ricati o uticaju reality show na neverovatan broj konzumenata ovog tv formata,sasvim je izlisan jer dojucerasnji ucesnici raznih velikih bratova svinjskih farmi,menjam zenu ( prvi svingerski reality show u Srba),su danas narodni prvaci,cija se svaka izgovorena postuje ili sledi.S toga,nakon vise godina prikazivanja gore navedenih,stice se potreba da i sami napravite jedan tako kvalitetan,ali originalan program ,ciju cete licencu kasnije prodati nekim tv kucama koje su jos uvek u povoju.
Potrebno :
-stara napustena stala
- 10 - 15 ljudi spremnih da u svakom trenutku naprave takvu dramu,da ce pola Srbije ukljuciti program u bilo kom dobu dana ili noci,ne bi li ispratilo krvavu raspravu oko neispraznjene piksle,npr...
-kamere
-mikrofoni i ostala tehnicka pomagala
Prvi komplikovaniji zadatak je svakako selekcija ucesnika,kojoj se mora posvetiti dosta paznje,jer sam projekat od njih i zavisi.Do sada nepogresivi izbor producenata sa iskustvom ,znatno olaksava posao.Dakle sastav ukucana ( stalana ? ) bi izgledao ovako.Prvo odaberite pobednika, koji miri zaracene strane,umeren u jelu ,picu,izjavama i cutanjem odaje utisak mudraca i dobrocinitelja.Vljalo bi ako je u mogucnosti da kad-kad i zaplace sto ce auditorijum naterati da ga jednostavno zavoli.Nasuprot njemu mora stajati sredovecni,zadrigli,cinicni,svadjalacki nastrojen,stalno nervozan i pomalo perverzan (opa,rima) ,ali nadasve naroCki covek.On u svakom trenutku mora da potencira to da njegove 4 godine u osnovnoj skoli znace mnogo vise nego sve diplome ostalih ukucana.Inace,njega laznim i namestenim brojanjem glasova cuvati do kraja,kako bi iziritirani gledaoci tonama sms poruka trazili njegovo izbacivanje.Njegov glavni oponent je mutant covek-zena sumnjivih seksualnih normi,ali dusa od coveka-zene koja nikome ne nanosi zlo i na najbolji nacin popularise svoju manjinsku zajednicu.Ali naroCki covek ima obavezu da u svakom trenu brani principe na kojima se temelje moralne vrednosti drustva.Sledeci ucesnik bi trebao biti apstraktni,nedokucivi,i od male sredine neshvaceni umetnik koji ce svojim proseravanjem biti inicijalna kapisla za pocetak svakojakih svadja i pravljenja klanova u svakom cosku stale.One koji bi ,u terminu prikazivanja Velike Stale ,ipak pogledali spansku sapunicu, obradujte uvodjenjem musko-zenskog para.Ona-mlada,lepa,glupa .On-mlad,lep i glup.Njihov zadatak je da se u toku celokupne sezone ocijukaju,da bi se na kraju smuvali i otisli u krevet,kako bi svaka popijena kafa narednog dana u Srbiji,bila predmet rasprave da li je to bio samo laksi peting ili je bilo nesto konkretno. Potreban je jos jedan slican musko-zenski par,ali mnogo skromnijeg izgleda i jos skromnijih intelektualnih sposobnosti ( ako se moze ici ispod nivoa gore opisanih),kako bi se otvorio manevarski prostor za pravljenje ljubomore,sto opet vodi do zeljenog cilja.Jos 2,3 neprimetna lika i igre mogu poceti.
Kako bi gledaoci bili liseni svake dileme hoce li biti napeto,od samog starta stalane nalivajte velikim kolicinama alkohola,budite ih bukom motorne testere i nedozvolite da spavaju duze od 4 sata dnevno.To ce ih dovesti do ivice nervnog sloma i naterati da se obracaju jezikom vidjenim u filmovima najperverznijeg porno sadrzaja.U isto vreme gledaoci ce slati bezbroj sms poruka uz duz i popreko ekrana sa najglupljim sadrzinama ikada vidjenim,naivno smatrajuci da time uticu na ishod glasanja za izbacivanje.Nakon izbacivnja jednog po jednog,pred milionskim gledalistem postavljajte pitanja tipa "a kad vas je dupe u stali najvise zasvrbelo" , "je l' se cesete zato sto imate sugu ili se skidate sa kokaina" .I uspeh je jednostavno nezaobilazan,sto za rezultat ima izjave gledalaca "ja ne gledam to sranje,ali je l' si video nocas u 3 kako je onaj prdnuo..." Nakon zavrsetka serijala pobednik ce da nestane bez traga i glasa,narocki covek i covek-zena ce postati najbolji prijatelji ,propevati i zabavljati ex yu narode u rasejanju,apstraktni umetnik ce odrzati izlozbu u prostorijama mesne zajednice lokalne samouprave nekog sela.Mlad,lep i glup par ce nastaviti da bude mlad,lep,glup, ali i poznat.Nakon 6 meseci napravite V.I.P. verziju velike stale,i dovedite brdo anonimusa glupih zanimanja i nova avantura moze da pocne...Mada,ne gledam ja to..
P.S. Ako ste u mogucnosti obavezno uvedite legendarnog Mikija,jer ima dovoljno staza u ovakvim projektima da ce uskoro zaraditi penziju.
P.S. na P.S. Nagrada se i ne dodeljuje jer svi su oni tu da bi se zezali a ne da bi zaradili pare.
Pitanje koje može do ludila da dovede ili novinara koji ga postavlja pevaču/pevačici ili samog vokalno-instrumentalnog solistu. Nekad je čak i imalo smisla postavljati ga. Danas, teško.
-Iii, da, sa nama je Neca, frontmen Fajrontmejkersa! Ćao Neco, kaži meni i mojim gledaoc...
-Kojim gledaocima?
-Pa ovim, što nas prate preko malog ekrana..
-Ne vidim nikog tamo, samo ovog cvikeraša s kamerom..
-Hm, da, okej.. Da nastavim, Neco, o čemu govori novi album?
-Takvo je vreme došlo, da smo svi postali roba, iskoriste nas i bace, nikoga nije briga ni za koga! Diktatura! Mašina melje, seljaci i dalje oru. Rokenrol je pustio korene, bre. Budućnost je sad. Sad! I zapamti, i ti si potrošna roba. Jel se trošiš?
-Kakve veze im..
-Koliko često se trošiš? Jednom, dvaput dnevno?
-To je to! Pakuj kameru, odlazimo. Koj me djavo terao da s ovim pričam?! I gde mi je kafetin?-Imam čast da, na opštu radost prepaljenih klinaca i ziljavih klinki, ugostim popularnu pevaljku poznatu po svojim gigantskim sisama, često eksponiranom bataku i promiskuitetnim tekstovima, a nikako po imenu. Zato je nećemo ni imenovati, ionako je većina vas ugasila ton i šilji penkalu na njenu bradavicu.
-A? Izvini, šminka mi se razmazala..
-Da..kaži ti nama, o čemu govori tvoj novi album?
-Pa, evo ovaaakooo. Govori o modernoj, jakoj ženi, emancipovanoj, lepoj, hihihi, i veliča prirodnu lepotu žene kao takvu..
-Kao kakvu?
-A? Pa, ovaj, takvu...
-Ali ti imaš više silikona od rasklimanog prozora. No, nebitno, o čemu govore tvoji tekstovi?
-O modernim vezama u današnje vreme, o ljub...
-Meni više liče na soft porn. Deluje mi kao da si prepisivala iz Smokvinog lista? Ako uzmemo da tvoju muziku (kakva uvreda za muziku da je koristim u istoj rečenici s tobom) slušaju uglavnom maloum... maloletnici, navodiš li ti njih na neko bludničenje? Grupnjak? Fart porn?
-Pa ne, ovaj, ja...
-Prva pesma ti se zove Abortus. Gde će ti duša?
-Šmrc...ne želim više da pričam!
-More, mrš iz mog studija. I pokupi to što je ta tvoja buvara ostavila na tepihu!-Sa nama su Sokolovi sa Sokoca, izdali su novu ploču. O čemu govori vaš album?
-Kajmak, pršut, rakija, brenta, golf dvojka, komšijina žena, natezanje konopca.
-Kakva, slučajnost, to su i nazivi pesama.. tekstovi su, koliko vidim, puni... kajmaka, pršuta, rak.. golf.. o, čoveče... Što se tiče naše...
-Rakija.
-...muzičke scene...
-Brentaš!
-...poruke vašim...
-Natezanje komšijine žene.
-...kako..
-Golf.
-Dobro, dobro, pevajte, ajde...
Sad si već dovoljno veliki i svi već polažu sve svoje nade u tebe. Otac, majka, brat, sestra, deda, baba, tetke, strine, ujaci i ujne... Ne smeš ni po koju cenu da ih razočaraš. I dok te svi oni onako halapljivo ljube kao da te nikada više u životu neće videti, ti si već uveliko spreman na taj veliki životni korak. Da, postaćeš student.
Uspevaš nekako da se izvučeš iz sobe iz svih tih stiskavaca, i sa ogromnim torbuljinama nekako izlaziš iz kuće, jedva nazuvši obe patike, i pičećim korakom preletiš avliju, ne bi li se što pre dokopao ulice i izgubio se svom njenom dužinom.
„Piši nam, sine. Nemoj da si gladan, žedan... Uči kure dedino i ostavi se tija beogradskih navlakuša pa kad diplomiraš i vratiš se kući naći će deda tebi pravu ženu. Dom da ti podiže, decu da ti rađa. Znaš onu Milevu Vasovu? Ako se ne uda dok ti ne diplomiraš... Ali čisto sumnjam, jer je već više od 5 godine sve seoske delije zaobilaze u širokom luku, k’o da je šugava.“
Nećeš se obazirati puno na te neartikulisane zvuke iz pozadine, već kad se uveriš da si dovoljno odmakao, okrenućeš se još jednom prema svoj toj situaciji koju ostavljaš za sobom :“ Zbogom svi! Zbogom stiskavac, seljaci, šljivici i sokaci...! Zbogom Labonja! Zabole me da znaš ako budeš i ubuduće naskakao po selu na kojekakve jalove junice. Zbogom pičkovac! Stižem ti, metropolo ja, mlad, zajapuren, rapavih prstiju, sa sve crnim ispod noktiju... Znam šta me čeka. Opasna su svetla velegrada, ali ne bojim se... Titraj me Beograde uzduž i popreko. Napravi od mene čoveka, jaka i spremna na sve. Nauči mene seoskog momka bezbatnoga sa prašnjavih sokaka pravom životu! Poduči me, učitelju moj velečasni, ne pitam za cenu... Ubij Boga u meni!“
I kao svakom čednom momku, čiste i čestite duše i pravo velikog srca, Bog će čuti sve tvoje molitve, iako ni njemu neće biti jasna tvoja želja za tim. Ali, ipak si ti verni rob i sluga Gospodnji, nevina duša koja nikome nikada nije ni zrno zla učinila, pa neće imati izbora osim da usliši sve tvoje molbe, tačno onako kako si ti od Njega tražio...
Daće ti nju, tvog tako željenog učitelja titrača koji će od tebe, seoskog momka sa prašnjavih seoskih sokaka, uzdužno i poprečno naučiti pravom životu i napraviti čoveka jakog i spremnog na sve. Osećaćeš se konačno vrednim i poštovanim od strane nekoga kome neće smetati tvoj tvoj nemljiv zadah iz usta, od strane nekoga kome neće smetati crno ispod tvojih crnih „radničkih“ noktiju, koje će joj ustvari govoriti o tome da si jedan radan, vredan i pre svega pošten čovek, a nikako to da su ti higijenske navike nešto što si davno ostavio sa sobom, još tad kada si prljavih, pocepanih farmerica i prljavih nogu svake noći išao išao u postelju.
Ona će biti svetica. Kako i ne bi? Ko bi drugi uživao u tvom zagrljaju ispod tvojih kiselih pazuha, glavom spuštenom na tvojim kolenima?
Volećeš je onako kao što se voli iz prvog puta. Jako, iskreno i bezuslovno. To neće biti ni nalik na onu naklonost koju si osećao prema onoj Živani koju si redovno opkoračivao iza onog plasta, sve dok komšija Stamenko nije prodao plast ne bi li skupio pare da otplati junca koje je tad bio kupio, pa ste se po istoj osnovi nalazili iza najbliže plote.
A onda kada budeš najviše do tada, kao najveći som zevao za njom i radio sve ono što ti ona bude rekla, verujući da će se vaš prvi sin zvati Ratomir, jer je ona insistirala da se iz poštovanja prema tvojim korenima vaš sin tako zove i još jednom ti dokazala da je baš ona prava, ona koja se sreće jednom u ‘iljadu godina, a da će Mileva Vasova, ona koju već pet godina zaobilaze seoske delije i neženje morati da svog životnog saputnika potraži negde drugde, desiće se ono što što možda nikada ni u svojim najgorim snovima nisi mogao da doživiš.
Pune vene alkohola, razočarenje kad shvatiš da je to što te svaka druga bandera podseća na nju samo iluzija i da si ostavljen.
Nije da je nećeš videti više nikada u životu. Hoćeš, sigurno, kada bude na novom Harley-u prolazila pored tebe sa svojim novim dečkom. Možda će te tada i pogledati, ili će verovatnije od toga samo proći pored tebe kao pored turskog groblja. Kao da te nikada u životu nije ni poznavala.
Pogledaćeš u nebo, razočaran u život, razočaran u sve… “Čestitam sine, diplomirao si,” sevaće odozgo…
Dobro poznata situacija kad si sagovornik (jer da si baba, jeb'o bi mesečinu) babi koja te ubaci u mešalicu i krene od Kulina bana do Petra Pana, prisećajući se činjenica iz prošlosti koje ni sama ne može da "pohvata".
Ostaje ti samo da ćutiš i upijaš, slušaš ili ne. Padne ti i samoubistvo tupim predmetom na pamet, ali i to brzo prođe. Padne ti na pamet da kokneš i babu (ako to nije tvoja baba), ali se setiš da nisi ni ti Raskoljnikov pa samo osmehom ispratiš situaciju.
-Eeee, kažem ti tako. Kad sam se udala za Zdravka, njegova Nataša me nije volela. To mu je ćerka iz prvog braka. I tako jednom dođe ona kod mene, kaže gladna a ja joj ponudim sataraš sa plavim paradajzom. Tek da čuješ nju: "Ne jedem ti ja to, bljak". Onda joj kažem da proba pa neka vrati ako neće. I ona pojede dva tanjira. (pokazuje rukama)
Tada me zavolela. Kad je otišla na Novi Zeland, mnogo sam joj nedostajala.
: sagovornik potvrdno klima glavom :
-Tamo se zaposlila i udala, rodila dete. Kad je dete poraslo, reših da odem kod njih (blagi osmeh). Al' pošto beše 11.setpembar, ono kad je avion udario na Ameriku, let nije išao preko onih bombaških zemalja; nego za Rim, pa Skandinavija, pa Rusija, Hong Kong, sve po obodu Evrope gore. (zvoni telefon)
Sagovornik ćuti i smeška se kao pička. Baba završava razgovor.
-Gde sam stala? A da! I onda me Jelena sačekala u Velingtonu na aerodrom. Duša.
-Sagovornik: (koja Jelena sad, u pičku materinu. Smeška se i dalje).
-Da ti je pokažem na slici. (Ustaje po album)
-Sagovornik: (NEEEEEEEE)
-Evo, ovo je ona. Je l' da da je lepa? Kao anđeo.
-D...jg..aaa jeste. Lepa je. (mućka glavom)
-Lepo mi beše tamo (vraća album na mesto). Njeno dete me zavolelo. Plakalo kad sam se vraćala u Srbiju. (tužne oči, blago teleći pogled)
Ali neću više da te opterećujem. Uvek se rastužim kad se setim toga.
-Maaa nee...(stavlja ruku na usta). Dobro, teta Radmila, ako nećete. Odoh ja kući da jedem.
-Pa jedi kod mene, ima sataraš od plavog paradajza? Kao Nataši što sam spremala.
-(MA JEB'O TE SATARAŠ). Neka, da Vas ne ometam. Vidimo se.
:kreće ka vratima i nestaje u noćnom kaputu:
-1)
U kvizu "Muzički tobogan" u kome su se takmičile škole iz Srbije, bambiji su bili način ocenjivanja, odnosno ko vremenski nešto brže ili bolje odradi on dobije više poena iliti "bambija".
2)
Ali, sam izraz "tri bambija za tebe" se vrlo često koristi kada osoba pored vas, u vašem društvu počne da priča neke svoje doživljaje, neke "avanture", da objašnjava neko žestoko zezanje u kom je bio pre par večeri ili da jednostavno filozofira o svemu i svačemu. Tim izrazom ga lepo spustite ili mu bar nakratko zatvorite usta. Mada, dešava se da ga takva reakcija samo podstakne da krene sa odbranom svega što je dotle izrekao, tako da se govorancija nastavlja sve dok mu jednom finom kočijaškom izrekom ne zatvorite usta.
3)
Isto tako, sam izraz se može koristiti kao zezanje u razgovoru sa dobrim ortaciuma, kada neko od njih zezne nešto što u suštini i nije teško zeznuti, kada napravi grešku koja neće ostaviti neke velike posledice, ali će ga stalno terati na razmišljanje (barem neko vreme), pa mu se na ovaj način daje neka vrsta čudne podrške.
Kontradiktorno, zar ne? I, čak i malkice konfuzno.
1)
Minja Subota: "I najbrže je odgovorila škola "ta i ta", iz "odnekud" i njima idu tri bambija. Drugi su bili... (i tako dalje)."2)
lik A: "... i tako ti to pričam batice, film je stvarno njesra, mislim, sad to nije realno, on toliko dugo da vozi tol'ko teška kola na dva tčka, pa to nema nigde, tako je nerealno, mislim, daj, pa ko se na to loži, samopaćenici neki..."
lik B (ironično): "Da, da, tri bambija za tebe."
lik A (uvređeno): "Brate, šta sad to treba da znači? Šta, kao ja ne znam šta je i kako je? Da nisam možda glup? Da li..."
lik B (prekida ga iznervirano): "Alo, bre, šabane! Transporter je akcioni film, koji služi za zabavu i ne treba da ima logike oko akcionih radnji, jednostavno je JEBENO zabavan i Jason Statham je car sam po sebi, tako da možeš samo da jebeno odjebeš! A tvoj jebeni CSI je totalno realan i poučan???? Pa, oni ispade da uhvate svakog krimosa - e to tek nije realno i to je tek neostvarivo."
lik A: (zaustio da kaže nešto, ali nema reči da izađu iz usta jer se ostatak ekipe već toliko glasno smeje da shvata na neki čudan način da je bolje da zaćuti i pokaže kako ima bar malo mozga i da je bolje da za taj dan više ne filozofira).3)
ortaci igraju "Japanca" i piju ko zna koju flajku piva:
lik A: "Jao, prijatelju, kakav trip, pa ja sam 'ladno, dodao tvom igraču, pa de sad pred golmanom, u qrac, pa baš sam noob."
lik B: "He he he, tri bambija za tebe, zato što si dobra duša pa nisi hteo da mi daš gol, ha ha ha, koji si ti car."
Kurč nad kurčevima. Grandiozni osjećaj, najčešće trenutni da si usvojeni sin Pabla Eskobara i Džordž Buša, proizaš'o jer si k'o dijete gled'o Kuma na VHS-u, pa te prenosi filozofija mafije "znam ljude, imam informacije, povezan sam k'o kolonija metak mrava". Za razliku od citiranja Šekspira i Gandija, ovu hiperboličnu mantru mogu svi koristiti od vlasnika farmi pilića, stočnih fondova do viših referenata rudnika u okolini Majdanpeka. Muv'o lokalnu pušikurku, završav'o ekipi orginal Windows 8 ili gram zeleniša, izgovorena željenim tonom meksičkog narko bossa ili Marlon Branda dok mazi mačku, izbacuje te na željezni presto Vesterosa. Ukoliko uspiješ stvarno ostvariti što si obeć'o, u očima sredine ti već ideš na cedevitu s Kim Džong Unom.
-Alo, alo jesam li dobio Ugaru? Zdravku Ugaru?
-Momenat, gospodine. Ljubavi, neki gospodin te treba na liniji 3.
-Daj ga u eter, ajde.
-Alo, đe si Ugara krv ti jebem. Momčilo Đubre ovdje.
-Ooo, Đubre kućo stara, pa otkud ti da zoveš.
-Treba mi usluga jedna, možeš li kako progurat' par kamiona pilića. Eno ih jebem im djecu zaustavili ih na Rači.
-Ja mislio neko bolestan. Dobro je, ma ne'aš brige Đubre, sve ćemo riješit.
-Pa kako?
-Ma ništa ne brini, otvori sebi pivo, upali Mančester, i uživaj. Imam ljude koji znaju ljude, hehe.
- Hvala Ugara, neću ti ovo zaboravit'.
-Samo opušteno, možda dođe dan kad ja od tebe budem treb'o uslugu. Do sljedećeg puta dragi moj Đubre.
-Hvala, kume moj.
-Jovanka, daj ovo debelom Mitru.
-----------------------------------------------------------
Semipalatinsk, Rusija, 1854-Dobro veče, da li ste vi Oljga Nilovna?
-Jesam, a što se to vas tiče?
-Ovdje, visoki činovnik iz poreske uprave Jegor Mazin.
-Ta, ta odista se izvinjavam. Ah, zapričala sam se, uđite slobodno. Da ja pristavim samovar, mora da ste promrzli.
-Nije nužno.
-Andrjuša, marš pristavljaj čaj. Da mene gospodin Mazin namlati na ovom otomanu, mora malo cirkulacija da radi, hehe. Andrjuša deder naajnjcaj tu vatru.
-Nema potrebe za šegačenjem, znate vi zašto sam ja ovdje.
-Vaše blagorodstvo ja sam priprosta i po svojoj gluposti propala duša, ali moj Andrjuša.. Ne, ne, nemojte me sakatiti.
-Nije život konj pa da ga kamdžijom možete otresti. No dobro, nisam ja bezdušnih očiju, namlatite Borivoja malo, da se dobro utroši i očvrsne. Voli Borivoje poskočit, a računi će se platiti.
-Kako moj dragi Jegore?
-Čujte ne mogu o tome pričati, ali imam ljude koji znaju ljude. Što li se čeka, neće se redengot sam otkopčati..
Da se ne lažemo, jedan od preduslova uspešne kafane je njeno ime. U svakom slučaju svrha postojanja svake je ista, tu ne možemo a da se ne složimo, ali prava zarada se stiče njenim imenom. Zato postoje neka pravila za različite tipove gostiju.
Prvo pravilo- Udari u emociju.
Ovo su kafane gde obitavaju gosti starijih doba, oko 40 i 50, ne retko i 60 godina, koji su život profućkali na jeftine žene, rakiju šećerušu i sliku voljene u novčaniku, koja nikad nije bila tu,ili je bila dok nije 77' godine otišao u armiju, i onda se udala za lokalnog limara kao Seka Sablić što je Burduša ostavila. Piju do kraja, celu mesečnu platu, uglavnom sami za stolom, ne znaju ni sami više zašto to rade, ali drugačije ne umeju. A da se ne lažemo, drugačije i neće. U ovom slučaju srce im dirati sa sledećim imenimima: Ciganski san, Ciganska noć, (zna se koju emotivnu jačinu stvara cigan u ovakvim ljudima), Izgubljena ljubav, itd...
Drugo pravilo- Tradicija
Ovakve kafane jednostavno ne smeju da menjaju imena, ili u najgorem slučaju da pretrpe sitne modifikacije u svom nazivu. Razlog je jednostavan. Ako je moj deda im'o neomalterisanu kuću jer je svaki dan pio špricere u "kafani kod Miće", tata umal' nije ostavio i mene i mamu kod Miće u kafani, kako ja sad da idem u kafanu "Točak" dole u selo, kad to nije to jednostavno? Uđem, sednem, kažem ciganu da svira pesmu "sam od sebe bežim" i vadim pare, on kaže, tu ti pesmu ne naplaćujem, to ti je dedina pesma. Pa ako mi ne krene suza na to, onda i ne treba viš' nikad u kafanu da uđem. Ili kod Miće, il' nikud.
Jedan, i više nego dovoljan razlog da Mića ostane Mića, i da ne pokupi one malograđanske opaske, tipa: kafana Venera, Prestiž, ili još gore gradova nekih što pola ne znam ni di je,a kamoli da sam bio tamo. Kazablanka, Monte Karlo, Lozana i dr.
Dok je Miće, i moj sin će znati di da pije, i neće se ni njemu ići u Točak u selo.
Treće pravilo- Voljena žena
U ovom slučaju gazda, mnogo manje razmišljavši o zaradi, a više o emocijama, otvara kafanu svojoj voljenoj, u zavisnosti od iste, može biti prežaljena ili neprežaljena, ali poenta je ista. Da je ceo dan njeno ime u glavi, pa nek ide život. I kad ostane sam u svojoj kafani, gledajući kroz oblak dima mutnim i suznim očima natpis Suzana, da se seti te 85-te godine, kad je na 4 meseca od kuće pobegao i spavao po najgorim rupama, da bi bio sa voljenom ženom.
Razna imena pogađaju različite ljude, ali to nije striktno pravilo. Jednostavno, neko je našao vezu između gazdine Suzane i njegove Jovanke, i odnos njihovih duša postaje bratski. Kad kaže Suzana, misli Jovanka, i to je to. Takođe pije do kraja kao i onaj u kafanama emotivnog imena, ne žali to malo crkavice koje ima, a gazda se teši da ipak čini dobro delo što mu ljudi troše i poslednji dinar u kafani, sećajući se neke izgubljene ljubavi koja mu je dušu ostavila da se kroz život probija sama.
Četvrto pravilo- Rodna grudo
Još jedan način skupljanja mušterija, moram priznati veoma pametan, jeste davanje imena kafanama po kraju iz kog ste došli, ne što ste hteli, već što ste morali. Takve kafane su uglavnom u Vojvodini, jer je ista bila glavno svratište onih koji su morali doći povodom poslednjeg rata, jebem ga ja. Uglavnom su to predeli tipa: Krajina, Grmeč, Kordun i ostali, ali postoje i kafane objedinjenih imena kao što su: Kafana Bosanac, Kafana Krajišnik i drugi. Glavna karta lokalnog gazde je da svaki gost, ulaskom u njegovu kafanu zamišlja rodnu grudu, i izvor iz kog je 35 godina svako jutro umivao glavu, s tim što će se ovde verovatno umivati do iznemoglosti "zidarskom pivom" ili crnim vinom iz "bukare", kako to krajišnici popularno vole, i zamišljati dan kad će opet prošetati pored reke Zrmanje, goli do pojasa. Može se reći da je u pitanju prihod na tuđoj nesreći.
Treba uzeti u obzir da lokalni starosedeoci neće primirisati u kafane ovakvih imena, koliko iz kurtoazije toliko i iz raloga da je klijentela ovakvih lokala uvek ista, muzika takođe, i sve to đuture jednom Vojvođaninu nikako ne može da se uklopi u moždanu srž.
To je bitna činjenica, i gazda mora dobro da zna na kom mestu otvara ovakvu kafanu. Najpogodnija mesta za nju su Veternik i Futog, od milošte prema Bosancima prozvani Fjutog i Vjeternik.
Poslednje pravilo, je to, da ime kafani daš po nekoj dnevnoj inspiraciji, pa ako si pošten i vredan, radićeš i imaćeš, ali takvi su u startu par korak iza onih što veoma dugo i stručno razmišljaju o nazivu.
Ta imena su sledeća, ali mogu biti jako širokog dijapazona. Kafana kutak, kafana Majčina( moram priznati veoma interesantan naziv ), kafana Biblioteka, kafana Stari Grad, Evropa kao i mnoge druge.
Samo je pitanje u kojoj kafani ćeš ti da budeš "na svome".
Al' svakako, živeli!
Razlog određenog zbivanja koje život boji u ružičaste ili ljubičaste tonove.
Ružičasti tonovi
Miloje: Buraz, ja ne mogu da prepoznam onu kladu od Vidoja! Postao je...kako da kažem...normalan!
Radoje: Aha, jesi li vidio čudo? Nekad hipersenzitivni panj, a sad prava momčina!
Miloje: Ne reci da je zbog nje!
Radoje: Nego? Bio je retard, a onda mu se ona desila, pravo ispunjenje sna. Ima čovjek ozbiljne planove, u njoj vidi onu pravu, pa se i sam uozbiljio. Kaže, život mu je obojen u ružičaste tonove...Ljubičasti tonovi
Radoje: Jesi li čuo šta se desilo Vidoju?
Miloje: E, nemam pojma, nisam ga vidio sto godina... Šta je bilo? Postaće tata?
Radoje: Ma jok, razbijen mu je displej.
Miloje: Kupiće drugi telefon, nema veze.
Radoje: Ne razumiješ me... Daj da ti nacrtam: Vidoje se vjerio sa Anjom, sve je bilo ozbiljno i kako treba. Ali, preksinoć se napije k'o govedo, i pošto mu ova nije dala prije braka, on ti njoj klepi šamar. A onda za to čuje njen brat... Da, ona grdosija, brrr, evo i ja se ježim... Juče ujutru ga je bunovnog izvukao iz kreveta, i tako ga pregazio, da su ga četvorica morali nositi do bolnice u čaršafu! Totalno ga je unakazio! Modar je od glave do pete kao patlidžan! Faca mu je na leđima završila!
Miloje: Uuu, znači, život mu je bio ružičast, a onda mu se desio on, i sve je dobilo novu, ljubičastu nijansu... Saosjećam...
Kad uvidiš da je Prodigy dušu dao za slušanje tokom hodočašća ili kakvog putovanja ruralnim sredinama, bez obzira što članovima benda događaji iz srpskih pojebina nisu bili ni na kraj pameti kada su pisali tekstove.
Tako zapičiš pešaka seoskom knez Mihajlovom i poistovećen sa sredinom turiš muziku u ušesa. Ptičice cvrkuću, sunce se probija kroz granje, mačka zapišava poljsko cveće i namiguje. Gradska duša ti se obraduje, o, divnog li mesta, skoro pa da pozavidiš narodu koji tu živi. Osetiš miris sena i još nečeg poznatog... Mleko! Mora da je pala neka muža (setiš se spota „Girls“ u kom neke sisate kaubojke umešno muzu krave, a ustvari... muzu krave). Taman se nasmeješ, kad te spopadne nalet smrada - puši li se puši od paljevine („I’m a firestarter, terrific firestarter“). Vešto izbegneš prepreku, al’ ne lezi vraže, tu se asfalt završava i skontaš da se nalaziš na minskom polju od kravljih govana. Dok pažljivo biraš korake ne bi li ih nagazio i ostao bez dostojanstva, u sebi zapevaš „Breathe“ („Inhale, inhale, you’re the victim, come play my game, exhale, exhale, exhale”). Dobro, jebiga, seoska idila, trte-vrte. Opet asfalt, opet ptičice, opet neki poznat zvuk, ovog puta ne tako dobrodošao. "Oca ti jebem kučećeg, meni si našla da kradeš kobasice s tavana! Dođi da te ja na'ranim, boga ti ne ojebem!" (“Change my pitch up, smack my bitch up!”). Tu nekako ožališ kerušinu sudbu kletu, osnažen činjenicom da si iz Čukojevca, kulturnog centra regiona, stigao u Pluževinu. Ne stigneš ni da se ozariš zbog blizine cilja, kad te pozdravi skičanje neke krmače. Ne, oštroumno zapaziš, to je ipak ljudski glas. "Mileniiiijaaa! Priđi k ogradi da ti kažem! Onu tvoju ćeru da obuzdaš, si čula? Suknju da joj produžiš, papke da joj skupiš! Mi’š da ne znam da tatli s mojim Mikicom, a njemu, fala bogu, malo treba! Da obratiš pažnju, da ve ne zavijem u crno, a ti znaš moje mentode!” “Ma, kome ti pretiš, svinjarko iz Pečenoga? Te čari ionako ne deluju ako u nji’ ne veruješ!” (“It’s an omen") “Ne' da bacam čini ja! Sam’ mi jedan dan pukne… Pa se ti pitaj što ti lipsuje stoka!” Sad već naglas pevaš "I got the poison, I got the remedy”… Ok. Seoska idila ostade u Čukojevcu, a koga nema, bez njega se može. Prodavnica na pomolu, tu će znati da ti kažu kako da se snađeš dalje. Gle, onaj lik sa Jagodinskog piva sedi ispred i izdajnički manda orošenog rogonju. “Izvin’te, kako da nađem kuću Durkalića?” “A od koga si ti? Ne znam te odovud.” “Milkica mi je koleginica, a ne znam tačno gde živi…” “Aaaaaa, i ti učiš decu okupatorskim jezicima! Ko ve to naučio, bre, tadićevska gamadi? Kad ste zaboravili da su bombardovali Lađevce? A u Vitanovcu onomad kad izginuše? Ma i da nije, koji će deci krasni to? To treba da zna da okopa, da zasadi, da pomuze..." "Kontam, čiča, "Invaders must die”. Hvala, doviđenja.”
Eh, ali da je to kraj… po povratku kući snimiš fajerstartere kako pale kontejnere, šaban smekuje bičarku pesnicom u glavu jer je krala kobasice sa tuđih tavana, a ti inhejluješ i ekshejluješ pod nekim auspuhom da se posle čistog seoskog vazduha vratiš u prirodno stanje.
Uneti u sebe enormne količine alkohola, a potom pred Bogom okajati svoje grehe, bez imalo ustezanja.
Evo klanjam se Božanstvo, ja, mizerni čovek i sitničava duša, večiti cinik i blasfemičar, nedojebano govedo. Nije da sam osporavo Tvoje postojanje, nego su mi jednostavno šištela jajca. Od rođenja sam bio crna ovca u porodici. Pišao u saksiju od fikusa, gurao kocku u krug i prste u štekere. Baba i dan danas proklinje dan što me ne ubi struja onomad kad sam im'o pet godina. A kako i ne bi, kad sam joj, već sa sedam godina, krao penziju i kupovao pakovanja sličica za album. Jebi ga, Davids bio raritet, a ja sam imao duplikat! Kajem se, nije da nije. Baba uvek srola dojajnu sarmu, prste da poližeš do bulje. Elem, kao što rekoh, bio sam kreten i blago autističan. Ono, nije da sad nisam, ali sam barem ružan, pa se ne primećuje toliko. Sa četrnaest sam već počeo da varim i da se opijam. Prod'o ćaletove mokasine za pola keta skanka. Posle sam shvatio da je bilo bolje da sam prodao kaiš, ili samo sponac od istog. Eto, sad mi je trijesdve, i ništa se nije promenilo, se možda mojih unutrašnjih organa, jetre i slezine. Prvi organ zbog prekomernog unošenja vinjaua, a kad se nema za pređašnji i medicinski alkohol sam srk'o. A slezena zato što su mi je izvadili kad me Mića Robija ispreskakao jer sam ga izjeb'o za pare. Poenta svega ovo je...Ne'am brate pojma. Došl'o mi. K'o što mi ovaj vinjak dolazi iz želuca do usne duplje. :povraćanje: E jebi ga, izvini što skrnavim ovo sveto mesto. I tako, ne znam zašto sam ovo ispričao, ali možda me sad pogledaš. Možda mi prođe tiket pa se obogatim, možda povalim hoćnu ribu, možda... Kajem se i izvini.
-Brate, izvali što Šomara kleči pred flajkom vinjaka i mumla nešto!
-Ma opušteno, ispoveda se čovek. To mu je dnevni ritual.
Uzvik momka papučara dok devojka kreće da mu klepi šamar. Da! Onaj šamar od koga unučići idu u rikverc i persiraju rođenoj majci.
-Čekaj! Šta je bre ovo?! Opet ti blokirana kartica?! Nemate dovoljno sredstava?! Ma, koga ti ložiš, majmunko?
-Medo, nemoj da se nerviraš... nije gazda stigao da nam pusti plate. Ti znaš da ja odma' mislim na tebe kad mi legne plata i prvoj ti to javim. Čak ni drugove ne častim da bi ti imala za novu tašnicu i cipelice. Molim te, nemoj da praviš problem ovoj devojci, vidiš da je dobra devojka i da nije ona ništa kriva...
-Ti zaveži! Sa tobom ću kad izađemo! A ti, droco mala, videćeš kad ću opet da ti uđem u radnju!
...............
-Si ti normalan?! Ja sam upravo izblamirana u radnji gde sam ostavila više od tri hiljade evra!!
-Pa, dobro... ima još radnji, nemoj mi se samo ti nervirati!
-Tebi je to "Pa, dobro"? Koga ti zajebavaš?! ...pljasssss...
-Nemoj molim te na ulici, sačekaj bar da dođemo kući... smejaće mi se... nemoj da mi lupaš vratima, tata mi je to kupio na lizing, a i ljutiće se ako padnu vrata!
...............
-'de si, Ljupče, jeb'o te kurac? Š'a ti to na oku? Dira li te ko? Aaaa, da... ona tvoja kurveštija pogana... baš mi te ni malo nije žao, mentolčino ziljava... joj, što mene neće da snađe neka takva devojka... prevaspitao bih je u roku od jedne večeri...
-Ma, bi sigurno... ona je jako nervozna i ja je razumem... nisam ni ja savršen...
-Bajo, ti si u problemu... da ti kaže brat... namerno je malo isprovociraš, pustiš da pukne, a kad krene da te udari... paz' sad, neću ti ponavljam! Ček' samo da ustanem, 'ladan ovaj beton, seme mu jebem... kad krene, a ti uhvatiš za ruku, pa je povučeš na koleno, al' pazi da dobro namestiš čašicu, da je rkneš tačno međ' oči, jeb'o li je ćaćin ćaća!
-Ti si tiranin! Ona je moja duša, ja nju ne bih mogao nikada!
-E, onda ovako... Kiza nam diplomirao, ti to ne znaš, zabranila ti ova da se družiš sa nama, odradio stažiranje, sad ima veza i veza na hirurgiji, idi nek' ti fiknu ta muda, da ne rastežeš gaće bez razloga... znaš ti koliko se muče one žene da naprave te gaće pod libelu?!
Psihoterapeut za Dz.
-E slusaj Jelo,znaci krknes mi masinicom sa strane,a odozgo malo ono "izfensiraj" i tako.
-Vazi,vazi...
-A ne bi se ni sisao da me zena nije naterala,kaze ruzan si tako s tim "Bora Drljaca fazonom" aj da imas uljaru ko Serdjo Skariolo pa da ima sta i da se vidi,nego ko da si Krajisnik neki. Pocela je da mi ide na nerve vise,nego necu zbog dece inace bih ja to po kratkom postupku,rukom o sto i cao bato. 'De rekoh dece,znas da mi je sin okinuo 4. godinu,nece nista da uci jebo ga lebac,pricam mu stalno,on se uhvatio "Delija" jebem mu sunce ne izlazi sa one Marakane,a gurali smo ga da upise neki fakultet,ne znam sta ce uraditi. Cera mi je dobro,udala se,trebalo bi da se porodi,mada joj muz ne radi,pa im saljem mesecno po 200 evra da im se nadje,ono sto ja privatno odradim moleraja to njima saljem,jes mi zet tantuz i skot al necu da pricam o njemu,najradije bi se napio onda kad ga vidim.I tako...treba ono imovine u selu da podelim sa burazerom i sestrom sto nam je ujak ostavio,zajali njih dvoje oce "duzmu" veci deo,al neka ih imam ja svoje parce nek teraju samo,reko sam nek nose.A sta ces zivi se nekako...prebacili me na poligon nisam vise na "ambalazi" sad vozim viljuskar smanjili su mi platu dosta al nije imao ko drugi da radi,kaze novi sef za svakoga ima posla,nistak je,sve sanjam nocu kako ga davim i taman kad dodjem do tacke kad treba da mu izadje dusa,probudim se.
-Gotovo gosn. Simo! Hocete da vam perem kosu?
-E ne ne Jelo zurim,kolko sam duzan,jel bese trista? Evo petsto, nekako se mnogo lakse osecam kad god se osisam psihicki...
Biseri onih(najcesce poznatih licnosti-idiJota)od kojih za ocekuje da bar kol'ko tolk'o budu obrazovani i da imaju IQ veci od 10. Glavna fabrika idiotizma je Jelena Karleusa, al ima i drugih...
Album je gotov, samo još treba da se završi - Tanja Savić
Moj život je kao reka, voda koja stoji i nigde ne teče - Hasan Dudić
Vi ipak imate neki gen, je l’ to neki porodični gen ili ste ga
nasledili od roditelja? - Žika Šarenica, RTSMislim, prvo bi morala da naučiš da pišeš, brate, svih šest padeža –
Jelena KarleušaTo da li sam ja lično učestvovao u pregovorima... to ne znam! - Miloš Aligrudić
Oči su duša ogledala – Baki B3 Đogani
Jedva čekam da nam stignu krave, svaki dan ću da ih jašem - Katarina Živković
Jao, ono, kao, bre, dan je toliko lep da ću sada da se izvrnem kao
zečica i podignem sva četiri kopita u vis - Katarina ŽivkovićMa, bre, ljudi, hoću sama da živim svoj život, umrem svoj život i tako
sve u krug – Katarina ŽivkovićŽelja mi je da jednog dana otvorim neku malu školu pevanja, znaš ono,
da ja otkrivam talente, kao što je nekad radio Vuk Karadžić – Bata
Zdravković- Soja je najzdravija namirnica - Limen
- Znam, soja bikarbona! – CobeSvi poginuli u Kraljevu će dobiti svoje stanove – Mirko Cvetković, premijer
E, ajde sad, napiši mu na papiru, samo tiho, da niko ne čuje šta si
napisao - Suzana MančićA šta je Cane svirao u EKV? - Nemanja Stevanović
Obećao je da će biti sunčano, mi videli da nije i više ga nećemo
držati za reč, mi ćemo ga držati za kišobran – Ivana Višković, TV
AvalaU eri informatike ne mogu da prihvatim da Pečenjevce bude iza Beograda
– Mlađan DinkićKako znate da je petao muško? - Jasmina Ana
Ej, bre, on misli da sam ja glupa, ja... Pa, ja, bre, imam bar svih 7
razreda osnovne škole – Katarina ŽivkovićJaaaoo, viiiidi što je lepa, je l' ti se sviđa? - Sanja Marinković,
dok poklanja majicu Saši MatićuUzeo si mi jezik iz usta – Gagi Đogani
za neupucene Katarina Zivkovic je pokupila 100 000 evra na farmi.Toliko o farmi
Epizoda "Šampanjac" iz latino serije "Cirkus Srbija"
Sinjor Dačko se uskopičio i pomamio, odlučan da više neće trpeti razne ispade vlastodržaca ergele "Srbija". Preterali su, brate mili! A Dačko ima kratak fitilj, kud pogledne - tuda munja sune!!!
Razmišlja se Dača: Ako su sami striktno zabranili da se ne sme točiti alkohol i isti ispijati u krugu hipodroma, i to važi za svaku šušumigu, od trkačkih konja, preko džokeja, do poslednjeg pukog gledaoca na tribinama, e vala će važiti i za vas, vlastodršci! Će da presavijem tabak! Gorka kazna ima da vas snađe!Pre nedelju dana, ogrešiše se isti, prosta im duša, o zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na hipodromu, pa će načelnik Gvadalahare morati pozvati na odgovornost i predsednika hipo saveza, zbrčkavog Tomu Karadžu, sa svom vrhuškom cirkusa - grofa Borkija od vaskolike Srbije, gospoja ministarku Super Sneki, i palanačkog funkcionera od San Nikolas de los Garcije, politički povampirenog don Antića od Espeesa. Slavlje ih je zanelo usled pobede grla na kog su se kladili, pa su nemilice gutali šampanj, iako nisu smeli, zabranio im doktor.
Super Sneki se prvo branila da zdravica nije alkohol, pa potom kad je videla da je Dačko odneo šalu, pokunjila se i rekla da će platiti kaznu. Grof nema vremena za izjašnjavanja, treba obići i ostale terevenke po komšiluku, šteta da se prasići 'lade, a svi znamo, jelte, kakvi su prasići kad se olade. Don Antić, uvidevši nove političke poene od penzionera, koji piju ovakve splačine od tv-novela, hrabro istrčao na megdan i rekao da je ovo dokaz da niko nije iznad zakona, i da će on sa zadovoljstvom platiti kaznu. Penzosi su mu za šaku pezosa (meksička valuta) posle toga kliktali. Ali surovi Dačko se neda pokolebati...
Jedino što im preostaje je da se mole svetoj Bogorodici Gvadalupe, sa sve Ljovisnom i Esmeraldom, ne bi li im oprostila grehove, što su na očigled milionskog auditoruijuma pravili terevenku, zazubice uzavreloj masi na stadionu, i time prekršili post.U sledećoj epizodi "Bacanje prašine u oči gladnom narodu" pogledajte:
Koštuničarka Tandarella se našla ni kriva ni dužna, u vihoru mržnje raspamećene gazdarice imanja, zločeste sinjore Eldepeače Čedilinke, koja brani uzavrelu ljubav između te sirotice i njenog sina don Velje od Čačka.NE PROPUSTITE !
Turbo folk je "muzicki" pravac koji se pojavljuje u Srbiji '80ih godina.
Glavne karakteristike su:
- losa muzika ("tuc tuc tuc tuc tuc")
- lose vokalne sposobnosti (zasto inace sve ide na plejbek?)
- nedostatak talenta za bilo sta drugo sem otvaranja usta (nemojte mi reci da verujete da sami pisu tekstove/muziku?)
- manjak odece
- visak plastike
- dobar marketing
Kao posebno losa strana izdvajaju se turbo - folk tekstovi (od kojih neki, zaista, mogu poprimiti status legendarnih - jedva prestajem da se smejem kada ih cujem)
Takodje, poznat je i onaj vic :
- Zasto je turbo folk veci black od black metala?
- Sve ti se zacrni kad ga cujes.
Tekstove tog muzickog pravca krase alkoholizam (u svakoj drugoj pesmi se pominje kafana), sponzorstvo (Tina Ivanovic i "Bunda od nerca"), prostitucija (Goga Sekulic - Gacice), krsenje zakona ("Prodji sa mnom kroz crveno"), opasnu voznju i ugrozavanje bezbednosti u saobracaju (Boro Majstorovic - Kawasaki).
Turbo folk tekstovi :
1. Jedva cekam da sahranim majku pa u kucu da dovedem Rajku!2. Varao me dragi, nek je zdrav i ziv, kad ga zene vole nije, nije kriv!
3. Najbolji si najbolji od svih faca slavnih, ti vozis Ferari u gradu si glavni!
4. Moja mala nosi suknju mini, ispod mini napisala skini, moja mala nosi suknju maksi ispod maksi napisala taksi!
5. Igra kolo a u kolu Duda, od radosti tresu mi se kosti!
6. Ja sam seljak veseljak, a u dusi tugu skrivam, sta cu jadan kraj Morave kad ne znam da plivam!
7. Uz vetar sam uvek iso i nikoga nisam siso, od malena radim tako ja sam rodjen naopako!
8. Sto na kafu zoves mene kad nemas samlevene!
9. Nemoj da places na mom kucnom pragu, da mi nova vrata ne povuku vlagu!
10. O kako je lep, o kako je fin, kao da je, kao da je carobnjakov sin!
11. Placi mala placi, osto sam na Raci, nemogu ti proci, nedaju mi doci!
12. Pijem vino i rakiju vrucu i ne mislim na njivu i kucu. Sta ce meni vencanje i zena kad sa tudjom zivim bez problema!
13. Na kuci se odzak pusi na tavanu meso susi, ja sam seljak u srcu i dusi.
14. Puce puska u dolini Drima pa udari mili babo Ibrahim Selima. Ustaj more babo iz te zemlje ladne, pa nahrani mili babo sirocice gladne.
15. Pevaj ujko, pevaj rode, daj sestiricu razonode.
16. Caki, Caki, Cale kupi mi sandale, samo pazi Cale da ne budu male!
17. Nas dva brata, naucio tata, sa zenama kako se barata!
18. Kraj kazana svako vece gledam kad se sljiva pece! Gradiram svako pice pa ga punim u burice!
19. Kazi mala svoje muke, cica ima zlatne ruke! Nece cica tu da srlja, hoce samo da podrlja!
20. Moja mala nema prednji zubi, kad me ljubi jezikom me ubi!
21.Ti ode na zeleno, ja osta na crveno rastavi nas semafor!
22. Dva losa ubise Milosa, a mene ce jedan sto mu zenu gledam!
23. Hop mala bosonoga, kako zivis bez onoga, kao zivis bez onoga lole garavoga. Sladak secer, hladna voda, hajde mala dok je zgoda, ajde mala dok je zgoda ljubav da se proba
24. Plitak potok, a voda duboka...!!!
25. Majka Muju sisala na struju, kuka Muja zbog varoskih cura, u modi je dugacka frizura.
26. Nisam lopov al bi znao tom coveku sta bi krao!
27. Pozno bih te medju ruza trista, ali nije svaka ruza ista!
28. Milane moja ruzo, cale mi se naoruzo, u vazduh ce sve da digne nedaj boze da te stigne.
29. ...neces cak ni pasulj da mi skuvas, a kamo li decu da mi cuvas!
30. Vetar ljulja camac, riba trza mamac, a obalom cura seta, pecanje ometa!
31. Koka kola, Malboro, Suzuki, diskoteke, gitare, buzuki, to je zivit, to nije reklama nikom nije lepse nego nama!
32. Na moj racun picemo, prijatelji bicemo, tugu cemo spreciti, jedan drugog leciti, jer za mojim stolom, sve je pod kontrolom!
33. Opasnice spusti loptu i zaigraj na dobrotu, divlja macko kanzde skrati u jagnje se preobrati!
34. Mala zena od velike sladja, mala zena u srce pogadja, mala zena lepa kao slika, telo malo a dusa velika!
35. Da dogovor kucu gradi rekao je neko, s tobom kako stvari stoje temelj je daleko!
36. Zec voli kupus, kupus voli rosu, a ja moju malu i garavu i bosu!
37. Crna il plava, crna il plava, ej kad bih znao koja je prava. Obe il nista, obe il nista, obe il nista idem do kraja!
38. Mala moja na vrh kola stani da te moje oko nanisani!
39. Necu da ljubim jednu ili dve, ja sam covek za devojke sve!
40. Joj sto volim piti vode sto sljivove grane rode. Da je casa od tri kila jedna bi mi dobra bila!
41. Idi sad maloletnice, jos si mlada za poljupce!
42. Drum dugacak, kola trula, mala moja jesi li cula. Jesi li cula ej garava ja ne vozim za badava!
43. Ej da su suze srebrni novcici, palatu do neba mogla bih podici!
44. Zar ja mala da idem po sudu, i da slusam neciju presudu, da me tamo pita cika strani oces cerko il tati il mami.
45. Nisam majstor da napravim bure ali sam majstor da osvajam cure! Nisam majstor da lepim tapete, al sam majstor da napravim dete.
46. Moja mala lutkica, tvrdi da je devica, kaze pre vencanja nema milovanja. Devo, devo device, prelepa lepotice, nemoj samnom da se svadjas, bolje decu da mi radjas.
47. Sve, sve, sve, mozes da mi das, al ja necu s tobom jer si mafijas!
48. Da zavolis mene ti nije bilo sile, 1:1000 sanse su mi bile!
49. Opasan je jez kad ga neko takne, izbo je Snezu ne moze da makne! Broji bodlje Sneza pored starog plota, secace se jeza celoga zivota!
50. Prvo pa musko nek se zove Dusko, kolo veze sitno ime nije bitno!
51. Komandante, silo vojna, lomis srca mnogobrojna!
52. Hej konobaru donesi mi stok, hocu da se napijem da zaigram rok!
53. Ej mesece pobratime samo nocas isprati me, popio sam koju vise, sokaci se ukrstise, dok pronadjem onaj pravi, vec ce zora da zaplavi!
54. Uvek svratim na po jednu, ali imam dusu zeljnu, potego sam nocas dobro, pomozi mi stari pobro!
55. Aj koliko je tu u kolu cura najlepsa je kumina frizura.
Lik koji pomera sve granice. Poseduju volju da izgura stvar do kraja, ono što zacrta to i ostvari. Često zna da preteruje i to samo potvrđuje da je prelud.
Pre godinu dana se na nekom rođendanu uroljao kao svinja i povraćao po konobaru, od tog dana je rekao "više ne pijem" i eno ga ni kap alkohola nije popio od tad, a nekad je pio svaki vikend.
Kad je izašao novi World of Warcraft igrao ga je danonoćno da bi ubio Ilidana, odeš s njim na fudbal i kaže eno lopta leti k'o mejdžov frostbolt, hilajte me nubovi. Mislili smo da je gotov, međutim ubio Ilidana i prošlo ga i od tad više nije seo za kompjuter.
Kad ga je mala Mica ismevala da je mršava sisica to ga je jako pogodilo, međutim posle par dana krenuo on da jede k'o Petar Čelik 10 jaja dnevno i da piči teretanu svaki dan, zakleo se pred ikonom da će joj jebati mamu. Jednom su ga za neki časopis pitali šta radi da bude tako prepucan pa im je rekao: "Za doručak jedem kokoškina jaja, za ručak kokošku, a posle večere izjebem petla", mada to je priča za neki drugi put. Elem, posle par godina sretne on nju, a on totalno drugi čovek, i ona ga nije ni prepoznala. Odvede je malo u grad, na sladoled, ovo ono, mala padne na šarm, dobar dečko duša od čoveka. Posle mesec dana veze upozna joj i roditelje, oni ga prihvate kao rođenog sina. Svake nedelje su jeli zajedno, i jedan dan kaže on njima: "pakujte se idemo u Bečiće, sve je plaćeno". Spakuju se oni, a i šta će ona, zaljubila se, sad ili nikad. Stižu u hotel kad ono delux soba, bazen na terasi, šampanjac i jagode, pogled na more, miris soli, raj na zemlji. Peti dan izađu na živu muziku, pevaju svi zajedno "K'o na grani jabuka u mom telu zri", grle se, sreća i ljubav na sve strane. Vraća se Milica u hotel, otvara vrata, kad ono on na krevetu pribija njenu majku u krevet dok ona opijeno i nekontrolisano uzdiše. Tu nastade haos, ona skoči na njih pa te kako možeš pa te kako te nije sramota, on se samo pokupi, uze torbu i ode napolje. Čini mi se da se ona i njena porodica još nisu oporavili od toga. Sve u svemu, prelud lik.
Dugi, naporni i na kraju se ispostavi bezuspešni pregovori sa štrumpfom koji je čvrsto rešio da ispuni svoj dnevni bonus u vidu kazni.
- Dobar dan.
- Dobar dan, zemljak.
- Nismo mi nikakvi zemljaci. Jeste pili?
- Samo jednu čašicu.
- Ja bih rekao, na osnovu oštrine vazduha koji izlazi iz vašeg auta, da je bilo nekoliko.
- Bilo je više, evo priznajem, a ko prizna pola mu se prašta. Dobar si ti čovek.
- Nažalost, ja se ne pridržavam te poslovice. Šta bi bilo da ste ubili čoveka? Duvajte!
- Evo.
- Opa, 2.01! Lepo. Da ja vama napišem kaznu. Vidim da možete da vozite pa nema potrebe da vas vodim u stanicu na trežnjenje.
- Je l' baš mora? Imam decu!
- Imam i ja i decu, i ženu, i stare roditelje.
- Stariji sin mi ide na eksurziju sledeće nedelje, matursku. Mlađeg vozim u školu, a ko će da ga vozi ako mi uzmeš dozvolu?
- Trebalo je o tome da razmišljate pre nego što ste seli u auto.
- Je l' trebaju tebi drva?
- Imam ja čoveka za to.
- E al' ja bih ti doterao kvalitet. Bukova, od miline da ih slušaš kako pucketaju.
- Rekao sam ti nešto.
- Kajmak, sir? Imam ovči, kravlji, prevreo, mlad... Kakav ti duša hoće.
- Imam i ja. Šalju ženini sa sela.
- Kominjak mi najbolji u okolini. Prošlogodišnja berba, ne pamtim da je nekad bila bolja. Flaširano, a imam i iz bačve, al' sam to zapečatio kad budem ženio sina. Rakija, šljiva, dvajes'četiri grada, ja je pijem 'mesto vode.
- Aman čoveče, samo odmažeš sebi i oduzimaš mi vreme.
- Znaš, ima tamo na izlazu iz grada ona kafana "Kod Milovana". Roštilj im je dobar, pamtićeš ga dok si živ. Završi smenu, ja dolazim po tebe i idemo da se ispričamo k'o ljudi.
- Znaš kako, izbegavam ti ja po kafanama. Ali kao i sve moje kolege i ja imam svoju tarifu pa kad si već zapeo mog'o bi eto da mi suneš nešto za decu makar.
- Pa fala bogu, jesmo mi ljudi ili ne. Evo izvoli, ako je za decu...
- Dvadeset mi nudiš? Pa nisam ja prike za dvadeset gulio četiri godine u Kamenici. Moj uslov ti je osamdeset. Ako napišem kaznu, mnogo ćeš gore proći i ostaćeš bez dozvole.
- Nemam i neću! Mafijo pokvarena, mame vam ga nabijem svima redom, od komandira pa do školskog pozornika. Bando!
- Sad još i vređaš službeno lice. Izvol'te cedulju, javite se sudiji za prekršaje. Imate rok od sedam dana.
Bio jednom jedan pevac, ali ne onaj o kojem lascivno pevaju panonski govnari, već pravi pevac. Ipak, ni taj pevac ne beše običan, bio je neobično krupan, srčan i drčan pa je ubrzo, oštrim kljunom i mamuzama suvereno vladao čitavim atarom. Toliko je neustrašiv bio da je jednom iz kokošinjca uspeo da otera džinovsku sovu buljinu, pa čak i jastreba što mu je na njegovom rođenom bunjištu napao omiljenu koku.
Naš narod lepo kaže "u dobru se ne ponesi", al jebiga, pevac se poneo i tako ponesen bojnim uspesima i divljenjem ostale živine skočio na krov i dreknuo koliko ga grlo nosi "Ja sam najjači pernati stvor pod kapom nebeskom!" Sad, takva notorna budalaština možda je jednom i mogla da mu prođe, jer svakom se desi da nekad izvali glupost. Međutim jok, umesto da se preispita malo, pevac je to ponovio, i jednom, i dvaput, nakon čega pred njega sleti krilat anđeo i veli "Vidi perja, šta ćeš sad?"
Razume se, svako normalan tu bi video da je vrag odneo šalu pa se pokrio i mudima po glavi ako uši nema, međutim pevac poče "Kako si ti pernati stvor ako imaš perje samo na krilima?" Anđeo se na to nasmeši i izraste mu perje po čitavom telu. Kad pevac to vide, reče "A nećemo tako, ti očigledno možeš da menjaš oblik, šta ako se pretvoriš u štogod što nije pernato tokom borbe?" Anđeo se opet nasmeši i dade svoju moć promene oblika gusanu da je pričuva...
I tako dalje, da ne dužimo priču nepotrebno, nakon što su svi njegovi uslovi zadovoljeni, pevac je zasluženo dobio po pičci. Čiča miča i gotova priča.
Tako da zapamti mladiću, ne spuštaj veće od sebe na svoj nivo, postoji razlog zašto su tu gde jesu. Jer ako se nađu u ravni s tobom to ne znači da ste barabar, to znači da mogu slobodno da te spičkaju, bez truna samilosti, griže savesti i osude okoline.
Međed nije mačka, pa taman i jeo iz kontejnera.
- Čujem, Mare, opasna salaukovina pala sinoć, mali Krle dobio po tamburi?
- Dobro čuješ, bio ja tamo od početka. Šteta samo što ih nije dobio ranije od nekog slabijeg, otkad je počeo da pimpla neki kik-boks opasno je pustio muda.
- I, šta je to bilo?
- Ko što reko, pustio mali muda, ne znam koji mu je bio da oplete po skinsima a tamo u ćošku sedi Kiza s verenicom.
- Auuu, mali nije čitav, mislim dobar je Kiza ko da nije Kiza, ako me razumeš. Al opet ne da nije pametno da ga diraš nego...
- E baš to, svi znaju da je duša od čoveka, reko bi monah od Budizma da mu obučeš one njihove haljine a ne naci. I tako, uzo mali "Skinsi su ti pičkice kad ih nema bar dvaes na gomili" i sve tako u tom fazonu.
- Ajoj...
- E, Kiza ga sluša, sluša pa kaže "Mali dođi vamo, tu stani, na ovu liniju u stavu mirno. Oćemo sad napolje da mi pokažeš kakve su to skinsi pičkice?"
- A on?
- U kafiću muk, svi slušaju a mali se malo usro, nije mislio da će ovaj da ga diže al opet misli izvuće se na foru. "Ja bi, al šta ako izvadiš ćakiju?", veli, "Znam da imaš".
- Jebem ti budalu. Da je rekao samo "Izvini Zoki neću više nikad, šalio sam se" ovaj bi ga pustio garant. Čujem, voli da kenja ona njegova mala kad joj zapadne da mu čisti krv i creva s cipela pa nije zgodno.
- To i ja kontam, al malom steroidi mozak popili. A Kiza po-be-le-o, vadi skakavac, vadi bokser, stavlja na sto "Evo i mobilni ću da ostavim da ne misliš da ću njim da te kundačim".
- Gotovo...
- Jašta, uzo Mića za šankom unapred da zove hitnu, al čekaj sad, malom đavo ne da mira. Veli "A cokule? Ja sam došao u patikama".
- Uf uf uf...
- Mića prekida vezu i traži broj pogrebnog, Kiza ćuti a više nije bled nego zelen ko gastoski merdža. Skida jednu cokulu pa onda drugu, šutira obe u ćošak tako da je vrata od klonje odvalio, onako bos vata Krleta za šiju i izvlači na ulicu.
- A tamo?
- Ma crtani filmovi boktejebo, Svrabiša i Češko šou, pola nas nije smelo da gleda. Eno ga mali visi na aparatima, konzilijum još ne zna ni s koje strane bi krenuli da ga sastavljaju.
Gomila djakuzija, krom felni, roštilja, pičetine, čamuga, skupih auta i ostalih elemenata (američkog) kurčenja upakovana u jednu emisiju koja nabija komplekse sirotinji.
Američki san živi. Samo treba da budeš vredan i da se boriš za svoje snove pa makar ti bio starleta, vozač bicikla ili kvoterbek nekog žnj tima u Ohajo severnoj ligi. Ako ti MTv dodje u kuću znaj da si uspeo u životu. Ako niste gledali emisiju ovako otprilike izgleda.
Neka tetovirana čamuga otvara vrata ogromne vile i pozdravlja ekipu.
Prva stvar koju pokazuje je vozni park. Tu mora da bude jedan američki džip uradjen po narudžbi. Ne zna baš koji je motor, koliko troši i kad mu je radjen servirs al zato o felgama zna sve. Tu je i neko staro američko auto koje gore navedeni preuredjuje u najgoru kombinaciju boja (zelena i crvena na primer). Tu je i dika Njemačke industrije mečka ili bembara koju koristi za otići "na kafu".
Ulazimo u kuću. Ogroman hodnik u kome centralno mesto zauzima akvarijum ili fontana i stepenište sa obe strane. Na podu je krzno neke životinje i domaćin oktriva da je to sabljozubi tigar. Na stepenicama je gospodja dotičnog. On se uglavnom zove Rašonda. On je gleda, trlja ruke i oblizuje se u fazonu "Sad bi ti pičku raspolučio, al evo došli mi ovi pa ne mogu sad". Rašonda ne tangira ekipu koja je došla, odlazi u brlog od jastuka i gleda tv.
Crnac ih vodi do kuhinje. To je recimo 8 sa 8 prostor prepun vitrina, latica i sa centralnim stolom na kome nikad nije isječen komad ljeba. Pored stola je frižider koji domaćin otvara i pokazuje šta ima u njemu. To su uglavom neka energetstka pića, zamrznuti fileti od bokte pita kad i možda po koji šampanjac.
Sad ih vodi na sprat. Tu je master bedrum i tu se dešava madjija sa Rašondom. Plazma je postavljena na plafon i može da se pomera u zavisnosti kako se ti postaviš. Pored je kupatilo u kome je djakuzi i tuš kabina veličine nečije sobe. Da, i tu se nekad dešava magija i tu je naravno plazma. Ulazi u sobu koju on zove ormar. Ima milion patika, satova, trenerki.. Uglavnom je sve u zelenoj-crvenoj boji jer je to njegov fazon i on to fura.
Na redu je podrum. Tu je teretana, bilijar klub, kuglana i bioskop u kome je jedan dio njegovog društva. Gomila smradova koji žive preko njegove grbače, al eto on je dobra duša velikog srca pa ih pušta.
Na polju je ogroman bazen sa vodopadom i djakuzijem u kome su kuje koje pretenduju da sjebu glavnu lavicu Rašondu. Pored njih je ostatak onih smradova iz bioskopa koji roštiljaju. Crnac gura debelog crnca u bazen i svi se smeju. Malo dalje je teren za basket na kome u onom krugu dje treba da piše pionir piše njegovo ime. Debeli crnac pokušava da položi ali domaćim mu udara bananu. Ekipa vrišti i pada po terenu od smeha.
Eto, to bi bilo to. Videli ste moja auta, sobe, kuje, bazen i teren. Sad bi vas molio da odete.
Pronađoh ovo pismo, pod nazivom Trinaesta priča. Naziv mi nije sasvim jasan, mada imam neke indicije. Ne znam tačno ko ga je poslao, nisam siguran ni odakle. Ne znam koliko je istinito, ali osećam potrebu, a i dužnost da ga podelim sa vama. Nalazim se u nedoumici, s toga predviđam pitanja kao što su ova: Po čemu je ova priča važna? Kome i zbog čega može biti korisna? Zašto ja, čitalac, treba da potrošim vreme na ovu priču? Poslednje pitanje je najsudbonosnije i na njega mogu odgovoriti samo: ‘’Možda ćete to uvideti sami.’’ Ali ako pročitaju i ne uvide da je ova Ispovest značajna? Govorim to, jer , nažalost, to slutim.
TRINAESTA PRIČA
‘’Prvo boje. Onda ljudi. Tako obično vidimo stvari. Ili kako uglavnom ja pokušavam.’’ Hah, divna misao, zaista, i duboka. Ali kome da je kažem? Svi negde žure. Evo male činjenice – umrećete. Svi. Bez izuzetka. I ova ljupka cvećarka, što se smeši svaki dan kao da joj je neko stavio kalup u usta pa ne može da ih spoji. Kako neko može da se smeši svaki dan? I ovaj dečačić. I ovaj student. Tako je zaokupljen svojim ispitima i mislima o budućnosti. A ova umišljena devojčica, nje mi je najviše žao. Pogledaj samo kako hoda na prstima i uzdignute glave. Previše je digla glavu, proći će svet kraj nje, a neće ga pošteno ni videti. Zaista, čemu taj stav? Ah, mladost, nekada sam i ja bio baš ovakav. Bezrazložna uobraženost i naivna umišljenost najlepše su osobine ovih zelenih ljudi. Ova žena je suviše mlada, i lepa, da bi mislila na anđele što beleže naša dela. Za nju postoji samo ovaj svet. Svi ti ljudi, oni misle da žive, zapravo preživljavaju smrt. Svaki dan, po nekoliko puta, prežive smrt.
Ne bih da budem parti-brejker, i baš zato ne volim da se mešam. Eno, ona baka je baš juče trebala da se oklizne niz stepenice. Tako mi je bar javljeno. Ali se vratila u stan po novčanik, a stepenice su se osušile u međuvremenu. Ne volim kad me zovu bez razloga. Nekad mi bude žao što ljudi ne znaju istinu o meni, i nikad neće saznati. Jer sam potpisao glupi ugovor, tačnije ‘’zavet’’ na večno ćutanje. A ovde su puno strožije kazne za kršenje ugovora. Tešim se, možda je i bolje da ne znaju, tako je pravednije. Niti volim svoj posao. Ali nisam imao izbora, a i kažu da sam stvoren za ovo. Zato što volim crno, ćelav sam i izgledam malo zastrašujuće, ne mislim da sam ružan, nego ono, mračan. Valjda me baš tako i zamišljate.
I da, verovatno ste pretpostavili iz teksta, ja sam muško. Kod nekoga je u muškom rodu, kod nekoga u ženskom, ali da znate. Mada je bilo blizu da jedna devojka dobije ovo mesto, prije 3000 godina kad je raspisan konkurs, ali ja sam, doduše preko veze, dobio taj posao. Nisam na to ponosan. Ona je prebačena na ‘’Odel za seciranje duha’’, tako da sam ipak dobro prošao. To je baš odvratno, svakakvih da izvinete ''govana'' se tu nađe, nije baš higijenski. Moje je samo da pošaljem ono što zateknem na licu mesta u Tužilaštvo na veštačenje, onda oni dižu optužnicu ako uvide da ima potrebe, a ako nema odmah ide Sudiji na procenu i on odlučuje šta dalje. Mada, nije ni ovde sve tako organizovano, ima i tu puno propusta kao i svagde. Ne smem previše otkrivati o tim stvarima, to je ipak velika tajna… Za vas. Nekad mi je tužno slušati vaše priče i nadanja, a nekad i smešno.
Ja najiskrenije pokušavam da budem vedar oko cele te stvari, iako je većini ljudi teško da mi poveruje. Molim vas, verujte mi, ja umem da budem veseo. Mogu da budem i mio. Prijatan. Predusretljiv. A to je samo dio. Samo me nemojte moliti da budem dobar. Dobrota nema ništa sa mnom. Mogu da se predstavim kako dolikuje, ali to nije neophodno. Vi ćete me upoznati uskoro, ili ne toliko brzo, to zavisi od mnogo činilaca. Dovoljno je reći da ću u nekom trenutku stajati iznad vas, najljubaznije što mogu. Vaša duša će biti u mojim rukama. Boje će biti na mom ramenu. Ja ću vas nežno odneti. Stvarno mi je teško da ostanem normalan, spas nalazim u odvraćanju pažnje, to mi pomaže da se nosim sa svim, s obzirom koliko dugo radim ovaj posao. Problem je u tome ko će me smeniti? Ne mora se naglašavati da ja provodim odmore u etapama. U bojama.
Nalgledao sam se mnogo priča, zaista ne bi verovali na koje načine ljudi umiru. Kakvih sam se duša nagledao. Imaju po 90. godina, a budu lagane, kao dečije. Takve najviše volim. I borim se za njih. Sada nemam toliko posla, prošao je ovaj rat, ''Drugi svetski rat'' kako ga vi zovete. E mogu vam reći, u zadnjih 3000 godina, nikad više posla nisam imao. Obično mi ne pada teško. Ali tada, šta sam video...Čak se i ja stresem, o tome ni ja ne volim da pričam. Kada je rat završen i Hitler je predan u moje ruke. To bi izdovio kao najlepši trenutak u životu (hah, smrt priča o životu, ironije li), ako vi uopšte možete zamisliti nešto lepo u meni. Da, video sam mnoge velike stvari na ovom svetu. Prisustvovao velikim tragedijama, i radio za najveće zločince. Sada ćete me osuđivati, ali to je zato što ste me previše ozbiljno shvatili. Kao što sam rekao - dobrota nema ništa sa mnom.
Ali su tu i drugi trenuci. Postoji mnoštvo priča (šačica) kojima dozvoljavam da me ometu u poslu, kao što to rade boje. (Razmislite koje će boje biti nebo kada dođem po vas) Skupljam ih na najnesrećnijim, najneočekivanijim mestima na svetu, i trudim se da ih zapamtim dok radim. Sa nekim sam se susretao i po više puta. Takve imam običaj da pratim posle. To obično budu izuzetne sudbine, divne životne priče, poučne, kakve vi volite slušati. New York, 3 minuta, Avenija 27, gušenje, asmatičar -24 godine. Međutim, u ovih 3000 godina, izdojila se jedna posebna, najupečatljivija. Upravo sam primio poziv, ispričaću vam je drugom prilikom. Pomalo se osećam kao taksista, kada mi ovako jave. Kao da treba da vozim nekoga kući a ne vadim mu dušu. No dobro, posao ko posao. I još jednom ponavljam, nemojte me shvatati previše ozbiljno. Palim sad. Pozdrav i do Viđenja.
