Vrlo moćna stvar koja za svrsishodnu upotrebu podrazumeva posedovanje ako ne baš kreativnog, onda bilo kakvog uma. Bez marketinga se danas ne može ostvariti gotovo nikakva popularizacija niti uspeh. Prirodno, marketing je sastavni deo današnje svetske politike. Kako ovdašnji vlastodršci nemaju baš mnogo mozga, nemaju ni naročitog smisla za marketing, reklamne kampanje, prezentacije, niti, pak smisla za odabir inteligentnijih (marketinških) savetnika, koji bi trebali da vide računa o svemu tome. Kao rezultat svakodnevno, a pogotovo u predizbornim kampanjama, sa plakata nas posmatraju majmunoliko-manekenski, žaboliki, izbezumljeni, kvazišeretski i tupoliki portreti naših predstavnika vlasti.
Osim što nemaju osećaj za sopstvenu prezentaciju i biznis - jer, pored loše lične prezentacije, svi oni svakodnevno seku grane na kojima sede (što donekle doprinosi mojoj tezi da je prosečan srpski političar zaostao u evolutivnom razvoju, pa sa grane još nije uspeo da siđe), ne znaju ni da prezentuju ovu zemlju kako treba, a kamoli da pošteno i uverljivo zavaravaju narod (što je suština njihovog posla). Da znaju, mnoge trivijalne stvari oko kojih se diže neverovatna halabuka i prašina bile bi mnogo glađe izbegnute.

Kratko ošišane babe, kojima se diže jezik iz neobjašnjenih razloga i ne mogu da zaćute (Pretpostavka: Ni muževi više ne mogu da ih gledaju, a kamoli da ih zajašu). Ovakvi primerci vrste bi te odmah naguzili, da im se umesto jezika diže nešto drugo. Guze i oni, ali na sve ostale načine. Obično se nalaze na čelu nevladinih organizacija, tužilaštava i političkih partija. Likom najčešće podsećaju na tolkinove sile zla iz srednjeg sveta koje su zaposele dubine planine Morije. Dokaz njihove potencije se nalazi i u višku testosterona koji se agresivno ispoljava prema pripadnicima drugih vrsta. Žive i u vlažno-mutnoj kao i u suvo-čistoj sredini zavisno od toga za koga rade i ko je na vlasti. Zato ih neki naučnici svrstavaju u vodozemce. Ako te uzmu na zub, bolje ti je da menjaš identitet, jer postaju prava noćna mora.
Mere zaštite: Nikako ne govori da si Srbin. Ako i nemaš drugog izbora, onda reci da si srpski gej ili da te žena redovno fizički zlostavlja po kući, kao i da si perfektna domaćica, jer ova vrsta ne trpi pripadnike suprotnog pola sa istim nivoom testosterona.
Najbolje bi bilo da promeniš nacionalnost u Amerikanca ili Albanca, jer njih najviše vole. Nikako ne govori da te je pokojni deda savetovao o životu, jer će i dedu i tebe proglasiti fašistom. Trudi se da nosiš što više radosnih boja na svojoj garderobi. Neće te napasti ako ih budeš podsećao na štiglića ili na nekog lika sa fashion TV-a. Neka ti iz usta izlaze samo sledeće reči: EU, USA, ljudska prava i demokratija. Nikako ne spominji stradanje srpske dece na Kosovu, jer ih to vređa.

Najpoznatiji granični prelaz u Evropi. Bio i ostao. Olimp švercera, El Dorado iščezlog zlata ugašene groznice. Suecki kanal belog roblja i šiptarski ulazak u harem Zapada. Da biste upoznali sjaj i bedu Evrope ne trošite novac i vreme obilazeći staru damu od-do. Dođete na Horgoš u letnjim mesecima i za četiri sata džedženja na avgustovskom cicvaru upoznajete uživo sve ono o čemu ste slušali godinama; potomke Atile Hunskog sa debelim kajlama oko vrata i probušenim ali prašnjavim cipelama na nogama, druga polovina roda mladih Hunjana odlučnih u borbi za očuvanje hevi-metal identiteta, s mlečnim brčićima, fudbalerkom od frizure i obaveznom majicom METALLICA sa koje vrišti kakva lobanja ili istranžirano meso dok ga miluje izblajhana Hunjanka utrpana u minić golih nogara sa pokojom slučajnom modricom.
Na Horgošu vidite i predstavnike hindu naroda poznatijeg kao Cigani su ali najlepši, u svojim belim mercedesima. Ako mercedes nije beo onda taj garagan nije dostojan naroda i narodnosti kojoj pripada. Iz mercedesa veselih boja unutrašnjosti dopire vesela muzika...nečega.
Od slovenskih naroda upoznaćete Poljake stopere, Čehe i Slovake u svojim škodama, mirni su- bole ih kurci uglavnom.
Balerine iz Ukrajine i Rusije, konobarice iz Moldavije i Rumunije odlaze na zaslužen odmor u svoje otadžbine da podsete svoju maloletnu decu koju su ostavile pre par godina kako im izgleda majka, upravo pristigla iz pečalbe. One su dame, ne bakću se pasošima, njihove pasoše kontroliše batler i telohranitelj, vozač džipa. Smeškaju se tupavo i otužno, na zadnjem sedištu drže šipku čvrsto.
Pusti krajišnici prenose robu na kesu, guraju bicikle s pomoćnim točkićima, naravno za njihovu ličnu upotrebu i izviruju k'o Jehovin na kulu stražara da vide koji je carinik momentalno na crti. Dobijaju pet evra po prenosu i nemaju rezona plaćati carinu.
Oni malo ozbiljniji sitni šverceri, srpskog porekla, takozvani afaši stoje u redu samo za njih predviđenom. Mirni su jer znaju da ne smeju uzbuđivati carinike i remetiti im gledanje utakmica. Spremni su čekati 12 sati na overu papira dok kupljeni i za šverc spremni trapisti i podriguše eksplodiraju na vrućinama. Nema veze, prodaće se sve. I one slipave Milke, samo ih treba posle dobro ohladiti u frižiderima.
Germanski i skandinavski primerci su retki ali ih ima. Stari su. Voze kabriolete, vuku za sobom besnu prikolicu, nose soknice na sandale, šorts *dodirni mi kolena* i drže se za ruke sa svojim, takođe starim ženkama. Radili su vasceo život, vreme je da putuju. Prelaze brzo na liniju EU CITIZENS- ONLY! Imaju pse koji liče na njih.
Dijaspora galami, pater familijas svečano obećava mladim primercima, a i ženi da su najebali čim uđu u svetu zemlju Srbiju. Pun mu je kurac svega i raduje se srpskoj trobojci koju gleda požudno očima deteta što bi rekao rahmetli Mladenović. Jer ovo je zemlja za nas i svu našu decu. Isti primerci u kontra smeru su natrpani džakovima paprika, flašama soka od paradajza, lubenicom i voćem.
Neretko se prisustvuje i auto-trkama, turiraju se motori, ubacuju u druge kolone. Preporuka- bežati od BG tablica, bilo da je reč o Beograđanima ili Bugarima. Bahatost za volanom zagarantovana, život ugrožen ukoliko im se nađete na putu.
Ako je počeo ramazan mogu se videti prosečni predstavniciTuraka koji klanjaju svoj namaz duž travnjaka dok im hanume guraju makine približavajući se carinskoj kućici i na taj način čuvajući planetu Zemlju od viška gasova. Ili štedeći gorivo, nebitno. Da pogura ona to pa da načne onaj paradajz i sok, počinje iftar. Pre nego što je mađarski carinik, ovlašćen od Unije ne usmeri u stranu na pretres čim kroči na tlo EU.

Cenzura koju sprovode gazde novina bez znanja novinara.

Nova trik floskula srpskih političara.
"Evo ga, a nije!" zonfa.

9. mart

Datum velikih demonstracija 1990. godine kada su se protivnici rezima Slobodana Milosevica sukobili sa policijom u centru grada. Tako svakog 9-og marta stampa i televizija su pune Vuka Draskovica koji iako je uspeo da dodje na vlast i da se na njoj odrzi dobar vremenski period i dalje pljuje i govori kako to sto su oni uradili nista ne valja, i kako je za sve kriva sluzba DB-a.

12. mart

Datum kada je ubijen premijer Srbije Dr Zoran Djindjic. Svakog 12-og marta se pojave u stampi i televiziji ljudi poput Vladimira Bebe Popovica i Cedomira Jovanovica da otkrivaju nove detalje o tom ubistvu, da ukazu na umesanost ljudi koji nisu sposobni da vezu pertlu, a ne da budu umesani u ubistvo i da govore kako bi "njihov prijatelj Zoran" bio duboko razocaran ovime sto se danas desava, ne obaziruci se na cinjenicu da su upravo ti ljudi koji ga najvise oplakuju bili do juce odlicni prijatelji sa osobama koje se nalaze na robiji zbog atentata na premijera.

5. oktobar

Na ovaj dan su obavezni su komentari predsednika republike, resornih ministara i predsednika vlade, uz obavezan osvrt na to kako je danas bolje, kako je ulazak u EU sve blizi, kako je Srbija jedna jako perspektivna zemlja, ali da mora jos mnogo da se radi. Vuk Draskovic se i na ovaj dan pojavljuje, i govori kako su za stanje u zemlji krivi Slobodan Milosevic i njegov rezim. Kakve to veze ima ja zaista ne znam s obzirom na to da covek 12 godina nije na vlasti, a 6 godina je mrtav.

Za svaki od ovih datuma obavezne su emisije specijalno uradjene za neku od ovih prilika, i interesantno je to da se uvek otkrije ponesto novo.

Idealna prilika za pripadnika svake političke opcije da donese zaključak da je u to vreme bio na pravoj strani.

Evropa 2025-e
Nakon krize i zatezanja odnosa unutar evropske unije, ostaci bankrotirane Grčke sa svoja 2 ostrva napuštaju evrozonu.
Kreće lančana reakcija nezadovoljstva unutar Unije i primer Grčke slede Španija, Portugal i Slovenija. Nezadovoljna Nemačka upozorava da neće tolerisati takvo ponašanje i daje rok za vraćanje duga godinu dana.
Srbija vešto koristi upražnjena mesta u Uniji i dobija datum pregovora za 2056 godinu.

Eskalacija 2026-e:
Rok je istekao. Nemačka bez upozorenja vrši invaziju na Španiju i Portugal, dok Rusija i SAD apeluju na njih, ali se ne mešaju.
Nakon invazije na Španiju, nezadovoljne nemačke pokrajine AP Francuska i AP Belgija raspisuju referendum za odcepljenje.
Stogodišnja Angela im poručuje da mogu da joj se sagnu. Sukob se
polako približava Balkanu.

Balkan:
Nakon krize i početka rata u Hrvatskoj vlada histerija i oduševljenje. Država ponovo uzima naziv NDH, ponovo je
aktuelna priča o tisuću godina istorije, na top listama broj jedan je
Tompsonova obrada Danke Deuchland. Otvoren je novi Jasenovac.
Obe srpske porodice sa hrvatske teritorije su zatvorene.
U Srbiji upozoravaju na 20 000 ubijenih Srba u novom Jasenovcu. U
BIH već 27 000 žrtava, uglavnom nevina deca i žena, iako im niko još
uvek nije objavio rat. SAD upozorava Srbiju na zločine u BIH.
Uvidevši ozbiljnost situacije doživotni predsednik Nikolić i general Vučić
ukidaju presudu Dačiću, pa pokušavaju preko njegovih veza da uspostave vojno-obaveštajnu saradnju sa Namibijom, Senegalom i Nauruom.
Uspevaju u svojoj nameri. Albanija vrši nuklearne probe i veliki
deo njenog stanovništva gine usled greške u proračunu. Ostalo ih je jedva
50 miliona živih (većina na Kosovu).
SAD ponovo upozoravaju Srbiju.

2027-e
Evropa gori. Nemačka je sila broj 1 i drži pod okupacijom 50 procenata EU.
Ovoga puta nema ko da joj se suprodstavi.
Balkan i pored tenzija još uvek miruje, ali nakon niza pogibija i nesrećnih slučajeva u BIH i Albaniji, SAD uz podršku Hrvatske, BIH i Albanije objavljuje rat Srbiji. SB UN odobrava intervenciju. Ruski predstavnik za vreme glasanja odlazi u wc i propušta priliku za veto. Čeka se prvi napad. Napadi kreću iz BIH. General Vučić sa osmehom prima tu vest i zahvaljuje se Bogu što oni prave istu grešku kao i Austrougari 1914. pa napadaju preko Drine, ali euforija kratko traje.
Tomahavci i stelt bombarderi udaraju sa gotovo sto odsto preciznosti. Srbi mole za pomoć bratsku Rusiju. Rusi šalju 150 popova u pomoć ali kasno, jer kopnena invazija je počela i Srbija kapitulira nakon 12 minuta teških borbi. Beograd pada, a Čeda postaje predsednik okupacione vlade.
Koštunica je šokiran i prosto ne veruje kad mu pričaju šta se desilo. Toma i
Aca su pobegli u nepoznatom pravcu.
Ivica je nestao.
Nakon 6 meseci okupacije, u Srbiji se formiraju dva Narodna pokreta.
Četnički, predvodjen liderima Obraza i 1389, a sa druge strane Partizanski,
predvodjen Joškom Brozom. I jedni i drugi odugovlače sa ulaskom u
borbu. Prvi čekaju da im se članovi opunolete, dok su drugi i pre bilo
kakve borbe van stroja zbog proseka godina boraca koji iznosi 79.
Dok je u Srbiji status kvo, u Bugarskoj izbijaju nemiri zbog propuštene prilike
da se Srbija napadne sa ledja.

2028:
Sukob se premestio na Bliski i Daleki
istok. Severna Koreja i Kina napadaju Japan i Južnu Koreju, ali to nije bitno.
U Srbiji konačno gine prvi okupatorski vojnik nakon godinu dana od
okupacije. Gazi ga vozač GSP-a kome su otkazale kočnice. Ameri u znak odmazde streljaju sto studenata Megatrenda.

2029-e
Četnički pokret dobija svoje prve punoletne članove, a Partizanski donaciju od 350 kineskih veštačkih kukova.
NOB počinje.
Prve borbe se odvijaju u okolini Beograda, gde prva Zemunska jurišno udarna pajser air max brigada, pod komandom Mladena Obradovića napada Američke vojnike koji ručaju u Skadarliji. Ranjene su dve konobarice, bubnjar, tamburaš i pevač. Među vojnicima nema povređenih. Malo kasnije istoga dana partizanska jedinica upada na sudjenje za rehabilitaciju Draže Mihajlovića. Prepad je neuspeo. Bilans borbe je 3 slomnjena kuka, usled borbi sa 2 portira Palate pravde. Nakon dve razočaravajuće akcije obe frakcije rešavaju da započnu ono što najbolje umeju, to jest bratoubilački rat. Posle konsultacija sa američkom administracijom dobijaju dozvolu da ratuju izmedju sebe, ali pod uslovom da ni jedan okupatorski vojnik ne bude povredjen. Obe strane pristaju.

2032-e
Rat je gotov!
Nemačka je konačno novi vladar evrope, a granice sveta znatno su izmenjene.
Srbiju napuštaju okupatori, ali gradjanski rat traje i dalje, mada se privodi kraju. Amere nije briga.
U BIH su nevine žrtve u stalnom porastu iako im još uvek niko nije objavio rat. Hrvatska se okreće ljudskim pravima i piše novu istoriju.
Albanija polako obnavlja natalitet. Bugarska se vraća proizvodnji robe za šverc.
Grčka renovira svih 6 preostalih hotela.
A Crna Gora? I pored neučestvovanja u ratu Crna Gora proglašava pobedu, deli ordenje, imenuje heroje i piše guslarske epove...

Američki državni sekretar, a u slobodno vreme odličan stand-up komičar. Često pravi turneje po svetu na kojima je prati veliki broj telohranitelja.

Svi koji su vršili malu/veliku nuždu u ženskom toaletu Filološkog fakulteta (onom na romanistici) krajem školske 2008/'09-e a početkom 2009/'10-e, imali su čast da se susretnu sa kineskom svilom.
O čemu je, naime, reč?
Ne, nećemo sada govoriti nedostatku sapuna, toalet papira, ogledala, podnošljivog mirisa, praznim kantama za smeće i sl.
Naša tema je nedostatak brave.
Na fakultetu na kom je školarina 120 000, ako se dobro sećam.
Dakle, u prvom klozetu s desne strane je jako dugo nedostajala brava. Međutim, silom prilika, snalazile smo se na razne načine - "čuvale" smo vrata jedna drugoj, držale ih kišobranom ili ih ostavljale odrškrinuta i pravile buku kako bi ljudi shvatili da je zauzeto.
U toj gomili mučenica našla se jedna mudrija od ostalih i, eto, DOSETILA SE!
O, sreće li!
* Stanje stvari:
U vrata, tamo gde je nekad bila brava, zabijen je ekser, dok je na zidu, tik uz štok i paralelno sa pomenutim ekserom, neka izbočina.
Dotična devojka u nuždi privezala je neko dugačko parče jače kese za ekser, sa kog je ono tako visilo i lelujalo.
* Uputstvo za upotrebu:
Zatvoriš vrata, povučeš kanapoliku kesu, i počneš da ga obmotavaš oko izbočine koja je na zidu. Motaš sitno, da bi... zaključala.
Vrlo efektivan stvar.
Kada obavite posao sa zaključavanjem, možete da obavite i ono zbog čega i jeste na tom komadiću raja jedne visokoobrazovne institucije. Kroz procep vam viri samo dupe, al' nema veze, valjda neće da gledaju.
Na vratima je ispisano dosta komentara na ovu, inače u svetu uobičajenu pojavu, verujem (težimo EU, to je faks BU-a, u samom centru grada i dobija po 120000 od svakog studenta kog su skratili za poene), a jedan od simpatičnijih je tvrdnja devojke koja kaže da su pare pametno utrošene - na pravu, pravcijatu kinesku svilu kojom opasujemo eksere i izbočine.

Uz bezrezervnu podršku,jedina vrsta pomoći koja je stigla iz inostranstva u ovu državu,u poslednjih dvadeset godina.

Рандом текст без икаквог значења, неизоставан запис сваког програма за веб дизајн.

Prešao je preko trnja I stigao do zvezda. Rodio se na Kosovu u mnogobrojnoj porodici ilirskog porekla. Veoma rano je ostao bez oca, pa je bio primoran da sam izdržava porodicu. Suočen sa bedom I nemaštinom lako se odlučio da krene putem kriminala I okuša sreću. Ceo život na kocku, pa ili si hadžija ili bos. Zbog sukoba sa organima reda je preplivao Jadran I u toploj Italiji izgradio finu karijeru. Počeo je od dna. Prvo je džepario, pa je bio babojebac, malo se bavio šanom, šverc... Brzo je napredovao ali nije mogao da razvije svoj potencijal na zasićenom italijanskom tržištu. Napustio je Apenine I preselio se u odabranu zemlju, Holandiju. Upravo je Šefket Ramadani u Holandiji izgradio svoje ime I postao šef podzemlja. Droga I trgovina belim robljem su od siročeta sa Kosova stvorile milijardera I cenjenog građanina EU. Kupio je nekoliko kafića, dva-tri restorana, desatak butika I jednu fabriku kako bi imao gde da pere svoj krvavi novac. Marke su se gomilale dok je droga pristajala u roterdamsku luku I dok su se devojke iz istočne Evrope sedele u amsterdamskim izlozima. Ramadani je dosegao zenit za vreme rata na Kosovu, a kao svaki patriota nije ostao imun na patnje svoga naroda. Podržavao je OVK I uz pomoć svojih evropskih prijatelja radio je na stvaranju Republjik Kosova. Posle rata se trudio da oživi kosovsku privredu, a najviše je ulagao u trgovinu. Kosovo zahvaljujući njemu u samom vrhu svetske trgovine ljudima, drogom I organima. Gubi mu se svaki trag posle kraće političke karijere na Kosovu. Prvi kažu da je preminuo od rane koju je dobio u mafijaškom sukobu u Palermu, drugi kažu da se penzionisao I da krcka svoju ušteđevinu na Maldivima, dok treći tvrde da se još nije smirio već da je samo promenio ime i pokrenuo novi posao kao fudbalski menadžer. A ja? Ja ne verujem nikome.

Decembar, početak novogodišnjih praznika. Posle četiri meseca otpušavanja zapadnoevropskih kanalizacionih odvoda vreme je da podjem kući. Tovarim poslatke za komšijsku decu u jednu od sedam torbi koje nosim domu svome. Mečka legla ko žaba.
Negde pred zoru se konačno izljubljujem sa familijom. Kući sam.
Spavam do deset, ustajem, obuvam glibaive kondure i odlazim da nahranim stoku. Mazim nazimice, timarim konje, polažem kravama. Zvoni Nokia, komšija zove. Odnosim mu viski (sa sniženja iz Lidla) kao prezent. Komšija ga uzima, zagleda, zahvaljuje, odlaže i šalje malog da natoči prošlogodišnju dunjovaču. Pričamo o problemima u EU, politici, i cenama žive vage.
Odlazimo do mene. Jurimo se s jagancima po oboru, hvatamo jedno, koljemo, deremo, vadimo utrbu, natačinjemo na ražanj, solimo, nosimo na pečenje.
Odlazim do grada da razmenim devize.
Vraćam se u selo. Pao je mrak, duva neki vetar, hladno, mečka jedva upalila, odlazim u kafanu.
Parkiram ispod prozora, zaturiram par puta i ulazim. Sedam za astal, čurim malboro i zagrevam se vinjakom. Kafana se napunila, započinjem priče o dlakavim rumunkama i turcima koji jedu svinjetinu.
Osvanuo sam. Oblačim Timberland vindjaknu i teturam se kući.
Sedam je sati, majstori već stigli. Pijem kafu s njima. Gledam kako rade i raspravljamo se oko rasporeda u kupatilu. Bide mora da ide pored šolje, a bordura više nije u modi! Teram sve u kurac i počinjem sam da lepim pločice.
Nisam završio kupatilo, nastaviću u avgustu.
Šesti jaruar je, Badnji dan. Stavljam pljosku sa komšijinom dunjovačom u unutrašnji, a polakilče s vinom u levi džep. otišo sam da nasečem Badnjak.
Badnje veče, pun sto hrane, kadimo. Dajem deci po pedeset dinara, džarali su vatru.
Božić je, deci po pedeset dinara. Post je prošao, jedem jagnjetinu i kiseo kupus.
Osmi januar, vreme je za pečalbu. Tovarim, one sedam torbre u mečku i odlazim.
Lepo sam se proveo.

Sarma od kiselog kupusa... Uz Nikolu Teslu, šljivovicu, Boj na Kosovu koji nikako da se završi već preko 6 vekova i genetski usađen inat, to je ono što svaki autentični Srbin smatra za svoj nacionalni zaštitni znak.

Ali, ako zagrebemo malo dublje po tom pikantno mirišljavom i dobro ukrčkanom loncu sa sarmama, možebiti pokapiramo i stvarnu istinu o tome gde je pravo mesto na geopolitičkoj mapi sveta za jednog autentičnog srpskog uživaoca gorepomenutog jela.

EU, Rusija, Azija..?

Sarma(ili turski "sarma", khm...) sasvim jasno asocira na to odakle potiče ovo jelo, tako da neka veća pojašnjenja o originalnom poreklu recepta nisu potrebna.
Ali Turci, kao ni ostali bliskoistočni narodi, uopšte nisu znali za kiseli kupus(ne koriste ga čak ni danas), a o tome da se za pripremu sarme koristi svinjetina, svinjska mast, suva svinjska rebra i slično, da i ne govorimo, iz svima poznatih razloga.

A svi dobro znamo da sarma nije ni za kurac kad je posna ili ne-daj-Bože od teletine!

Kiseli kupus, iliti kako ga u njegovoj postojbini Nemačkoj zovu, "sauerkraut", je nešto što sami Nemci misle da potiče originalno iz njihove pokrajine Baden-Virtemberg, mada se Strazburg smatra za prestonicu(Strazburg je bio kroz istoriju čas francuski, čas nemački).
Ali, opet ali! Nemci imaju krajnje bangljava jela od kiselog kupusa i sve se svodi na to da taj kupus jedu samo kao ribanac, a o tome da postoji neko složenije jelo od kiselog kupusa ni reči. Ponajmanje ne nešto što čak i izdaleka liči na srpske sarme.

Pomenuti su i Nemci i Turci...Pažljivom čitaocu je sasvim jasno da Rusi neće nigde biti pomenuti, a niti bilo kakvi Sloveni, niti bilo kakav slovenski ukus za jela.
Jednostavno, Srbi ne vole šči. Ni po receptu, ni po sastojcima.
Ali ne vole ni nemački sauerkraut kuvan u belom vinu, a niti tuske sarme bez kiselog kupusa i svinjetine.
To sve jedu samo ako moraju i ako baš ničega drugog nema!
Ukratko, jedemo mi njihova jela, nije da ne jedemo, ali samo pod moranje i na silu...nikako zato što želimo to sami.

TV dnevnik devedesetih, devedesete samo što ovi sada imaju drugog gazdu. Gazde inače ne plaćaju, i jedne i druge plaća narod. RTS narod plaća direktno, što bar daje ljudima pravo da laju protiv istog. A ovi su šatro medijska kuća kao i ostale. S jednom razlikom - napad na B92 je napad na demokratiju, civilizaciju i budućnost Srbije... Tako kažu na njihovom dnevniku.

Merna jedinica za neverovatan strah i poremećaj duhovnog blaženstva.

Vršiti konačne pripreme za neizbežan odlazak ili put.

Analogno ženskobari, muškobara predstavlja žensko čeljade koje je odraslo uz muške običaje. Njoj je svejedno uprtiti vreću cementa od 50 kila, dizati crijep sa irgetima kada se kuća pokriva, iznositi ćutuke iz šume, gluvarom cijepati bukovinu ili ubacivati balirano sijeno na tavan. Nema posla koji je njoj težak.

Dok su se njene vršnjakinje igrale sa barbikama i mrzile dječake, ona je njima služila kao golman dok igraju fudbal na pauzama časova. Bila je teške ruke, pa su je se bojali i oni stameniji muškarčići koji su tek počinjali da pišaju po ćenifama nakon što im se ćuna digne kad ugledaju sisu mlađahne nastavnice Jasne. Svojim stasom Sandre Perković razbacivala je momke po prtinama ukoliko bi neki od njih skupio gaće da je pogodi grudvom snijega. Često je se mogla vidjeti kako u šumama skače sa drveta na drvo i skida ptičija gnijezda takvom lakoćom da bi joj i čimpanze zavidjele.

Unatoč svim tim osobinama jednog dvocolaša, ova brđanka posjeduje i ženstvenu stranu, ali je veoma teško ispoljava i mnogi muškarci nemaju muda da se pozabave ovim jedinkama, jerbo im je draže da vode za ručicu neku preplanulu fenserku sa napućenim usnama k'o pavijanovom guzicom. Kasnije, kada se ovo ružno pače pretvori u prekrasnog labuda, zažale što pokraj sebe imaju termita koji im iz dana u dan izgriza novčanik i pitaju se u šta im život prođe.

Izraz za:
1) neokolonijaliste i neokoloniste,
2) naciste i rasiste,
3) komuniste,
4) huligane i
5) teroriste...