Onaj koji uradi sve na lakši način, bez mnogo muke, a to na kraju bude i mnogo bolje nego što je on u stanju bilo šta da izvede. Dok se drugi satraše da urade nešto na najbolji mogući način, njemu život, iz nekih nama nepoznatih razloga olakšava svaku stvar koje se dohavati, bilo da je u pitanju polaganje ispita, nalaženje posla ili recimo muvanje riba. Šmokljan koji inače nema veze sa bilo čim ali eto recimo da ga sere, u nedostatku bilo kakvog realnog objašnjenja. Nekoga Bog voli i to je to....
- Dete sa sela, ceo život rinta, bori se sa ralom i volovima, kada je konačno uspeo da pobegne sa sela i upiše studije, konobarisao preko noći, fizikalisao preko dana da bi platio iste, ni sam ne zna kad je stigao da uči, a u međuvremenu čak slao i svojima novac kući na selo jer je otac ostao bez penzije, pošto mu privatizovana firma nije uplaćivala penzijsko zadnjih devet godina. Uspeo nekako da završi faks, ni on sam ne zna kako a naravno posla nigde ni od korova. Na kraju, ostaje zadovoljan što ga je upamtio majstor s kojim je fizikalisao za vreme studiranja, pa će nekako da se skrpi dok ne naleti nešto bolje....
- Zgradski pacov, rođen pod srećnom zvezdom, nikada ništa od kašike teže nije digao, ćale i keva doktori, profesori, a on treba samo da se pojavi na ispitima u svom novom mercedesu, pošto je sve već rešeno u nekom restoranu posle neke skupe večere. Čeka ga direktorsko mesto u nekoj od ćerki firmi, koje drži ćale, tako da ga zabole uvo i da usere nešto, rešiće tata već nekako, navikao je tako odavno. Bez mnogo truda u životu ima mnogo toga.
-Nekoga Bog voli a nekoga testira, valjda sve to u životu mora jednom da dodje na neku pozitivnu nulu...valjda....
Prostonarodna verzija izreke po kojoj nesreća nikad ne ide sama.
-Pa 'de si, Ćomi, jebem ti šurnjaju, Nema te k'o da si za kredenac zap'o!
-Pusti, brate, ne pitaj me ništa! Muke me spopale sa svih strana, ne znam kuda ću pre.
-Šta je bilo, nije valjda toliko gadno?
-Ma kurac nije... Otpustili me pre dve nedelje, zajeb'o sam neki ugovor sa "Lastom", pukla firma silne pare, 'teli i da me tuže, al' odustali... Posle toga saznam da mi se žena viđa sa Žikom Gembom, jebaću mu mamu mrtvu, samo da ga navatam.
-Ne seri, pa gde nađe sa njim... Pa nije valjda kar'o?
-Jok ti si!
-Ovaj... nisam, koji ti je kurac, šta lupaš, nemoj mene u to da uvlačiš!
-Ma beži, bre... Kao šlag na tortu, pošto se nisam treznio pet dana, zadnje sam pare propio, i preksinoć onako pijan kao Irac razlupam Puntom Đokarinog Audija, nemam pojma od čega ću štetu da mu platim. Na stranu to što sa vozačkom mogu da se pozdravim, ionako neću imati šta da vozim, koji će mi kurac.
-E, jebem ti život... Šta ćeš, što kaže moj Časlav, kad se natrti, ono se i naguzi. 'Ajde ne daj se, moram da idem po decu, sad će trening da im se završi.
Sinonim za manipulaciju uplašenom masom ljudi upućivanjem na pogrešnu stranu, preusmeravanjem njihovog gneva na neki manje-više imaginarni i irelevantni objekat pažnje, najčešće u ostvarenje cilja koji odgovara manipulatoru. Dokazi su krajnje nepotrebni i ne traže se detaljno i zdravorazumski. Na kraju krajeva, bitno je samo neko da najebe i masa zadovoljna.
Analogija na srednjovekovna „istrebljenja veštica“ kada bi neko to pokrenuo, najčešće svešteno lice uplašeno da vera vernika malo popušta, pa da se čisto učvrsti uz „provere“ optuženih kandidata, koje baš i nisu neophodne.
(Nekad)
- Pope, kuga nas podavi, pomresmo iako se svakodnevno po pet puta molimo! Šta više da radimo, to ne funkcioniše?
- Ma, meni se čini da imate neku vešticu u selu koja vam je to napravila vradžbinama. Da mi nju lepo nađemo i ispitamo.
- Tako je! Ali, ko bi to mogao da bude?
- Ma, na zadnjoj pričesti mi nije bila ona krojačeva žena.
- Istina! Ona je! Spalimo je!
- Čekajte, ljudi, treba biti siguran. Prvo da izvedemo probu. Bacićemo je u vodu. Ako se udavi, znači da je Bog hoće, te nije veštica, tražimo dalje. Ako ispliva, Bog je neće, kriva je i spalićemo je.
- Ima smisla! Ljudi, vile, kose i baklje u ruke i idemo kod nje! Možda i muža omađijala pa će da je brani, ponesite i konopac da ga vežemo!(Sad)
- Direktore, šta ovo bi? Ima li šanse da padne plata, ubismo se od posla, a para nigde. Propade firma!
- Vidi, i ja to primetio. Rek'o bi da onaj računovođa potkrada firmu. Mulja nešto oko računa, garant.
- Uuu, nije valjda?!
- Ma, skoro kupio auto. Dobro, jes' Punto, ali otkud mu kinta sa onom platom? I još parkirao na mom mestu, nisam imao gde da ostavim svog novog Mercedesa, čisto da me zavitlava. Osilio se, bre!
- E, ja video da sluša one metalike i te đavolije :prekrst: mora da ga đavo neki u'vatio.
- Eto vidiš! Nego, prepusti ti sve to meni, sačekaću još malo, pa kad ga namestim, ima da se priča!
- Tako, bre! Jedva čekamo to da vidimo!
Lično svojstvo koje bar pola biračkog tela uzima za presudni faktor kada odlučuje za koga će glasati. Nema veze ko je, šta je, šta nudi - bitno da nam je predsednik lep čovek, da se ne obrukamo kada ode u neku banana državu da rasprodaje državnu imovinu i da se bez pitanja izvinjava u ime svih nas.
- Za koga ćeš da glasaš na predsedničkim izborima?
- Kako za koga? Pa za Tadića!
- Opet ?!! Izvini, gde ono beše radiš?
- Ne radim. Bila sam prošle godine mesec dana probno u Maxiju, doduše sad se ta firma zove Delhaize. Na kraju su u radni odnos primili neku sisatu a meni dali 10.000 na ruke. I radila sam tri meseca pre četiri godine u nekom kombinatu, dok ih nisu uveli u stečaj, doduše platu još nisam dobila nego moram da se sudim ...
- A muž gde ti radi?
- Ne radi ni on, vozi neki taksi na crno pa od toga živimo. Ja i ne tražim posao, izbacili klince iz vrtića jer nismo plaćali, pa ih čuvam. Još se mama nešto razbolela a nema se za lekove, muka živa! Hoće i struju da nam seku!
- I zašto ćeš opet da glasaš za Tadića kad tako živite a on je na vlasti godinama?
- Pa ne mogu za Tomu! Čovek je izdao kuma, sve što priča laže, matora drtina ...
- Dobro, dobro ... ali zašto Tadić? Jel' on možda govori istinu?
- Pa ne baš ali najlepši je, moraš da priznaš! Baš je bio sexy u onoj potkošulji kad se vakcinisao a i građevinski šlem mu lepo stoji. Pljunuti Džordž Kluni! Mada se dvoumim, i muftija Zukorlić mi se čini markantan, podseća me na Sulejmana Veličanstvenog u onoj odori.
- Cccc ... a što malo ne razmisliš glavom i ne daš šansu opoziciji? Možda ljudi nešto promene nabolje, nikad se ne zna.
- Hoću i to! Glasaću u Beogradu na lokalnim izborima za onog malog Šarovića. On mi je sladak, liči na Kijanu Rivsa. Muž kaže da će za Jadranku Šešelj, lepa je žena.
Srž dobre reklame.
- Ljudi, ovako... Nije nam loš novi proizvod, ali prodaja je ispod očekivane! Naime, dizajn nove pivske flaše jeste jako dobro idejno rešenje, jeste prodaja krenula, ali mi, kao ozbiljna evropska firma moderne orijentacije, moramo i bolje od ovoga. Predlozi?
- Pa, bre, šefe, ne znamo... Nekako smo se istrošili sa idejama kod onog lubrikanta što dajemo na poklon uz flašu...
- Da se vratimo tradicionalnim vrednostima! Da mi lepo u reklamu ubacimo i dupeta i sise!
- Eeeee, da! Mož' ono kreativno, sedi društvance u kafani i bleji uz pivce i tek upadnu neke polugole prepičke koje nije imao ko da jebe, pa se svukle i utrčale u najbliži bircuz, logično.
- A u kadru, u prvom planu, flaša i njen novi dizajn, dok se u pozadini vidi napuderisan lik sa počupanim obrvicama, tesnom majicom i zagonetnim pogledom i osmehom kako pije naše pivo na cevčicu! Subliminalno!
- E, na kraju reklame, posle onog lika što izgovori ime piva muževnim glasom, mož' i on da ustane da sa njima igra i skakuće i kao slučajno kamera pređe i preko njegove guze!
- Tooo! Spoj tradicionalnog i modernog! Ispoštovali smo i one tradicionalne, a bogami i flafičaste i vilenjake. Ima reklama da bude hit, gledanija i od Montevidea!
- Ma, osvajamo i Noć reklamoždera, kad vam kažem!
- Taj rad! Što volim kad imam Crnce sa kreativnim ispadima...
Mrzovoljni,dzangrizavi,nervozni i histerični radnik koji prati sva pravila firme u kojoj radi jer misli da je odmah iza gazde,ima ih u svakoj firmi,prodavnici i slično a najviše u kladionicama,nema kladionice koja nema radnika ove vrste.
Tip ulazi u kladionicu.
Nervozus popizditis gazditis : Alo mali,stani.
Tip : Meni pričaš?
Nervozus popizditis gazditis : da da tebi,gde si se zaleteo?
Tip : pa ja da sastavim tiket.
Nervozus popizditis gazditis : ne može to tek tako,koliko imaš godina?
Tip : imam dvadeset.
Nervozus popizditis gazditis : i ti sad misliš da ću ja da ti poverujem? daj ovamo ličnu kartu!
Tip : Pa nisam poneo,evo zna me komšija Pera što je sad izašao,mogu da ga pozovem da garantuje za mene.
Nervozus popizditis gazditis : Sine,može da te zna i Boris Tadić,može čak i da garantuje za tebe ali ja opet ne mogu da te pustim dok mi ne doneseš ličnu kartu.
Tip : Jednostavno ću da promenim kladionicu.
Tip izlazi.
Nervozus popizditis gazditis : Gledaj ga mali al je bezobrazan,pa sad će on da vidi,ima da zovem sve kladionice ima da mu zabrane pristup na dvadeset metara od kladionice,on će meni tu idem u drugu kladionicu,on očigledno ne zna ko sam ja i koja je ovo firma,ma mi imamo najbolje kvote,sisteme,aparate,rulete pa ja ne znam šta više može,samo kod nas ljudi izlaze na tikete kod drugih samo izlaze na vrata,kakvu reklamu imamo na tv-u,o teletekstu i da ne pričam,na svim televizijama smo i on meni tu našao da kaže da će da menja kladionicu.
Termin pretežno sportske provinijencije za igrača koji se ponajviše trudi na terenu. Pomenuti ne mora obavezno biti i MVP, ali je od strane objektivnih posmatrača van prostora za igru u datom kontekstu gotovo jednoglasno označen kao MTP, da ne kažem "most TRYING player", hehe.
ON jebeno trči, skače, čuva, uklizava, preuzima, "kvari" jebenu igru protivnika, popunjava eventualne rupe u odbrani i, uostalom, na svaki drugi način entuzijazmom nadomešćuje to što sa sportom u bíti blage veze nema. Dobro, možda je "blage veze" pomalo i preoštra kategorizacija, ali se jedna radilica u svakom slučaju ne da pohvaliti nekom specijalnom tehnikom i(li) vizijom u svojoj igri. Treba ipak napomenuti da narečenu laskavu funkciju ima najmanje jedan član svake sportske momćadi, ako ne i njen gro...osim, razume se, golmana koji je i tradicionalno najveća lenčugetina.
Ko je radilica u tvojoj reprezentaciji?
Aca Lokner-Loki: ...a onda je nastupio 28.minut i velika radost nekih 20-ak najvernijih navijača ćićevačke "Lokomotive" koji su u privatnoj režiji doputovali da bodre svoje ljubimce: loptu je na sredini terena oduzela radilica gostujuće ekipe, legendarni Dušan Knežević Baki, prosledio je k'o na tacni sjajnom napadaču Krsti Mišanoviću a ovaj se kao furija stuštio ka golu do tada nesavladivog Mladena Gajića i veštim udarcem poslao loptu u donji desni ugao mreže. 1:0 za "Lokomotivu", igrao se 28.minut, loptu je sa centra na znak autoritativnog sudije Tujundžića izveo Almani Sise, omaleni Nigerijac u redovima Big Bula iz Bačinaca i, neki kažu, brat od tetke čuvenog Đibrila Sisea koji svoj fudbalski hleb trenutno zarađuje u Bastiji, Francuska...
---------------------------------------------------------------
- Pa, do jaja je tebi ovde, brate, reala. 'Nači, imaš platu u fulu, kancelariju, vrhunski komp, kolege sve okej likovi - mislim, koliko sam ja mog'o dizvalim...Ono, jedini rebus je, ustvari, šta ćeš im TI, koji kurac, hehe?
- Brate...Ovo je ozbiljna internacionalna firma, ljudi 'oće da stvore diverzitet mišljenja koji će opet da stvori kreativnu ili kreativniju radnu sredinu, kapiraš? Ščuo ti nekad za brejnstorming?
- Jesam, brate, i obzirom da te znam čitav život i dalje ne kapiram gde se ti tu uklapaš...
- Ja mislim, tebra. I svaku ideju koju dobijem tim procesom ja predstavim na sastanku i onda polemišemo o tome...
- Aha, znači ipak treba nešto da pišeš, crtaš grafikone, istražuješ podatke i to?
- Ma, jok, bre, imamo dve radilice u firmi, Kinezi neki, e pa oni...Kad smo već kod toga - 'si za kafu neku, sokić, slatko-kiselo-ljutu supu...?
Ništa bolje za testiranje jačine ljubavi, iskrenosti i sigurnosti u sebe, odnosno partnera. Ljubav u kojoj nastaje strah zbog distance, umesto zbog nesigurnosti u nju i vremena između viđanja koje je uslovljeno mogućnošću koliko se često mogu viđati.
1. Mogućnosti i još po nešto:
Devojka iz Resnika, momak iz Borče (student, koji nema auto i puno para)- Žali se najboljoj drugarici:"Ubija nas daljina. Viđamo se 2 put sedmično. Ne osećam se ispunjeno. Tvoj dečko (ćale mu ima firmu, pun ko brod, vozi dobro auto, ništa ne radi) dolazi svaki dan, bar jednom kod tebe ili po tebe, a živi u Mladenovcu..."
Posle raskida, ta ista ima momka iz Kragujevca (kojem je ćale u stranci, tako da je na malog građevinska firma)- Priča sa istom drugaricom:
- Jao, kako sam srećna sa Darkom! Super nam je!
- Kako to da ti sada ne smeta daljina?! Kragujevac je na 140 kilometara, a Borča na 25?!
- Pa, dolazi skoro svaki dan kod mene ili po mene!2. Jačina ljubavi i iskrenost:
Dve Novosađanke (nek budu Ana i Ivana), a momci im iz Beograda, veze im počele približnog datuma i posle mesec dana sestre i prijateljice prozivaju Anu:
- Što si se toliko zaludela tim tvojim Nikolom (koji radi kod privatnika, pa mu se radno vreme otegne i do 21 h, te ima malo slobodnog vremena), kad ti dolazi jednom sedmično, a onaj Ivanin Peđa (koji ima mogućnosti, pa tako ordinira po Srbiji) skoro svaki dan?! Sjajno se zezamo kad god dođe!
Posle par meseci, okupilo se društvo na roštilju na Salašu, Nikola (koji je dolazio kad god je mogao) zaprosio Anu pred čitavim društvom. Drugarice čestitaju Ani sa hvalospevima:
- Kako je divan dečko! A ne onaj Ivanin smrad! Zamisli, toliko se lik pretvarao, a u Beogradu ima devojku koju je verio! U drugom je stanju! Na FB je Ivana saznala! Na bensedinima je od kad se čula posle sa njim, kad joj je rekao da mu je to devojka već 3 godine!3. Sigurnost u sebe i partnera:
Herceg Novi, pričaju dva druga:
- Brate, šta ćete ti i mala sada kad je ona otišla u Beograd da studira? Šta misliš, da će tamo da misli na tebe?! Žurke, klubovi, pa druženje sa kolegama...
- Ma, ko joj j$%& mater! I ja ću da guzim šta stignem! Ajmo noćas u Kotor u Maximus!Imena, priče i lokacije su slučajne. Glavne uloge mogu biti obrnute.
Motiv iz makedonske narodne pošalice nakratko pomenute u kultnoj pripoveci iz NOB-a o Trajčetu partizanen banditen sa Karaormana i njegovom magaretu Dorču, ili Dorčetu ili kako već nalaže lokalna gramatika.
Glavni junak te priče je jedan poturica, kakvih je inače u tim krajevima bilo izobila uprkos plemenitoj krvi Aleksandra Makedonca koja samoproklamovano šiklja njihovim venama. Dakle, kako poturica generalno i nije bio neka retka pojava tako i ovaj naš nije bio po mnogo čemu poseban i da ne bi krajnje egzotičnog razloga njegovog turčenja niko, vaistinu, ne bi ni znao za njega. Naime, za razliku od ostalih koji su se, jelte, turčili da bi posle mogli da se turče po kraju on se proturčio, verovali ili ne, samo zato što mu se u jednom momentu dojeo pasulj. Možda će neko ovde i da zavrti glavom u neverici jer je FYR Makedonija po kvalitetnom pasulju čuvena, ali eto, njemu je dojadio, jeo ga danas, jeo ga juče, jeo ga sutra, uglavnom dodijalo mu je i seme zla tako bi posejano i strpljivo je čekalo trenutak da proklija.
Zaplet čitave priče kreće jedne vedre letnje večeri dok je naš pasuljar punog stomaka i obuzet crnim mislima kretao u kafanu. Sad, svi mi znamo da je kafana vazda bila najbolji lek svim brigama i svega ovoga sigurno ne bi bilo da ga neki šejtan nije naveo da preseče skraj šiptareve slast'ćarne gde je ugledao svog prvog komšiju kako se sladi baklavom i bozom. Nisu mu ni sline čestito krenule a već mu je sinulo, postaće Turčin pa će i on barabar s njima da jede tulumbe kao što je još Marija Antoaneta zapovedila. Kako je naumio tako i bi, namah ti se naš potomak osvajača Evropa i Azije oseti kao potomak Muhameda, nabavi čalmu i aleve šalvare ojačane na kolenima pa krete u mesnu zajednicu da se tako i izjasni. Lokalni Turci i poturci se tu, jasno, razduševiše i napraviše mu merhaba parti, a pošto beg naravno nije cicija doneo je svako i prigodne poklone, rezervnu čalmu, pojas sa pirotskom šarom, šiljate papuče za šutiranje kmeta... uglavnom bilo je svega i svačega. Oduševljen, naš ti hajvanlija zasede za trpezu i imade šta da vidi, prvo jelo koje su pred njega izneli beše pasulj. Kad je ugledao svog starog dušmanina novopečeni turčin pršte u smeh i reče: "pasuljča se eto otarasio nisam, a upravo mi pade na um da kao Turčin ne mogu više ni u onu kafanu gde sam išao na po digestiv snogu", i tu umre od žalosti.
Dakle, poenta ove priče je da su ti neke stvari jednostavno suđene i da, koliko god se korpcao, od njih ne možeš uteći.
- Tata, mogu napolje da se igram lopte?
- Znaš kako sine, koliko god mi se ta ideja sviđala ja jednostavno nemam para da te proguram kroz omladince tako da se bojim da od tebe nikad neće biti fudbalera. Nego jebeš loptu, bolje ti sedi i uči da ne bi posle istovarao šlepere.
...
- Evo diploma! I da znate najbolji sam u generaciji, prosek devet-osamdeset.
- Joj sine dođi da te ljubi tata, prvi inženjer u familji jebem li im majku neuku svima. Idemo sutra u bubanj potok da ti biramo jednog očuvanog jugića da ima dika tatina u čemu na posao da ide i curice da ganja.
- Nemoj tata, ne treba, to ti je štek za sahranu, skupljaš već deset godina...
- Ne! Neka me sahrane i u najlon kesi ali MOJ sin ne ide peške na posao.
...
- Dobro, vidim tu ste sva četvorica što ste prošli konkurs. Ooo šta ima Đole, kako matori? 'Si mi dobar Gile, ka'ćemo opet u štetu, a i ti Kizo da ideš ovaj put, nemoj opet da si sisa... e, koji si ti beše tamo?
- Petar Petrović, imao sam najbolje kvalifikacije na konkursu.
- Aaa, taj, e brate do jaja što si tu, upravo stigao šleper cigara od Mila, idi pomozi da se istovari.
- Ali vi ste rekli da vam treba inženjer elektrotehnike...
- Treba, treba, mislim trebaće posle, crkle i neke sijalice u holu. Međutim mi smo ti ovde ozbilja firma i imamo prioritete, a to je, zna se - šleper. Imaš tamo u špajzu kombinezon, tvoj broj. Aajmo batice, jen, dva, tri, udarnički!
Pojava mladih haj nehaj anketara na gradskim pločnicima koji po sunčanom danu prilaze prolaznicima sa ponudom dobro plaćenog posla.
(Beogradski Trg republike, fontana radi, dva klinca ližu sladoled i klate nogama sedeći na zidiću. Prilazi im treći klinac sa fasciklom koju drži kao bebu.)
- Ćao momci, imate malo vremena?
- Liz liz srk srk...
- Da li vas interesuje posao u dobroj firmi?
- Liz srk...
- Pa evo, znači, radi se potpuno koliko hoćete, mislim vi odlučujete o tome, vi ste kod kuće i totalno sami radite kad hoćete. Znači, to je posao koji se radi od kuće, vi biste bili savetnik i radili biste...
- Liz... SAVETNIK?
- Normalno, vi telefonom pozivate naše klijente i intervjuišete ih o tome da li su zadovoljni deterdžentom koji distribuira naša firma, i onda, znači, javljate nama kakvi su rezultati...
- A kakav savet očekujete od mene?
- Pa, mislim, znači, vi zovete klijente i javljate nama kako su oni zadovoljni...
- Čuo sam to ali kakav savet vam treba povodom toga? Rekli ste da tražite savetnika?
- Znači, vi sami odlučujete o tome koliko radite, totalno ste slobodni, i kad zovete onda zovete nas...
- Alo, sine, tražiš savetnika?
- Znači, vi totalno sami radite...
- A kako ja znam koga da zovem? Vi mi dostavljate spisak vaših kupaca? Otkud znate ko vam je u Tempu kupio deterdžent?
- Znači, vi treba da zovete po imeniku, i kad nadjete nekoga ko je kupio naš deterdžent onda ga pitate da li...
- Dakle, zovem kako padne pa kad nabodem?
- ... znači, vi radite koliko hoćete, i kad nas...
- Jel tebi sunce udarilo u glavu, oćeš malo sladoleda?!? A ko meni plaća telefon za taj poso?
- Znači, vi zovete telefonom kupce našeg deterdž...
- Ajde skipuj preko toga; ko plaća telefon?
- Pa, znači, vi zovete i beležite svakog kupca na koga naiđete, i za svakog kupca mi vam plaćamo 100 dinara. Vi znači dobijete listu sa pitanjima koja morate da ga pitate...
- Koliko pitanja ima?
- Evo (vadi iz fascikle, listovi mu padaju po zemlji)... evo, to je upitnik...
- Sine, ovde ima šest listova, gusto kucanih... ima oko 300 pitanja rekao bih...
- Vi, znači, sasvim sami radite i možete da koliko hoćete...
- Ko plaća telefon?
- Znači, si ste potpuno slobodni da radite koliko...
- TELEFON, BRE, KO PLAĆA TELEFON?!?!?
- Znači, vaš telefon, kućni, i vi možete potpuno sami da...
- Znači ja plaćam telefon, jel da? Ja plaćam? Pa jel ti znaš koliko ja moram da zovem ljudi u ovom gradu dok nabodem jednog dilbera koji je prao gaće tvojim praškom da bih onda s njim gulio trista pitanja, a za sve to mi ti plaćaš sto kinti?!? Pa, sine, jesi ti normalan?
- Vi, znači, radite slobodno, potpuno koliko hoćete, i to od svoje kuće...
- MRŠ U PIZDU MATERINU I TI I TVOJ DETERDŽENT!
(Anketar se okreće, prelazi dva metra i prilazi dvema devojkama koje sede na istom zidiću, ližu sladoled, slušaju celu konverzaciju i kikoću se).
- Ćao, devojke, imate malo vremena?
(Devojke se prevrću na travu od smeha)...
Bespomoćno kukanje nad tužnom sudbinom kojoj nema promene, uz istovremeno prihvatanje situacije takvom kakva jeste.
Smej se, klovnu, dok ti teku suze.
Još jedno pivo... možda dva... ono najjeftinije, šest deci za cenu pola litre. Jebiga Bukovski, ne volim žestinu pa moram pivo, ali ne mogu da biram tamni Ginis nego uzmem ono koje džepu prija.
Dok se tanka čorba lagano greje na poklopcu šporeta na drva nekom užasno smrde neoprane čarape...
Nema struje, u polumraku kucam ove retke na izandjaloj Olimpiji koju sam pronašao na djubrištu. Fali joj slovo dj pa kucam dj umesto njega. Papira ima, fala Bogu, firma u susedstvu štampa gomile svakog dana pa im ostaju jednostrane greške sa savršeno dobrom belinom na drugoj strani. Tako to ide u životu, nekom jednostrana greška u štampi, drugom ona druga strana savršeno ispravna i dobra.
Dečurlija galami pod prozorom, neki je skup u pitanju, oni hoće prava koja mladosti pripadaju, oni drugi hoće prava koja su njihovim mladostima uskraćivana, meni drugo pivo stiže lagano do dna ma koliko sporo ga ispijao. Ja nemam prava, ali ih i ne tražim, meni je dovoljna izandjala Olimpija i druga strana tudjih grešaka na kojoj mogu pisati svoju ispravnost i ravnodušnost prema cikličnim promenama onih koji traže i onih koji dobijaju kad im više nije potrebno nego samo sipaju u beskrajnu provaliju zapamćenih htenja i nezadovoljenih gladi...I, znaš šta Bukovski? Jebi se i ti i tvoje ravnodušne priče, šatro mudrosti i tajanstvene lepote, znam te ja dobro. Ugrejala mi se čorba, imam još jedno pivo za posle večere, papira za celu noć pisanja pod svetlošću ulične lampe ako mi je opet ne ugase.
Potrajaće do jutra, neću ni ja duže...
Prijateljstvo je pojam koji je, moglo bi se reći među ljudima prisutan otkako postoji čovečanstvo. Svako od nas ima nekog prijatelja s kojim provodi određeni deo vremena, dok za one koji nemaju nikoga za prijatelja, obično kažemo da su to usamljene osobe. Prijateljstvo je veoma bitna stvar u životu. Prijateljstvo može uticati na naše živote u tolikoj meri, da mnogi provode sretan i ugodan život zahvaljujući prijateljstvima koje imaju. Zanimljivo je da to jeste definicija prijateljstva.
Ali mi danas živimo u turbolentnim vremenima, u kojima ni prijateljstva nisu što su nekad bila. Često smo puta prekinuli prijateljske veza, dok one koje još traju nemaju svetlu budućnost. Ljudi su toliko postali teški za komunikaciju, da stalno slušamo o nekim svađama u društvu.
Nestalo je solidarnosti, humanosti, iskrenosti i ostalih osobina bez kojih je kvalitetno prijateljstvo, gotovo ne moguće ostvariti. Kako su samo lepa bila ona nekadašnja prijateljstva, koja su sklapana iskreno i koja su dugo trajala, skoro do smrti. Nekada je parola prijateljstva bila ''U dobru i zlu'' ali je danas spala na onu staru narodnu izreku ''Dok je bilo para bilo je i drugara''.
"Čovek je čoveku vuk".
- Kume, imam molbu za tebe!
Molim te, hocu da kupim kucu na kredit za nas troje, ali mi treba neka stambena jedinica da je stavim pod hipoteku...ti znaš da ja to nemam, inace ne bih ni kupovao kucu! Pa te molim 'el ti nije problem da na tvoj stan stavim hipoteku? Ti znaš da ja imam firmu pa ću sve redovno plaćati, nemaš potrebe da brineš!- Znam bre kume, može bre! Pa zašta kumovi služe?!
Prođe par godina ovaj što mu kuća pod hipotekom se razveo, dao stan da se prodaje, da bi podelio imovinu. Zove kuma da prebaci hipoteku sa njegovog stana na stan kumove rođene sestre.
- Alo kume, kako si? Šta radite ti i tvoji?
- Evo kume, dobro smo! Svi smo zdravi i dobri! Kad ces do nas da ti pokažem kako sam firmu proširio? Nego jesi li hteo nesto kume?
- Jesam kume! Hocu da te pitam kad ćes hipoteku sa mog stana da prebaciš na stan od tvoje sestre? Znas i sam da sam se razveo pa i da prodajem stan... Nece ga ni pogledati kad je pod hipotekom...
- Kume, pa kad prodaješ stan kad ti se bliži slava? Gde ces slavu da proslaviš ako si već našao kupce za stan?! pita on cinično..-Pa kume u svom stanu ali kao sto ti rekoh skidaj hipoteku sa mog stana, jer ga neću ni prodati! ..molećivim tonom kaže on
- E kume, moras malo da pričekaš znaš firma mi loše stoji, para nemam da plaćam papirologiju, a i znaš da sam kredit uzeo u švajcarcima.!!- besno će ti on
- Dobro kume čekaću, ali ubrzaj malo!
spusta slusalicu i pomisli , e koja sam ja budala bio , učinim nekom najboljem drugu- kumu, pa jos ovde ispadnem kriv i lud ...E moj KUME!!!
Klasična fraza, rečenica kojom svaka baba, strina, keva, tetka, snajka, komšika, koleginica, ciganka gatara, a ponekad i poznanik gospodin, upotpunjava razgovor nakon priče o detetu, pa kakvo god ono bilo. Samo da ljudi znaju da oni žele svako dobro njima i njihovoj dečurliji.
- Zdravo, kolega! Pa šta ima, kako si? Kako ti onaj mali zvrk?
- Ma šta mali, polazi u školu na jesen.
- Ozbiljno, nisam ga videla ko zna koliko dugo... Pre nego što nam je firma propala.
- Idi, ne bi ga poznala, kažu ljudi, što je stariji sve više liči na mene...
- Stvarno? Eh, pa dobro šta sad... Samo nek' je on živ i zdrav!
__________________________________________________________- Baba, Marko se svaki dan fiksa, šmrče ko neiživljena stoka propala, mota travu, pare samo baca na tu gudru bre! Non-stop naduvan, navaren, urađen ko Ejmi u Bg-u svaki dan! I ti mu još daješ kintu kad god ti traži!
Baba iako ič nije razumela iz ovog izdiranja prsnutog unuka, odgovara:
- Pa sine, on je meni isto k'o i ti, ja vas volim podjednako. Kad baba ima pare, baba uvek da. I uvek će, samo nek je on meni živ i zdrav!
_______________________________________________________________- Svakog meseca bar dvaput idem u školu da pitam profesore kako napreduje moje dete u gimnaziji i mogu ti reći, svi ga vole, kažu divno jedno dete! Vaspitano, fino, uči... Kako tvoj Pera?
- Ma on ti je propalitet. I roditeljski sam počela da izbegavam od sramote. Lešila sam ga ja ga svaki dan sa granom od višnje, onom gipkom, kad opauči, bridi mu dupe tri dana. I jok, ne vredi ništa. Neće da uči pa to ti je. Ima silne ocene za popravni, a matematičarka me jednom srela na ulici i prepoznala me, sve joj jebem šašavo. Kaže, ima devet kečeva u dnevniku, a prepisao od nekog štrebosa za kontrolni i dobio 5, ali džabe. Upalo mu to ko šljiva u govno, ne može da ga izvuče. Ne znam, ne znam šta ćemo s njim, pojede mi džigericu i bubrege i žlezde nadbubrežne. Izludi nas oboje!
- Ajde ajde, nemoj tako. Popraviće se on, samo nek' je živ i zdrav. Al' neka ne zove mog Acu često, nešto je zauzet u poslednje vreme. Ajde zdravo...
Narodna poslovica koju je osmislio neki naš pijani predak, a koja baš lepo opisuje ljude koji kasno kažu ono što misle; ili učine/kažu nešto pogrešno, pa se vade da su u stvari mislili jedno, a uradili/rekli drugo. Ali kurac. Naš predak je osmislio ovu kovanicu da ih spusti.
Jebo im je kevu.
Postoji i oblik ove izreke: „misliti, srati i cveće brati nisu isto,“ oba oblika su veoma zastupljena (prvi u seoskim sredinama, drugi u urbanim, gradskim)
GODINA 1965.
„Radovane, ajmo kući, brzo!“
„Šta ti je sad,ženo, još nisi nabrala cveća da staviš u vazu na heklani stonjak što je na televizoru!?“
„Da, ali ide mi se u ve-ce! Velika nužda!“
„Sad mi kažeš, kad smo skoro stigli! Što nisi išla pre nego što smo pošli u livade?“
„A mislila sam ići, ali nisam, otkud znam! Mislila da ću izdržati!“
„E, jedno je misliti, drugo srati, a treće cveće brati! Seri sad ovde!“ (gucne rakije iz čokančića) „U, baš mi se sviđa ova izreka. Zapamtiću je. Možda se ustali.“
„To nije izreka. Naberi mi komuše od kukuruza da obrišem dupe.“
„Što nisi uzela ranije, ženska glavo, znaš ti gde je kukuruz odavde posejan?“
„A mislila sam uzeti, ali nisam.“
„E, jedno je misliti, drugo srati, a treće cveće brati! (mlati srednjim prstom) Ooopaaaa! Opet sam ti uter’o!“
„Valjda bi sad bilo logičnije ’a treće komuše brati’ , ne cveće?“
„Mrš u pičku materinu!“GODINA 1970.
Otac porodice ulazi besno u kuću, ( čovek kalupa Paje Vujisića, znači pravi muškarac, a ne kao ove metro pičke), skida sako i košulju i ostaje u potkošulji.
„A nek se nosi i šef, i firma i Miroljub ušljivi u pi-čku le-pu materinu!“ seda za sto, flaša rakije i čašica ga već čeka, naginje dve na eks. Žena polako postavlja tanjir i sve za jelo, sin hipik sedi za stolom sav mlitav. „Jebem im ja seme i pleme, meni tako da...Zgaziću ih!“
„Ćale...Nemoj tako. Mir. Neka vlada mir.“
„Šta sereš ti, pička ti materina?! Ženo, šta sere ovaj?!“
„Umesto što psuješ i pretiš treba da voliš...Ne da gaziš ljude, već da sadiš cveće!“
„Šta da radim?“
„Da sadiš cveće.“
„Kakvo cveće, šta sereš?“
„Ne serem, ja tako mislim.“
„Jok, sereš.“
„Jer sve se svodi na isto: mir, ljubav, tolerancija. Sve je to isto.“
„E, misliti i srati i cveće brati nije isto. Neću dočekati da odeš u vojsku. Jebem ti mater, kakvog te skrnavog rodila. Šta si rodila ovo govno!?!“
Svemoguca sprava, koja je u stanju da zameni sve moguce i nemogucne kucne alatljike prilikom njihovog kvara,udara groma i slicno. Iako je i sam motor od veš-mašine na svom prvobitnom polozaju zavrsio dugogodisnju karijeru, ni pod kojom tackom se isti ne baca u smece, ili jos gore, ne daj Boze, daje prvom komsiji da ga popravi. Jer doticni ga nikada nece vratiti, sta vise, iskoristice ga za ono sto je bas vama padalo na pamet, a nista bili kadri da ga 'opravite.
O, komsija, kako je? Vidim vredan si, ako ako !! (doticni komsa sisa travu u svom dvoristu, i sa ponosom gura kosilicu)
O, pa nova kosilica!! Jesi to sam pravio komso.. ??
Sam, sam, od motora od veš-mašine(kez mu se rasirio oko glave)!! sta covek moze sa njegovih 10 prstiju, toj je cudo!!---------------------------------------
Jednodnevno klanje pilica, posao odmakao od jutros, svi pilici poklani, na red doslo cerupanje.
E, moj Milorade, da se nisi posvadjao sa komsijom Stojanom, sad smo mogli od njega da uzmemo cerupaljku, a ne da se mucimo ovde, ruke ce da mi se osuse!!
Kakvu cerupaljku?? odakle mu cerupaljka??
E Milorade, jos od prosle zime je sebi napravio cerupaljku, a ti ne znas ni kajiš-ventilator u autu da zamenis bez majstor-Slavka!!
Kako je cerupaljku napravio, vrag ga odneo(nervira se, jer stvarno ni kajiš ne ume da zameni)??
Pa zna covek znanje, uzeo stari motor od veš-mašine, kaze mi Jovanka, da je za nedelju dana sve napravio!! za jedan dan ocerupa 30 pilica!!
-----------------------------------------
Radovane, nesreco jedna, tri godine te molim da kupis cirkular za drva, od kad se Milica udala za onog neradnika, ima nas šestoro u kuci, 12 metara drva svake godine treba da isecemo!! Necu vise da se brukam, da uzimam od Stanojka njegov, kupi vise taj cirkular, sramota me je vise!!!
Majke mu ga svalim, odakle Stanojku pare za cirkular... On ne radi, firma mu u stecaju, zena radi kod Boleta u podrumu pica...
Pa nije sve u parama, moj Radovane, covek uzeo motor od veš-mašine, i za tri dana napravio cirkular, a sece samo 3-4 metra svake godine!! A ti ne znas ni sijalicu da zamenis, nesreco jedna!!
Da ne navodim više primere, samo ukratko: motor za razanj, ciganska sprava za pokretanje ringispila na vasarima, pumpa za bunar u vojvodjanskim krajevima, levator za kukurus(isto u vojvodjanskim krajevima), pojilica za pilice(moj deda licno pokusao da napravi, ali je zajebao nesto sa strujom, pa zamalo nije celu šupu zapalio), i tako u nedogled...
Jos nije naucno dokazano, ali se sumnja da je bilo pokusaja, da se i muzalo za krave napravi...(a neke tamo budale daju po 10 000 Jevreja za te spravice)
Sindrom koji se javlja kod osoba koje imaju neodoljivu želju nešto da urade, tipa da uvuku minđušu, urade tetovažu, kupe neki ekstravangantan odevni komad, smuvaju ribu druge nacionalnosti, imaju grupnjak... ali ne smeju to da urade zbog nedostatka hrabrosti, straha ili nekog desetog razloga. Da bi sebi i drugima pokazali kako to u stvari ne žele, onda ispiraju svoja usta osobama koja su bez ikakvih problema sebi tu želju ostvarila.
- Eno Mirka, 'ajde da mu se javimo, nisam ga video odavno.
- Ja ne znam šta je se sa njim desilo. Nekad je bio tako normalan, a onda se skroz promenio. Eno ga uradio je onu tetovažu na vratu, čujem da je još jednu na bicepsu, nisam siguran. Jel on uopšte svestan kako će te tetovaže izgledati na njemu kad ostari?
- Aman, šta se više brineš oko toga, njegovo telo, njegova stvar, nije tebe istetovirao!
- Ma, znam, al' ono... Kako će, na primer, sutra naći neki posao, gde ne sme da se vide tetovaže, kako će ih pokriti?
- Jaoj, kakve gluposti lupetaš, za koju godinu to neće biti uopšte bitno! Eno, u firmi mog ćaleta advokat ima tri minđuše, pa mu ništa ne fali. Još ćale kaže da firma boljeg pravnika do sada nije imala! Sve će se to uskoro promeniti, na rukovodeća mesta dolaze ljudi naše generacije, a oni su isto kao i mi, tetovirani, bušni, čudnih frizura...
- A kako će jednog dana kad dobije dete objasniti mu zašto je uradio tu tetovažu?
- Jebote, naporan si k'o kvočka! Ponavljam ti, uradio je sebi, a ne tebi! A ti bi očigledno želeo da uradiš jednu takvu, jer o tome pričaš svaki put kad ga neko pomene! Brate, ako ti se radi tetovaža, stisni zube i uradi, jebe ti se šta će ko misliti! Idemo sad da se javimo čoveku!*
- Još uvek ne mogu verovati da se Ivana kresnula sa onim Kubancem od prošle noći! Takvi putuju svetom i kresnu koju stignu! Ko će znati da li imaju neku polnu bolest! Uh, samo kad pomislim na to, dođe mi da prestanem da se družim sa Ivanom!
- E, jel vidiš da gledam Sulejmana?! Priznaj da si ljubomorna i da bi želela da je tebe taj Kubanac plodio i prestani da me smaraš tom pričom! Vidi se da si već duže vreme neobrađivana!
Još jedna u nizu američkih izmišljotina, govnarija za podizanje publiciteta i motivaciju građana. Metalni kontejnerčić u koji se stavi nešto što je obeležilo taj trenutak u vremenu, tada važeće trendove i stanje u društvu. To se zatim lepo zapečati, zakopa u zemlju i zalije betonom sa ciljem da se otvori za unapred dogovoreni niz godina (20, 30, 40, 100...) kako bi se povukla paralela i video napredak koji je ostvaren.
Beograd, 2013
- Dragi gosti, predstavnici štampe, u prisustvu državnih zvaničnika, premijera Dačića, ministra finansija Mlađana Dinkića, ministara Ilića, Obradovića, Ljajića i drugih, danas, po uzoru na druge metropole, zakopavamo ovu vremensku kapsulu kako bi je za 20 godina iskopali i pokazali koliki smo napredak u stanju da ostvarimo. Unutra se nalazi jedan primerak današnjih novina i još puno drugih stvari...
Beograd, 2033
- Dragi gosti, predstavnici štampe, prvo da Vam se izvinimo zbog kašnjenja nastalog zbog tehničkih problema sa simultanim prevodom na kineski. Bilo je zaista neophodno jer 50% populacije u suprotnom ne bi razumelo o čemu se radi. Danas je dan kada otvaramo vremensku kapsulu kako bismo videli ostvareni napredak u voljenoj nam zemlji. Svečani čin će se obaviti za par trenutaka u prisustvu državnih zvaničnika, premijera Dačića, ministra finansija Mlađana Dinkića, ministara Ilića, Obradovića, Ljajića i drugih. Takođe mi je čast i zadovoljstvo što je svečanost međunarodna jer su sa nama i nekadašnji studenti beogradskog univerziteta, danas predsednici međunarodno priznatih Šumadije, Srema i Pomoravlja. Na žalost, predsednik Nišavske je bio sprečen. Evo, naši radnici čija je firma izabrana na nepristrasnom tenderu, razbijaju beton... Da vidimo... Gospodine Dinkiću, da li biste Vi otvorili prvi paket.
- Naravno, hvala. Ovo je primerak dnevnih novina "Politika" sa tadašnjim datumom. Gle', moja slika! Kako sam samo bio mršav... Odmah da kažem da je ovo u naslovu očigledno greška, Kosovo je i dalje u sastavu Srbije, ne znam kako vam to još nije jasno! I da iskoristim priliku da se izvinimo zbog svih najoštrijih osuda koje smo tada izrekli. Ne znam što pominju isplatu akcija, nisam nikada o tome ni reč pomenuo... Šta ti je, Veljo, što se guraš? Sačekaj svoj red!
- Teraj se, bre, u kurac, Mlađo, sad se setio da sam tamo smuvao i flašu domaće tad! Jebote, posle dva'es godina je garantovano grom! Uh, pogle' samo venac! A ti, mali debeli, odjebi, ne dam, moje! Šta si ucaklio sa te okice! Nemo' te nabijem na kurac pa da se okrećeš! Šta se, koji moj, sad kao ljutiš?
- Nego, kad smo već kod prasetine, požurite, 'ladi se.
- E, a je l’ se setiste za jagnje za Rasima? Nemoj da nas optuže za povredu prava manjina ovi iz EU, pa da nam opet odlože datum za pregovore o pristupanju?
- E, jebiga...
Društveno zlo, sveprisutna pojava. Postupci pojedinca ili grupe ljudi koji su protivni zakonu, a u cilju sticanja dobiti. Sam zakon definiše država, koja ga i sprovodi u sudovima gde se određuje kazna kriminalcima. Sam zakon je baziran na pravdi, ali često se dolazi do nedoumica jer moralni zakon nije baš 100% prisutan u sudnici.
Na sam kriminal se kod nas gleda dosta labavo, toliko da mnogi u tome ne vide ništa loše. Zakon i nije baš isti za sve, neki su jednakiji pred njim, a za neke i ne važi. Čak ide dotle da mnogi smatraju kriminalni posao robinhudovskim imajući u vidu kako nas država tretira. Način života, posao k'o i svaki drugi, samo su neka od shvatanja zbog kojih tonemo sve dublje u nešto što ne miriše lepo.
- Dobar dan. Eto i mene.
- Dobar dan. Pričaj mi o sebi.
- Ima puno toga. Ceo život sam radio kao konj. Pošteno. Onda firma pukla, privatizovana pa zatvorena. Mi radnici na ulicu. Našao posao kod privatnika koji me tretirao kao roba za 200 evra mesečno. Žena, dete i ja nismo mogli da preživimo, para nigde, za sve smo trpeli, stalno se svađali. I ja jednom uhvatim sebe kako više ne osuđujem i ne krivim kriminalce kao pre što sam. Poznavao sam par njih i oni me ubace u posao. Prvo nešto sitno, pa kako sam sticao poverenje, napredovao sam.
- Šta si sve radio?
- Prvo malo prodavao drogu, zatim prešao na krupnije: oružane pljačke, uterivanje dugova... Sad sam imao para, ali kad žena čula čime se bavim, ostavila me.
- Kako si se osećao?
- Odvratno. Ali kako drugačije da nešto steknem? Teška srca sam lomio ljudima ruke i noge, mada malo lakše otkako je onaj potegao pištolj na mene. U nekima od njih sam prepoznao i sebe od pre par godina. Tada sam i sebe omrzao. Šta sam sve radio i izgubio, a samo sam hteo malo da živim k'o čovek.
- Da li si odgovarao ranije nekome za sve to?
- Da, uhapsili me, osudili jer sam kriminalac i bio malo na robiji. Tamo još njih upoznao iz moje branše i kad izašao, 'ajde Jovo na novo. Drugim poslom više nisam znao ni da se bavim. I eto sada, ne znam ni šta me snašlo ni kako, ali eto me kod Vas. I šta će sa mnom biti?
- Uh, teško je reći. Vidi se da nisi loš čovek, ali si radio loše stvari. Olakšavajuće okolnosti su te što si morao to da radiš, kajao si se i živeo si u Srbiji. Ja bih konačnu odluku prepustio svom Šefu, ali da sam na tvom mestu, ne bih preterano brinuo. Sedi tamo i sačekaj.
- Da li će brzo pasti odluka?
- A gde se žuriš? Imamo vremena koliko hoćeš, ono ovde nije ni bitno.
- Hvala, Sveti Petre.
- Ništa, sinko. Odmori se od svog kriminala koji si počinio i koji ti je počinjen. Sada možeš. Inače, snajper je bio u pitanju.
- Ah, pretpostavio sam, čim ne znam ni šta me strefilo.
naizgled ružna i nesposobna, prividno nebitan lik, a u stvari predstavlja ključan lik u svim latinoameričkim telenovelama, s obzirom da je u pitanju rasplodna kobila serije, koja rodila polovinu dece bogataša, ali su njihove zle bake i ljubomorne bogatašice želele ljubav njenih ljubavnika samo za sebe, pa su joj otele svu decu, dok ih je ona ceo život ponizno posluživala. Na kraju telenovele, kad treba da se svrši... sve sa srećnim krajem i sva joj deca poopraštaju što ih je ostavila, postaje pismena i predsednica svih firmi, jer njihovi bogati očevi obično bivaju ubiveni.
Marija Virhinia Saloma: Pedrito Huansito, iho, ti znaš da sam ja tebe ceo život volela, čuvala, pazila... Moram nešto da ti priznam... Šmrc, šrmc... Molim te da mi oprostiš.
Pedro Huan: Ke, nana?
Marija Virhina Saloma: Iho, bilo je to jedne vrele noci 1983. godine. Duvao je blag povetarac. Barica ispred vile se blago talasala. I naišao je neki mercedes. Projurio je i poprskao me kao Ceca drvoseču, znaš, iho, taj spot.
Pedro Huan: Si!
Marija Virhinia Saloma: I naišao je tu padre, don Serhio Pablo de Pablo. Tad je bio tako mlad, imao je snažne mišićave ruke. Bio je vrlo obdaren. Hteo je da mi pomogne i skinuo moju mokru odeću. A ja bila, čila, bonita, on nije odoleo... i vodili smo ljubav. I rodio si se ti. Kad je za to saznala dona Rosaura Paloma de Maria, otela mi te iz naručja.
Pedro Huan: Keeee??? No, no, no! Jedna služavka ne može biti mi madre. Noooo! Nisi me volela, odrekla si me se. Neću da čujem za tebe! (odlazi)
Maria Virhinia Saloma: Aaaah... aaaahhh ihoooo! Perdonameee! Josmio... kako da kažem Lauri Kristini Severini da sam i njena majka?
Laura Kristina Severina (ulazi): Ke??? Šta pričaš?
Maria Virhina Saloma (prebledi): Iha? Šta radiš tu?
Laura Kristina Severina: Ti moja mama? No!
Maria Virhinia Saloma: Iha, sedi da ti objasnim. Bilo je to jedne hladne zime, 1984. godine. Beše decembar. Ah, kako je sneg vejao. Bele pahulje su padale na zemlju, drveće. Uglavnom, tad sam radila kao služavka kod tvoje bake. Njen sin, tvoj otac, Marko de Hulio je bio tako lep. Jedne noći sam šetala po kući i upadnem u bazen... pljas. Kako ne znam da plivam, uskoči tvoj otac u bazen da me spase. I u momentu počnemo da se ljubimo, a moja haljina se u vodi digla... a i njemu. I tako smo vodili ljubav celu noć. Eto, to je bio jedan od retkih spermatozoida koji je preživeo sex u vodi. Kad sam te rodila, tvoja zla baba Roberta Mia de Gvadalupe mi te je ukrala i rekla ti da je tvoja prava majka mrtva.
Laura Kristina Severina: Ah... ne verujem. Ne verujem! Madreee! Mi madreee! Šmrc
Marija Virhina Saloma: Iha, perdoname.
Laura Kristina Severina: No, mi madre... nemam šta da ti oprostim. Tvoja zla sudbina. Ah, baba, platićeš za ovo.Ultimo capitulo, no.36985114
Maria Virhinia Saloma: Grasjas adios. Sve se rešilo. Firma je sada moja. I u poslednjih 5 godina postigla je ogroman uspeh. Drago mi je što su mi moja deca oprostila. Amin.Fin!
Obrazovna aktivnost sa ciljem sticanja praktičnih znanja i kompetencija u oblasti tehnike u korporativnom okruženju. U realnosti, sinonim za još jednu turu ubijanja duha iskušenika iz kluba prvih monaha zvanog tehnička škola.
Poznato je kakav je humor u tehničkoj školi, a na praksi je to sve slično, samo još malo izvitopereno duhom neiživljenih "majstora", potporučnika jagnjećih brigada i jebača u penziji. Nema bojazni da će se nešto korisno naučiti tokom prakse, što je automatski čini usklađenom sa školskim planom i programom
Ponedeljak, Odeljenje održavanja
Prisutni: učenik 1, učenik 2, majstori Đota, Stojkec i Dragan. Đota šrafcigerom čisti nokte, Stojkec čita novine, a Dragan gleda u jednu tačku. Sa šuštave radio-stanice dopire Sinanov rif. Na zidovima nabubrela Samanta Foks, požuteli kalendar TV revije sa Vesnom Zmijanac i Zvezdin poster iz 1991.
Stojkec: E, pazi ovo: porno zvezda imala seks-maraton sa 390 ljudi u pet dana!
Đota (odlaže šrafciger): U jebote, koliko je to metara...
Stojkec: Pa, evo računaj, ako je prosek dvajes santima..
Đota: I, pretera ga sad.
Stojkec: Šta se brecaš!
Đota: Ma, mnogo.
Stojkec: Ko priznaje, pola mu se.. prašta. Opa.. Dobro, kaži ga 18. Da pomnožimo i podelimo...
Đota: Pi, i dalje ne radi telefon. Klinci, aj do kujne, poručite nam po jednu gorču, al' nek' donese Jaca. Joj što volim kad se provlači ovuda, a ja se pripnem uz ono čvrsto dupence, kao tesno nam, hehe.
Stojkec: Idi bre, Đota, mož' ćerka da ti bude!
Đota: Može, ali neće, hehe!
Dragan (odjednom poskače i udara rukom o sto): Samo bre o seksu mislite vas dvojica, a ozonski omotač što se sjebo, a država u buli, a firma što je ukinula topli obrok, a što me Cana ostavila!? Samo seks, jeb'o vas on!
(kratak tajac, Dragan uzima torbu sa alatom i izlazi)
Stojkec: Znači kaži ga 18...
(učenici odlaze)Utorak Prisutni pređašnji, osim Dragana. Ista konstelacija. Na stolu tegle sa medom i orasima.
Stojkec: Nego, momci, jebete li šta?
Učenik 1: Hihi, pa, ono...
Učenik 2: Mi..
Stojkec: Kol'ko imate godina?
Učenik1: On šesnaest, a ja šesnaest i po.
Stojkec: Pripazi se ti, hehe!
Đota: (prstima dohvata orahovo jezgro iz tegle) Ihiii, mljac, mljac, ja sam sa šesnaest već lupao recke po Donjim Lagama. A vi samo škola, kompijuteri, klinac-palac.
Stojkec: 'Aj sad čas do pekare, donesite dva sa mesom i jedan reš sa sirom za Dragana, saće on iz pogona. Ode sam, šta ćeš, voli on sam da radi, takav je, individualac. A i neurozan je nešto ovih dana. 'Ajde to, pa polako kući, dobri ste bili, pa ćemo vam sutra pokazati našu trafo stanicu.
(učenici odlaze)*
Sreda, prisutni pređašnji. Ista konstelacija, tegle na stolu poluprazne
Stojkec (zatvara novine): Đota, šta misliš da napravimo mi ukrštene reči. Ali bezobrazne!
Đota: 'Ajde. Evo ja dajem prvu reč, ali ta mora da stoji uspravno... Hahaha
Stojkec: Ahahaha, tako je, majstor-Đoto.
Učenik1: Ovaj, majstore, možete da nam pokažete onu trafo stanicu?
Đota: Ajde, kad si navalio... Dođite 'vamo.. Vidite onde iza one zgrade na kraju staze. E, to ti je naša trafo-stanica od trijes kilovolti. 'Aj sad skočite do kujne i naručite nam po jednu..
Učenik 1: ...gorču...
Učenik 2: ...ali da donese Jaca.
Stojkec: Vidi klinare, što brzo uče. Alal vera, biće od vas majstori jednog dana!
