Za neke-ulica vladara i vlasti, za druge“ulica nemanja“- mesto gde se pokazuju gladna usta, gladne oči i prazna duša. Specijalni čuvari obezbeđuju susrete imanja i nemanja. Njima pogledi oštri, duše prazne i oči gladne. Imaju i specijalne bezbol palice, za svaki slučaj, kad praznina krene da traži „imanje“. A levo i desno od njih rade oni koji ne umeju da nađu put do Ulice Imanja, tzv. Imanjine ulice, a baš to bi trebalo da im bude posao.
Apsolutno nepoželja kategorija u oglasima lične prirode. Svaka usamljena muška duša, koja se usudi da pošalje sms na neku lokalnu televiziju, ili pak da oglas lične prirode u nekim visokotiražnim novinama, insistiraće na samo jednoj odvojenoj karakteristici. Il da bude dama, il da je devojka. Još ni jedan strani institut nije ispitao pojavu, da usamljene muškarce ne interesuju devojke koje su ujedno i dame, ili starije ženske osobe koje nemaju manire...
Devojke ili dame, javite se!
Seoba duše. -Fenomen karakterističan za korištenje "Poljaka".
II vrste ovog fenomena:
a) Intratelesni - Češći. Seoba duše u okviru vlastitog tela, na samom ulazu u "Poljak" - pri prvom kontaktu smrada i nozdrva. Smrad koji navire iz zjapećih dubina ovog paganskog svetilišta djeluje kao multiverzumski katalizator na dušu neiskusnog pojedinca, što za posljedicu ima neprijatno iskustvo teleporta duše u okviru vlastitog organizma.
b) Intertelesni - Veoma redak tip ovog fenomena. Seoba duše iz tela u telo, tokom samog čina sranja u "Poljaku"- kada se vlastiti smrad izmeša sa mirisima bitišuće supstancije. U telu pojedinca dolazi do implozije nagomilane čakre - koja otvara devet kapija spoznanja kojim duša putuje u dimenzije prošlosti i budućnosti. Ovaj duševni manevar može imati fatalne posledice.
Neki pojedinci, za koje se tvrdi da su doživeli ovu vrstu transcedencije (pošto oni sami nisu u stanju to da potvrde), su bili voljni da iznesu svoje utiske u kratkom dokumentarcu, koji možete pogledati ovde (sektor b).
a) Izjave nekih osoba koje su doživjele ovaj tip transcedencije:
-"Duša mi u nosu od smrada, jebote!"
-"Ripila mi duša u pete kad pomirisah, mislio sam... Umreh!"
-"Zastade mi duša u grlu od smrada... Zamalo se ne uguših, u pizdu lepu materinu! Ovog Poljaka treba izolovati, ko Černobil!"
-"Znači, jebote... Kad sam marno nosom unutra, automatski mi se otkino bubreg i počeo velikom brzinom da nekontrolisano vrluda po organizmu. Valjda mi je uleteo u kolosek duše, jer je ripila iz pluća... Imo sam utisak, pocepaće mi maramice!"b) Play(klik): (U pozadini se čuje dramatčna muzika koja je dramatično prigušena - radi što boljeg efekta dramatičnosti)
"I možete li nam reći, šta se stvarno odigralo tokom te nezaboravne noći?
Pa ovako... Gledali smo Teksaški Masakr... Biću iskren, svi masakrirani osim Žareta. Zato nam je svima bilo smešno, a on se usrao od straha. Jedina pristupačna klonjara... Izvinjavam se gledaocima na eksplicitnom rječniku, pokušavam da dočaram nuštrb kulture, u kakvim smo se govnima našli te noći... Elem, jedina pristupačna klonjara je bila na obodu šumice.. Poljak, klasični... Ništa specijalno. Vonjež kao i svaki drugi... (Gubi moć govora, te salutira drugu koji izbezumljen sjedi do njega da nastavi sa pričom)"
"Gde je ono stao... Izvinjava se, nisam pri sebi. Nisam uzo dop ima 2 dana, kriza udarila, dilera kod kog sam imao popust uhapsili... Nego, to sada nije bitno.- Dakle, mi se smejemo... Od srca, ono muda otpadaju što se kaže, da oproste deca koja gledaju... Žare pođe do Poljaka... Nakon jedno sat, dva mi gledamo de je Žare... Nema Žareta, de je čovek? Odlučismo da pođemo do Poljaka da vidimo je li se posro više, prođe ceo film, jebem ga strašljivog. Kad stigosmo do Poljaka, vidimo Žare se raskilavio, lebdi na sred klonjare a govna mu fijuču oko glave ko grudve onomad kad smo bili deca... Za vreme Božića... Kukavac. (I njega izdaje glas, kreće da udara glavom o zid. Uleću u kadar i izvode ga da mu daju nešto za smirenje. Treći Žaretov drug nastavlja spiku)"
"I mi ono gledamo jebote, šta da radimo... Ja, kao najpribraniji od sve dvojice, pardon četvorice, ili trojice... Ne znam de Žare tad bio, jebi ga... Kažem njima dvojici -Skačite unutra i vadite čoveka iz govana, ja vam čuvam leđa. U početku su se protivili, ali sam uspeo da ih ubedim svojim pregovaračkim moćima...(Značajan pogled ka kameri) Tu nastupa peripetija! Oni izvlače Žareta, ja skačem na vratima i zatvaram ih! Govna nahrupljuju napolje ispod vrata de ima lufta jedno pola metra... Ja se klizam po govnima, sve sam tikepa unakazio, a nove bile... Doneo mi brat iz Švice. Okrećem se i paničnim glasom kažem, u Gandalfovskom maniru -Bežte, budale! I ošamarite Žareta da dođe sebi, poješće me govna živog ovde! Nakon spasonosnog šamara, muk. Mi zdravi i čitavi... Delimično. Žare mentalno unakažen, jedina razumna koju smo izvukli iz njega je da je video sebe u prošlom životu... U telu nekog Aleksandra Saše Makedonskog, neki pevač valjda, ko će li ga znati... Od tada je Žare prekinuo ikakav kontakt sa ovim svetom. Ne znam što bi dalje reko, moram do WC-a, šora mi se.
(U kadar uskače drugi lik)
Ne matori, ne u WC!!! Ne, ne, ne!
Ne brini tebreks, nije Poljak, savremeni je. Nemačka keramika, druga nacionalnost... Mičite ga s mene ušorah gaće više!
(Ponovo ga odvlače iz kadra)
(Prvi lik, kome se vratila moć govora, ulazi ponovo u kadar)
"I za kraj, samo da vas... Gde je Žare sad, kako mu je, ima li ikakve nade u oporavak?
Žare, eno ga u uglu... Sa drvenim kopljem na malom drvenom konjiću... Igra se, mučenik"
(Kamera se okreće i zumira Žareta na konjiću, dramatična muzika doživljava vrhunac i klip se prekida)
PESNIKINJA KLOZETA
Koja je to za baba seru steta
Postala sam pesnikinja klozeta
Saram po po plocicama,prozorima,vratima
a kad vidim blistavo kupatilo
od muke bih povratila
Moram da sve da iskrabam,
moram plocicu lepu da unistavam
psovke,grafiti i poneka pesma
sve su to dela moja,a ponekad
i poneka iz zida iscupana cesma
Sta cu kad ja sam umetnicka dusa
svako bi skrabao al plasi se da pokusa
Duša svakog sportskog kolektiva. Najveći navijač kluba. Atlas.
Sve je prolazno, dolaze i odlaze upravni odbori, zvezde, talenti, treneri i navijači, jedino on ostaje tu i u dobru i u zlu. U sav prljav veš je imao uvid i uprkos svemu ostao lojalan. Iako su žive legende nikad ne dobiju počast ili ne dao Bog premiju za dobijen rat sa krticama ili za stohiljaditu počišćenu semenku.
Flafičast mladić. Svojim izgledom jako podseća na Legolasa i odiše nekim vilenjaklukom. Pliva ženski i vrlo retko kvasi kosu. Ne pije dedinu džibru sa sela i ne jede luk, čvarke i pihtije. Ne gotivi Čkalju i Paju, već Hju Granta i Saru Džesiku Parker u ulozi raspale Keri Bredšo.
Momak kojeg nikada nećeš videti i čuti kako punim ustima psuje sitno žito i krvavu pogaču Mihi i njegovim taktičkim zamislima sa trojicom štopera jer ne prati fudbal i suviše je kulturan da bi urlao po kući. Videćeš ga u parku dok sedi na klupi, liže rumenka i pije vodu, a kad ustane primetićeš da vozi rolere.
Ima puno prijateljica koje za njega kažu da je prava duša, a one koje ga znaju tek iz viđenja kažu da deluje kao jako fin, učtiv i pametan momak sa stilom. Nema puno muških prijatelja, možda jednog ili dvojicu ništa manje sumnjivih. Kod mužjaka koji znaju da ovaj hoda zemljom postoje sumnje da poseduje bubilija sa kojim se šuri u plinaru, maštajući odlazak iz zemlje zbog problema sa desnima i romantični život u zagrljaju svog Gej Ričija.
- Onaj tvoj sin okačio poster polugolog Švarcenegera u sobi.
- Kao prvo, on nije samo moj sin. Kao drugo, to nije Švarceneger, već Džoni Dep.
- Pa ne znam da li je i moj... Da je moj sad bi bambusao ono komšiče što ga posmatra redovno kad izađe iz kuće, a ovako čipkast može da bude samo na nekog drugog.
- Sad sam ja kriva za sve?
- Jesi! Lepo sam pričao da ga ne oblačiš u roze dok je bilo beba.
- Znaš i sam da sam htela ćerku.
- E pa eno ti je, lepi gole muškarce u sobi.
Podjebavanje ortaka koji nam objašnjava kako je smrtno zaljubljen na prvi pogled.. Obično u takvim situacijama dolazi do idealizovanja nečije lepote, opis postaje pun epiteta..
- Lepa bre kao san! Majke mi! Pustio bih je da mi kaže da mi je majka umrla! A što miriše burazeru!!! Kao duša!
- U jebote! Da nisi proverio, možda luči svetu vodicu?
- A duvaj ga bre! Ja ti ozbiljno pričam!
Reč kojom vaša rodbina, i prijatelji vaše rodbine opisuju stanje vašeg najpijanijeg druga sa neke zajedničke proslave.
Kod babe, koja je bila sprečena da dođe:
-I bilo ih je puno, sve komšije i skoro svi iz familije bili, čak i baba Živoslava, i celo njegovo drustvo došlo, pa svi lepi i mladi, igrali, pevali, baš je lepo bilo. Šteta što nisi mogla da dođeš. (A u suštini boli nekog tuki što baba nije mogla da dođe. Jedna baba manje-više, zar je bitno) E, a da si videla onog malog Marka, sina Pere obućara, znaš kakav je, k'o lutka mali, pa raskopčao košulju kao neki zavodnik iskusni, pa je pevao sa pevačicom, peo se na sto, razbijao čaše, duša od deteta, baš je bio veseo.
-Ne, baba, bio je mrtav pijan.
-Iju, šta pričaš to, ne lupetaj gluposti. Baš je bio veseo.
Stomatološki sleng koji označava bolno vađenje zuba. U ovom, pre svega duševnom bolu, ne pomažu ni iskustvo koje neminovno ide sa godinama, ni to dal neko ima vršnjaka ili vršnjakinju, a bogami ni to dal je težak kao jedan ili tri džaka cementa. U momentu kada nežna zubarka, gurne motorcangle u usta, svi postaju jednaki, takoreći pičke, ako me razumete!
- Mile buraz, kako bilo kod Slađe?
- Ma ne pitaj!
- Šta je sad koj kurac, preživeo si tri rata, cvikaš od jednog običnog zuba :osmeh sa dva zlatna gornja keca: Nego je l` ga popravila?
- Ako misliš na zub, ostao je kod nje. Ako misliš na ovo drugo, rekla da joj muž ide na Jadran da radi sezonske poslove i da mogu da svratim na kaficu kad god hoću. Daj otvori mi to pivo leba ti, sad ne mogu, ključni igrač mi je izvađen!
Mala zadimljena birtija, ne više od pet stolova. Obično van grada, sklonjena od pogleda pa i da prođeš pored nje teško da ćeš je primetiti. Već sa vrata se oseti domaća atmosfera kao da si u svom dnevnom boravku a ne u birtiji punoj neznanaca.
Tvoje je samo da založiš neku smešno jeftinu brlju a duša se sama otvori i onda istovariš na konobara sva govna što te guše a on mučenik ti samo doliva i sluša. Jbg, od takvih kao ti je decu odgajio i odškolovao pa ćuti, trpi i klima glavom. A ako nemaš šta da mu kažeš ili ne želiš da se ispovedaš nekom tamo strancu uvek možeš poslušati priče sa okolnih stolova. Nasmejaće te, skenjati, baciti u razmišljanje.
Posle radnog vremena konobar (Ujedno i gazda kafane jer nije lud da plaća nekog da sedi u kafani) dolazi kući.
- E ćale, znaš šta je danas bilo!?
- Ne i ne zanima me. SAMO SI MI TI FALIO! Priznade mi čovek danas nanošenje teških telesnih povreda, pokušaj ubistva i prostituisanje ko da je u ispovedaonici i sad sam ja željan da slušam tvoja sranja... Polazi u sobu, nema džeparca dve nedelje i dobro razmisli o tome što si uradio!
- Ma nisam ništa zajebo ćale nego ona mala što...
- Ma marš bre u sobu!
... je l' ti mene stvarno ne vidiš il' ti trebaju cvikeri? Pa i ja sam živa duša.
Početak bogoradanja al' onako iz srca i od muke kad vidiš kako samo tebe neće ništa, ali ništa, a dobar si čovek u pičku materinu. Pravi hrišćanin. Samarićanin.
Nema smisla izgovarati ovo javno, ne. Ima da kažu da si ljubomoran, zavidan, dvoličan, da si decxko... Čak se ni ne krsti... U sebi, samo u sebi, tamo gde se sagovornike reči više i ne čuju, tužnog i zamućenog pogleda...
Sve je bre džaba, i što si pošten, i što si proglašen Budalom Godine, i što svakom pomažeš, i Kurti i Murti, i slaviš slavu i ideš u crkvu... čak i ciganima tutneš neki dinar, mada onim što peru šajbne i koji dinar više.
Jednostavno, On te preskače.
A kad vidiš da je onaj komšija što je za posnu slavu stavio makarone sa jajima umesto posnih i da je dobio Bingo, a ti nemaš ni za pola porodične potrošačke korpe pa to je stvarno impasibl. Il' onaj što ti duguje oko dve hiljade evra da je ladno zapalio na Havaje i planira tamo da ostane.
Ma, je l' to mene neko bre zebava? Šta je bre ovo detemugumeno? Pa, kome sam ja nešto nažao učinioP Pa i ja sam nečije dete. Pa, je l' te gađam s kamenje il' s cigle?
Bre, ne volim da nabrajam ali, toliko sam duševan i pošten i nema prema kome nisam ispao ČOVEK. Da i ne spominjem da nije mala stvar vratiti tašku sa 10.000 eura, a polaze ti bale. Krvtijebem. I sve misliš, ajde ima nekog ko gleda odozgo, ko sve to prati, pa da se bar pola vrati...
Hoće 100%... Ali, tamo nekad... ne u skorije vreme...
Sveti Petre, turi lonče za kafu odoh samo da kupim konopac i dolazim.
Trajna prisutnost povratka partnera jedni drugima ko čuvarima svojih duša. Pod povjerenosti duša misli se na vječno vraćanje jedni drugima gdje se prisjećamo svih trenutaka zajedno proživljenih; traka sjećanja ili neprekinuta nit.
Ljubav nije osjećaj jer je osjećaj, po budističkim shvaćanjima, praznina, nema sebstvo ni ontološki status. Iz toga razloga je prolazan ko iskrivljenost svijesti u vremenu.
Ljubav nije pojava jer je fenomen prolazan, on dolazi i odlazi ko nevreme poput oluje.
Ljubav nije stanje jer uključuje trajanje.
Osjećaj, pojava i stanje uključuju vrijeme, a ljubav nadilazi prostorno-vremenski kontinuum, jer je atemporalna i neuvjetovana. Atemporalna znači da je nelinearna kao način komuniciranja izvanzemaljskih bića hektapoda u filmu Arajval koji komuniciraju ko cjelina, a ne sekvencijalno; a neuvjetovana da nema uzročnost, odnosno ako A, onda B.
Budisti su htjeli ukinuti lanac uzročnosti i osjećaja meditacijom gdje se smanjuju otkucaji ili brzina misli. Na 0,25 sekundi, to jest, majkrofrejmom osvještava se istina, odnosno rezonira se prisutnost stvarnosti svijesti Svemira i stvarnost pojedinca, odnosno sinkronizira se ko odjek odnosa mikrokozmos i makrokozmos.
Ljubav je viša dimenzija jer nadilazi klasične dimenzije poput dužine, visine, dubine i vremena. Ljubav pokreće svijet jer je lišena svih teškoća samsare. Ljubav nema težinu jer je ljubav izvan domene težine svakodnevnog života i dovodi do nepodnošljive lakoće postojanja gdje se stječe dojam da lebdiš i da si prozračan.
Ljubav je zakon koji priznajem (Atomsko sklonište).
pa to trazi pripremu pre nego sto se izgovori. nacin narucivanja je vrlo vazan! ne mozes tek tako da kazes sta oces ... moras da budes spontan, da pitas ortaka sta ce on, da bacis pogled na sve priloge ili listu priloga koje si vec dobro prostudirao i da govoris jedno po jedno, da bi ti dobra radnica u masnom odelu stavila sto vise svega!
ljudi cesto pokusavaju da budu duhoviti kad narucuju priloge ... pa se tada mogu cuti komentari tipa:
* stavi koliko ti dusa iste
* natrpaj ko svom detetu
a moze i ovako:
stavi mi sve sem luka! (veceras mu se ne jede luk ... zamisli!)
Neverovatno glup, i pre svega, nekoristan savet koji prijatelji daju jedni drugima. Za savet se najčešće pita kada je neko u dilemi na kakav način da postupi u dramatičnoj situaciji. Prijatelji uglavnom kažu: "Budi ono što jesi". Verovatno misle na to da se ponašaju onako kaže žele da ih drugi vide. Ne znam samo kako neko može da bude ono šta nije, jedino ako umre pa se reinkanira u nešto drugo ali tu opet duša ostaje ista samo se telo menja.
Ljudi koji su (bili) ono što jesu:
Aristotel, Cezar, Šekspir, Tesla, Bukovski, Napoleon, Mocart, Hitler, Staljin, Klinton, Bin Laden, Nobel, Ilija M. Kolarac, ja Pera Perić...
Ovom frazom Vam prosečan Srbin objašnjava koliko je neki čovek dobar. Posle nje obično sledi "On bi ti dušu dao da može... duša od čoveka."
U prevodu - to je čovek koji uvek čašćava, daje sve za društvo i sve ostale aktivnosti pomaže finansijski. Naravno, moralne vrednosti sa ovom frazom obično nemaju nikakve veze. Dakle, može da bude najveći ološ, ali Vam daje sve, te stoga mora da bude "Dobar k'o 'lebac", jer nije u redu psovati ruku koja te hrani.
Obično su to rođaci ili prijatelji iz inostranstva, ali ima i dežurnih "dobrica".
Odlika veeeelikog đubreta od čoveka. Ljigav k'o rumunski margarin, duša mu bazdi na užeglu švarglu, namere poput poluraspalih ostataka Franja Tuđmana.
To je takvo đubre, da naspram njega kafilerija u Ćupriji miriše na Moniku Beluči, a moderator Vukajlije vuče na Majku Terezu.
Sve ove osobine nepobitno ukazuju na činjenicu da je takvu individuu jednostavno bilo nemoguće doneti na svet od strane bilo kog ovozemaljskog entiteta ženskog pola. Stoga je jedino moguće objašnjenje za kreaciju ovog nusprodukta života fušerajski obavljena reciklaža najgoreg mogućeg otpada, sa sve lešinama nigerijskih pacova-samoubica.
Najpatetičnija titula koju jedan muškarac može dodeliti ženskom čeljadetu sa kojim je u predbračnoj emotivnoj vezi. Posledica ultimativnog stanja zaljubljenosti. Ili zagorelosti, svejedno je. Ona je, dakle, TA - savršena žena i srodna duša koju će oženiti i učiniti oboje srećnima. A kako i ne bi kada pomenuta podnosi fudbal, zna da napravi tople sendviče a verovatno ga i solidno blajva. Sve u svemu, idealan primerak za pravljenje malog juniora-naslednika. Šteta samo što isti to mišljenje baš i ne deli sa svojim "princem na belom konju"...
- I, brate? Kako ti je u vezi sa onom malom Marinom?
- Pa, neću da se hvalim, tebra, ali mislim da sam konačno upoznao majku svoje buduće dece!
- Tvoje i još ko zna čije...
- Šta si rek'o, bre??!!
- Iskuliraj, brate, ko te prska vrućom vodom, naš'o si da se zaljubiš u ribu koja jedino nije spavala sa malim Stefanom i to samo zato što je lik tek drugi osnovne!
Predator u ženskom telu. Zgodna, a nezgodna. Sklona samoafirmaciji i flertu bez tendencije ka konkretnom. Njeni atributi su kao umetnička dela u muzejima, deluju „na izvol’te“, mada su iza neprobojnog stakla. Zna svoje kvalitete, i ne propušta nijednu priliku da se nametne. Nameće se, da bi imala koga da odbije, hraneći svoju sujetu uzdasima i čežnjivim pogledima sitnih duša. I nije joj bitno što ponovo spava sama.
Fatalna za svakog mužjaka koji razmišlja pubičnom regijom, ostalima je smešna i takođe nedodirljiva, ali iz drugih razloga.
-Skloni mi se s očiju, ti moralna nakazo, ne bih te jebao ni drškom od metle!
Izraz koji je sa pojavom interneta izgubio snagu i smisao koji je nekada imao. Veličina reči i njenog zvuka ipak su zadržani. Ep je dugi spev, priča o delima koja su slavna, o vremenima koja ni težina vremenske ruke i ljudske sujete nije uspela da izbriše i spere. Srpski narod ima izuzetnu kulturnu baštinu epskih pesama. Ceo jedan kulturni kontinent izdigao se iz blata turskih šuma. Porobljeni i osuđeni da sanjaju o slobodi, nadareni pojedinci krojili su ćilim epike zlatnim koncem od želje vezenim. Tiho uz pucketanje vatre izdigli su se iz pepela veliki junaci i heroji i postali večni. Anonimmni i veliki pesnici poklonili su im svoju dušu i udahnuli život.
Epski je danas nadmudrivanje sujetnih maski po raznoraznim forumima. Veliko zadovoljenje sitnih duša. Epsko.
Psihodelicni trens.Ekstaticni buckuris elektronskog zvuka.Postoji neka cudesna melodija u tom haoticno preciznom ritmu,neka magicna moc koju muzika ima nad ljudskim umom.Trens ima patinu u sebi,to ocaravajuce zavijanje u pozadini,zvuk sto se poput zmije uvija uz telo.Ruke i noge samostalno prate melodicni ritam,a u glavi se sve harmonicno stapa u neku vrstu zxivopisne i bozanstvene celine.I dok se o usnu skoljku razbijaju talasi zemaljskog znanja u vidu melodicnog zvuka,dusa se okrece ka izvoru istog i pokloni se pred zvucnikom kao pred bozanstvom....
"HajdE da pushimo travu i slushamo rEjv" :)
