kupujem.Dok dlanoom o dlan, ekipa spremna na ekskurziju ispijala je kavu za puta, ponijeli smo i navigaciju da se kojim slučajem ne izgubimo.Plan o napadanju i spuštanju cijene je već odavno usvojen.
Krenuli smo, Jajce je veoma blizu, i to smo iskoristili za pauzu, idemo da uživamo, kakva je kriza, ove godine necemo moći na more i onaj jedan dan. Međutim, skontali samo da ima još dosta da se ide do Zence, a i navigacija nam je otkazala, izgleda da nas satelit snima samo kad treba bombardovati majku im jebem okupatorsku.Put će biti dug, Pop dodaje gas, stari vuk na autostradi...Gradovi su počeli da se nižu jedan za drugim i mi smo se osjećali kao da idemo na ekskurziju u Divčibare. Na cd-u pjesma „Stari vuk“ , vanvremenski hit Bore Drljače, a mi upravo prolazimo kroz Travnik i najveću pažnju mi odvlači ogromni bilbord „Bodljevina bikova, spektakl, RONALDO vs BRIZONJA! Samo za vas, bez nje se ne može- ĆANA!“
Nakon dva i po sata, najzad, tabla- Zenca! Poveli smo i jednog druga koji je bio par puta u Zenci da se ne bi izgubili. Nazovemo lika, dogovorimo sastanak kod neke pumpe.-Sve u redu , kolega zna gdje se nalazi, brzo ćemo tamo...
Kurac, kolega nije imao veze gdje se nalazi, ni on ni pumpa , uspio je čak da promaši i autoput i da nas odvede u grad, kružili nekoliko krugova i stali kraj neke bolnice. Javili se čovjeku i on je dotjerao mašinu.
Bolje da nije dogonio. Ono je katastrofa. Da ne kudim čovjeka jer se vidi da je dobričina neka, ali i Saša Matić bi vidio da ono ne valja. Jasno je bilo da od kupovine nema ništa, pa je čovjek bio ljubazan da nas provede i da nas upozna sa gradom na Bosni. Rijeci. Kao i obično , kad se izađe iz svoje rupe,prvo ti na pamet padne : „A koliko pičaka ima u ovom gradu, sunce te jebalo“. Al' još jedna stvar mi je zapala za oko, ono kad umotaj žene u one feredže, e, to je pravo, to ću i ja svojoj uvesti, a ne da mi se narod ibrati kolike sise ima, kakvu guzicu, da zidari sa obližnje skele ne padaju kad se popne da očisti prozorče, umotati i zdravo. K'o beduina. Sjeli smo da popijemo po jednu. Naglasak im je čudan, i nama smiješan pa smo nekoliko puta konobara zamolili da nam ponovi cijenu nekoliko sarajevskih piva samo zato što on viče „Ćetrnaest“, ali dobro, obišli smo i dom BH Zmajeva, Dijamanta i ostalih fudbalskih čarobnjaka koji ponosno oru po Bilinom polju. Uspjeli smo u Konzumu i da izgubimo jednog člana posade, koji se pravdao da je k'o krme u Tehranu. Ljudi su normalni, izgleda da su im samo političari iz Gornje Maoče.Valjalo je nazad, zahvalili smo se na gostomrimstvu i razgulili kući.Odlučili smo se za povratak preko Doboja, malo je dalje. Ispalo je da nam je bliže Subotica od Doboja, koliko smo išli, pa onda lijevo odvajanje prema Tesliću, i lagano kući, od kafane do kafane, malo na pumpe pa su pomislili da ih oćemo pljačkamo. Odmorili u kafani , iznenađeni ljepotom konobarice, i najzad nakon dvanaes sati putešestvija stigli u našu Vukojebinu.Ova trojica nayad su se zalijepili jedan za drugog, jebali su majku i PIKU i Zenci i Doboju kud smo i krenuli.Popili i tu po jednu predzadnju, sredili utiske. Konstatovali da smo obišli pola države. I zapjevali „Zenca bluz“.
Onaj koji uradi sve na lakši način, bez mnogo muke, a to na kraju bude i mnogo bolje nego što je on u stanju bilo šta da izvede. Dok se drugi satraše da urade nešto na najbolji mogući način, njemu život, iz nekih nama nepoznatih razloga olakšava svaku stvar koje se dohavati, bilo da je u pitanju polaganje ispita, nalaženje posla ili recimo muvanje riba. Šmokljan koji inače nema veze sa bilo čim ali eto recimo da ga sere, u nedostatku bilo kakvog realnog objašnjenja. Nekoga Bog voli i to je to....
- Dete sa sela, ceo život rinta, bori se sa ralom i volovima, kada je konačno uspeo da pobegne sa sela i upiše studije, konobarisao preko noći, fizikalisao preko dana da bi platio iste, ni sam ne zna kad je stigao da uči, a u međuvremenu čak slao i svojima novac kući na selo jer je otac ostao bez penzije, pošto mu privatizovana firma nije uplaćivala penzijsko zadnjih devet godina. Uspeo nekako da završi faks, ni on sam ne zna kako a naravno posla nigde ni od korova. Na kraju, ostaje zadovoljan što ga je upamtio majstor s kojim je fizikalisao za vreme studiranja, pa će nekako da se skrpi dok ne naleti nešto bolje....
- Zgradski pacov, rođen pod srećnom zvezdom, nikada ništa od kašike teže nije digao, ćale i keva doktori, profesori, a on treba samo da se pojavi na ispitima u svom novom mercedesu, pošto je sve već rešeno u nekom restoranu posle neke skupe večere. Čeka ga direktorsko mesto u nekoj od ćerki firmi, koje drži ćale, tako da ga zabole uvo i da usere nešto, rešiće tata već nekako, navikao je tako odavno. Bez mnogo truda u životu ima mnogo toga.
-Nekoga Bog voli a nekoga testira, valjda sve to u životu mora jednom da dodje na neku pozitivnu nulu...valjda....
Prostonarodna verzija izreke po kojoj nesreća nikad ne ide sama.
-Pa 'de si, Ćomi, jebem ti šurnjaju, Nema te k'o da si za kredenac zap'o!
-Pusti, brate, ne pitaj me ništa! Muke me spopale sa svih strana, ne znam kuda ću pre.
-Šta je bilo, nije valjda toliko gadno?
-Ma kurac nije... Otpustili me pre dve nedelje, zajeb'o sam neki ugovor sa "Lastom", pukla firma silne pare, 'teli i da me tuže, al' odustali... Posle toga saznam da mi se žena viđa sa Žikom Gembom, jebaću mu mamu mrtvu, samo da ga navatam.
-Ne seri, pa gde nađe sa njim... Pa nije valjda kar'o?
-Jok ti si!
-Ovaj... nisam, koji ti je kurac, šta lupaš, nemoj mene u to da uvlačiš!
-Ma beži, bre... Kao šlag na tortu, pošto se nisam treznio pet dana, zadnje sam pare propio, i preksinoć onako pijan kao Irac razlupam Puntom Đokarinog Audija, nemam pojma od čega ću štetu da mu platim. Na stranu to što sa vozačkom mogu da se pozdravim, ionako neću imati šta da vozim, koji će mi kurac.
-E, jebem ti život... Šta ćeš, što kaže moj Časlav, kad se natrti, ono se i naguzi. 'Ajde ne daj se, moram da idem po decu, sad će trening da im se završi.
Sinonim za manipulaciju uplašenom masom ljudi upućivanjem na pogrešnu stranu, preusmeravanjem njihovog gneva na neki manje-više imaginarni i irelevantni objekat pažnje, najčešće u ostvarenje cilja koji odgovara manipulatoru. Dokazi su krajnje nepotrebni i ne traže se detaljno i zdravorazumski. Na kraju krajeva, bitno je samo neko da najebe i masa zadovoljna.
Analogija na srednjovekovna „istrebljenja veštica“ kada bi neko to pokrenuo, najčešće svešteno lice uplašeno da vera vernika malo popušta, pa da se čisto učvrsti uz „provere“ optuženih kandidata, koje baš i nisu neophodne.
(Nekad)
- Pope, kuga nas podavi, pomresmo iako se svakodnevno po pet puta molimo! Šta više da radimo, to ne funkcioniše?
- Ma, meni se čini da imate neku vešticu u selu koja vam je to napravila vradžbinama. Da mi nju lepo nađemo i ispitamo.
- Tako je! Ali, ko bi to mogao da bude?
- Ma, na zadnjoj pričesti mi nije bila ona krojačeva žena.
- Istina! Ona je! Spalimo je!
- Čekajte, ljudi, treba biti siguran. Prvo da izvedemo probu. Bacićemo je u vodu. Ako se udavi, znači da je Bog hoće, te nije veštica, tražimo dalje. Ako ispliva, Bog je neće, kriva je i spalićemo je.
- Ima smisla! Ljudi, vile, kose i baklje u ruke i idemo kod nje! Možda i muža omađijala pa će da je brani, ponesite i konopac da ga vežemo!(Sad)
- Direktore, šta ovo bi? Ima li šanse da padne plata, ubismo se od posla, a para nigde. Propade firma!
- Vidi, i ja to primetio. Rek'o bi da onaj računovođa potkrada firmu. Mulja nešto oko računa, garant.
- Uuu, nije valjda?!
- Ma, skoro kupio auto. Dobro, jes' Punto, ali otkud mu kinta sa onom platom? I još parkirao na mom mestu, nisam imao gde da ostavim svog novog Mercedesa, čisto da me zavitlava. Osilio se, bre!
- E, ja video da sluša one metalike i te đavolije :prekrst: mora da ga đavo neki u'vatio.
- Eto vidiš! Nego, prepusti ti sve to meni, sačekaću još malo, pa kad ga namestim, ima da se priča!
- Tako, bre! Jedva čekamo to da vidimo!
Lično svojstvo koje bar pola biračkog tela uzima za presudni faktor kada odlučuje za koga će glasati. Nema veze ko je, šta je, šta nudi - bitno da nam je predsednik lep čovek, da se ne obrukamo kada ode u neku banana državu da rasprodaje državnu imovinu i da se bez pitanja izvinjava u ime svih nas.
- Za koga ćeš da glasaš na predsedničkim izborima?
- Kako za koga? Pa za Tadića!
- Opet ?!! Izvini, gde ono beše radiš?
- Ne radim. Bila sam prošle godine mesec dana probno u Maxiju, doduše sad se ta firma zove Delhaize. Na kraju su u radni odnos primili neku sisatu a meni dali 10.000 na ruke. I radila sam tri meseca pre četiri godine u nekom kombinatu, dok ih nisu uveli u stečaj, doduše platu još nisam dobila nego moram da se sudim ...
- A muž gde ti radi?
- Ne radi ni on, vozi neki taksi na crno pa od toga živimo. Ja i ne tražim posao, izbacili klince iz vrtića jer nismo plaćali, pa ih čuvam. Još se mama nešto razbolela a nema se za lekove, muka živa! Hoće i struju da nam seku!
- I zašto ćeš opet da glasaš za Tadića kad tako živite a on je na vlasti godinama?
- Pa ne mogu za Tomu! Čovek je izdao kuma, sve što priča laže, matora drtina ...
- Dobro, dobro ... ali zašto Tadić? Jel' on možda govori istinu?
- Pa ne baš ali najlepši je, moraš da priznaš! Baš je bio sexy u onoj potkošulji kad se vakcinisao a i građevinski šlem mu lepo stoji. Pljunuti Džordž Kluni! Mada se dvoumim, i muftija Zukorlić mi se čini markantan, podseća me na Sulejmana Veličanstvenog u onoj odori.
- Cccc ... a što malo ne razmisliš glavom i ne daš šansu opoziciji? Možda ljudi nešto promene nabolje, nikad se ne zna.
- Hoću i to! Glasaću u Beogradu na lokalnim izborima za onog malog Šarovića. On mi je sladak, liči na Kijanu Rivsa. Muž kaže da će za Jadranku Šešelj, lepa je žena.
Srž dobre reklame.
- Ljudi, ovako... Nije nam loš novi proizvod, ali prodaja je ispod očekivane! Naime, dizajn nove pivske flaše jeste jako dobro idejno rešenje, jeste prodaja krenula, ali mi, kao ozbiljna evropska firma moderne orijentacije, moramo i bolje od ovoga. Predlozi?
- Pa, bre, šefe, ne znamo... Nekako smo se istrošili sa idejama kod onog lubrikanta što dajemo na poklon uz flašu...
- Da se vratimo tradicionalnim vrednostima! Da mi lepo u reklamu ubacimo i dupeta i sise!
- Eeeee, da! Mož' ono kreativno, sedi društvance u kafani i bleji uz pivce i tek upadnu neke polugole prepičke koje nije imao ko da jebe, pa se svukle i utrčale u najbliži bircuz, logično.
- A u kadru, u prvom planu, flaša i njen novi dizajn, dok se u pozadini vidi napuderisan lik sa počupanim obrvicama, tesnom majicom i zagonetnim pogledom i osmehom kako pije naše pivo na cevčicu! Subliminalno!
- E, na kraju reklame, posle onog lika što izgovori ime piva muževnim glasom, mož' i on da ustane da sa njima igra i skakuće i kao slučajno kamera pređe i preko njegove guze!
- Tooo! Spoj tradicionalnog i modernog! Ispoštovali smo i one tradicionalne, a bogami i flafičaste i vilenjake. Ima reklama da bude hit, gledanija i od Montevidea!
- Ma, osvajamo i Noć reklamoždera, kad vam kažem!
- Taj rad! Što volim kad imam Crnce sa kreativnim ispadima...
Mrzovoljni,dzangrizavi,nervozni i histerični radnik koji prati sva pravila firme u kojoj radi jer misli da je odmah iza gazde,ima ih u svakoj firmi,prodavnici i slično a najviše u kladionicama,nema kladionice koja nema radnika ove vrste.
Tip ulazi u kladionicu.
Nervozus popizditis gazditis : Alo mali,stani.
Tip : Meni pričaš?
Nervozus popizditis gazditis : da da tebi,gde si se zaleteo?
Tip : pa ja da sastavim tiket.
Nervozus popizditis gazditis : ne može to tek tako,koliko imaš godina?
Tip : imam dvadeset.
Nervozus popizditis gazditis : i ti sad misliš da ću ja da ti poverujem? daj ovamo ličnu kartu!
Tip : Pa nisam poneo,evo zna me komšija Pera što je sad izašao,mogu da ga pozovem da garantuje za mene.
Nervozus popizditis gazditis : Sine,može da te zna i Boris Tadić,može čak i da garantuje za tebe ali ja opet ne mogu da te pustim dok mi ne doneseš ličnu kartu.
Tip : Jednostavno ću da promenim kladionicu.
Tip izlazi.
Nervozus popizditis gazditis : Gledaj ga mali al je bezobrazan,pa sad će on da vidi,ima da zovem sve kladionice ima da mu zabrane pristup na dvadeset metara od kladionice,on će meni tu idem u drugu kladionicu,on očigledno ne zna ko sam ja i koja je ovo firma,ma mi imamo najbolje kvote,sisteme,aparate,rulete pa ja ne znam šta više može,samo kod nas ljudi izlaze na tikete kod drugih samo izlaze na vrata,kakvu reklamu imamo na tv-u,o teletekstu i da ne pričam,na svim televizijama smo i on meni tu našao da kaže da će da menja kladionicu.
Termin pretežno sportske provinijencije za igrača koji se ponajviše trudi na terenu. Pomenuti ne mora obavezno biti i MVP, ali je od strane objektivnih posmatrača van prostora za igru u datom kontekstu gotovo jednoglasno označen kao MTP, da ne kažem "most TRYING player", hehe.
ON jebeno trči, skače, čuva, uklizava, preuzima, "kvari" jebenu igru protivnika, popunjava eventualne rupe u odbrani i, uostalom, na svaki drugi način entuzijazmom nadomešćuje to što sa sportom u bíti blage veze nema. Dobro, možda je "blage veze" pomalo i preoštra kategorizacija, ali se jedna radilica u svakom slučaju ne da pohvaliti nekom specijalnom tehnikom i(li) vizijom u svojoj igri. Treba ipak napomenuti da narečenu laskavu funkciju ima najmanje jedan član svake sportske momćadi, ako ne i njen gro...osim, razume se, golmana koji je i tradicionalno najveća lenčugetina.
Ko je radilica u tvojoj reprezentaciji?
Aca Lokner-Loki: ...a onda je nastupio 28.minut i velika radost nekih 20-ak najvernijih navijača ćićevačke "Lokomotive" koji su u privatnoj režiji doputovali da bodre svoje ljubimce: loptu je na sredini terena oduzela radilica gostujuće ekipe, legendarni Dušan Knežević Baki, prosledio je k'o na tacni sjajnom napadaču Krsti Mišanoviću a ovaj se kao furija stuštio ka golu do tada nesavladivog Mladena Gajića i veštim udarcem poslao loptu u donji desni ugao mreže. 1:0 za "Lokomotivu", igrao se 28.minut, loptu je sa centra na znak autoritativnog sudije Tujundžića izveo Almani Sise, omaleni Nigerijac u redovima Big Bula iz Bačinaca i, neki kažu, brat od tetke čuvenog Đibrila Sisea koji svoj fudbalski hleb trenutno zarađuje u Bastiji, Francuska...
---------------------------------------------------------------
- Pa, do jaja je tebi ovde, brate, reala. 'Nači, imaš platu u fulu, kancelariju, vrhunski komp, kolege sve okej likovi - mislim, koliko sam ja mog'o dizvalim...Ono, jedini rebus je, ustvari, šta ćeš im TI, koji kurac, hehe?
- Brate...Ovo je ozbiljna internacionalna firma, ljudi 'oće da stvore diverzitet mišljenja koji će opet da stvori kreativnu ili kreativniju radnu sredinu, kapiraš? Ščuo ti nekad za brejnstorming?
- Jesam, brate, i obzirom da te znam čitav život i dalje ne kapiram gde se ti tu uklapaš...
- Ja mislim, tebra. I svaku ideju koju dobijem tim procesom ja predstavim na sastanku i onda polemišemo o tome...
- Aha, znači ipak treba nešto da pišeš, crtaš grafikone, istražuješ podatke i to?
- Ma, jok, bre, imamo dve radilice u firmi, Kinezi neki, e pa oni...Kad smo već kod toga - 'si za kafu neku, sokić, slatko-kiselo-ljutu supu...?
Ništa bolje za testiranje jačine ljubavi, iskrenosti i sigurnosti u sebe, odnosno partnera. Ljubav u kojoj nastaje strah zbog distance, umesto zbog nesigurnosti u nju i vremena između viđanja koje je uslovljeno mogućnošću koliko se često mogu viđati.
1. Mogućnosti i još po nešto:
Devojka iz Resnika, momak iz Borče (student, koji nema auto i puno para)- Žali se najboljoj drugarici:"Ubija nas daljina. Viđamo se 2 put sedmično. Ne osećam se ispunjeno. Tvoj dečko (ćale mu ima firmu, pun ko brod, vozi dobro auto, ništa ne radi) dolazi svaki dan, bar jednom kod tebe ili po tebe, a živi u Mladenovcu..."
Posle raskida, ta ista ima momka iz Kragujevca (kojem je ćale u stranci, tako da je na malog građevinska firma)- Priča sa istom drugaricom:
- Jao, kako sam srećna sa Darkom! Super nam je!
- Kako to da ti sada ne smeta daljina?! Kragujevac je na 140 kilometara, a Borča na 25?!
- Pa, dolazi skoro svaki dan kod mene ili po mene!2. Jačina ljubavi i iskrenost:
Dve Novosađanke (nek budu Ana i Ivana), a momci im iz Beograda, veze im počele približnog datuma i posle mesec dana sestre i prijateljice prozivaju Anu:
- Što si se toliko zaludela tim tvojim Nikolom (koji radi kod privatnika, pa mu se radno vreme otegne i do 21 h, te ima malo slobodnog vremena), kad ti dolazi jednom sedmično, a onaj Ivanin Peđa (koji ima mogućnosti, pa tako ordinira po Srbiji) skoro svaki dan?! Sjajno se zezamo kad god dođe!
Posle par meseci, okupilo se društvo na roštilju na Salašu, Nikola (koji je dolazio kad god je mogao) zaprosio Anu pred čitavim društvom. Drugarice čestitaju Ani sa hvalospevima:
- Kako je divan dečko! A ne onaj Ivanin smrad! Zamisli, toliko se lik pretvarao, a u Beogradu ima devojku koju je verio! U drugom je stanju! Na FB je Ivana saznala! Na bensedinima je od kad se čula posle sa njim, kad joj je rekao da mu je to devojka već 3 godine!3. Sigurnost u sebe i partnera:
Herceg Novi, pričaju dva druga:
- Brate, šta ćete ti i mala sada kad je ona otišla u Beograd da studira? Šta misliš, da će tamo da misli na tebe?! Žurke, klubovi, pa druženje sa kolegama...
- Ma, ko joj j$%& mater! I ja ću da guzim šta stignem! Ajmo noćas u Kotor u Maximus!Imena, priče i lokacije su slučajne. Glavne uloge mogu biti obrnute.
Motiv iz makedonske narodne pošalice nakratko pomenute u kultnoj pripoveci iz NOB-a o Trajčetu partizanen banditen sa Karaormana i njegovom magaretu Dorču, ili Dorčetu ili kako već nalaže lokalna gramatika.
Glavni junak te priče je jedan poturica, kakvih je inače u tim krajevima bilo izobila uprkos plemenitoj krvi Aleksandra Makedonca koja samoproklamovano šiklja njihovim venama. Dakle, kako poturica generalno i nije bio neka retka pojava tako i ovaj naš nije bio po mnogo čemu poseban i da ne bi krajnje egzotičnog razloga njegovog turčenja niko, vaistinu, ne bi ni znao za njega. Naime, za razliku od ostalih koji su se, jelte, turčili da bi posle mogli da se turče po kraju on se proturčio, verovali ili ne, samo zato što mu se u jednom momentu dojeo pasulj. Možda će neko ovde i da zavrti glavom u neverici jer je FYR Makedonija po kvalitetnom pasulju čuvena, ali eto, njemu je dojadio, jeo ga danas, jeo ga juče, jeo ga sutra, uglavnom dodijalo mu je i seme zla tako bi posejano i strpljivo je čekalo trenutak da proklija.
Zaplet čitave priče kreće jedne vedre letnje večeri dok je naš pasuljar punog stomaka i obuzet crnim mislima kretao u kafanu. Sad, svi mi znamo da je kafana vazda bila najbolji lek svim brigama i svega ovoga sigurno ne bi bilo da ga neki šejtan nije naveo da preseče skraj šiptareve slast'ćarne gde je ugledao svog prvog komšiju kako se sladi baklavom i bozom. Nisu mu ni sline čestito krenule a već mu je sinulo, postaće Turčin pa će i on barabar s njima da jede tulumbe kao što je još Marija Antoaneta zapovedila. Kako je naumio tako i bi, namah ti se naš potomak osvajača Evropa i Azije oseti kao potomak Muhameda, nabavi čalmu i aleve šalvare ojačane na kolenima pa krete u mesnu zajednicu da se tako i izjasni. Lokalni Turci i poturci se tu, jasno, razduševiše i napraviše mu merhaba parti, a pošto beg naravno nije cicija doneo je svako i prigodne poklone, rezervnu čalmu, pojas sa pirotskom šarom, šiljate papuče za šutiranje kmeta... uglavnom bilo je svega i svačega. Oduševljen, naš ti hajvanlija zasede za trpezu i imade šta da vidi, prvo jelo koje su pred njega izneli beše pasulj. Kad je ugledao svog starog dušmanina novopečeni turčin pršte u smeh i reče: "pasuljča se eto otarasio nisam, a upravo mi pade na um da kao Turčin ne mogu više ni u onu kafanu gde sam išao na po digestiv snogu", i tu umre od žalosti.
Dakle, poenta ove priče je da su ti neke stvari jednostavno suđene i da, koliko god se korpcao, od njih ne možeš uteći.
- Tata, mogu napolje da se igram lopte?
- Znaš kako sine, koliko god mi se ta ideja sviđala ja jednostavno nemam para da te proguram kroz omladince tako da se bojim da od tebe nikad neće biti fudbalera. Nego jebeš loptu, bolje ti sedi i uči da ne bi posle istovarao šlepere.
...
- Evo diploma! I da znate najbolji sam u generaciji, prosek devet-osamdeset.
- Joj sine dođi da te ljubi tata, prvi inženjer u familji jebem li im majku neuku svima. Idemo sutra u bubanj potok da ti biramo jednog očuvanog jugića da ima dika tatina u čemu na posao da ide i curice da ganja.
- Nemoj tata, ne treba, to ti je štek za sahranu, skupljaš već deset godina...
- Ne! Neka me sahrane i u najlon kesi ali MOJ sin ne ide peške na posao.
...
- Dobro, vidim tu ste sva četvorica što ste prošli konkurs. Ooo šta ima Đole, kako matori? 'Si mi dobar Gile, ka'ćemo opet u štetu, a i ti Kizo da ideš ovaj put, nemoj opet da si sisa... e, koji si ti beše tamo?
- Petar Petrović, imao sam najbolje kvalifikacije na konkursu.
- Aaa, taj, e brate do jaja što si tu, upravo stigao šleper cigara od Mila, idi pomozi da se istovari.
- Ali vi ste rekli da vam treba inženjer elektrotehnike...
- Treba, treba, mislim trebaće posle, crkle i neke sijalice u holu. Međutim mi smo ti ovde ozbilja firma i imamo prioritete, a to je, zna se - šleper. Imaš tamo u špajzu kombinezon, tvoj broj. Aajmo batice, jen, dva, tri, udarnički!
Pojava mladih haj nehaj anketara na gradskim pločnicima koji po sunčanom danu prilaze prolaznicima sa ponudom dobro plaćenog posla.
(Beogradski Trg republike, fontana radi, dva klinca ližu sladoled i klate nogama sedeći na zidiću. Prilazi im treći klinac sa fasciklom koju drži kao bebu.)
- Ćao momci, imate malo vremena?
- Liz liz srk srk...
- Da li vas interesuje posao u dobroj firmi?
- Liz srk...
- Pa evo, znači, radi se potpuno koliko hoćete, mislim vi odlučujete o tome, vi ste kod kuće i totalno sami radite kad hoćete. Znači, to je posao koji se radi od kuće, vi biste bili savetnik i radili biste...
- Liz... SAVETNIK?
- Normalno, vi telefonom pozivate naše klijente i intervjuišete ih o tome da li su zadovoljni deterdžentom koji distribuira naša firma, i onda, znači, javljate nama kakvi su rezultati...
- A kakav savet očekujete od mene?
- Pa, mislim, znači, vi zovete klijente i javljate nama kako su oni zadovoljni...
- Čuo sam to ali kakav savet vam treba povodom toga? Rekli ste da tražite savetnika?
- Znači, vi sami odlučujete o tome koliko radite, totalno ste slobodni, i kad zovete onda zovete nas...
- Alo, sine, tražiš savetnika?
- Znači, vi totalno sami radite...
- A kako ja znam koga da zovem? Vi mi dostavljate spisak vaših kupaca? Otkud znate ko vam je u Tempu kupio deterdžent?
- Znači, vi treba da zovete po imeniku, i kad nadjete nekoga ko je kupio naš deterdžent onda ga pitate da li...
- Dakle, zovem kako padne pa kad nabodem?
- ... znači, vi radite koliko hoćete, i kad nas...
- Jel tebi sunce udarilo u glavu, oćeš malo sladoleda?!? A ko meni plaća telefon za taj poso?
- Znači, vi zovete telefonom kupce našeg deterdž...
- Ajde skipuj preko toga; ko plaća telefon?
- Pa, znači, vi zovete i beležite svakog kupca na koga naiđete, i za svakog kupca mi vam plaćamo 100 dinara. Vi znači dobijete listu sa pitanjima koja morate da ga pitate...
- Koliko pitanja ima?
- Evo (vadi iz fascikle, listovi mu padaju po zemlji)... evo, to je upitnik...
- Sine, ovde ima šest listova, gusto kucanih... ima oko 300 pitanja rekao bih...
- Vi, znači, sasvim sami radite i možete da koliko hoćete...
- Ko plaća telefon?
- Znači, si ste potpuno slobodni da radite koliko...
- TELEFON, BRE, KO PLAĆA TELEFON?!?!?
- Znači, vaš telefon, kućni, i vi možete potpuno sami da...
- Znači ja plaćam telefon, jel da? Ja plaćam? Pa jel ti znaš koliko ja moram da zovem ljudi u ovom gradu dok nabodem jednog dilbera koji je prao gaće tvojim praškom da bih onda s njim gulio trista pitanja, a za sve to mi ti plaćaš sto kinti?!? Pa, sine, jesi ti normalan?
- Vi, znači, radite slobodno, potpuno koliko hoćete, i to od svoje kuće...
- MRŠ U PIZDU MATERINU I TI I TVOJ DETERDŽENT!
(Anketar se okreće, prelazi dva metra i prilazi dvema devojkama koje sede na istom zidiću, ližu sladoled, slušaju celu konverzaciju i kikoću se).
- Ćao, devojke, imate malo vremena?
(Devojke se prevrću na travu od smeha)...
Bespomoćno kukanje nad tužnom sudbinom kojoj nema promene, uz istovremeno prihvatanje situacije takvom kakva jeste.
Smej se, klovnu, dok ti teku suze.
Još jedno pivo... možda dva... ono najjeftinije, šest deci za cenu pola litre. Jebiga Bukovski, ne volim žestinu pa moram pivo, ali ne mogu da biram tamni Ginis nego uzmem ono koje džepu prija.
Dok se tanka čorba lagano greje na poklopcu šporeta na drva nekom užasno smrde neoprane čarape...
Nema struje, u polumraku kucam ove retke na izandjaloj Olimpiji koju sam pronašao na djubrištu. Fali joj slovo dj pa kucam dj umesto njega. Papira ima, fala Bogu, firma u susedstvu štampa gomile svakog dana pa im ostaju jednostrane greške sa savršeno dobrom belinom na drugoj strani. Tako to ide u životu, nekom jednostrana greška u štampi, drugom ona druga strana savršeno ispravna i dobra.
Dečurlija galami pod prozorom, neki je skup u pitanju, oni hoće prava koja mladosti pripadaju, oni drugi hoće prava koja su njihovim mladostima uskraćivana, meni drugo pivo stiže lagano do dna ma koliko sporo ga ispijao. Ja nemam prava, ali ih i ne tražim, meni je dovoljna izandjala Olimpija i druga strana tudjih grešaka na kojoj mogu pisati svoju ispravnost i ravnodušnost prema cikličnim promenama onih koji traže i onih koji dobijaju kad im više nije potrebno nego samo sipaju u beskrajnu provaliju zapamćenih htenja i nezadovoljenih gladi...I, znaš šta Bukovski? Jebi se i ti i tvoje ravnodušne priče, šatro mudrosti i tajanstvene lepote, znam te ja dobro. Ugrejala mi se čorba, imam još jedno pivo za posle večere, papira za celu noć pisanja pod svetlošću ulične lampe ako mi je opet ne ugase.
Potrajaće do jutra, neću ni ja duže...
Prijateljstvo je pojam koji je, moglo bi se reći među ljudima prisutan otkako postoji čovečanstvo. Svako od nas ima nekog prijatelja s kojim provodi određeni deo vremena, dok za one koji nemaju nikoga za prijatelja, obično kažemo da su to usamljene osobe. Prijateljstvo je veoma bitna stvar u životu. Prijateljstvo može uticati na naše živote u tolikoj meri, da mnogi provode sretan i ugodan život zahvaljujući prijateljstvima koje imaju. Zanimljivo je da to jeste definicija prijateljstva.
Ali mi danas živimo u turbolentnim vremenima, u kojima ni prijateljstva nisu što su nekad bila. Često smo puta prekinuli prijateljske veza, dok one koje još traju nemaju svetlu budućnost. Ljudi su toliko postali teški za komunikaciju, da stalno slušamo o nekim svađama u društvu.
Nestalo je solidarnosti, humanosti, iskrenosti i ostalih osobina bez kojih je kvalitetno prijateljstvo, gotovo ne moguće ostvariti. Kako su samo lepa bila ona nekadašnja prijateljstva, koja su sklapana iskreno i koja su dugo trajala, skoro do smrti. Nekada je parola prijateljstva bila ''U dobru i zlu'' ali je danas spala na onu staru narodnu izreku ''Dok je bilo para bilo je i drugara''.
"Čovek je čoveku vuk".
- Kume, imam molbu za tebe!
Molim te, hocu da kupim kucu na kredit za nas troje, ali mi treba neka stambena jedinica da je stavim pod hipoteku...ti znaš da ja to nemam, inace ne bih ni kupovao kucu! Pa te molim 'el ti nije problem da na tvoj stan stavim hipoteku? Ti znaš da ja imam firmu pa ću sve redovno plaćati, nemaš potrebe da brineš!- Znam bre kume, može bre! Pa zašta kumovi služe?!
Prođe par godina ovaj što mu kuća pod hipotekom se razveo, dao stan da se prodaje, da bi podelio imovinu. Zove kuma da prebaci hipoteku sa njegovog stana na stan kumove rođene sestre.
- Alo kume, kako si? Šta radite ti i tvoji?
- Evo kume, dobro smo! Svi smo zdravi i dobri! Kad ces do nas da ti pokažem kako sam firmu proširio? Nego jesi li hteo nesto kume?
- Jesam kume! Hocu da te pitam kad ćes hipoteku sa mog stana da prebaciš na stan od tvoje sestre? Znas i sam da sam se razveo pa i da prodajem stan... Nece ga ni pogledati kad je pod hipotekom...
- Kume, pa kad prodaješ stan kad ti se bliži slava? Gde ces slavu da proslaviš ako si već našao kupce za stan?! pita on cinično..-Pa kume u svom stanu ali kao sto ti rekoh skidaj hipoteku sa mog stana, jer ga neću ni prodati! ..molećivim tonom kaže on
- E kume, moras malo da pričekaš znaš firma mi loše stoji, para nemam da plaćam papirologiju, a i znaš da sam kredit uzeo u švajcarcima.!!- besno će ti on
- Dobro kume čekaću, ali ubrzaj malo!
spusta slusalicu i pomisli , e koja sam ja budala bio , učinim nekom najboljem drugu- kumu, pa jos ovde ispadnem kriv i lud ...E moj KUME!!!
Klasična fraza, rečenica kojom svaka baba, strina, keva, tetka, snajka, komšika, koleginica, ciganka gatara, a ponekad i poznanik gospodin, upotpunjava razgovor nakon priče o detetu, pa kakvo god ono bilo. Samo da ljudi znaju da oni žele svako dobro njima i njihovoj dečurliji.
- Zdravo, kolega! Pa šta ima, kako si? Kako ti onaj mali zvrk?
- Ma šta mali, polazi u školu na jesen.
- Ozbiljno, nisam ga videla ko zna koliko dugo... Pre nego što nam je firma propala.
- Idi, ne bi ga poznala, kažu ljudi, što je stariji sve više liči na mene...
- Stvarno? Eh, pa dobro šta sad... Samo nek' je on živ i zdrav!
__________________________________________________________- Baba, Marko se svaki dan fiksa, šmrče ko neiživljena stoka propala, mota travu, pare samo baca na tu gudru bre! Non-stop naduvan, navaren, urađen ko Ejmi u Bg-u svaki dan! I ti mu još daješ kintu kad god ti traži!
Baba iako ič nije razumela iz ovog izdiranja prsnutog unuka, odgovara:
- Pa sine, on je meni isto k'o i ti, ja vas volim podjednako. Kad baba ima pare, baba uvek da. I uvek će, samo nek je on meni živ i zdrav!
_______________________________________________________________- Svakog meseca bar dvaput idem u školu da pitam profesore kako napreduje moje dete u gimnaziji i mogu ti reći, svi ga vole, kažu divno jedno dete! Vaspitano, fino, uči... Kako tvoj Pera?
- Ma on ti je propalitet. I roditeljski sam počela da izbegavam od sramote. Lešila sam ga ja ga svaki dan sa granom od višnje, onom gipkom, kad opauči, bridi mu dupe tri dana. I jok, ne vredi ništa. Neće da uči pa to ti je. Ima silne ocene za popravni, a matematičarka me jednom srela na ulici i prepoznala me, sve joj jebem šašavo. Kaže, ima devet kečeva u dnevniku, a prepisao od nekog štrebosa za kontrolni i dobio 5, ali džabe. Upalo mu to ko šljiva u govno, ne može da ga izvuče. Ne znam, ne znam šta ćemo s njim, pojede mi džigericu i bubrege i žlezde nadbubrežne. Izludi nas oboje!
- Ajde ajde, nemoj tako. Popraviće se on, samo nek' je živ i zdrav. Al' neka ne zove mog Acu često, nešto je zauzet u poslednje vreme. Ajde zdravo...
Narodna poslovica koju je osmislio neki naš pijani predak, a koja baš lepo opisuje ljude koji kasno kažu ono što misle; ili učine/kažu nešto pogrešno, pa se vade da su u stvari mislili jedno, a uradili/rekli drugo. Ali kurac. Naš predak je osmislio ovu kovanicu da ih spusti.
Jebo im je kevu.
Postoji i oblik ove izreke: „misliti, srati i cveće brati nisu isto,“ oba oblika su veoma zastupljena (prvi u seoskim sredinama, drugi u urbanim, gradskim)
GODINA 1965.
„Radovane, ajmo kući, brzo!“
„Šta ti je sad,ženo, još nisi nabrala cveća da staviš u vazu na heklani stonjak što je na televizoru!?“
„Da, ali ide mi se u ve-ce! Velika nužda!“
„Sad mi kažeš, kad smo skoro stigli! Što nisi išla pre nego što smo pošli u livade?“
„A mislila sam ići, ali nisam, otkud znam! Mislila da ću izdržati!“
„E, jedno je misliti, drugo srati, a treće cveće brati! Seri sad ovde!“ (gucne rakije iz čokančića) „U, baš mi se sviđa ova izreka. Zapamtiću je. Možda se ustali.“
„To nije izreka. Naberi mi komuše od kukuruza da obrišem dupe.“
„Što nisi uzela ranije, ženska glavo, znaš ti gde je kukuruz odavde posejan?“
„A mislila sam uzeti, ali nisam.“
„E, jedno je misliti, drugo srati, a treće cveće brati! (mlati srednjim prstom) Ooopaaaa! Opet sam ti uter’o!“
„Valjda bi sad bilo logičnije ’a treće komuše brati’ , ne cveće?“
„Mrš u pičku materinu!“GODINA 1970.
Otac porodice ulazi besno u kuću, ( čovek kalupa Paje Vujisića, znači pravi muškarac, a ne kao ove metro pičke), skida sako i košulju i ostaje u potkošulji.
„A nek se nosi i šef, i firma i Miroljub ušljivi u pi-čku le-pu materinu!“ seda za sto, flaša rakije i čašica ga već čeka, naginje dve na eks. Žena polako postavlja tanjir i sve za jelo, sin hipik sedi za stolom sav mlitav. „Jebem im ja seme i pleme, meni tako da...Zgaziću ih!“
„Ćale...Nemoj tako. Mir. Neka vlada mir.“
„Šta sereš ti, pička ti materina?! Ženo, šta sere ovaj?!“
„Umesto što psuješ i pretiš treba da voliš...Ne da gaziš ljude, već da sadiš cveće!“
„Šta da radim?“
„Da sadiš cveće.“
„Kakvo cveće, šta sereš?“
„Ne serem, ja tako mislim.“
„Jok, sereš.“
„Jer sve se svodi na isto: mir, ljubav, tolerancija. Sve je to isto.“
„E, misliti i srati i cveće brati nije isto. Neću dočekati da odeš u vojsku. Jebem ti mater, kakvog te skrnavog rodila. Šta si rodila ovo govno!?!“
Svemoguca sprava, koja je u stanju da zameni sve moguce i nemogucne kucne alatljike prilikom njihovog kvara,udara groma i slicno. Iako je i sam motor od veš-mašine na svom prvobitnom polozaju zavrsio dugogodisnju karijeru, ni pod kojom tackom se isti ne baca u smece, ili jos gore, ne daj Boze, daje prvom komsiji da ga popravi. Jer doticni ga nikada nece vratiti, sta vise, iskoristice ga za ono sto je bas vama padalo na pamet, a nista bili kadri da ga 'opravite.
O, komsija, kako je? Vidim vredan si, ako ako !! (doticni komsa sisa travu u svom dvoristu, i sa ponosom gura kosilicu)
O, pa nova kosilica!! Jesi to sam pravio komso.. ??
Sam, sam, od motora od veš-mašine(kez mu se rasirio oko glave)!! sta covek moze sa njegovih 10 prstiju, toj je cudo!!---------------------------------------
Jednodnevno klanje pilica, posao odmakao od jutros, svi pilici poklani, na red doslo cerupanje.
E, moj Milorade, da se nisi posvadjao sa komsijom Stojanom, sad smo mogli od njega da uzmemo cerupaljku, a ne da se mucimo ovde, ruke ce da mi se osuse!!
Kakvu cerupaljku?? odakle mu cerupaljka??
E Milorade, jos od prosle zime je sebi napravio cerupaljku, a ti ne znas ni kajiš-ventilator u autu da zamenis bez majstor-Slavka!!
Kako je cerupaljku napravio, vrag ga odneo(nervira se, jer stvarno ni kajiš ne ume da zameni)??
Pa zna covek znanje, uzeo stari motor od veš-mašine, kaze mi Jovanka, da je za nedelju dana sve napravio!! za jedan dan ocerupa 30 pilica!!
-----------------------------------------
Radovane, nesreco jedna, tri godine te molim da kupis cirkular za drva, od kad se Milica udala za onog neradnika, ima nas šestoro u kuci, 12 metara drva svake godine treba da isecemo!! Necu vise da se brukam, da uzimam od Stanojka njegov, kupi vise taj cirkular, sramota me je vise!!!
Majke mu ga svalim, odakle Stanojku pare za cirkular... On ne radi, firma mu u stecaju, zena radi kod Boleta u podrumu pica...
Pa nije sve u parama, moj Radovane, covek uzeo motor od veš-mašine, i za tri dana napravio cirkular, a sece samo 3-4 metra svake godine!! A ti ne znas ni sijalicu da zamenis, nesreco jedna!!
Da ne navodim više primere, samo ukratko: motor za razanj, ciganska sprava za pokretanje ringispila na vasarima, pumpa za bunar u vojvodjanskim krajevima, levator za kukurus(isto u vojvodjanskim krajevima), pojilica za pilice(moj deda licno pokusao da napravi, ali je zajebao nesto sa strujom, pa zamalo nije celu šupu zapalio), i tako u nedogled...
Jos nije naucno dokazano, ali se sumnja da je bilo pokusaja, da se i muzalo za krave napravi...(a neke tamo budale daju po 10 000 Jevreja za te spravice)
